Autor Tema: Врела лета и вароа  (Pročitano 3660 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Врела лета и вароа
« poslato: Januar 29, 2018, 20:03:26 »
„Знам да су сува и врућа лета, непогодна за развој варое, зато што вароа не подноси високе температуре. Тада је велико природно опадање варое. У влажним годинама због нижих температура,вароа знатно мање отпада. Ово је било изразито вруће и суво лето. Варое никад мање.“ 



Ово је цитат из поруке коју сам недавно видео и упозорио бих да будете опрезни. Ову мисао је написао пчелар који има много кошница и дуго искуство – али је произвољност која може пчеларе коштати губитака дела или целог пчелињака. 



За разлику од овог случаја, колега из Војводине је објавио да је овог врелог лета има ненадано пуно варое. Јаке врућине нису утицале на отпадање варое. Све раније године када су биле брло јаке врућине и суша нису утицале да вароа „пропадне“. Да је то тако, оних везаних врелих година, вароа би отишла на север, а вратила би се када дође време :). Постала би селица, као рода :)...мислим селица уопштено (без обзира на смер кретања), јер рода иначе „бега“ на југ, али ми се наметнуло поређење јер је рода синоним за птице селице. Године о којима је реч и када су биле изражене врућине и суша су 2011-2013.

Мислим да су разлози смањеног броја варое ове године други (иначе, није свуда било без варое).

Искуства су показала да ни високе и дуготрајне температуре и сељење у таквим условима не смањују битно учинак варое. Бројност да у одређеној мери, али учинак остаје (последице присуства варое у кошници).

Ову (нетачну) тезу је једно време провлачио Марјановић (пчелар :) ) као достигнуће „профе“ (вероватно у поступку увлачења профи, а касније је то прогласио нечим што неки пишу).

Зато, будите опрезни.

ПС

Референце (имена) нећу наводити са једним изузетком... који се поткрао као моја неопрезност :). Када наведеш референце, творци "референце" се наљуте и кажу да их прогањам...као да сам ја писао глупости у виду тих "референци"  :)
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže zoran drpljanin

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1042
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kula-planinarski dom
Odg: Врела лета и вароа
« Odgovor #1 poslato: Januar 30, 2018, 05:21:19 »
Solw, sve i da je tako , da visike temp. prouzrokuju smanjen br. varoe...Moze li u septembru doci do neke reinvazije, ipak i varoa tezi opstanku i produzenju vrste..

Van mreže Bojan Šušnjar

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 967
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Banja Luka
Odg: Врела лета и вароа
« Odgovor #2 poslato: Januar 30, 2018, 08:39:46 »
Citat
Moze li u septembru doci do neke reinvazije

Ako smijem ja bih rekao da može i hoće ako vremenske prilike pogoduju.
Zaključak izvlačim na osnovu mog iskustva od prošle godine. Prilikom tretmana sa MK odmah po završetku vrelog ljeta bilo je opadanja ali ne naročito značajnog po brojnosti. Nemogu sad da se sjetim vremena tretmana sa MK ali ima u temi "Varoa 2017" i ja sam ga momački tretirao tako da sam i izgubio jedno društvo predoziranjem ali nevažno je sada. Naknadno prilikom tretmana sa OK početkom decembra varoa me je neprijatno iznenadilo jer je bilo značajnog opadanja. Nisam imao vremena za detaljno brojanje i dokumentovanje ali nije bilo oku ugodno niti srcu drago.

Evo ipak sam poztražio u temi "Varoa 2017" i tretman sa MK sam na prve dvije započeo 1. Septembra dok na preostalim košnicama tek 11. Septembra. Znači dosta kasno a ipak sam imao relativno veliki pad varoe u decembru od OK.
Ili MK nije očekivano dobro djelovala ili je naknadno došlo do reinvazije. Uglavnom sam imao značajno veće opadanje od prilikom tretmana sa OK u odnosu na tretman sa MK.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da pčele u jesen donesu značajan broj varoe iz okruženja naročito prilikom pljačke, što može biti dodatno izraženo u gladnim godinama kakva je bila prošla.

