Моје размишљање (и поступци) су управо у складу са временским условима, односно сушом која је била прошле године (и није први пут: било је и биће).
Боље је прихранити пчеле раније и хранити док треба. Обично после суше падне нешто киша и природа опет озелени. Појави се унос и углавном не буде нешто значајан (негде и буде врло обилан и како ће бити, зависи од падавина, али и од насељености – пренасељености пчелама итд).
У оваквим условима пчеле прелазе велике раздаљине и при томе се могу превише израдити и ослабити друштва. Наравно, може се повећати површина са леглом. Ако се уз то још и подбаци мед, легла може бити и превише. Последица је углавном слабљење зимнице. Хоће ли до овога доћи, зависи од количине уноса и удаљености паше, променљивог времена итд.
Нисам сигуран да ли сам о нечем сличном писао или сам на то упозоравао путем ПП. Али, треба пратити стање у кошници и реаговати на време. Припрема зимнице, уколико недостаје мало више, може започети врло рано и то би могло бити и јули месец или почетак августа. Ја тада дајем сируп у оброку од 0.5 л, нешто мало повећане густине. Може и више, сразмерно недостатку хране. Колико-толико се пчеле више усмере на полен.
Касније се наставља са нешто смањеном количином. Начин и количину оброка прихране одређује пчелар према удаљености пчелињака.
Уколико унос буде врло јак, могу се извадити рамови са медом и на њихово место ставити други. Не вадити превише рамова, већ рам или два и празан стављати у средњи део медишта.
Ако буде среће, пчеле чак касније могу још унети меда и то неочекивано. Код мене је кренуо јачи унос 10. Октобра и био прилично обилан и очигледан у саћу.
Тако да се не ради о стилу или варијацијама, већ потреби коју условљавају временске прилике. А оне могу бити такве да је паша слаба и удањена и губи се временом пчела. Зато је боље спремити зимницу на време.
ПС
Зоки, не ради се о старости матица. Очигледно је да пчеле крену или престану са леглом када се то не очекује и може се видети да су старости матица различите. Мислим да сам 2014. хранио скоро цео пчелињак са 0.2 л сирупа. Пчеле су природно слабиле на сунцокрету и сабијале се са храном у први наставак. Легла је било врло мало. Морао сам да бирам што тамније рамове и да сечем легло. Дешавало се да су тај рам нека друштва пунила сирупом иако би требало да буде легла, јер је на само два рама до њега легло и то мале површине.
Тако да ни храњење врло малим оброцима, цечење легла и било која друга радња не морају подстаћи развој легла, ако је унос споља раван нули.
Хајде да наведем и нешто из предавња Горана Томића које је сада популарно. Не ради моде... Него зато што је садржајно, пријемчиво и добро предавање. Горан је навео да је једне године селио на Пештер и да је легло нестало у многим друштвима.
Сећам се једног колеге који се „много правио“ важан и стручан. 2000-те године је дошао код мене за матице и хвалисао се како он сели на Пештер јер "тамо има људе"
и да се спрема да крене за неко време. Питао сам га шта тражи тамо по јакој суши. Рекао сам му да ће наћи пустињу...Не сели се на ливадску пашу по врло јакој суши. Ми смо нпр. селили на вресак када нам јаве да је пала киша, а не што ми мислимо да треба селити „по календару“ сеобе. У супротном не би ни селили.
У таквим условима пчеле потпуно смирују рад. И по врућем времену се повуку у кошнице и мирују. Легло може бити битно смањено.
