Pčelinjak Leva Plužnjikova

[sljivic b miljko]

Mislim da bi mnogima bilo interesantno da upoznaju način pčelarenja Leva Plužnjikova. Ja ću početi sa nekim uvodom a onda ću odgovarati na komentare ukoliko bude interesovanje.
Sustina pcelarenja na pcelinjaku Leva Pluznjikova je svodjenja rada na najmanju mogucu meru zbog velikog broja kosnica ( preko 600) i bavljenja vlasnika drugim biznisom. NJegov deda je ruski carski oficir koji je kao izbeglica 1917.godine zavrsio u Stalacu i poceo da se bavi pcelarstvom. Kad je umrao sin Aca Surka nasledio je 105 kosnica i razvio na nekoliko stotina ali pretezno u vojnim sanducima kao kosnicama. Lev Pluznjikov je napravio moderan pcelinjak ili bolje reci vise njih sa LR kosnicama i sa brojem oko 600 kosnica. Pcelinjak je na paletama od po 5 kosnica koje se sele kamionom sa dozalicom i to na livadsku pasu u istocnu Srbiju i suncokret u Banat. Posebno je inpozantna oprema za cedjenje meda gde centrifuga odjednom cedi 240 LR ramova.
                      Tehnologija rada je raditi najmanje moguce. Sva drustva se pregledaju samo jednom u toku godine i to pocetkom avgusta kada se utvrdjuje stanje hrane za zimu. Pre toga se drustvo svodi na jedno telo pa maticna resetka, poklopna daska drugo telo sa 6 ramova i to sa po tri sa obe strane i na kraju poklopac. Pregledom utvrdjuje kolicinu hrane u kosnici i odredjuje koliko hrane ce dodati. Hranu koju dodaje odredjuje brojem tegli od 2,5 litara. Nekom drustvu treba 1, nekom 2 a nekom 3 tegle. Kad zavrsi pregled kuci napuni tegle i raznosi po spisku i stavlja u gornje telo na poklopnu dasku. Pcele kroz otvor na poklopnoj dasci prolaze i nose sirup u plodisno telo. Time je zimska zaliha hrane obezbedjena. U prolece kad krene unos iz prirode (sljiva dzanarika ) svim drustvima se dodaje po jedna tegla puna sirupa ali povezana sa kepir platnom i poklopljena na otvor na poklopnoj dasci kako bi pcele mogle da sisu. Kontrola se vrsi za nedelju dana. Ako su uzele sirup drustva su uredu a ako neko nije ono se pregleda da bi se utvrdio razlog. Druga drustva se ne otvaraju. Kada pcele u vocnoj pasi pocnu da grade sace, drustvo se prosiruje na drugi nastavak i to pomeranjem maticne resetke i poklone daske iznad drugog nastavka.U prazan prostor u gornje telo izvlace se dva rama sa otvorenim leglom i ostalo satne osnove. U donje telo posle vadjenja dva rama sa otvorenim leglom dodaju se dve satne osnove. Raspored je sledeci: U donjem telu: med cvetni prah satna osnova leglo koliko ima, satna osnova, cvetni prah i med. U gornjem telu. Dve satne osnove i dva izgradjena saca, pa dva legla i na kraju opet po dva rama sa satnim osnovama i izgradjenim sacem. Pcele se za vreme voca razvijaju i kad drugo telo bude puno dodaje sledece telo za med. Kod cedjenja osim treceg tela mogu se iscediti i ramovi i drugog ( osim srednjih dva u kojima bilo leglo) jer u njima nije bilo meda odnosno pre dodavanja su bili prazni.
                 To je tehnologija sa najmanje rada uz veliki broj kosnica mada je svima jasno da bi razvoj i rezultati mogli da budu sigurno bolji ako bi se vise ulozilo u rad odnosno u prosirivanje prostora i okretanje tela u vreme razvoj. Treba naci najpovoljniji odnos izmedju ulozenog rada i dobijenih rezultata kod velikog broja kosnica dok kod malih pcelara to nije problem i oni pokusavaju da izvuku sto je moguce vise bez obzira na rad koji malim pcelarima ne predstavlja problem.

