Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada

[Dragan Šošić]

Juče, pred sam sumrak sam otvarao dve košnice. Razlog je što sam zaboravio da ranije stavim na čišćenje 5 LR nastavaka (vrcani ramovi) i tu se sakupilo baš puno pčela koje tu hoće da naprave prostor za klube.

Kod jedne sam posumnjao da čak i nema matice, jer se čulo jako zujanje pčela u tom nastavku. U zazimljenom delu košnice je LR nastavak kao plodište i polumedište sa zalihama hrane. U LR plodištu je bilo više meda no što je to potrebno za bezbedno zimovanje i proletnji razvoj. Leglo je bilo stalo u septembru.

Sada ima 2 LR rama sa leglom od letvice do letvice koje je gotovo svo izleženo (ostalo 100-200 neizleženih ćelija), a ponovo je sve zaleženo i ima legla i to u rasporedu: jaja i tek izležene larvice u donjem delu rama i larve starosti 7-8 dana do same satonoše. Treći ram je leglo koje se izleže, ali tu matica još ne zanosi. Društvo je inače vrlo jako i ima belu maticu.

Potrošnja hrane za to leglo je očigledna. Sreća je da je bilo i unosa nektara (a ima ga još). Samo je u plodištu, u središnjem delu sada puno otvorenog meda, a tu su bili venci zatvorenog meda. Na mestu venaca su sada te starije larve. Polena ima dosta i više vrsta.

Mogu reći da će to biti dobro, kao što sam ovde i pisao, samo ako je društvo sa obiljem hrane i očišćeno od varoe. A još jedna lošija stvar koju nisam naveo je to što će biti malo neugodno kada zahladi, jer će te mlade pčele trošiti puno polena (biće nešto kao majska bolest u oktobru). A hoće li sve one biti zimske pčele, zavisi od toga kakve će vremenske prilike biti nadalje. Ako budu zimske pčele, to je još dve-tri ulice zimskih pčela.

Tamo gde je manje hrane, mora se presložiti košnica. Postoji pravilo koje kaže ram legla, ram hrane. Onda je jasno koliki je utrošak hrane, ako je unos bio slabiji. Prema radu košnica, čini se da nemaju sve legla ili ga nemaju puno: neke košnice koje su jake vrlo slabo rade, nisam gledao imaju li legla i koliko. Mada bi to trebalo proveravati otvaranjem košnica, što je veliki posao i ako se zna stanje u košnici ovo nije potrebno.

Najavljuje se zahlađenje za par dana i to je prva prilika da se odizanjem poklopne daske vidi gde pčele uspostavljaju klube i koliki su meni venci u središnjem delu košnice

[Dragan Šošić]

Nailazi topli talas i ne znamo do kada će potrajati. Ako je na vreme procenjena visina mednih venaca, može se nešto preduzeti ili jednostavno, ne dirati košnice. Legla ima u nekim društvima. Može se desiti da se leglo pojavi u skoro svim društvima.

Moj način zimske utvrđivanja približne visine mednih venaca je pogled u košnicu pažljivim odizanjem poklopne daske. Ima kolega koji su to prihvatili. Međutim, na pitanje početnika ne sledi jasan odgovor. Kaže se uglavnom: ako su pčele izašle na satonoše, staviti pogaču. Kako sada otopljava, veliki broj društava će izaći „na satonošu“. I ne može se valjano utvrditi visina mednih venaca. Do toga dolazi kod svakog otopljenja kada nema legla ili ima vrlo malo legla. Klube postaje više rastresito i pčele kreću za toplotom na gore. U tom toplom pojasu (iznad klubeta) se mogu lako kretati i prenose deo meda sa bočnih ramova. Takođe prikupe nešto vode koja se kondezuje na ramovima sa medom ili iznad satonoša.

Ako su medni venci slabi, to se može utvrditi samo po hladnom danu, kada je klube gusto zbijeno. Ovo je važno zbog moguće hitne potrebe za dodavanjem pogača (opet preporučujem da je bolje staviti kristalisani med kao pogaču).

