Danas je na teren izašla ekipa u nešto izmenjenom sastavu. Miško, umesto gdje. Zorke pošao je Veljan Ilijevski, aktivan čitalac ovog foruma, Pančevac, te moja malenkost.
Sve je proteklo uobičajeno - Pančevo, Šarbane, kafa i nekoliko rečenica, utovar Miškove opreme, ovoga puta bez zaštitnog šešira, pa put do isturene lokacije. Ne mogu da kažem da nisam bio zabrinut. Prošlo je 10-ak dana od prethodne posete. Vaga nije pokazivala Bog zna kakav unos, a pri poslednjem pregledu, na sedam košnica su stavljeni nastavci sa izvrcanim ramovima. Tek onako, odozgo, kao treći nastavak. Rakovčev nagoveštaj da takav postupak može izazvati grabež, uvukao mi je zebnju i blagu bojazan u kosti...
Već prvi pogled na pčelinjak povratio mi je spokoj. Sve je izgledalo sasvim normalno, a primećena je solidna aktivnost, što je nagoveštavalo da paše ima. Kasnije smo utvrdili da se radi o domaćoj kupini.
Najveće oduševljenje izazvale su tri košnice, koje pri poslednja dva pregleda nisu imale nikakvog legla, i koje sam označio bezmatcima. U sve tri, ramovi su krcati i jajima i leglom različite starosti. Matice su uspele da nakon oplodnje pronadju svoju kuću i sad rade baš onako, kako se od njih očekuje.
Ali, uvek postoji neko ali...
Košnica, koja je bila na vagi, pokazuje simptome nedostatka kraljice. Na ramovima još poneka ćelija, iz koje nije izašla pčela, novih jaja i legla nema. Na jednom ramu dva matičnjaka, otvorena na vrhu jasno ukazuju da su se mlade matice izlegle. Da li će uspeti, videćemo. Na drugom ramu zreo, zatvoren matičnjak. Buni što nije progrižen...
Velju sam poverio Mišku, ali je uspeo i da se popne na kontejner. U povratku, reče da je zadovoljan današnjim danom, u kojem je razrešio neke svoje "teoretske" dileme i video neke stvari uživo. Svakako, isprovocirao je, guranjem prsta u okruglo leto pološke, jedan ubod, ali je reakcija, na sreću bila beznačajna. OK Veljo, možeš u pčelarenje - nisi alergičan.
Svratili smo do Miće, vlasnika livade na kojoj smo parkirani, odneli malo meda i popili po kafu i pivce. Miško se zadržao na "kiseloj".
Ovako dobar dan nije smeo ostati nezabeležen, te smo na Ubu pojeli zaista izuzetno ukusan roštilj. Nakon toga, Šarbane, istovar Miška i opreme ( bez šešira, naravno ), kafa i rastvor meda i limuna, pa povratak za Pančevo.
Veljan je načinio i nekoliko fotografija, koje prilažem.
