Izgradnja polumedista za LR

[Vojo Brstina]

Da Dragane,zaista to mislim o manjim i vecim kosnicama..
Kod nas je najzastupljenija LR..DB..AZ..
U 21-om veku nema vise takvih pasa kao nekada..mislim na livadske jos.. Sve su povrsine zemlje zaorane u oranice zitarica,kukuruza,soje itd.. Manje su povrsine pasa pa i nemaju pcele u toj kolicini da donesu nektara..Uljane repice ima tu i tamo.. Bagrem je taj koji svi pcelari jure zbog cene..a on je nestabilan zbog vremenskih prilika.. Ove godine kod nas je smrzao,hladno i kisovito.. Ali je godina bila rojevna
Lipovog i nema bas nesto,vise nam dodje kao razvojna
Suncokret je taj koji nam je glavni,ali iz godine u godinu cujem sve vise razocarenja zbog lokacija gde je bilo tretirano raznim preparatima..
Stoga smatram da su manjih zapremina kosnica poput RV ili Farar..Alpske ili slicnih bolje za nasu kranjsku pcelu..
Samo govorim o misljenjima svog i raznih iskustava drugih pcelara koji su vec uveliko u LR-u a neisplati im se menjati i ici iz pocetka..

Зоране пријатељу,
ЛР кошница је приликом конструисања била мања кошница од РВ или ЕВ кошнице. Такође и ДБ кошница али су их пчелари проширивали и тако прилагођавали својим потребама.

И поред проширивања оне НИСУ веће запремине од РВ или ЕВ кошница мада се и оне могу проширити тј додати још по који наставак.

ЕВ кошница иако са још мањим рамовима од РВ рамова има већу запремину саћа и од ЛР и од РВ као и од ФР кошница.

Нема ту мањих и већих кошница код настављача нити ужих кошница једних од других када се прича и пише о кошницама са десеторамним наставцима!
 
Умељић је такође сасвим некоректно у својој књизи "Верољуб Умељић- Пчеларство" за РВ кошнице написао да су УЖЕ као што је написао за алпске осморамне кошнице док за Фарар и ЛР кошнице то не наводи и ако су РВ, ЛР и Фарар све десеторамне кошнице исте ширине...

РВ кошнице значи нису мање кошнице од ЛР или ДБ кошница јер имају исту запремену саћа. РВ чак са 3 своја медишна наставка има веће медиште и од ЛР и од ДБ кошница!!!

По чему је онда РВ кошница мања од ЛР или ДБ кошница?

Истина је само да РВ кошница има нешто краће рамове конструисане и прилагођене висини клубета наше крајинске расе пчела и могућностима међусобног укрштања рамова у циљу измене пчела унутар клубета у зимском периоду. Висина рамова такође задовољава ове потребе јер су рамови нижи од висине клубета што омогућава смештање клубета у два наставка и сталан контакт са храном.

Пчеле из средишњих улица где их има више него у крајњим улицама захватају два укрштена наставка и путем горњих попречних рамова прелазе и мењају се са пчелама из крајњих хладнијих улица. Све пчеле унутар клубета у овим условима се измењују у клубету док је то немогуће код кошница са рамовима већим од висине клубета. Или је само могуће уз додатни напор пчелиње заједнице када се додатно подиже темепература унутар клубета ( и троши храна) када пчеле из фазе полухибернације на кратко прелазе у радну фазу и тек после тога прелазе из улице у улицу.

Такође РВ кошница има бољи и правилнији распоред хране од ЛР, ДБ или ФР кошница и има свој медни пут који акумулира температуру коју испушта пчелиње клубе а не медну капу која извлачи температуру ван клубета. 

У ЛР, ДБ и ФР кошницама због неприлагођене и превелике дужине рамова пчелама се мора остављати више хране па и поред тога пчеле и поред 15 килограма меда могу да умру од глади док је то код РВ и ЕВ кошница немогуће!

О висинама сатоноша и смртном простору у ЛР, ДБ и фарар кошницама имао бих много тога да кажем али за ову тему и за вечерас доста је и ово!

Драги пријатељи, РВ и ЕВ кошнице сам конструисао да буду прихватљиве за живот наше крајинске расе пчела а пчеле су нам у овим кошницама показале шта све у њима могу да раде и доказале да им више одговарају од кошница које су пчалари
до сада користили.