Toplo vreme se može iskoristiti da se uklone središnji, prilično prazni ramovi i približe bočni, puniji ramovi. Bolje je to uraditi ako pčele budu išle na pročisni let ovih dana, nego kasnije dodavati pogače.

Može se desiti da se naiđe na bezmatak. Ne mogu da poverujem da tzv. “majstori“ pčelarstva i dalje savetuju: čekaj proleće. Bezmatak može deo zime prezimiti bez matice, a da se ne razlikuje od ostalih društava, koja imaju maticu: zimuju u čvrsto zbijenom klubetu. Sve će biti bez posledica dok pčele ne „zaključe“ da je prošao period mirovanja i da je potrebna obnova društva. A to će zaključiti baš pojavom toplih dana, nakon razdoblja mirovanja. Tada ispoljavaju osobine bezmatka. Ako se stanje ne sredi na vreme, kasnije kada zahladi, društva bez matice se ne okupljaju u čvrsto klube, uznemirena su i obično u njima bude tragova proliva. Tako da mogu ugroziti i druga društva na pčelinjaku.

Bezmatak odmah treba pripojiti nekom društvu i to najbolje onom do njega, a može se staviti i na udaljenije društvo. Zato je to bolje uraditi pre no što pčele obave masovniji pročisni let. Bezmatak se može pripojiti nekom društvu i kada hladno, i u priličnom "minusu".

Pretpostavljam da sam više dosadan, jer sam o ovome već pisao. Ali danas pročitam, da bezmatak treba „sanirati“ u proleće. E to mu dođe kao na vreme.

[Jasmin Ucambarlic]

Naprotiv kokega Dragane sa zadovoljstvom citam sve sto napisete i divim se vasem znanju iz oblasti pčelarstva.Pitao bih vas danas sam malo gledaopcele kroz hranilicu vecina je na vrhovima satonosa nisu u fazi mirovanja kao sto su bile kad je bio minus.Posto sumnjam da imaju dovoljno hrane dali bi smio dati pogacu ili da jos malo sacekam jer nikad nisam davao prije pocetka februara poz.

[Dragan Šošić]

Jedno od rešenja je stavljanje pogače manje površine. Kada dodajem med u najlonskim vrećicama koristim one manje u koje stane 400-600 gr meda. To znači da će pre i potrošiti pogaču, ali ponovnim dodavanjem se opet vrši i neka vrsta pregleda i uvid u stanja društva.


Pčele mogu izaći do satonoša (ili biti iznad satonoša) u gustom klubetu. I samo u tom delu rama može biti utrošena hrana. 2/3 zadnjeg dela može biti puno hrane. Ovo se dešava kada se klube kreće uz sam prednji zid košnice. Ako se klube kreće središtem košnice, uglavnom troši med u središnjem delu ram, tako da meda ima i napred i pozadi. Izlazak na satonoše po toplom vremenu ne mora da znači da je hrana potrošena. Tako da si trebao pogledati ranije ima li potrebe za pogačom.

Ja nisam za pogaču (ako nemora), jer će biti toplo. Leglo može krenuti u većem broju košnica. I nije nevolja to što će se pojaviti leglo. Nailaskom otopljenja, zadrže postojeću površinu legla, i kasnije i zatvoreno leglo stvara određenu toplotu. Ako je privremeno, nešto toplije (zbog pogače npr.) matica zanese oko te započete prve površine legla još jedan naraštaj koji će pčele čuvati u kada zahladi. To ih produženo vezuje za jedno mesto i može udaljiti od hrane. Ako pčele imaju pred zahlađenje otvorenog legla, mogu ga jednostavno uništiti kada se osete ugroženim. Mlađe leglo na periferiji će sačuvati, jer je leglo u središtu poklopljeno. Kasnije pčele oblik klubeta moraju prilagoditi leglu, a ne stvarnim toplotnim potrebama sa mogućnošću da se klube kreće za hranom.