Sve gore navedeno su moji zaključci što ne znači da su tačni. Više je to neko moje zapažanje koje može biti i pogrešno.

Pozdrav svima...

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Врела лета и вароа
« Odgovor #3 poslato: Januar 30, 2018, 17:34:56 »
До реинвазије може доћи, али то би се приметило на делу кошница. Зато може и да се пронађе по нека која има превише варое. Колика је та реинвазија (и да ли је уопште доказана) није ми познато. Иначе, ни „зараженост“ вароом није подједнака и углавном понека друштва више осдкачу у том погледу. Може их бити и превише у свим кошницама и то сам имао 2010 тако што сам третман хемикалијама пар година сводио на нулу и то је имало своју цену. И тада су поједине кошнице имале превише, а поједине премало у односу на неки просек.

Ипак мислим да обично буде легла и да временски услови утичу на лошије дејство средства које се користи. Ја сам нпр. летос користио 3 летвице „хербе“. Прва, одмах када Вуле скине мед и то бацим на лето (то се зове Шолетово унутрашње лето :) и пчеле "бришу" ноге када улазе). После тога 1 и потом јеш једна за око 7 дана.

Углавном се видело да је мало варое от падало при третману у време без легла, али је једна имала више од 1000 комада (остале од 0-50 комада). Могу посумњати у некакву реинвазију, јер је друштво било потпуно блокирано медом и имало нешто легла на 3 рама. Не верујем да не бих приметио баш ниједну када сам детаљно прегледао (и то више пута) и видело би се има ли пчела без крила. Овога лета, нисам видео ни једну пчелу без крила.


То што вароа тежи опстанку и продужењу врсте и да тежи „премештању“ у друга друштва, може бити наше виђење проблема. Исто тако се често пише (и упорно намеће) да пчеле напуштају кошницу услед напада варое. Тако нешто може да се деси (кажем може, али није правило) али ја то нисам никада видео. Виђао сам како друштва пропадају до краја и остаје нешто пчела са матицом, али не одлазе никуда.

Углавном, сматрам да постојање легла и услови и средство третирања наводе на помисао реинвазије. Такође не искључујем реинвазију као реалну могућност.



ПС

Раније сам негде писао да је могуће и да је мој стриц очистио неких 5 ројева и после досељавања мог пчелињака који је имао варое и братовог који је био крцат вароом, он је закључио да је „добио“ просечно око 160 вароа. Међутим, касније сам размишљао о озбиљности онога како је он радио. Сматрам да је то потпуно непоздано као некакав доказ.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Edi Daruši

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 487
  • Pol: Muškarac
  • Nemoj da mi daš ribu, nego me nauči da pecam.
  • Lokacija pčelinjaka: Elemir, Babatovo
Odg: Врела лета и вароа
« Odgovor #4 poslato: Februar 13, 2018, 16:38:20 »
Negde sam u pčelarskoj literaturi ili na forumima, pokupio podatak da pčele, ukoliko im je košnica prezaražena, uzlete do izvesne visine na kojoj vazdušni pritisak smeta varoi koja otpadne sa pčele. Zatim pčele odlaze očišćene od varoe u novo stanište. Divio sam se pčelama. Sada čitam da će pre propasti nego otići.
Da bi se prešao put od hiljadu milja potrebno je načiniti prvi korak.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Врела лета и вароа
« Odgovor #5 poslato: Februar 13, 2018, 17:27:49 »
Сматрам да је то некаква шпекулација и не верујем да је доказана као правило (то се само тако каже: не верујем, а у стварности мислим да није тако). Да је то тако, решили би питање варое и са њом би било стање као са пчелињом ваши коју више и не видимо у кошници.

Али, да је и то тачно у некој мери, опет би вероватно пресудили услови паше. Пчела има тај природни нагон да се посвећује сакупљању хране до те мере да запоставља неке основне и битне радње (као нпр. делимично запуштање или одгој легла). У том случају би пчеле у равници летеле ниско и журно према паши и нема сигурности да би саме очистиле вароу. Такође, у прилог мојој трврдњи да је то шпекулација, иде и одлазак у ново станиште. Пчеле имају одређену меру доживљаја природе, али нису толико паметне да скину вароу са себе и да потом оду на безбедно место и још да се врате по матицу :). Да су развиле тај осећај до такве мере, очистиле би и вароу из гнезда и избациле ван.