Што се тиче израде полумедишта за ЛР кошнице мислим да је далеко боља опција Прелазни РВ или ЕВ наставак са 13 укрштених рамова постављен за медиште то јест постављен изнад ЛР плодишта. Два таква РВ прелазна наставка или 3 ЕВ прелазна наставка сваки са по 13 рамова решавају све ваше захтеве и сва ваша очекивања.   

Поздрав драгим пријатељима.....

[Zoran Vidakovic]

Postovani Vojo..

Nerazumem kako i zasto ste se pronasli nekako uvredjenim u ovoj prici.. Naprotiv,hteo sam da se predstavim sa ovom temom svim pcelarima koji smatraju da LR kosnica nije najpogodnija za pcelarenje za nase uslove bas iz razloga uzimljenja i njihoivog pocetnog razvoja..
Postoje i kod kosnica nastavljaca sa manjim zapreminama saca i litraze iste..
I jednom kad sam vas kontaktirao i licno se predstavio,tada sam vas pohvalio vas rad i po meni unapredjenje kosnice prema biologiji pcelinjeg klubeta..

Ovo je javni forum sa diskusijama iskustva svih pcelara na nasem pa i sirom podrucju oko nas..
Bavim se kao hobista stacionarnim pcelarenjem u centru svog grada..  Nisam vodjen racunicom meda ili bilo kojeg pcelinjeg proizvoda vec cisto iz ljubavi i pokusaju doprinosa pcelinjem svetu.. Moja iskustva i zapazanja tokom pcelarenja stacionarnog sa LR-om jeste da je dobra za razvoj i tehniku pcelarenja sa nastavcima ali ima svojih mana.. Jedna je da se pcelar nemoze opustiti sa njom tokom zime ako je nije pre toga dobro zazimio u dva nastavka sa dosta meda..
 Ali i dalje tvrdim i smatram da bi pcelinji razvoj tokom izimljenja bio bolji u nastavku manje zapremine i kvadratnog oblika..

Ujedno se izvinjavam svim onim pcelarima koji poseduju LR ili bilo koju nastavljacu a da su se nasli malo uvredjenim sa ovom temom.. 
 
Vojo sutra cu da slikam i izbacim sta sam spremio za prolece svim mojim kosnicama i novim da ih naselim.. U pitanju je mala modifikacija LR-a.. O tome sam vam pisao licno u vase poruke..!
Pozdrav svima..!

[sljivic b miljko]

A moj odgovor, na prethodnoj strani nisi ni video...

Evo po obećanju da odgovorim.
Prvo vezano za količinu hrane sa kojom su pčele zazimljene. Postoji ogroman broj istraživanja i na istoku i na zapadu koji za rezultat ima sledeći zaključak ( ako treba navešću nekoliko ): Pčele zazimljene sa većim zalihama hrane daće u proleće kvalitetnije pčele, jača i zdravija društva a u paši više meda. Pčele tokm zime neće potrošiti ni jedan gram meda više nego što im treba, pa treba pčelama za zimu obezbediti velike zalihe. Jedina negativna strana je veći rad u proleće kad treba proširivati.

