Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada

[Esad Jusić]

Pošto nema opcije zahvaljivanja moram da kažem svaka čast na ovako opširnim i poučnim porukama.

Ma, Dragan je legenda, samo se pitam otkud mu više snaga.

Pozdrav, svako dobro!

[Vojo Brstina]

Svaka čast kolega Šole za sve opisane metode rada u ovom zimskom periodu. Verujem da će mnoge kolege podstaknuti tvojim pisanjem ipak izvršiti kontrolu legla i raspored hrane i spasiti dosta svojih zajednica.
Za moj kraj gde je dosta hladnije i gde nam pčele za poslednja dva meseca nisu izlazile na pročisni izlet verujem da nema potrebe vršiti pregled svih zajednica a posebno kod zajednica koje imaju šire leto ili više otvora na podnjači. Svakako da treba izvrpiti pregled nekoliko zajednica pa proceniti stanje sa leglom. Juče sam u razgovoru sa nekim komšijama dobio informaciju da u pregledanim zajednicama još nema  započetog legla.
Šole je ovde odlično predstavio sistem rada sa LR košnicama i položaj kretanje klubeta u zimskom periodu kada je zajednica zazimljena u jednom i u dva nastavka.
Za one koji pčelare sa RV košnicama samo bih napomenuo da je kod nas zbog kraćih ramova u odnosu na LR  ramove hrana malo pravilnije raspoređena. Kod nas su krajnji ramovi uglavnom prazni i hrana je iznad pčelinjeg klubeta. Međutim i ovde se može desiti da nam neka zajednica strada od gladi ako je zajednica zazimljena sa manje hrane i ako u košnici hrana nije pravilno raspoređena. Za nepravilan raspored hrane uglavnom je kriv sam pčelar koji nije blagovremeno i pravilno rasporedio tamno saće u koje pčele uglavnom lageriju najveće (toliko koliko imaju ) količine hrane.
Ako neko koristi tehnologiju rada izbacivanja središnjih tamnih ili najtamnijih ramova na krajeve nastavka u cilju zamene istih tokom proleća, tada može da nam se desi da pčele hranu za zimovanje prebace u te tamne ramove. Često se desi da je ovo i uzrok podele klubeta na dva dela tokom zimovanja pčela.

  Obratite pažnju na mogućnost da vam se ovo može desiti i da društva koja su u prethodnom delu zimovanja zahvatala gornji nastavak, mogu otpočeti sa leglom u donjem nastavku.

I meni se desilo pretprošle sezone da sam pogrešio prilikom zazimljavanja i da sam ostavio tamnije saće u prvom nastavku gde su mi pčele krenule sa leglom. Srećom pa se to desilo početkom marta i da sam na vreme primetio pa sam ceo nastavak sa leglom podigao u treći nastavak i pored legla sa obe strane dodao po 2 rama meda.

Da se ovo ne bi desilo, ja bih pitao Šoleta da li bi pravo rešenje bilo izvaditi te najtamnije, zapravo najtolije ramove iz prvog nastavka i odneti ih negde u pomoćnu prostoriju pa ih posle tokom marta kad naiđe malo toplije vreme vratiti nazad ?

Prilikom zazimljavanja pčela ili još bolje čak i nešto ranije dok još ima unosa nektara, ili u nekim uslovima prilikom skidanja matične rešetke treba strogo voditi računa da nam najtamnije saće na kom pčele pokreću leglo ostane u gornjem nastavku gde će pčele zimovati a u nastavku ispod ako ih zazimljavamo u dva nastavka ostanu nešto svetliji ramovi iz kojih nije izlazilo mnogo legla..
Najbolje bi bilo kada u taj prvi nastavak ne bi uopšte ostavljali tamno nego samo svetlo saće. U tom slučaju pčele sigurno ne bi započinjale leglo u tom donjem nastavku dok ne bi dobro ugrejalo. Po nekada ako je zajednica bila jaka i ako je dobro zimovala u gornjem LR nastavku tokom aprila  raširi leglo na svom raspoloživom saću i pre krenu u rojevi nagon nego što se sa leglom spuste u taj donji nastavak sa svetlim saćem. Naravno tu je pčelar da sve ovo blagovremeno predvidi i da ne dozvoli da mu se ovo desi.   

