Mихољско лето

[Rakovac Goran]

              За михољско љето су специфичне јесење боје и љетње температуре . Михољско лето (бабље лето) је назив за метеоролошки феномен када се временски услови карактеристични за период летног годишњег доба настављају и након почетка јесени. Период михољског лета означава продужетак топлих дана и након Михољдана. Михољско лето као метеоролошки феномен је карактеристичан за сјеверну Земљину полулопту гдје се мијењају четири годишња доба.
               Ово нам за ову појаву каже свезнајућа Википедија. Питам се како овај метеоролошки феномен утиче на пчелиње заједнице ? Позитивно или не ? Какво је стање са потрошњом хране , количином легла , постојањем опасности од поновне појаве варое , грабежи ...
               Надам се да ће они са више искуства имати одговоре на ова и бројна друга питања која се у вези ове појаве постављају.

[zoran drpljanin]

Imam ja zapazanje vezano za ovu temu.

   Prosle god. je kolega prebacio stacionar u Vrbas blizu secerane, posto je to bio prvi put , negde u ovo vreme smo primetili pojacan unos i nismo znali od cega je i to pripisali lepom vremenu i korovima sa njiva. Pcele zdrave i zazimljene sa dosta hrane sa odradjenim tretmanima. Pred kraj zime dolazi do velikog pomora i odlaze sve kosnice.Kolega obnavlja pcelinjak i rojevi se lepo razvijaju tokom proleca i leta. Poucen losim iskustvom u Avgustu vraca kosnice u Kulu i dalje neznajuci uzrok stradanja kompletnog pcelinjaka. Igrom slucaja, drugi kolega se zaposljava u secerani i pre neki dan kaze da je na otpadnom seceru i melasi masa pcela, dosli smo do zakljucka da je upravo to mozda i uzrok stradanja pcelinjaka. Ko zna cime je to tretirano i mozda je upravo taj secer , nedovoljno preradjen od strane pcela bio razlog stradanja ili raubovanje zimska pcela koja je u to vreme trebala da odmara a one se bavile preradom istog. Napisao sam ovo da neko od kolega, ako ima slicnu situaciju, obrati paznju.

[Rakovac Goran]

                   Рани мраз у септембру месецу. Баш тако. На мом пчелињаку јутрос је било нула степени. За мог века овакво време нисам до сада ни видео ни за њега чуо па ни упамтио.
                   Одмах се поставља логично питање: како ће ово утицати на пчелиње заједнице ? Сваки коментар би био више него користан.
                   

[Rakovac Goran]

                 Ушли смо у новембар месец а Михољско лето још траје. Температуре мајске . Сија сунце кад му време није . Остаје отворено питање да ли је ово добро или не ? Пошто се нико не јавља по овој теми ево мог скромног мишљења.
[/size]                 Пчелињак сам током октобра месеца обишао два пута. Запажања су следећа :
[/size]                 - у природи више нема паше ни нектарске ни поленске ,
[/size]                 - последњи уноси били углавном са бршљана и астера чији мед није најбољи за зимовање пчела,
[/size]                 - пчела у кошницама количински има знатно више него што је то уобичајено за овај период,
[/size]                 - активност јако изражена ,
[/size]                 - пчеле се нису уклубиле,
[/size]                 - посећеност појилица велика ,
[/size]                 - легла нема мада у најближем окружењу колеге јављају да су им матице у појединим друштвима носиле и половином октобра ,
[/size]                 - поновна , касна појава варое ,
[/size]                 - потрошња хране увећана .
[/size]                 Свему овоме би се могла додати и опасност од појаве грабежи што због одсуства са пчелињака не могу на прави начин испратити.
[/size]                 Све напред набројано поставља бројна питања да ли и шта радити у ово време ? Праве одговоре ћемо добити на пролеће. Ко није платио на мосту , платиће на ћуприји.
[/size]                 
[/size]                 
[/size]                 

[Zoran Vučković]

Ево шта је колега Горан Раковац написао у претходној поруци:

Ушли смо у новембар месец а Михољско лето још траје. Температуре мајске. Сија сунце кад му време није.
Остаје отворено питање да ли је ово добро или не?

Пошто се нико не јавља по овој теми ево мог скромног мишљења.

Пчелињак сам током октобра месеца обишао два пута. Запажања су следећа:

 - у природи више нема паше ни нектарске ни поленске,
 - последњи уноси били углавном са бршљана и астера чији мед није најбољи за зимовање пчела,
 - пчела у кошницама количински има знатно више него што је то уобичајено за овај период,
 - активност јако изражена,
 - пчеле се нису уклубиле,
 - посећеност појилица велика,
 - легла нема мада у најближем окружењу колеге јављају да су им матице у појединим друштвима носиле и половином октобра,
 - поновна, касна појава варое,
 - потрошња хране увећана.