Drugo.
Njviše se diskutovalo da su LR i DB konstruisana za Italijansku rasu pčela što je diskutabilno. U svetu postoje nekoliko hiljada tipova košnicaa i kod nas takođe veliki broj. To niko nije konstruisao prema bilo kakvim pčelama jer se to i nemože konstruisati već je svako pravio kako je mislio da će biti bolje i ako je bio zadovoljan onje time pčelario. Pčelar Dadant je zamislio košnicu koja će imati isto plodište i medište pa i danas ima pčelara u Srbiji koji pčelare sa DB plodištima i pčele ga pune meda. Zapreminski to odgovara AŽ12Grom. Pošto je plodište bilo jako teško za dizanje uveden  je nastavak i to prvo Farar od 170mm dubine a onda je naš Tihomir Jevtić, bivši ministar poljoprivrede, uveo polumedište kao polovina od plodišta znači 155mm. Sada imamo 500x500mm sa dubinom 310mm DB ali imamo i sa dubinom 250, pa 240, pa 210, pa 200,pa 170 pravi Farar, pa 155, pa imamo DB10, pa kongresovku koja je 12mm kraća od DB a ima 11 ramova, pa DB 10, pa LR sa 10 ramova od dubine 242mm, ali imamo i sa 200mm i polunastavak od polovine LR 121mm a i veličina LR ali dubina polunastavka DB 155mm...Od 10 ramnih kvadratnih imamo RV, ali imamo dublju Alpsku, pa Šešovu...Da ne pominjem druge koje su kod nas...Pa ima ljudi koji od dasaka naprave korito od dužune 4-5 metara rama DB i postave pregrade pa u jednoj košnici ima po 8 do 10 društava i samo im dodaju medišta. Kinezi imaju betoniran kanal od 100 i više metara i samo drvene pregrade na svakih 12 ramova. Da li je to sve pravljeno ili konstruisano prema italijankoj ili kranjskojili nekoj trećoj ili je to neko odokativno menjao i probao kako će da ide. Da li se znaju kako je to konstruisano i koji su kriterijumi uzimani. Ja iskreno neznam ali na kraju krajeva nije ni važno.
 Uzmimo da je istina da je konstrusana za Italijansku koja je sasvim drugačija i razmislimo šta to ima veze? DB košnica je decenijama u Srbiji i pokazala odlične rezultate. Pčelari su sa njom vadili ogromne količine meda u dobrim godinama i nisu imali problema u prezimljavanju jer je dubok ram. Negativna strana je što mnogo meda vezuje u plodište pa je veoma teška a i glomazna za seljenje. Za stacionarno je odlična. Ove godine više od 50% društava su imala po10 ramova legla. Tačno je da je 2016.godina, takva godina koja nije za upoređivanje ali i godina unazad što se razvoja tiče DB je po količini legla i pčela odlična. Ako neko ne želi takav razvoj uvek može da je ograniči u željenom trenutku. LR je takođe  decenijama tu i pčelari su zadovoljni ali njena tehnologija i prednost se postiže čestim zamenam mesta tela koji je moguć samo kad ima stalne paše. Ko ima stalne paše sa njom ima manje rada jer samo vrši zamenu tela bez mnogo petljanja ramom.
              Nije dovoljno reći DB i LR su konstruisane za Italijansku pčelu, već objasniti na koje to faktore utiče i šta se to u tim faktorima menja kod njih u odnosu na drugu i kako to utiče na prinos meda.
            Ako analiziramo period 10 iviše godina unazad videćemo sa se povremeno jave rekordne godine i moramo biti spremni da taj med pokupimo. Ako mislimo da toga neće biti odmah prekinimo sa pčelarenjem.
   Moj stav je da izbor košnice zavisi od pčelara i njegovih uslova pčelarenja a košnica nikako ne utiče na unos ako se pravilno radi pod uslovom da se može proširivati prema potrebi.

[Nenad Tucakov]

Nemam naučni i iskustveni kapacitet za polemiku, ali se logičkog kapaciteta ne stidim.
Tvrdnja V. Brstine da SU DB i LR konstruisane za Italijanku ne treba da bude upitna, jer tada, kada su košnice konstruisane, makar i od sanduka za voće, u Americi se pčelarilo italijanskom rasom pčela.

U dubokom DB ramu, svi kažu, pčele će najbolje prezimiti, jer imaju deeeebelu mednu kapu. Sve je to u redu, ali zašto bi komercijalni pčelar ostavio 9 do 10 kg meda više pčelama, ako i bez njih imaju dovoljno za prezimljavanje i odličan prolećni razvoj. Na 100 košnica, to je skoro tona.

Da su te, amerikanske, košnice savršene, ne bi trebale silne prerade plodišta, koje danas u praksi imamo. A uporno diskutujemo o berićetnoj godini i bojleru. Još niko nije argumentovano rekao - Nije istina, nije dovoljno plodište od 30.000 ćelija. Mora da ima 70.000 zbog toga itoga...
Dakle nijedno argumentovano pobijanje osobina tih košnica.

Nekome će izgledati kako ja neuk želim da rušim ustaljena mišljenja i da polemišem. Ma ne, to je zabluda. Verujem da svako, ko ima iole ozbiljniji pristup ličnoj edukaciji želi da se upozna sa činjenicama. Suvim činjenicama.
Floskula - U dobroj paši napuniće i bojler, ako nije neumesna, u najmanju ruku je kontraproduktivna. Šta to znači? Da mi u stvari ništa i ne treba da radimo i niočemu da brinemo, već samo da čekamo dobru pašu? Ako bilo ko nešto napiše, treba da čvrsto stane iza toga. A ako ga neko pobija, onda mora imati uverljiv i razumljiv argument.

Pošto RV i EV nisu pravljene od gajbice, možda im treba dati šansu, a ne uporno odbijati čak i pomen da postoje.

E da, zaboravih. U kompletnu RV košnicu staje više meda, nego u kompletnu LR.

[Zoran Vidakovic]

  Vojo druze samo za tebe..!

