Da li treba delimično menjati tehnologiju pčelarenja

[zoran drpljanin]

Ako maticu ogranicavamo vremenski,odredjeni br. dana pred pasu,zatim i prostorno na odredjeni broj ramova, kakva je svrha pojacavati. U pasi,ako naidje lose vrame,takva drustva nece doneti nista meda,nego ce naprotiv sve postojece zalihe potrositi....Logicnije mi je da takva drustva cuvamo kao rezervna a suzavanjem prostora matici,rizik svesti na minimum.

Neka Vas je Goran,kako Vi kazete navukao, koliko vidim forum se  sveo na par ljudi,ovako se polako ukljucuju i iskusniji a svima moze samo da bude samo plus...

[Rakovac Goran]

                 Ако сам ја стварно главни кривац што је Миљко дошао на овај форум или како он рече што сам га " навукао на овај форум па сад мора да пише " онда кривицу оберучке прихватам и потписујем. То ми је можда најпаметније што сам за овај форум и на њему урадио свих ових година.
                 Миљко , овде не памтим да је неко банован  а ретко , заиста ретко се поткраде нека груба реч између дискутаната . На другим местима није баш тако. Зато и јесмо овде где јесмо. Пиши јер имаш шта и да напишеш а и сам видиш да има пуно оних који знају и да прочитају слагали се са тим или не. Поздрав.

[Nenad Tucakov]

Ja strašno volim da komentarišem, pa se ni sada neču uzdržati... 

Prva odlična stvar je što je Goran namamio Miljka na forum.
Razlog 1 - zainteresovaće se za RV košnice, pa će morati da ih isproba i širi saznanje o njihovom postojanju i karakteristikama, ma kavi utisci budu bili i
Razlog 2 - ostali članovi foruma će steći nova, šira znanja i "kupiti" nova, bogata iskustva i "štoseve".

Druga odlična stvar je što iskusan, dokazan pčelar, sa gotovo 500 održanih predavanja, postavlja sebi i nama pitanje iz naslova teme. Iako nemam iskustva i praktičnog znanja pčelarenja, dok mi je teoretsko još razbacano po glavi, sa sigurnošću mogu reći DA, potrebno je nešto menjati. Kako to zaključujem? Pa, ako na obuci saznajem da je Srbija na evropskom dnu po prinosima po PZ, onda se definitivno nešto mora menjati. I to moraju da na svojim plećima iznesu oni sa dugogodišnjim pčelarskim stažom, ogromnim iskustvom, znanjem i spremnošću da izvestan broj svojih PZ "žrtvuju" u ime provere svojih zamisli i ideja.
Tako se dolazi do napretka, ili se, možda, varam?

Otuda neka imena uz imena pčelarskih velikana, u jednom mom ranijem postu...

[Драган Нешковић]

... Nema predložene tehnologije pa nema odgovora!
PS. ja detaljno čitam o tvom pčelinjaku došao sam do 11. strane i komentarisaću tek kad pročitam svih 32 strane.

Уважени колега Миљко,
Ако нема предложене технологије, а шта онда желимо (тачније речено, размишљамо да ли би требало) да делимично променимо у технологији пчеларења, како пише у наслову теме?
Ја очигледно нисам разумео смисао теме, опростите на сметњи.

Већ сам рекао да ће ми бити задовољство да прочитам ваш коментар. Мада истине ради, то је почетнички пчелињак, па ту и нема шта да се посебно прочита. Сем коментара и савета искусних колега наравно.

[Dragan Stantić]

                    Posle napisanog možemo postaviti pitanje: „ Sa koliko sigurnosti možemo izvršiti spajanje ili pojačavanje društava a da ne dovodimo u pitanje zdravlje pčela odnosno ne izazovemo širenje zararznih bolesti“? Moje lično mišljenje da je sigurnost mala, rizik veliki i da se treba pridržavati sledećeg pravila: „U tehnologiji pčelarenja moramo nastojati da izbegavamo radnje poput spajanja i pojačavanja, a ako je to zaista neophodno, uraditi na što je moguće manjem broju košnica, uz maksimalnu pažnju i opreznost, kao bi otkrili i sprečili širenje zaraznih bolesti pčela i legla“.