[Nenad Tucakov]

                 To je tehnologija sa najmanje rada uz veliki broj kosnica mada je svima jasno da bi razvoj i rezultati mogli da budu sigurno bolji ako bi se vise ulozilo u rad odnosno u prosirivanje prostora i okretanje tela u vreme razvoj. Treba naci najpovoljniji odnos izmedju ulozenog rada i dobijenih rezultata kod velikog broja kosnica dok kod malih pcelara to nije problem i oni pokusavaju da izvuku sto je moguce vise bez obzira na rad koji malim pcelarima ne predstavlja problem.

Miljko, hvala na otvaranju ove teme.
Lev je, najverovatnije, pronašao optimalnu količinu uloženog rada i postignutih rezultata, sa odredjennim brojem PZ.
Zna li se koliki su mu prinosi u prosečnim godinama?
Možda ne bi bilo zgoreg, iako se radi o LR košnicama, dovesti i Leva na forum. Sigurno ima dosta toga, što bi se moglo primeniti i na RV. Ako ništa drugo, bar način razmišljanja...

[gradimir avramovic]

    Da li preduzima neke radnje radi suzbijanja rojevog nagona?

[Драган Нешковић]

... Mislim da bi mnogima bilo interesantno da upoznaju način pčelarenja Leva Plužnjikova. Ja ću početi sa nekim uvodom a onda ću odgovarati na komentare ukoliko bude interesovanje ...

... To je tehnologija sa najmanje rada uz veliki broj kosnica mada je svima jasno da bi razvoj i rezultati mogli da budu sigurno bolji ako bi se vise ulozilo u rad odnosno u prosirivanje prostora i okretanje tela u vreme razvoj. Treba naci najpovoljniji odnos izmedju ulozenog rada i dobijenih rezultata kod velikog broja kosnica dok kod malih pcelara to nije problem i oni pokusavaju da izvuku sto je moguce vise bez obzira na rad koji malim pcelarima ne predstavlja problem.

Колега Миљко,
Хвала вам на труду и доброј вољи, да нам представите начин рада колеге Лева. Наравно да је добро да размењујемо разна искуства, и да имамо прилике да се упознамо са различитим технологијама рада.
Са пажњом ћу пратити даљи наставак вашег писања, и радо ћу учествовати у теми.


Као мали допринос размени искустава у раду, из свог малог пчеларског искуства тек да кажем, да ја у свом раду немам потребу да окрећем тела због развоја. У технологији рада коју примењујем на свом пчелињаку, ја наставак своје кошнице померам тек оног дана када постављам матичну решетку.
Додуше дешава се да пчеле у мојим кошницама исувише брзо развијају друштво, тада истина имам мало више посла, јер одузимам по неки рам том друштву. Али је то радња коју вршим да бих то друштво успорио у развоју.


Сасвим сте у праву, кључ успешног пчеларења са великим бројем кошница, лежи у проналажењу најповољнијег односа између уложеног рада, и добијених резултата. За добијање тог односа, потребно је ускладити више параметара.

[Mićko Račić]

Sviđa mi se Levova varijacija na zadatu temu - prihrana pčela radi dopune zimskih zaliha-
Krajnje jednostavno i primjenjivo.
Ovo oko proljetne prihrane i provjere neznam koliko je
baš sigurno,ali čovjek je izmislio tehnologiju sa najmanje rada sa velikim brojem košnica i svaka mu čast.
Hvala Miljko na veoma interesantnoj temi.

[sljivic b miljko]