I u proleće se može videti da pčele zaležu leglo po obrascu koncentričnih krugova. To je zato što tako i „osvajaju“ prostor koji mogu zagrejati. U aprilu se može desiti gubitak legla usled zahlađenja. Sada, zimi može stradati društvo, ako postojanje legla umanji pokretljivost klubeta.





Ja sam juče do samog mraka stavljao poklopne daske, jer od sada nisu bile na većini košnica. Već je bilo kasno i nije se moglo proceniti koliko ima pčela, jer je klube nisko postavljeno i jedva se čulo da su pčele žive.

Danas, po dolasku sa posla sam ponovo odizao poklopne daske, da vidim stanje i odlično je. One koje su u čak u ravni sa satonošom imaju klube u prednjem delu i vidi se da su ramovi puni meda u zadnjem delu. Iako je bilo 11°C pčele nisu gotovo uopšte izletale. To je dobar znak, za sada.

Oplodnjaci koje sam juče spajao su u pet gustih ulica (jer je toliki prostor – košnica je za 4 LR rama) i pčele su i preko satonoša. Ali su ramovi puni meda, jer sam odabrao najpunije ramove i ubacio u gornji deo. Kažem, po toplom vremenu se ne može kratkim pregledom zaključiti koliko je hrane u ramovima.

[Branko Radovanović]

Na jednoj DB košnici mi je ostalo medište polovično ispunjeno medom i sad mi je klube zahvatilo i medište i plodište. Šta da radim?

[Dragan Šošić]

Pretpostavljam da je medište u stvari polumedište.

Kolega, ako u polumedištu ima dovoljno meda, ne treba ništa raditi. Samo postoji velika mogućnost da se naknadno spuste u DB telo i tu započnu leglo.

U slučaju da odlučite da nešto treba raditi, postoji mogućnost podbacivanje polumedišta (ako se podnjača može odvojiti od plodišta – ima košnica gde je ona jedinstvena celina sa plodištem i to je često kod DB košnice). Takođe je vrlo bitno utvrditi ima li več legla na ramovima polumedišta.
Kod podbacivanja tog polumedišta bi trebalo i ukloniti središnje ramove iz visokog tela – plodišta i približiti bočne središtu, gde je klube. Ako su pčele zahvatile i medište, moguće je da je med u središnjim ramovima plodišta potrošen.

Ako bi se plodište naknadno sredilo, i ima dovoljno hrane, može se jednostavno istresti pčela iz polumedišta i njega bezbedno uskladištiti u nekoj prostoriji. Može ostati na toj košnici, ali se treba odvojiti pregradom koja neće omogućiti prelazak pčela ponovo (vrste poklopne daske koje imaju otvore bočno postavlljene). Ako je otvor na pregradi u sredini, pčele mogu ponovo prelaziti u to telo.



Mogućnost je i da se neki da se ramovi polumedišta koji su puniji medom ubace u plodište.


Malo je teže dati najtačnije rešenje, jer ne znamo koliko ima pčela (koliko je klube) i slične važne podatke. Napisao sam na brzinu neke mogućnosti.

[Dragan Šošić]

S obzirom na prosečne dnevne temperature može se očekivati da se pojavi i leglo. U jednom broju košnica ovo je samo nov naraštaj, jer je već bilo nešto legla koje je izleženo još u decembru. Ne može se spekulisati sa starošću matica, procenom brojnosti pčela (procena koju vrše pčele!?) sa dužinom dana i slično. Stvar je daleko jednostavnija: toplo je za ovo doba godine.

Ukoliko središte ima dobre vence i bokovi, koji su puni hrane nisu predaleko, nema razloga za brigu. I prošle godine pred onaj hladni talas je bilo legla u dosta društava i nije uticalo na kasnije nevolje tokom onih velikih hladnoća. Razlog je taj što je leglo pre nailaska vrlo hladnog talasa bilo već poklopljeno.


Ovde se ne radi o tumbanju celog pčelinjaka i odrede se samo neka društva koja imaju lošije stanje od ostalih.