Свему овоме би се могла додати и опасност од појаве грабежи што због одсуства са пчелињака не могу на прави начин испратити.
Све напред набројано поставља бројна питања да ли и шта радити у ово време? Праве одговоре ћемо добити на пролеће. Ко није платио на мосту, платиће на ћуприји.
 
 

[Sasa Blagojevic]

Deo gde kažete posećenost pojilici velika, a posle kažete legla nema. Jel ste gledali da nema legla ili mislite da nema. Malo čudno da idu na vodu, a da nema legla.

[Dragan Šošić]

Сасвим је нормално да пчеле посећују појилицу при топлом времену.

Не знам шта је Горан подразумевао када каже велика посећеност појилица. И код мене их има на појилици, али само на први поглед се може закључити да је то нека велика посећеност. Пре бих рекао уобичајена, јер је јака суша и мало је влаге или неких резервоара у природи а пуно је пчела у окружењу. Негде морају на воду. Не могу баш без воде.

Активност је такође релативна. Мало више зазује и брзо се смире, јер стварно нема нигде ничега. У ово доба обично цвета јесењи маслачак и неке друге биљке, али је суша таква да се не види ни један маслачак у ближој и даљој околини.

Последњих пар дана на моменте делује као да су кошнице без пчела. Углавном мало се покрену пре подне и онда мир и тишина.

[Rakovac Goran]

                У октобру месецу сам пчелињак обишао два пута. Први пут је то било 6/7 октобра и тада је по негде по мало и спорадично било старог , затвореног легла. Други пут је то било 27 октобра када сам брзински погледао око 30- так комада и легла није било ни младог ни старог . Двадесетосмог се наоблачило и дувао је јак ветар те нисам хтео да их узнемиравам. Присуство на води дакле није због легла. Крај око пчелињака је безводан , сув као барут па отуд и добра посећеност појилице коју иначе не уклањам никада током године изузев баш када су тешки мразеви.
                Пчеле сам на време прихранио и све имају одличне зимнице. Мало боље сам их погледао јер су ми неке колеге из окружења јављале да " наводно " вага показује да је у појединим данима било уноса по стотинак и више грама. Скептичан сам био поводом ових навода али сам ипак проверио јер у околини осим астера и бршљана  ничега другог није било ни могло бити. Уноса је нешто мало било али не да се складишти већ што се каже за дневну употребу. Ништа страшно. Не волим превише меда од астера јер је тежак , брзо и крупно кристалише и није добар за зимовање али тај унос је безначајан јер га ем нема превише ем га оне одмах троше још док не оду у клубе.
                Ове две ствари ме у принципу и нису бринуле.
                Оно што ме је више забринуло је велика количина пчела за ово доба године и повећа активност што може да доведе до преране потрошње зимнице са једне стране и непотребног раубовања зимских пчела са друге. Но , и ту сам им дао позитивну оцену. За сада је и по том питању све у реду. Количина пчела може лако да превари јер нису у клубету већ су расуте по кошници.
                На крају остаје и питање количине варое ?
                Ове године сам радио продужени третман мрављом киселином. Дакле, око месец и по дана сам константно третирао мрављом стављајући је сваког викенда. Чини ми се да је добро одрадила посао и до оксалне крајем новембра - почетком децембра нећу радити ништа. Опет од колега које су у првој половини септембра третирали хербом чујем да им се вароа вратила у другој половини октобра па изнова третирају разним средствима. Нешто слично се догодило пре пар година када је била блага јесен ( дуго михољско лето ) те су матице касно појачале залегање и обновиле вароу у кошницама. На пролеће је била пропаст. Ово је на једном предавању у Смедереву  документовала Нада Плавша и овом чињеницом објаснила страдање друштава током зиме те године.
                Ово су по мени главни разлози зашто са михољским летом треба бити опрезан. За много што шта је то лепо време али колико год да је лепо за пчеле и пчеларе је и више него ризично.
               

[Rakovac Goran]

          За данас најављен најтоплији 21. октобар од када се мери температура. Уопште цео октобар је са изузетно високим температурама а најављују овакво време до краја месеца.
          Јуче сам пчеле препрскао по други пут Војвиром и има још увек опадања варое. У једној кошници сам пронашао легло и старо и младо. Обележио сам је па ћу је још једном истретирати. Треба бити опрезан са касним залегањем матица посебно младих због оваквог времена.