 Eto malo sam i ja uzeo učešća u ovoj Šoletovoj više nego odličnoj i stručnoj temi..

Pozdrav svima....

[Dragan Šošić]

Legla ne mora biti na svim područjima. I sam znaš da sam pisao o ogromnoj razlici vremenskih uslova u npr. ravnici. Ali kada se pojavi leglo, a moguće je zbog ovih otopljenja, može se desiti ono o čemu sam pisao. Opet napominjem, da to neće imati neke teže posledice, ako hladni talas kratko traje. I svakako da je najvažniji raspored hrane, a ne težinska provera.

Što se tiče rasporeda hrane, koleginica Verica Mihajlović je postavila zanimljivo pitanje (na Forumu Bpp): zašto med koji se sada preporučuje u vidu pogača nije dodat ranije. Nekoliko razloga i pitanja postoji zašto je bolje imati neke zalihe meda koji se može sada dodati (ako je potrebno):

1. Pitanje je ima li potrebe dati taj med ako ima dovoljno hrane.
2. Hoće li pčele uopšte „sačuvati“ taj med (odnosno uskladištiti ga) ako su vremenski uslovi takvi da i dalje ima legla a unos bude jedva simboličan.
3. Hoće li pčele sigurno popraviti raspored hrane sa tim dodatim medom.
4. Koliko je opravdano izvrcati med koji pčelama u toku zime neće biti od koristi i dodati ga ako to bude potrebno
5. Koliko je bolje (i povoljnije za pčele) dodati baš kristalisani med (povoljan za korišćenje u toku zime npr. med od repice, suncokreta i sl.) nego šećernu pogaču.
6. Količina kristalisanog meda koji se nekim društvima daje u vidu pogače nije velika: sa jednim kg meda može se bezbedno hraniti društvo oko mesec dana.
7. Sa pogačom od kristalisang meda se može u odrećenij meri usmeriti klube ka zalihama hrane u uglovima ramova.
8. „Pogača“ od kristalisanog meda, ukoliko je dodata iz dva dela (od oko 500 gr), ne remeti puno uslove u košnici.

Što se tiče saća, ja najviše tamnijeg saća ostavljam u plodištu. Otpočinjanje legla u donjem nastavku nije uvek povezano sa stanjem i starošću saća. Bitno je koliko ima hrane u tom donjem nastavku. Hrana vezuje pčele za donji nastavak. Tada se pčele duže (i brojnije) zadržavaju u tom donjem nastavku. Tada je veća mogućnost da se tu i otpočne sa leglom. Nije uslov samo hrana. Napisao sam da sam tek prošle zime primetio koliki uticaj ima provetrenost košnice (postojanje otvora i položaja tog otvora na poklopnoj dasci) na pomeranje klubeta na gore. Ove zime sam više posmatrao i na novim poklopnim daskama otvore napravio bliže sredini poklopne daske (ranije smo koristili dva kružna otvora, prečnika 30 mm, bočno na poklopnij dasci).

Pitanje koje se odnosi na ostavljanje zaliha meda koji se može kasnije dodati i  u kakvim ramovima treba biti (mlado ili starije saće), za mene je od drugorazrednog značaja: ostavlja se ono sa čime se rapolaže. Ja biram što mlađe ramove. Tu je bitno ono postojanje jakog toplotnog središta i urođenih osobona pčela da burno razvijaju leglo u datim uslovima. To se vidi po dodavanju satnih osnova u rano proleće, kada pčele vrlo rado zaležu tek izgrađeno saće. Zak je poželjinije dati med iz zaliha na mladim ramovima, jer to u ovom ranom razdoblju „odlaže“ širenje legla i omogućava duži vremenski period bez legla (odnosno duže mirovanje pčelinjeg društva).

Inače u poglavlju o LR košnici sam i pisao da je najbolji način uklanjanja starog saća, kada je ono u donjem nastavku i kada pčele očiste svu hranu iz tih ramova. Ovo radim tokom prvog mogućeg obimnijeg pregleda. Pitanje starosti saća i položaja tolijih, starijih (ili praznijih ramova) je inače u vezi i sa onim što je koleginica Verica postavila kao pitanje u vezi dodavanja kristalisanog meda.

Ovo je nešto što sam na brzinu mogao napisati po ovim pitanjima, mada sam još juče video Vojinu poruku, ali nisam bio u mogućnosti da bilo šta napišem i puno razmišljam.