Moramo prvo znati da se radi o čoveku koji je od rodjenja do sada život proveo u pčelinjaku od najmanje  500 košnica. Lev je magistrirao u Kijevu gde mu je opponent ( čovek koji napada magistarsku tezu ) bio LEBEDEEV. Ta diploma kod nas ima tretman doktorske diploma ali cela suština leži u njegovom smislu života i tehnologije ato je tehnologiji sa preko 600 košnica i svodi se  na jednu rečenicu “Biću zadovoljan sa svakom količinom sakupljenog meda ali mi je važno da mi one to donesu a da ja kod njih ne radim ništa ( čitaj “samo što moram” ). Međutim na nekim skupovima najvećih profesionalnih pčelara gde su iznoslili svoja mišljenja evidentno da su njegove pčele davale zadovoljavajuće rezultate, čak izuzetne u poređenju sa drugim pčelarima ali ja u to ne ulazim ja ću diskutovati Tehnologiju rada. Apsolutno se slažem da je bolje da se LR društva zazimljuju na dva tela ali na zazimljivati na dva tela traži da se postigne odgovarajući raspored legla i meda da se ne desi da društvo strada u donjem telu a da gornje bude puno meda. Da obezbedi ispravan raspored na 600 košnica je ogromon, ogroman rad koji Lev izbegava i svodi društva na jedno telo. Dodavanjem hrane na jednom telu obezbeđuje sigurno prezimljavanje jer je sav med na dohvatu i nema prelaska iz tela u telo. Uz to strogo se drži pravila da se zimska zaliha obezbedi u avgustu id a se posle toga do ozbiljnijeg unosa ( a to je šljiva džanarika ) pčelama ne daje nikakva hrana. Pčele u drugi nastavak pusta u vreme cvetanja voća kad one kad masovno grade saće i tako sprečava rojenje. Dva LR tela su dovoljan prostor za razvoj legla za bagremovu pašu a onda i sve druge paše na koje seli: drugi bagrem i livadska Istočna Srbija i suncokret Banat.

[sljivic b miljko]

    Da li preduzima neke radnje radi suzbijanja rojevog nagona?

Sto se tice nastavka odnosno tela kod LRa, kad pcele ispune jedan deo drugog dodaje se sledeci nastavak.Matica se razvija u vocu u drugom koji je uglavnom prazan i onda nema rojenja a ako ga bude neka bude.,,Kakva je to vodenica koja ne moze da hrani mise,,. Za bagremovu pasu dodaju se nastavci odnosno tela prema potrebi.

[sljivic b miljko]

 Da malo pojasnimo  neke detalje. Pluznjikovi su kupili jevtino nekoliko hiljada  tegla od 2,5 litara i zato to koriste da ne bi kupovovali hranilice.  Prehrana ide u avgustu ili pocetkom septembra i ako se daju tri tegle to je 7,5 litara sirupa a posto je gusci to je oko 5kg secera sto je sasvim dovoljno za period 01.oktobar  15.februar a posle one same prelaze na med koje su imale. Ako drustvo ima dosta meda onda dobija manje sirupa odnosno dve ili jednu teglu. Zimovanje se svodi na jedno  telo pa ako se hranom pretera pcele nek  se uhvate u klube  ispod i nista im ne fali. U toku zime ne obilazi pcelinjak da se ne sikira ako je slucajno neka otisla. U prolece ode jednom i  tad se jednom sikira za sve ako je bilo gubitaka.  Kada je  u prolece tesno u jednom nastavku prosiruje novim telom koje im omogucava prilicno izlucivane voska.  Ako neka padne u rojno  stanje postoji izreka ,,Srecan joj put,,. Ako bi se desila bolest ,,americka kuga,, tu obavezno ide spaljivanje i ranije su imali. To nije nista strasno jer zarazno sirenje je veoma sporo i to pcelari  koji imaju iskustva znaju. Znaci ako se pojavi i drustvo pocinje da slabi, iskusni pcelar to primeti na letu. Zaraza se prenosi tek po izbijanju grabezi a to je u kasnoj fazi. Pregled se vrsi jednom godisnje ali otvaranje sa prebacivanjem ramova se vrsi u vocnoj pasi i tada se baci pogled na leglo ali se vade samo par ramova radi prevesavanja.

[sljivic b miljko]

                 To je tehnologija sa najmanje rada uz veliki broj kosnica mada je svima jasno da bi razvoj i rezultati mogli da budu sigurno bolji ako bi se vise ulozilo u rad odnosno u prosirivanje prostora i okretanje tela u vreme razvoj. Treba naci najpovoljniji odnos izmedju ulozenog rada i dobijenih rezultata kod velikog broja kosnica dok kod malih pcelara to nije problem i oni pokusavaju da izvuku sto je moguce vise bez obzira na rad koji malim pcelarima ne predstavlja problem.