Ako se naže društvo koje ima vrlo malo hrane, moj predlog je da se spoji sa drugim društvom koje ima više hrane. Sapajanjem će se dobiti jako društvo, koje će sigurno pregurati svaku zimu. Ostaje i mogućnost da se odvoji vrlo rani roj u aprilu i zadrži broj društava. Ako je takvo društvo jako, može se podeliti na dva društva. U slučaju ovakvog spajanja, ne treba utopljavti previše pojačana društva, jer to nije dobro.

Proveriti ima li matice u svim društvima i bezmatak spojiti sa drugim košnicom (ili košnicama).

Imali smo na zvaničnom forumu i oštroumni zaključak kako pri pogledu na društva nema fleka. Fleke se ne prate u decembru, naročito ako je nedavno pre toga bilo mogućnosti za pročisni let. Tek ako u dogledno vreme zahladi i bude duži hladni talas, može doći do opterećenja probavnih organa pčela u društvima koja odgajaju leglo.

Primetio sam, po meni podrugljivu primedbu jednog kolege, koleginici pčelarki: koliko to polena (perge) pčele koriste tokom zime. Ako ne koriste, odakle žuta gusta tvar posle pročisnog leta. Pčele troše polen  (pergu) i zimi. Pišem i polen, jer unosom nekih količina polena koji se pojavi u prirodi, odpočinje i njegovo trošenje u relativno svežem stanju.

Odgojem legla se više troši i perga iz zaliha, koje ima u poklopljnim ili nepoklopljenim ćelijama. Do pojave proliva može doći kada se utroši med iz središnjih ramova i pčele u potrazi za medom napustaju klube i prelaze na bočne ramove, privremeno napuštajući klube. Ovde je presudno i to koliko je napolju hladno i koliko dugo traje zahlađenje. Ovo je princip narušavanja zimskog klubete, kao izuzetnog oblika organizovanja preživljavanja (fenomena) sa svim svojim osobenostima: očuvanjem toplote, smanjenjem uobičajenih životnih radnji, prikupljanjem vode neophodne za preživljavanje itd.

Iako ima protivnika zimske provere stanja društava nije loše proveriti šta se dešava u društvima. Možete poslušati savet i vrlo „pouzdanog stručnjaka“ (ima više od 4300 poruka na forumu SPOS-a) i ne dirati ništa. Inače, posredno sam video da je taj stručnjak nakrkao i više nego dovoljno sirupa. To je dobro, dobro što je to uradio na vreme. Ali šta se dešava tamo gde se objektivno nije moglo više uraditi zbog bilo kojeg razloga ili društava koja su odudarala od drugih i trošila više hrane. Sada je malo otoplilo. Ne vidim šta se može tragično poremetiti u društvima koja se već prilično raspustila klube. Po meni je najbolje rešenje primaći punije ramove sa boka središtu. Nije dobro rasuđivati po stanju na svom pčelinjaku i širiti takvu kratkovidu "nauku i praksu". Ponavljam da nisu svi bili u mogućnosti da reše zazimljavanje na vreme i treba imati razumevanja.

I sada se ponavljam, ali je insistiranje nekih velikih stručnjaka praktičara na štetnosti da se nešto uradi u cilju spasavanja društva ili stvaranja sigurnosti u njemu, navelo i mene kao teoretičara (tako kažu) da i ja insistiram na nečemu što smatram ispravnim. Ponavljanje je majka...mara .


Trebalo bi iskoristiti ove, nešto toplije dane da se pomogne ugroženim pčelinjim društvima.
Raditi oprezno da se ne ubije matica.
Biti pažljiv sa ramovima koji je možda potrebno uklanjati iz košnice. Pčele sleću na njih, ako je dan topao. Paziti na podsticanje grabeži.

[Dragan Šošić]

Prethodnih toplih dana je bilo moguće srediti stanje koje može ugroziti društva koja su imala neke nedostatke (nepovoljan položaj klubeta, nedostatak hrane, nepovoljan raspored hrane itd).