[Dragan Šošić]

Primetio sam poruku nekog od kolega (ne na ovom forumu) da je stavio „pogaču“ od kristalisanog meda i da se sva razlila. Pri tome je otvorio vrećicu po celoj donjoj površini. Tako da se puno razočarao i da to neće više nikada raditi. Nadam se da neće otvarati pogaču velikom površinom prema pčelama, a ne da neće koristiti ovaj vid dodavanja hrane u slučaju potrebe, što bi bila pogrešna odluka.


Nije dobro ni šećernu pogaču otvarati po celoj površini, a naročito onu od kristalisanog meda. Ranije sam takođe pravio trakaste proreze i za to je najbolje koristiti testerasti nož, a ne sa ravnim sečivom. Dugo već samo vrhom noža izbušim više otvora i tako dodajem pogaču. Time dobijam i efekat da pčele sporo troše pogaču i da pogača ne curi. Za sada sam stavio samo jednu medno pogaču, na jedan od onih mojih oplodnjaka, jer nisam uspeo da mu zamenim prazne ramove punim. Danas sam pogledao i ne troše je bez potrebe i ne skladište u ramove. Medna pogača je tu oko 10 dana, a pčele su samo malo proširile otvore i uzele vrlo malo meda. Verovatno je razlog, što sam par dana pre ubacivanje pogače od kristalisanog meda, jednostavno na satonoše stavio oko 400 gr kristalisanog meda. Pre dodavanja tog meda, stanje je bilo takvo da su srednji ramovi potpuno prazni. To govori da pčele neće trošiti pogaču ako im nije potrebna (ili će trošenje pogače biti vrlo sporo). Trošenje pogače u cilju skladištenja (kao urođena osobina pčela) je sporno. Razlozi ubrzanog trošenja su druge prirode.

Uopšte, mislim da pčele pogaču, koja je otvorena velikom površinom brže troše zbog higroskopnosti same pogače i potrebe za vodom (koliko je to tačno, ne mogu pouzdano tvrditi, ali iznosim opravdanu pretpostavku). To se odnosi i na šećernu pogaču.

Inače, ne treba se zavaravati da je kristalisan med u vrlo čvrstom stanju. Nakon nekog vremena u toploj prostoriji i taj kristalisani med „odmekne“ i ima tečnog meda koji kasnije može curiti iz „pogače“. To zavisi od vrste meda.


U jednoj poruci sam napisao da je bolje koristiti manje vrećice i da se tako može, do neke mere, upravljati položajem klubeta. Obično na ramovima sa kojih je utrošeno više hrane, ostane meda u gornjim zadnjim uglovima rama, a pčele često hoće da zasnuju gnezdo u prednjem delu rama (ili dalje od te hrane). Kada se stavi pogaća manje površine, ona na neki način privlači pčele i time se gnezdo može usmeriti ka hrani u uglovima ramova. Takođe, manja pogača ne remeti uslove u unutrašnjosti košnice u velikoj meri i neće previše uticati na povoljniji tok zimovanja.


PS
Kako nema teme u kojoj bih ovo napisao, pišem u ovoj temi.

[Dragan Šošić]

28. februara sam morao presožiti jedno društvance (gornje, na dvomatičnoj košnici). Razlog je višak hrane i „nepovoljnost“ koja može dovesti do nešto slabijeg razvoja. U nekoj od tema sam već postavljao ovu fotografiju ramova sa polenom. To su središnji ramovi u gornjem nastavku košnice koja zimuje na dva tela visine 162 mm (polumedišta). Samo na ovim ramovima se izvelo nešto legla, do su ostali ramovi u gornjem nastavku devičanski. Na mestu izvedenog legla je polen.

Cele zime su pčele samo delom klubeta zahvatale gornji nastavak, jer ima dosta hrane i u donjem nastavku. Ali središnji deo donjeg nastavka je bez hrane i sav onaj polen sa tri rama je utrošen. Iako je time napravlje prostor, leglo je tokom zime bilo u donjem nastavku, a i pri preslaganju je bilo na tri rama jaja i sitnih larvica, takođe u donjem nastavku.

Pisao sam već o „vraćanju“ gnezda u prvi nastavak i razlozima zašto se to dešava. U temi „moj pčelinjak moja hladovina“ u ovoj poruci, kod kolege Mlađena Šljivića je nešto slično: to je višak hrane u gornjem nastavku.