Pre svega, pozdrav za gdina Šljivića, i odmah da kažem da sam prisustvovao vašem predavanju, pre nekoliko godina, kod nas u Subotici, ostalo mi je u sećanju. Što se tiče pitanja iz teksta, slažem se da postoji izvestan rizik ali koliko je meni poznato, na velikim pčelinjacima je izjednačavanje pčelinjaka po snazi obavezna mera, a mi sa malim pčelinjacima možemo kako hoćemo, pogotovo hobisti. Spajanje, pojačavanje i sl. uglavnom ne primenjujem jer do suncokreta, koji je nama glavna paša i slaba društva stignu da se razviju. Pitam se, kolika je realna opasnost od bolesti, u pomenutim postupcima, ako se krečno leglo uočava bez problema a što se tiče ATL, ona se javlja u kasnijem periodu godine (nije mi poznato da je nekom dijagnostikovana ATL u proleće) a ovde se radi o postupcima koji se primenjuju u proleće, jedina opasnost po meni je nozema cerana.

[Miroslav Jovanović]

Tema je odlična. Svakako da treba menjati ako se želi napred. Stogs bih pomenuo jedsn metod koji je na našim prostorima skoro nepoznat i mali broj pčelars ga je probao. Radi se o rensonovoj metodi. Ja sam ga probao na jednom delu pčelinjaka i iskustvs su pozitivna isko nikada nissm ispoštovao svs upustva do krajazbog potrebe zs razrojavsnjem.

[Sinisa Mirovic]

Nema idealne tehnike jer nema ni idealne kosnice niti istih pasnih uslova .Da postoji svi bi je primenjivali i ne bi lutali.Nije isto pcelariti sa DB,LR,RV,Farar ili pak sa tim istim ali osmoramnim,pa seleci ili stacionirani itd.Ja sam radio sa dvomaticniom i dosta je naporno kad treba menjati nastavke ili pak pogledati donje drustvo.Kod Seviceve metode bar za nas selece dobro je sto sigurno nema izrojavanja zajednica ali zato se remeti  starosna struktura  koja je bas za bagrem jako bitna kako kazu teoreticari.
Licitiranje   sa jacinom drustva ne dolazi se do pravih zakljucaka  jer se desi da jako drustvo bas kad treba da prinos krene u roidbu,a jos kad ste  daleko od pcelinjaka eto razocarenje .
Mislim da kako godine prolaze pase sve oskudnije  i pcelarenje ce biti dovoljno i sa osmicama ,a kamoli sa desetkama .Nekad se bagrem sadio po selima jer se sadnice delile besplatno ,sada se samo sece i niko ga vise ne sadi.Suncokret je medio dok su bile nase i ruske sorte ,sada medi manje jer ima mnogo hemije .
Livada pravih je retko jer nema stocnog fonda  i livade se ne kose .
Tako da cemo u buducnosti  pcelariti sa rojevima ha ha .

[Rakovac Goran]

Nema idealne tehnike jer nema ni idealne kosnice niti istih pasnih uslova .Da postoji svi bi je primenjivali i ne bi lutali.Nije isto pcelariti sa DB,LR,RV,Farar ili pak sa tim istim ali osmoramnim,pa seleci ili stacionirani itd.Ja sam radio sa dvomaticniom i dosta je naporno kad treba menjati nastavke ili pak pogledati donje drustvo.Kod Seviceve metode bar za nas selece dobro je sto sigurno nema izrojavanja zajednica ali zato se remeti  starosna struktura  koja je bas za bagrem jako bitna kako kazu teoreticari.
Licitiranje   sa jacinom drustva ne dolazi se do pravih zakljucaka  jer se desi da jako drustvo bas kad treba da prinos krene u roidbu,a jos kad ste  daleko od pcelinjaka eto razocarenje .
Mislim da kako godine prolaze pase sve oskudnije  i pcelarenje ce biti dovoljno i sa osmicama ,a kamoli sa desetkama .Nekad se bagrem sadio po selima jer se sadnice delile besplatno ,sada se samo sece i niko ga vise ne sadi.Suncokret je medio dok su bile nase i ruske sorte ,sada medi manje jer ima mnogo hemije .
Livada pravih je retko jer nema stocnog fonda  i livade se ne kose .
Tako da cemo u buducnosti  pcelariti sa rojevima ha ha .

                                           Синиша све што си овде навео је тачно . Нажалост. Можда ти само оно " ха , ха " на крају није требало. Кисео је то осмех али шта ће мо , идемо даље.

[Драган Нешковић]

1. Nema idealne tehnike jer nema ni idealne kosnice niti istih pasnih uslova .Da postoji svi bi je primenjivali i ne bi lutali. Nije isto pcelariti sa DB,LR,RV,Farar ili pak sa tim istim ali osmoramnim,pa seleci ili stacionirani itd...

2. Licitiranje   sa jacinom drustva ne dolazi se do pravih zakljucaka  jer se desi da jako drustvo bas kad treba da prinos krene u roidbu,a jos kad ste  daleko od pcelinjaka eto razocarenje .