Vojo-Vener sistem 

Dodato na podnjacu nastavak od 100mm kao deo visoke podnice ( dozvoljava izgradnju trutovskog legla )..plodiste standard LR..polunastavak sa 13 poluramova kao medna kapa ( Vener ) i okrenuto kontra od pravca satonosa sto im omogucava raskrsnicu za brze i bolji saobracaj pcela ( Vojo )..i ostalo su 2 polunastavka od 121mm kao mediste ( za pcelara  )

[Ranko Šeremešić]

Kolege pčelari, ovde se stalno zaboravlja jedna veoma važna ČINJENICA u pčelarstvu da "MED NA MEDU RODI !
Šta to znači ?
Na primer, zamislite da je karnika zazimljena u velikom buretu lupam 150 litara, sa zalihama od opet lupam
50KG !
U biologiji pčele je da je pčela veoma ekonomična.
Nije proždrljiva pa će u toku zime pojesti 30kg meda. Potrošiće taman onoliko koliko joj je potrebno da preživi i eksplozivno se razvije na proleće. Ona tokom zime ne greje košnicu ona greje klube. Ukoliko oseti da zalihe manjkaju pribeći će štednji i usporavanju razvoja. Njoj te zalihe služe kao sigurnost.
To je jedan od osnovnih instinkta nastao tokom miliona godina.
Hoću da kažem, ne ostavljamo mi njoj 50 kg meda da bi ga ona potrošila , svakako je to naš med samo ćemo ga kao višak na proleće izvrcati pre bagrema, on veoma stimulativno deluje na buran prolećni razvoj.
Evo mog ličnog iskustva:
Dva društva, jedno veoma jako zazimljeno sa slabim zalihama a drugo veoma malo sa velikim zalihama.
Šta mislite koje je jače i spremnije bilo za bagrem???
Ono koje je bilo veoma bogato polenom i medom bukvalno je explodiralo u razvoju do bagrema, a ovo prvo se jedva oporavilo do suncokreta.
Po meni, opet ovo kažem ovo je moje lično iskustvo i mišljenje, nije bitna veličina i tip košnice,
košnica je samo alat u rukama pčelara, do pčelara je kako će taj alat da koristi.
Bitno je da pčeli omogućimo sigurno zimovanje i buran prolećni razvoj i  znalački iskoristimo njene prirodne instinkte.

[sljivic b miljko]

Nemam naučni i iskustveni kapacitet za polemiku, ali se logičkog kapaciteta ne stidim.
Tvrdnja V. Brstine da SU DB i LR konstruisane za Italijanku ne treba da bude upitna, jer tada, kada su košnice konstruisane, makar i od sanduka za voće, u Americi se pčelarilo italijanskom rasom pčela.


Pošto RV i EV nisu pravljene od gajbice, možda im treba dati šansu, a ne uporno odbijati čak i

pomen da postoje.

E da, zaboravih. U kompletnu RV košnicu staje više meda, nego u kompletnu LR.

Nenade, da se razumemo, ja nemam iskustva sa RV jer je nisam imao ali ću  obavezno na proleće nabaviti dve i sledeće  zime ću diskutovati o njima. Sada diskutujem o ostalima sa kojima sam sesretao i izvodim zaključe i stavove koje ja zastupam a diskusija ima za cilj da se nadje najbolje rešenje na bazi činjenica

[sljivic b miljko]

Kolege pčelari, ovde se stalno zaboravlja jedna veoma važna ČINJENICA u pčelarstvu da "MED NA MEDU RODI !
Šta to znači ?
Na primer, zamislite da je karnika zazimljena u velikom buretu lupam 150 litara, sa zalihama od opet lupam
50KG !
U biologiji pčele je da je pčela veoma ekonomična.
Nije proždrljiva pa će u toku zime pojesti 30kg meda. Potrošiće taman onoliko koliko joj je potrebno da preživi i eksplozivno se razvije na proleće. Ona tokom zime ne greje košnicu ona greje klube. Ukoliko oseti da zalihe manjkaju pribeći će štednji i usporavanju razvoja. Njoj te zalihe služe kao sigurnost.
To je jedan od osnovnih instinkta nastao tokom miliona godina.
Hoću da kažem, ne ostavljamo mi njoj 50 kg meda da bi ga ona potrošila , svakako je to naš med samo ćemo ga kao višak na proleće izvrcati pre bagrema, on veoma stimulativno deluje na buran prolećni razvoj.
Evo mog ličnog iskustva:
Dva društva, jedno veoma jako zazimljeno sa slabim zalihama a drugo veoma malo sa velikim zalihama.
Šta mislite koje je jače i spremnije bilo za bagrem???
Ono koje je bilo veoma bogato polenom i medom bukvalno je explodiralo u razvoju do bagrema, a ovo prvo se jedva oporavilo do suncokreta.
Po meni, opet ovo kažem ovo je moje lično iskustvo i mišljenje, nije bitna veličina i tip košnice,
košnica je samo alat u rukama pčelara, do pčelara je kako će taj alat da koristi.
Bitno je da pčeli omogućimo sigurno zimovanje i buran prolećni razvoj i  znalački iskoristimo njene prirodne instinkte.

