Одговор је врло једноставан: уопште није битно када ће се појавити легло,
ако то природа омогућава. То значи да је потребно имати унос полена и топло време. На временске услове не можемо утицати. Остало је теоретисање без краја и навођење неких примера
* који могу бити плод потпуне случајности и среће.
Да си на форуму СПОС-а, неки ликови би ти линковали целу тему од 100-200 страница (где иначе има и пуно вербалног иживљавања појединаца која немају везе са темом), али нема потребе. Тема о којој је реч је „Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kao i kada“. Има понешто о 2012-тој години, када је у јануару било легла, а онда је наишао онај опаки хладни талас са највишим дневним температурама од -7 °С.
Приближно ономе што те занима је 2014-та година и моје виђење пчеларења у сличним условима.
Услови с почетка 2014-те су били такви да су „мајстори“ убацивали и сатне основе у пола фебруара или да су убацивани рамови у сред легла тамо негде половином марта, а после су се чудом чудили како је „легло пресечено“ (тачније пчеле нису давале пет пара на тај мајсторски подухвати ту ноје било „планираног“ легла) и ти рамови су ту „чучали“ без везе и половином априла и због кишног времена током дужег раздобља. Скидана су полумедишта са ДБ кошница које су пчелари акбициозно набацали на кошнице вероватно још почетком марта итд.
http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=543.msg29259#msg29259За случај који ти наводиш је занимљива ова порука у којој пишем да сам практично започео ПРВИ ПРОЛЕЋНИ ПРЕГЛЕД 27. априла. Док су многи „трљали руке“ због врло јаког развоја и разним непримереним техникама одгајали мношво пчела (које су биле вероватно јадно одгајане) и стављали полумедишта и медишта, ја сам у својој „лењости“ тек крајем априла почео први пролећни преглед. Касије се испоставило да од багрема нема ништа и успео сам да сачувам повољне залихе за оно што је уследило: вишедневна спреченост пчела да изађу из кошница услед оног „потопа“ од киша.
http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=543.msg31396#msg31396Ако би требало да одговорим дословно, односно директно, навешћу да сам свих ових зимских дана писао шта треба урадити. Било је повољних услова да се утврди и поправи стање у кошницама и обележе несигурна друштва или им се дода хране на различите начине. На основу белешки се даље поступа и углавном се повремено нешто уради код пар проблематичних друштава или се ништа не дира, ако нема потребе. Никакво приширење простора и сличне „работе“ (како је очигледно, пчеле ће саме „проширити простор“ тако што ће потрошити још хране, а уноса и нема нешто значајно потрошиће сав полен који су унеле на постојеће легло и одговарајућу количину меда из залиха). Нарочити водити рачуна о потрошњи хране! Зато и кажем да је одговор врло једноставан.
Али
у сваком случају бих ти препоручио да прочиташ линковане поруке (и већину порука између те две) и да касније, када нимаш времена прочиташ целу тему „Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kao i kada“. Писао сам још понешто и у другим темама и ако те занима отвориш мој профил и читаш (при томе прескочи оне зајебанције политичке природе и остало што је мање битно за ово о чему је реч), због оваквих или сличних порука:
о наглим променама температуре или
о томе што се људи не радују иако су им слабија друштва преживела дужи период зиме (има и ту бар нешто мало паметног написано).
* Нема везе са питањем, али навео бих ту као пример како се чуда доживљавају и саопшавају као нормална ствар, који је ових дана написао неко од колега на форуму СПОС-а о неком роју који се уселио у неки зид или ролетну и да је имао само две улице пчела.... онда је неким чудом одгајио 5 рамова легла 25. фебруара 2015 и има 8 улица пчела – то је податак колеге који не пчелари довољно дуго да изврши процену, али је занимљив коментар колеге са много више пчеларскг стажа како ми не помажемо пчелама када их „зазимљујемо“ и да оне све саме ураде а ми немамо појма шта смо урадили!? Ако је тај ројчић дошао у наведено време, „математика“ може показати да није могуће да одгаји врло велики број пчела за зимске услове, које ће касније одгајити моћно друштво. Биће да су чињенице другачије: неко друштво је вршило тиху смену матице и тада се матици придружио одређен број пчела (писао сам о „изласку роја“ када се врши тиха смена матице и да матица након тог момента када изађе са групом пчела врло брзо пронесе – то није рој, већ пчеле које теже да буду уз матицу и то су они легендарни касни ројеви када им време није). Било шта може утицати да се пчеле задрже у неком повољном простору и да им се касније придружи и већина пчела тог друштва које врши тиху смену. Ово је врло могуће, ако у друштву више нема легла и пчеле пронађу место где је њихова матица. Оваква виђења „чуда“ доведу у заблуду пчеларе да је све могуће. Јесте могуће, али треба пуно више времена и идеалних услова током тог раздобља. Тако да теоретисање на основу чуда, а без осврта на чињенице може бити погрешно. Веза са твојим питањем је што ће можда неко навести да се друштва могу развити до неслућених размера иако није било довољно полена (што се иначе дешава) без обзира што су врло слаба или да ће бити неке тагедије ако дође до неког прекида легла крајем фебруара или почетком марта (С. Јевтић 2012 – медаља за глупост за месец фебруар-март 2012).
Поука овог примера је да треба имати довиљно пчела у кошници и довољно хране. А хране може недостајати с обзиром какво је време. Не верујте у чуда него пратите шта се дешава у кошницама и природи.