Posebnu pažnju treba obratiti na to da se kod košnica koje zimuju na više nastavaka klube može „vratiti“ u donji nastavak sa hranom i tu otpočeti odgajanje legla. Ovo može biti opasno po pčelinje društvo ako naiđe dugotrajniji hladni talas.

Naknadno vraćanje klubeta-gnezda u donji nastavak sam uočio u tri društva. Ranijom proverom položaja klubeta, moglo se videti da dobrim delom zahvata gornji nastavak. Ponovljenom proverom pre nekoliko dana (kada je bilo prilično toplo), pčele su i dalje u tom prostoru. Ali gustina ulica, odnosno brojnost pčela je bila malo sumnjiva. Otvorio sam košnice i video da ima jaja na jednom ili dva rama u donjem nastavku.

Razlog ovakvom postupku pčela je taj što je bilo toplo vreme za ovo doba godine, sa malo vetrovitih dana. Drugi razlog je što je u gornjem nastavku mlado, nezalegano saće. Reč je o polumedištima (PM). U jednoj košnici su pčele u delu ramova utrošile med do samih satonoša i opet su spustile klube-gnezdo u prvi nastavak.

U sva tri slučaja sam morao da podižem leglo u gornji nastavak. Kod košnice koja ima oba LR nastavka sam podigao ramove sa leglom u gornji nastavak, a tamo gde su polumedišta, spustio sam PM kao prvi nastavak, LR podigao kao drugi. Kako LR nastavak ima manje hrane, do legla sam ubacio ramove koji su puni meda, čuvane u prostoriji.

Obratite pažnju na mogućnost da vam se ovo može desiti i da društva koja su u prethodnom delu zimovanja zahvatala gornji nastavak, mogu otpočeti sa leglom u donjem nastavku.

[Zoran Mladenovic]

Obratite pažnju na mogućnost da vam se ovo može desiti i da društva koja su u prethodnom delu zimovanja zahvatala gornji nastavak, mogu otpočeti sa leglom u donjem nastavku.

[/color]
Ako dodje do ovoga,kako je najbolje resiti problem?

[zugor elmir]

Slažem se sa kolegom Šošićem.Kad imamo priliku,kad je topal dan i klube se raspustilo treba nakratko provjeriti stanje i ako treba primaci okvire sa medom.To pčelama nece skoditi,a moze im pomoci

[Dragan Šošić]

U sva tri slučaja sam morao da podižem leglo u gornji nastavak. Kod košnice koja ima oba LR nastavka sam podigao ramove sa leglom u gornji nastavak, a tamo gde su polumedišta, spustio sam PM kao prvi nastavak, LR podigao kao drugi. Kako LR nastavak ima manje hrane, do legla sam ubacio ramove koji su puni meda, čuvane u prostoriji.

Zoki, već sam napisao šta treba uraditi. Leglo se podiže u drugi nastavak. Ako je vreme hladno kada se primeti da je gnezdo u prvom nastavku (to znači da je potrebno pogledati položaj) mogu se samo zameniti mesta nastavcima. Uslov je da nema pčela koje zahvataju gornji nastavak, jer će one pri promeni mesta nastavaka ostati pri dnu ramova i stradati od hladnoće.

U slučaju zamene mesta nastavaka, mora se znati da je to brzo i bezbedno izvodljiv posao i da nema hrane u sada gornjem nastavku. Preporučujem pogaču od kristalisanog meda, koji je povoljan za zimsku upotrebu (mada je i po hladnom vremenu moguće ubaciti ramove sa medom). Ako se ubacuju ramovi sa medom, bilo bi dobro da su zagrejani, odnosno da su bar 24 sata u prostoriji koja se greje.