Potpuno ispravno i kad ne bi bilo tretmana protiv varoe med bi se trebalo cediti u aprilu jer med pčele sakupljaju za sebe a ono što pretekne posle marta je pčelarevo.

[Ranko Šeremešić]

Potpuno ispravno i kad ne bi bilo tretmana protiv varoe med bi se trebalo cediti u aprilu jer med pčele sakupljaju za sebe a ono što pretekne posle marta je pčelarevo.

Pa i pored tretmana mitakom (amitrazom) med bi se mogao vrcati na proleće jer se amitraz od avgusta do proleča raspadne.
Mada čuo sam ali nisam siguran da je ono na šta se amitraz raspada mnogo štetnije i dugotrajnije od njega samog??

[Nenad Tucakov]

Kolega Ranko sa indikativnim prezimenom, imate sjajno iskustvo za nekoga ko nema pčelinjak 

Po meni, opet ovo kažem ovo je moje lično iskustvo i mišljenje, nije bitna veličina i tip košnice,
košnica je samo alat u rukama pčelara, do pčelara je kako će taj alat da koristi.

Ako je ovo što ste napisali tačno, zašto se onda u zvaničnim visokopčelarskim i akademskim krugovima svi naježe kad se pomene RV košnica, kao da je kuga zakucala na vrata? Zašto ni na jednoj obuci, ili kursu, predavači neće ni pomenuti ovu vrstu košnica? zar nije bolje svakom početniku ukazati na sve alatke, pa nek bira koju hoće. Iovako ta alatka, kažete, ne igra nikakvu ulogu.

Ne mogu da tvrdim ništa, ali ću proveriti i tu parolu "med na medu rodi" u vrlo bliskoj budućnosti. Proveriti u smislu da li što veća zaliha za zimu sledeće sezone podstiče sve veći unos, ili i tu ostoji neki optimum i granica. Ima nekih suprotnosti, koje po meni, traže da se njima pozabavimo. Sledeći ovu logiku, mi bi neposredno pred glavnu pašu trebali košnicu da nakrcamo medom, a ne da je totalno ispraznimo.
Ili, ako se misli na dobar prolećni razvoj ( a verovatno se misli na to ), možemo pčelama ostaviti i 100 kg za zazimljavanje, one nažalost neće napraviti 200.000 jedinki, već isto onoliko, koliko i kad smo im ostavili 20kg - 40 do 50.000 i fertik...

Ponajpre, ( mislim da se izreka pogrešno tumači ), misli se na vrstu i kvalitet hrane, kojom se pčele hrane u toku zime, a ne na količinu te hrane (količinu preko optimalne). Jasno je da će od kvaliteta hrane na kojoj pčela zimuje u proleće zavisiti njena vitalnost i zdravlje, količina masnog tkiva i sposobnost da othrani nove generacije radilica.

Nenade, da se razumemo, ja nemam iskustva sa RV jer je nisam imao ali ću  obavezno na proleće nabaviti dve i sledeće  zime ću diskutovati o njima

Miljko, ovo je sve što sam želeo.

[Vojo Brstina]

Postovani Vojo..

Nerazumem kako i zasto ste se pronasli nekako uvredjenim u ovoj prici.. Naprotiv,hteo sam da se predstavim sa ovom temom svim pcelarima koji smatraju da LR kosnica nije najpogodnija za pcelarenje za nase uslove bas iz razloga uzimljenja i njihoivog pocetnog razvoja..
Postoje i kod kosnica nastavljaca sa manjim zapreminama saca i litraze iste..
I jednom kad sam vas kontaktirao i licno se predstavio,tada sam vas pohvalio vas rad i po meni unapredjenje kosnice prema biologiji pcelinjeg klubeta..