Kada dođe do obilnijeg unosa polena, pčele će još više popuniti prostor polenom i gnezdo će biti nisko postavljeno. Ako bi bilo toplo vreme, bez povremenih zahlađenja, ne bi bilo ničeg nepovoljnog. Samo što vreme ne možemo predvideti do te mere, da se ništa ne dira u košnici i da se društvo povoljno razvija. Kako pčele teže tome da „uštede“ toplotu, nisko postavljeno gnezdo (sa mogućnošću da se većina gnezda nalazi u donjem nastavku) neće biti dobro u toku razvoja, dok je vreme još hladno.

Košnica se mora preurediti, tako da društvo bude bezbedno i po pitanju hrane i po pitanju proširenja legla. Preslaganjem se dobija dvostruka korist: ramovi koji su popunjeni medom se podbace ispod gnezda i dobija se tzv. autoprihranjivanje, a gnezdo se zadržava i širi u povoljnijim uslovima, u tolijem delu košnice. Ramovi puni meda se postavljaju u središnji deo košnice, ispod gnezda. Teži se tome da se većina meda nalazi bliže letu. Kasnije, viškovi meda (ako bude unosa i nema potrebe da se med otklapa), mogu da se reše dodavanjem satnih osnova do legla. I ovom prilikom se nastavlja autoprihranjivanje. Ovo se može uraditi u vreme cvetanja džanarike (bele šljive), a momenat dodavanja satnih osnova zavisi od snage društva.

Bolje je presložiti košnicu sada dok je malo legla, a time je i manja verovatnoća da se leglo prehladi tokom radova. Dobro je staviti ramove koji imaju vence meda, na mesto punih ramova (još bolje je da su bili u zagrejanoj prostoriji, neko vreme). Za početak je dovoljno staviti samo 1-2 rama. Dalje stvaranje prostora za leglo zavisi od svih uslova: vremenskih prilika i unosa.

[Dragan Šošić]

Upravljanje pčela prema uslovima u košnici (i okolini), može biti i uzrok pojave buđi (plesni). Kod nastavljača je to postepeno pomeranje gnezda, iz gornjeg u donji nastavka (zavisno od uslova). Ne mora biti pomeranja gnezda jer ono može biti uspostavljeno u donjem nastavku, ako u gornjem ima previše hrane.

Buđ može da se javi kod slabih društava i to je najčešće, ali i kod jakih ako su na dva nastavka. Razlog je taj što pčele mogu započeti sa leglom u prvom nastavku. Tada se menjaju uslovi za čisto fizičke pojave koje ovo uzrokuju (a to je stvaranje i preterano zadržavanje vlage u gornjem delu košnice).

Ako je leglo (i gnezdo) u drugom nastavku, pčele uglavnom koriste tu vodu za leglo ili se vlaga kondezuje na zidovima nastavka. Može, naravno i da se najveći deo vlage odstrani preko leta, kao fizički tok dešavanja, ako za to ima uslova - to je uglavnom snaga društva.

Kada je leglo u prvom nastavku, više vlage se kondezuje iznad pčela. Tako da su više ugroženi bočni ramovi, a može biti i plesni i na satonošama srednjih ramova. Tu je razlika između postupka sa košnicama koje obično zimuju u jednom nastavku i nastavljača. O ovome sam pisao na SPOS forumu. Može se najlonska folija staviti i na nastavljače u doba kada počinje da cveta dren i iva (u nekim godinama i nešto ranije, jer tada i kreće nešto jači razvoj) i kada je gnezdo u gornjem nastavku. Kasnije, ako je jaka paša, pčele skladište med iznad gnezda i tako se gnezdo pomera naniže, u prvi nastavak. Tako da se može desiti da u košnici koja nije nikako provetrena, i u drugoj polovini aprila „pliva“ voda u košnici i pojavi se buđ. Samo što tada ima više pčela, vreme je uglavnom toplije i pčele mogu pre „isušiti“ tu vlagu. Ali, imao sam slučajeve da se u drugoj polovini aprila pojavi buđ u najjačim društvima i to baš zbog navedenog razloga (nije je bilo puno i bila je tek u začetku, ali je vlage bilo previše). Iako postoje otvori na poklopnoj dasci, u zbegu i na daskama krova se kondezuje toliko vode, da izgleda kao da je krov probušen. Ovo zavisi od vremenskih uslova - ako je duži vremenski period kišovito vreme i nema vetra biće puno kondenzata. Pri vetrovitom vremenu, manje je i vlage u košnici. Ova zima je bila, može se reći topla i svakako da će to doprineti višku vlage i pojavi buđi.