Može se desiti da je i u košnicama koje su uzimljene u jednom nastavku, leglo udaljeno od hrane. To bi bio najkraći put za dobijanje nozemoze. Ovo se upravo dešava u godinama sa slabijim pašama i manjim zalihama hrane. Pčele prvo utroše hranu u prednjem delu ramova. Ako je leto malo i košnica slabo provetrena u uslovima blage zime, pčele započinju leglo bliže letu. Tada iznad gnezda-klubeta, nema venca, a hrana u gornjem uglu rama može biti nedostupna usled jakog zahlađenja sa vetrom. Klube koje je do tada imalo elipsasti oblik usmeren zadnjim delom ka hrani, a prednjim delom ka letu, se pojačava ka letu u cilju zaštite legla. Tako se udaljava od hrane. Ugroženost društva traje sve dok traje zahlađenje. Pogača ne mora biti rešenje, jer u slabije provetrenoj košnici leglo je bliže donjoj polovini rama ili na sredini rama. Tada je moguće okrenuti bočne ramove za 180°, tako da uglovi rama popunjeni medom budu nadohvat pčelama. Može se staviti i medna pogača. Pri potrebi spasavanja pčela od gladi, ne biraju se sredstva i može i obična šećerna pogača („šećerno-medna“ pogača).

O mogućnosti da se ovo desi i u košnici koja je zazimljena na jednom nastavku treba razumno razmišljati. Ukratko sam opisao zašto se to dešava i stvarno je bliska mogućnost da do toga može doći. Treba uzeti u obzir i da je brojnost pčela smanjena, a to doprinosi efektu udaljavanja pčela od hrane, ako je započeto leglo dalje od zaliha.

Još jedan naš dobar poznavalac pčela je ineo stav da je pčele visoko inteligentna bića. To je pomalo sporno. Pčele samo vrlo dosledno slede uslove i vrše procenu gde i kako nešto uraditi. Ako im je pčelar „odmogao“ pomaganjem (npr. sužavanjem leta ili utopljavanjem u svrhu uštede hrane), one pogreše u tim procenama. Kada još uz to imamo situaciju da je i priroda malo odmogla, eto nevolja, stradanja pčela ili pojave bolesti. Inače do pojave nozeme (ili gubitka dela pčela) dolazi usled napuštanja klubete u težnji da se pčele domognu udaljene hrane.


Ako je potrebno još detalja oko zahvata u toku hladnog vremena, napisaću kako to radim (ako nekoga zanima).

[Miroslav Jovanović]

Ovako korisni saveti svakako da zanimaju većinu pčelara. Očekujemo nastavak.

[Dragan Šošić]

Ja sam više puta do sada pisao da je potrebno ranije utvrditi stanje u košnicama, bez obzira na hladno vreme. Baš po hladnom vremenu (u minusu ili oko nule, ali ne po sunčanom danu) se najbolje vidi ima li još hrane u ramovima i kakvo je stanje u košnici.

Nisam bio ovih dana na forumu (iz poznatih radosnih razloga) i ovo što pišem je naizgled savet sa zakašnjanjem. Mada i nije tako. Nikada nije kasno da se pčele spasavaju.

AKO SE MORA pomoći pčelama nikada nije kasno (malo „vičem“ jer i dalje jedan od „stručnjaka“ piše da je problem uočenog stanja samo razlog za brigu, da se isto „vata“ video il’ ne video i da se ne može ništa uraditi).

Pisao sam o spajanju u zimskim uslovima. Isto se radi i pri dodavanju hrane. To je već trebalo uraditi ranije. Do sada je bilo prilično dana kada je mogla košnica da se pregleda ram po ram ako treba. Svakako da ovakvim  izuzetno zakasnelim zahvatima oko košnica doprinose „stručnjaci“ sa svojim „apsolutnim mirom na pčelinjaku“.
Međutim, može se desiti upravo ono što se i meni desilo u par društava (a dešava se često kod nekih društava). S obzirom da je klube bilo na mladom (hladnom) saću, ova društva do sada nisu imala legla. Kod mnogih je tek po nešto jaja na jednom ili dva rama. Ne treba gajiti iluzije da tu nije bilo legla i da tek sada počinju sa odgajanjem legla. Bilo je legla i to koliko je imalo (i da li je uopšte bilo legla) se vidi po količini utrošene hrane.