Ovo je javni forum sa diskusijama iskustva svih pcelara na nasem pa i sirom podrucju oko nas..
Bavim se kao hobista stacionarnim pcelarenjem u centru svog grada..  Nisam vodjen racunicom meda ili bilo kojeg pcelinjeg proizvoda vec cisto iz ljubavi i pokusaju doprinosa pcelinjem svetu.. Moja iskustva i zapazanja tokom pcelarenja stacionarnog sa LR-om jeste da je dobra za razvoj i tehniku pcelarenja sa nastavcima ali ima svojih mana.. Jedna je da se pcelar nemoze opustiti sa njom tokom zime ako je nije pre toga dobro zazimio u dva nastavka sa dosta meda..
 Ali i dalje tvrdim i smatram da bi pcelinji razvoj tokom izimljenja bio bolji u nastavku manje zapremine i kvadratnog oblika..

Ujedno se izvinjavam svim onim pcelarima koji poseduju LR ili bilo koju nastavljacu a da su se nasli malo uvredjenim sa ovom temom.. 
 
Vojo sutra cu da slikam i izbacim sta sam spremio za prolece svim mojim kosnicama i novim da ih naselim.. U pitanju je mala modifikacija LR-a.. O tome sam vam pisao licno u vase poruke..!
Pozdrav svima..!

Зоко пријатељу, нисам се пронашао увређеним..

Уопште немам никакав приговор на твоју поруку него сам искористио прилику да напишем да РВ кошнице нису мање од ЛР или ДБ кошница како их многи пчелари називају и доживљавају...

Поздрав свим драгим пријатељима...

[Vojo Brstina]

Vojo druze samo za tebe..!

Vojo-Vener sistem 

Dodato na podnjacu nastavak od 100mm kao deo visoke podnice ( dozvoljava izgradnju trutovskog legla )..plodiste standard LR..polunastavak sa 13 poluramova kao medna kapa ( Vener ) i okrenuto kontra od pravca satonosa sto im omogucava raskrsnicu za brze i bolji saobracaj pcela ( Vojo )..i ostalo su 2 polunastavka od 121mm kao mediste ( za pcelara  )

Зоране пријатељу,

Венер није користио укрштање рамова. Он никада није видио моје РВ и ЕВ Прелазне наставке и ако сам их објавио у патентном заводу још септемнба 2001 године.. 

Ја никада нисам користио његове методе рада нити пчеларио по његовим препорукама...

Мој начин рада је потпуна супротност ономе што сам читао од Венера.

Поздрав драгим пријатељима... 

[Zoran Vidakovic]

Зоране пријатељу,

Венер није користио укрштање рамова. Он никада није видио моје РВ и ЕВ Прелазне наставке и ако сам их објавио у патентном заводу још септемнба 2001 године.. 

 

Мој начин рада је потпуна супротност ономе што сам читао од Венерa


[/quote]  Postovani Vojo..!
Upravo pokusavam da spojim Venerovu tehniku i vase ukrstene ramove u jednu celinu..
Nezelim previse standarda da imam na mom malom pcelinjaku,ali nekako cu i moj LR da RV-isem
Sad je jos samo ostalo sacekati budjenje razvoja na prolece i videti sta ce sve ovo doneti..
Sta vi mislite pije li vodu..!?

[Vojo Brstina]

Код мене је ЛР са укрштеним РВ и ЕВ рамовима у РВ и ЕВ Прелазним наставцима дао добре резултате.

Поздрав драгим пријатељима...

[Ranko Šeremešić]

Kolega Ranko sa indikativnim prezimenom, imate sjajno iskustvo za nekoga ko nema pčelinjak 

Ako je ovo što ste napisali tačno, zašto se onda u zvaničnim visokopčelarskim i akademskim krugovima svi naježe kad se pomene RV košnica, kao da je kuga zakucala na vrata? Zašto ni na jednoj obuci, ili kursu, predavači neće ni pomenuti ovu vrstu košnica? zar nije bolje svakom početniku ukazati na sve alatke, pa nek bira koju hoće. Iovako ta alatka, kažete, ne igra nikakvu ulogu.

Moje prezime je takvo kakvo jeste u trenutku registracije kada se nisu mogla registrovati sa našim srpskim slovima.
Ja sam Šeremešić pa ja ispalo Seremesic
A i pčelinjak nisam imao u trenutku registracije, a profil nisam menjao, sada je porastao na 35 košnica.

Verovatno se svi naježe a i ja takođe kada se pomene RV i EV na tehniku ukrštanja ramova.
Da li pčela ukršta saće u prirodnom staništu, to joj nije prirodni instinkt na kojem je opstala milionima godina.