3. Mislim da kako godine prolaze pase sve oskudnije  i pcelarenje ce biti dovoljno i sa osmicama ,a kamoli sa desetkama .Nekad se bagrem sadio po selima jer se sadnice delile besplatno ,sada se samo sece i niko ga vise ne sadi.Suncokret je medio dok su bile nase i ruske sorte ,sada medi manje jer ima mnogo hemije . Livada pravih je retko jer nema stocnog fonda  i livade se ne kose .Tako da cemo u buducnosti  pcelariti sa rojevima ha ha .

Синиша,


1. Скоро свака кошница може бити идеална, ако се прилагоди природним условима.
Пчелари углавном негују технологије рада које не узимају у обзир, шта чему треба прилагодити.
Мишљења сам да се има сасвим довољно простора и потребе првенствено, да се одређене технологије пчеларења мењају. Неке делимично, неке радикално.


2. Тачно тако. Пчелари не узимају у обзир нужне промене које је потребно предузети, раде по системима рада који су наслеђени, и нормално је очекивати стање у коме не долази до правих закључака.
Суштински, наше пчеларе и не занимају исправни закључци. Већина наших пчелара је већ одавно, све закључила.


3. И ова твоја констатација је тачна, што се пашних прилика тиче. Велика већина наших пчелара је имала срећу да пчелари у време природног изобиља, где је поента мање-више била имати пчеле, увек је било бар довољно меда. Данас то није ни изблиза тако.
Што се тиче сунцокрета, сасвим си у праву. Данашњи ратари бирају хибриде који њима више одговарају, тако да добро медење њиховог сунцокрета није више њихов циљ. Данас постоје хибриди којима присуство опрашивача није нужно потребно, па зато имамо све више сунцокрета који не меди.
Ако се настави овај тренд замене медоносних сорти сунцокрета, са модерним хибридима којима опрашивачи нису потребни, реално је очекивати да сунцокретова паша изгуби сваки смисао што се нас пчелара тиче.
Приметан је тренд да су приноси на сунцокрету драстично у паду, не само због тровања пчела на њему. Једноставно структура садње медоносних сорти и модерних хибрида, драстично се мења у корист хибридних сорти.
Просечни приноси на сунцокрету при овом стању ствари, тешко да ће прелазити 10-12 кг. по кошници.
Тај принос је на самој граници рентабилности за селеће пчеларе, а посебно када се укључе и ризици тровања.

Што се тиче чиме ћемо пчеларити у непосредној будућности, па може и ројевима, а може и рв кошницама, на пример и између остал(их)ог    па ко шта воли, нек изволи   

Поздрав свима   

[aca peric]

Kolega Sinisa  dali ste realnu analizu situacije u pcelarstvu kod nas.Ipak  moguce jenesto ublaziti stanje,uz sopstvenu intervenciju kako u izboru tipa kosnice i tehnologije pcelarenja istom,tako i obezbedjivanjem dodatne pase za svoj pcelinjak,sadjenjem medonosnog bilja i drveca.

Ove godine sam se uverio da plitki medisni ramovi ipak dosta znace.iz drustava koje su imale ev ramove a i iz par db poluramova,izvrcao sam oko 90 kglivadskog meda koji je oko 50 posto sa medom heljde jer je srecom jedan prijatelj u blizini mog pcelinjaka imao jak 1 ha pod heljdom,pa je ona potpomogla siromasnu livadsku pasu u kombinaciji sa mojih 40 ari pod belom detelinom.veliki je problem sto su i livade postale parlozi jer se ne kose,pa jako malo fajde ima od njih sada.inace koliko znam kod nas prakticno niko nista nije vrcao jer je bagrem bio ne nula nego minus.matice sam blokirao hanemankom krajem aprila i tako su ostale celu sezonu.interesantno je da su ostale u svojim lr plodistima iznad rv prelaznih nastvavaka celu sezonu iako je dole usredini bilo po 4 do 5 rv ramova sa radilickim sacem.takodje je taj prazan nastavak ispod plodisnog nastavka doprineo da nisam imao rojev nagon uopste,jer je bilo dovoljno praznog prostora ispod plodista a i iznad u siromasnim medistima.ipak ko sto rekoh nesto skromno je preteklo u 10tak drustava sa ev medistima,oko 9 kg  po drustvu,a u preostalih 12 drustava sam morao dopuniti krajem jula zimsku zalihu sa lekovitim sirupom sa nozevojem,10 tak litara po svakom od tih 12 drustvava pa i ona imaju trenutno bar po 15tak kg zimske zalihe.