Kada se dodaju (ili približavaju) ramovi sa hranom, potrebno je imati stanje sa jednim ili dva, ranije izvađena rama. U jednoj košnici sam imao svih deset ramova i vađenje rama je trajalo bar 5 minuta. Za to vreme su se pčele jako uznemirile i morao sam zatvoriti košnicu i kasnije ponovo otvarati da bih obavio posao. Tako da je manjak ramova u košnici zimi višestruko korisna stvar. Ako imate takav slučaj (svi ramovi u košnici koji su čvrsto zbijeni i teško se vadi prvi ram), izvadi se ram i ako se pčele jako uznemire, bolje je zatvoriti košnicu i uraditi posao nakon nekih pola sata do sat vremena, naknadno.

Prvo treba biti siguran na kojem ramu (ili ramovima je leglo). Paziti da vas ne zavaraju jako uglačane ćelije koje izgledaju kao da je tu larvica sa mlečom. Taj ram koji ima samo spremljene ćelije za zaleganje se uklanja, jer će i na njemu pčele ubrzo započeti sa leglom. Tako da se stvara još više ramova i prostora sa manje hrane. Do tog rama sa leglom (ili tih ramova) se postavljaju ramovi koji su prethodno ugrejani (nije uslov, ali je dobro to uraditi ako je moguće).  Obično imam ramove u koji su u zalihama u prostoriji. Ako se samo približavaju ramovi, ipak se mora malo „tumbati“ po košnici: ramovi bliži klubetu su topliji, ali je topliji onaj prazni deo i u tim ramovima je takođe manje hrane. Moraju se do legla staviti udaljeniji ramovi koji su puniji hranom. Postavljaju se tako što se zadnji puniji deo okrene prema letu. Kako pčele više polena postavljaju na unutrašnjoj strani rama (onoj koja je prema gnezdu), potrebno je ram sa leve strane košnice sada postavljati desno. Dobije se da je hrana do legla, a i polen okrenut ka leglu. Ako postoji namera da se i ti ramovi odnesu na kratkotrajno zagrevanje (npr. fenom i sl.), ostavi se prazan prostor gde se ramovi naknadno ubacuju. Mora se ostaviti prazan prostor, jer će u suprotnom pčele da obrazuju klube na drugim, takođe praznijim ramovima. U praznom prostoru će pčele neko vreme biti grupisane oko legla i pri samoj podnjači. Kada se pažljivo ubace zagrejani ramovi, pčele na njima obrazuju klube. Imajući u vidu da je nedavno bilo vremena za pročisni let, nema nikakvih posledica po društvo. I kada nema uslova za pročisni let, ja uradim posao oko društva koje je iznenada (i neočekivano) došlo u takvo stanje da mu se mora pomoći.

Ovo spada u radove u krajnjoj nuždi i spasavnje društava. I procenjuje se prema uslovima treba li raditi. Naravno to je na pčelaru da odluči. Ja uglavnom ne procenjujem, nego tako uradim. I nepotrebna je rasprava, treba li ili ne. Ne treba zaboraviti šta se desilo prošle godine i kako je naišao onaj hladni talas i koliko je trajao.
Moja ranija procena je da će zima biti relativno blaga i dalje važi i ne očekujem izuzetno jako  i dugotrajno zahlađenje (i prognoze su takve). Ali šta ako se desi?

PS Zašto je bolje približiti ramove sa hranom, nego staviti pogaču sam već napisao. I pogača može biti visoko u odnosu na leglo, tako da će pčele napustati gnezdo-klube da bi je koristile.

[Esad Jusić]

Dragan:

Moja ranija procena je da će zima biti relativno blaga i dalje važi i ne očekujem izuzetno jako  i dugotrajno zahlađenje (i prognoze su takve). Ali šta ako se desi?

Mani mi njih i njihovih prognoza. Daj Bože da budeš upravu, ali ja čvrsto vjerujem da će februar pokazati "zube" i na 20 i više dana. To će biti glavna zima.

Pozdrav, svako dobro!

[Miroslav Jovanović]

Pošto nema opcije zahvaljivanja moram da kažem svaka čast na ovako opširnim i poučnim porukama.