Прво и битно питање је у колики се простор поставља рој? То би могло утицати да се рој изроји...
Друга битна ствар је што нисте човеку рекли како касније појачати друштво пчелама и леглом а да буде безбедно (можда јесте неко написао али нисам то видео) јер то носи одређену неизвесност. Може се рећи и ризик али баш и не мора
... (rizik (ital. risico, fr. risique) rizikovati (fr. risiquer))...
А трећа примедба је да је тај посао у начелу једноставан и ја то називам „лопатањем“...
Е, с обзиром да сте мало поплашили човека
, да мало ублажим тај страх. Неће се тући придодате пчеле са леглом из друге кошнице, са пчелама друштва из ројевог нагона у моменту успостављања роја.
Моја искуства су таква да никада нисам запазио да се сукобљавају пчеле збирног роја (рој успостављен из више друштава, са пчелама и леглом). Подразумевам да ту већ није матица...
Пчеле не оштећују матичњак јер је и матичњак легло. Оно што може бити неповољно је тренутак излегања матичњака – ако се придодају пчеле из друштва које има матицу, брзо излежена млада матица може бити у опасности (о овоме сам писао у неким темама, колико се сећам). Ако се ставља рам са више матичњака, треба тежити да су матичњаци различите старости. Поред оглашавања младе матице (и одзива друге, што може довести до одласка дела пчела из роја са једном од матица у одређеним условима), постоји помоћни млађи матичњак који би надокнадио губитак прве матице (ако се деси да је придодате пчеле убију услед пребрзог излегања) или губитка матице при неком од многобројних излетања вишеструког спаривања.
На крају постоји и неки помоћни матичњак на најмлађем леглу, који ће пчеле свакако започети...ако има таквог легла.
Гледати ако је могуће да ројеви матичњаци буду мало даље од лета и на погодном месту (наравно ако је могуће) јер одвојак роја може запасти у мањинско стање пчела према леглу и матичњаци могу да буду у неповољном положају (не мора пропасти матица али због неповољости околине за последњих више сати боравка у матичњаку може, бити „незрела“ матица, која лепо изгледа али има неку фалинку).
Верујем да Душан Т. зна како ће радити па да не образлажем поступак успостављања збирног роја...јер ту и нема пуно тога да се образлаже за посао који, као што рекох има одлике „лопатања“.
Најбитније је да се у роју налази знатно више пчела у односу на легло (да би пчеле могле да одрже легло)...е то би била „рентабилност“ (nlat. rentabilitas) односно исплативост или корисност поступка...у супротном, може пропасти део легла у случају захлађења или доћи до појаве кречог легла.
А сам поступак је једноставан иако делује да је сложен, по ранијим порукама и упозорењима (са све ризицима и рентабилностима)...мада и ту има ситница које су од користи...
Наравно, слажем се са Војом (и то сам увек говорио када се прави рој) да је најбоље ројеве однети даље од пчелињака. Може се рој-нуклеус правити и на пчелињаку, али се води рачуна о поступку који би обезбедио да у роју остане довољно пчела у односу на легло.
ПС
Може се пренети ројеви нагон и на придодате пчеле...а додате пчеле у том смислу могу да праве проблем ако се све то нагура у мали простор – што значи да би у одговарајућем простору највероватније све било у реду (у условим када се не користе пчеле друштва у ројевом нагону, опасност да се рој изроји је занемарљива).
Пчеле из роја примају друге пчеле радије него пчеле друштва које није у ројевом нагону. Ако се погледа стање друштва у ројевом нагону, оно потпуно престаје са радом (осим код изузетака где је ројеви нагон повезан са неким недостаком матице), али се на изашлом роју може уочити много пчела са поленом на ножицама...ја сам „убеђен“ да су оне из других друштава и да их је привукао јак фромонски утицај роја...да не говорим о томе да у неком (наравно, не и сваком) прихваћеном (смештеном) роју „одједном“ нестане и више од пола пчела...није баш одједном него се то сутрадан примети...