Miljko, hvala na otvaranju ove teme.
Lev je, najverovatnije, pronašao optimalnu količinu uloženog rada i postignutih rezultata, sa odredjennim brojem PZ.
Zna li se koliki su mu prinosi u prosečnim godinama?
Možda ne bi bilo zgoreg, iako se radi o LR košnicama, dovesti i Leva na forum. Sigurno ima dosta toga, što bi se moglo primeniti i na RV. Ako ništa drugo, bar način razmišljanja...

Leva ne možemo dovesti na forum jer on nije na društvenim mrežama i on to ne prati. Svako pitanje koje imate ja ću odgovoriti onoliko koliko znam.

[Nenad Tucakov]

U toku zime ne obilazi pcelinjak da se ne sikira ako je slucajno neka otisla. U prolece ode jednom i  tad se jednom sikira za sve ako je bilo gubitaka. 

Aaaaaaaaa, Lev je car...
Mada, čuo sam da u Gajdobri ima jedan čovek, kojem daš 150 dinara i on se ceo dan sekira umesto tebe... 
To bi otklonilo i tu prolećnu nerviranciju.

Miljko, imamo li podataka koliki prosečan % je gubitaka ovakvim načinom pčelarenja?

[Anto Dankić]

Kod nas postoji pčelarska izreka "sa pčelama nemam neku zaradu ali se bar pošteno naradim", Lev bi i to upropastio
Šalu na stranu, nije sve ni u poslu treba investirati i u stolariju, imati dovoljan prostor za toliko košnica, SVE TO PRESELITI na druge paše. Venerov sistem ima nešto više posla a vjerovatno mnogo više rezultata(moje skromno mišljenje) mada se ni Venera danas ne može uzimati zdravo za gotovo.

[zoran drpljanin]

Meni je nejasno,zasto daje toliko sirupa ako ostavi dovoljno meda....Upotrebu sirupa sam razumeo kao nesto cime dajem lek protiv nozeme i to ne veliku kolicinu... Pocetnik sam pa pitam ono sto mi je nelogicno... Po meni i u najlosijoj god. pcele donesu dovoljno za sebe..

[sljivic b miljko]

Meni je nejasno,zasto daje toliko sirupa ako ostavi dovoljno meda....Upotrebu sirupa sam razumeo kao nesto cime dajem lek protiv nozeme i to ne veliku kolicinu... Pocetnik sam pa pitam ono sto mi je nelogicno... Po meni i u najlosijoj god. pcele donesu dovoljno za sebe..

Sirup se daje prema potrebi posle jedinog pregleda u godini početkom avgusta. Ako društvo ima dovoljno meda nema sirupa, ako društvu treba malo meda dodaje se jedna tegla, ako treba više dodaju se dve tegle a u najgorem slučaju dodaju se tri tegle po 2,5 litara. Za to što Vi tvrdite postoji objašnjenej da imate dobru lokaciju pa ima dobre prinose ili pčelarite kratko pa se niste sretali sa nedostatkom meda za zimu. Najveći broj pčelinjaka mora dohraniti pčele za zimu. Čak je jedna manja količina sirupa i potrebna da bi je pčele trošile oktobar - decembar jer nemanesvarljivih materija a daje dosta kalorija.

[sljivic b miljko]

U toku zime ne obilazi pcelinjak da se ne sikira ako je slucajno neka otisla. U prolece ode jednom i  tad se jednom sikira za sve ako je bilo gubitaka. 

Aaaaaaaaa, Lev je car...
Mada, čuo sam da u Gajdobri ima jedan čovek, kojem daš 150 dinara i on se ceo dan sekira umesto tebe... 
To bi otklonilo i tu prolećnu nerviranciju.

Miljko, imamo li podataka koliki prosečan % je gubitaka ovakvim načinom pčelarenja?

Nemam podatke o gubicima ali nema razloga za ozbiljnije gubitke. Ako se društvu obezbedi dovoljno hrane i očisti od varoe, nema razloga za gubicima, jer Lev to uradi na gore naveden način.

[dusan lazic]

Čime tretira protiv varoe?
Hvala.