Проблем је у томе што треба одређено дуго временско раздобље да наша пчела у нашим условима дође до разине суживота са вароом, као што то може далекоисточна пчела. Вароа овде постоји око пола века. Мало у односу на неко потребно време за решавање проблема (с тим да не знамо ни које би то време било потребно, ни који услови, којих је свакако мноштво).

Ради поређења бих навео восковог мољца. Ако сте посматрали како се пчеле односе према лептиру мољца, то делује тужно у односу на моћи које приписујемо пчели. Пчеле се углавном склањају са пута лептиру мољца који се креће по саћу. Да ли су у питању хемијски „разлози“ механички (одређене вибрације потребних учесталости - фреквенције) или нешто слично, не бих се тиме бавио – нисам сигуран. Али црва восковог мољца избацују али тек када је узнемирен и напусти своје склониште (превише се истиче у складу кошнице). Тако се понаша и са вароом. На форуму СПОС-а сам писао да се пчеле према варои односе као „прљавштини“ коју уклањају када се стекну одређени услови („позив“ из легла или „вишак“ као недодређену - недефинисану нечистоћу ако чисте ћелију легла приликом уклањања оштећене јединке легла или непотребног легла - трутовског).

Имајући у виду „мањак“ варое на многим пчелињацима прошле године, сматрам да је подстицај уклањању варое нешто слично – појачано чишћење станишта. Рано (још почетком априла) приметио сам да варое нема уопште. Подстицај праћењу је било неколико вароа које сам видео у друштву од којег правим оплодњаке (коришћене летвице на бази флувалината које су раочарале пчеларе својим дејством и то не први пут током протеклих деценија - човек се обогатио на том муљању). Почетни недостатак варое је условио да је и касније имало врло мало (као и обично, са изузецима где је варое било у приличном броју).

Што значи да летње врелине треба одбацити као нешто на шта се треба ослонити или тврдњу са свесним коришћењем атмосферског притиска што је пчела осмислила. Можда је и могуће, али је то занемарљиво и стање на пчелињацима то показује током низа година.

Напуштање кошнице се приписује томе да то пчеле раде због варое. Ја сам писао када и како и зашто се то дешава, али су људи склони да верују нетачним тврдњама (иначе је народ са ових простора  склон да поверује у најлакша решења и да живи у нади). Прво напуштање оплодњака сам видео почетком деведесетих. Скинуо ројчић и вратио га на његово место. И даље се ништа није десило. У раазговору са паметнијима од себе (питао сам оно што не знам), добио сам одговор да је у питању зрачење из Чернобила или наравно, вечити кривац – „неки вирус“. Касније сам утврдио (не претпоставио него утврдио) да се дешава напуштање кошнице када млада матица одлази на последња спаривања (практично пред проношење) и да пчеле крену за њом. Углавном се дешава при одсуству старијих пчела које су отишле врло далеко и врло великом броју на пашу. Значи, услов је да је паша оскудна и да старије пчеле буду ван кошнице. У супротном, некакви ројеви (када им није време) би прштали около као киша – а то се не дешава.

ПС

Лично, волео бих и ја да пчеле то тако лепо еколошки решавају, али нажалост од тога нема ништа (бар за сада :) ).

Проблем је и што неке ствари појединци површно закључују па потом по систему „наш човек“ нека напише нешто, то нешто осване у јавности. Узмимо као могућност да је човек примети да му излеће рој (или ројеви) и да кружи на одређениј висини. У роју може бити пуно варое. Тек много касније при неком прегледу примети да неко друштво (или друштва) немају много варое и закључи да се то десило јер су пчеле кружиле около на одређеној висини...Можда је то неко научно открио у лабораторијским условима...проблем је што пчеле не живе у таквим условима.
« Poslednja izmena: Februar 13, 2018, 17:47:51 od strane Dragan Šošić »
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).