[Rakovac Goran]

           Михољско лето , тако изражено крајем 2019.године , почело је да узима свој данак. Због тога и запажања са пчелињака једног нашег колеге који смо заједно обишли пре два дана износим овде.
           Колега је зазимио 32. кошнице сва на по три РВ наставка. Како каже одрадио је благовремено више третмана против варое тимолом , хербом и на крају оксалном киселином. Нисам сигуран али мислим да је једном одрадио и контролни третман митаком.Третмане је завршио у септембру месецу. Храну је благовремено додао половином септембра.
           Приликом третмана оксалном киселином нашао је да су му страдала два друштва. Како рече све је упућивало на тиху грабеж. У кошницама није било пчела ни живих ни мртвих. Преживеле су напустиле кошницу. Број друштава се тако смањио на 30.
           У суботу смо заједно погледали ових 30 друштава и нашли још 5 страдалих.
           Код свих страдалих друштава је стање следеће :
           - хране у свим кошницама има и више него што је потребно за нормално зимовање ,
           - број мртвих пчела доста мали што значи да су страдала слабија друштва ,
           - у свим друштвима пронађено на по једном раму затворено легло са обе стране величине паклице цигарета ,
           - покрај легла пронађен један број пчела дубоко забоден у ћелије саћа ,
           - на раму са леглом нема хране ,
           - код два од пет страдалих има трагова грабежи али у мањем обиму тако да грабеж није битно утицала на страдање друштва.


           Разлози за страдања су по мом мишљењу следећи :
           - предугачко михољско лето са екстремно топлим временом у октобру и новембру месецу ,
           - ова чињеница је за последицу имала продужено ношење матица посебно у нешто слабијим друштвима што је крајње негативно деловало               на зимске пчеле које су се уместо мировања исцрпљивале у неговању касног и неквалитетног легла ,
           - због касног легла ( октобар и новембар ) поновни повратак варое у кошницама која додатно оштећује већ ослабљено и поремећено                         друштво ,
           - на крају и поред кошница препуних хране страдање од глади крај легла које су грејале и чувале до смрти на пар рамова на којима су претходно                   потрошиле сву храну.
 
           Моја бојазан исказана у предходном јављању по овој теми се у потпуности потврдила. За разлику од колеге ја сам пчеле и у октобру третирао против варое користећи војвир . Да ли сам захваљујући овим касним третманима спречио проблеме које су задесила нашег колегу у овом тренутку не знам јер моје кошнице нисам обилазио месец дана. При третману оксалном све су биле на броју и у солидној кондицији. Остаје ми да се надам да је ипак све добро.






           
           

[dusan lazic]

Gorane - nozema cerana! (nedovoljno istražena)


Juče sam bio kod jednog mog mladog prijatelja, (početnika). Zvao me, uginulo mu jedno društvance:
BN, na dva nastavka. Dosta meda. Legla nema. Na podnjači stotinak pčela. Kad smo ga zazimili bilo odlično društvo.


Ovih dana sam čitao na jednom drugom forumu ("brdskoplaninsko pčelarenje...")odlična tema, vezana za nozemu ceranu.
p.s.
Ja moja društva nisam otvarao od septembra...(samo sam gledao poletaljku - pre desetak dana, kad su ono izlazile...)

[Rakovac Goran]

          Слажем се Душане. Вероватно ту има и ноземе и вируса. Иначе пратим и ја ту тему на брдскопланинском. Добри текстови.
          Мислим да се неке ствари морају мењати у техници пчларења. Задњих година се доста тога променило у многим областима који директно утичу на живот пчела. При том не мислим само на временске прилике већ на погубне утицаје људи  а и  самих пчелара.  На некој од тема на овом форуму сам писао рецимо о томе да су неки "назови" напредни пчелари тајно увозили и убацивали матице из Немачке и хвалисали се да су малте не дуплирали приносе у меду. Слушао сам њихову причу и гледао шта раде из прве руке. У наредне две године када су остављали матице само из те линије су остали без 80 - 90 % пчелињака. Катастрофа. Међутим , осим што су нашкодили себи штету су направили и другима јер су трутови из тих кошница вршили оплодњу и матица са других пчелињака. Србија је  препуна измележених пчела . То се рецимо у Словенији не може догодити.
           Прошле године сам имао два тровања на стационару и морао сам да мењам локацију да би сачувао пчелињак.
           Након хиперпродукције пчелара и пчелињака у задњих десетак година сада многи одустају од пчеларења и кошнице остављају без икакве контроле па оне постају расадник зараза сваке врсте.
           Пчеле се третирају са свим и свачим и више трују него лече.
           Добар број предавача живи у средњем веку и једну те исту научену причу годинама понавља иако то са реалношћу нема никакве везе.
           Превише је проблема али изборићемо се и са тим некако. Најјачи ће опстати остали у мутно Дунаво.