Naravno, da nekada bude teško postići da pri promenjljivim vremenu bude u košnici idealno. Ako vetar duva više dana, pčele (pre svega leglo) mogu trpiti žeđ i posledice žeđi. Pčele donekle imaju odgovor na ovaj problem i leglo je, praktično uvek u prednjem delu košnice, do leta. Time se postiže da zadnji deo košnice bude nešto hladniji i tu može da se prikupi nešto vode potrebne za opstanak.


Takođe i nezavisno od paše se može javiti nešto više vlage, ako su npr. medni venci veliki, a dođe do jačeg zahlađenja. Zavisno od trajanja zahlađenja, dolazi do pojave buđi - ako je zahlađenje kratkotrajno, pčele će pokupiti tu vodu. Obilniji unos nektara pred zahlađenje svakako doprinosi tome, ako se zna koliko vode ima nektar.

Treba napomenuti da iskustva kolega koji imaju DB košnice nisu merilo za korišćenje najlonskih folija (ili potpune zatvorenosti gornje površine nastavka) i njihove veze sa pojavom plesni, jer su tu pčele bliže pojasu „poklopne daske“ i veća je verovatnoća da će odstranjivanje vlage biti bolje. Isto je i sa iskostvima kolega koji pčelare u mediteranskim uslovima.

U nekoj meri može uticati i priroda materijala od kojeg je košnica napravljena ili boja kojom se štiti. Emajl lak ne propušta ništa vlage napolje, dok je obična uljana boja u nekoj meri „poroznija“ i propusti nešto vlage.

Leto ne sme biti premalo, a naročito u proleće, kada je manja opasnost od glodara.


Dobro je zameniti jako vlažne nastavke u društvu u kojem se pojavilo puno plesni (prvom prilikom). Jako plesnjivo saće je najbolje pretopiti. Perga iz ovakvih ramova uglavnom nije za upotrebu, a med može da se iskoristi, ako na mednim poklopcima nema previše buđi, tako što se otklopi i da pčelama. Ne stavlja se toliko blizu gnezda, da pčele počnu tu da skladište polen. Što se tiče perge, vidi se da li je pobuđala ili nije. Ako nije, pčele je mogu koristiti iako je veći deo rama pobuđao. Nisam siguran utiče li plesnjiva perga na pojavu majske bolesti (uprkos stalnim tvrdanjama da ishrana legla njome jeste uzrok), jer po mojim iskustvima, pčele ne koriste u ishrani plesnjivu pergu. Izbacuju je van košnice kao i ostalu nečistoću. Tako da mislim da nema veze sa pojavom majske bolesti.


Rešenje bi mogao biti promenjivi (regulacioni) ventilacioni otvor u gornjem delu košnice - gornje malo leto, kojim se može poboljšavati provetravanje (i obrnuto) u košnici ako je to potrebno (koje kasnije može biti korisno pri razrojavanju). Svakako da to nije potpuno rešenje, jer je puno pčelinjaka udaljeno od mesta stanovanja. Najbolje je da je društvo jako i sa prosečnim i dovoljnim količinama hrane, jer nema idealnog rešenja.

Košnice ne treba „gušiti“ (preterano utopljavati i sprečiti svako strujanje vazduha) prilikom zazimljavanja.

[Dragan Šošić]

Mislio sam da je već suvišno pisati o „obogaćenim“ pogačama. Čak su nekima i bilo kakve pogače sporne u ovim postojećim uslovima. Stvar ukusa, ali ne i praktičnosti. Ako društvo ima meda u ramovima, proizvodiće višak metaboličke vode i moći će lakše da koristi pogaču.Gladnim društvima se mora omogućiti da prežive. Sirup može biti rešenje, ali bi bilo dobro da neko garantuje da će pčele sutradan izletati iz košnice ako se daje pčelama koje već imaju neke zalihe hrane. Zato ga ne treba davati pčelama koje imaju hrane u većim količinama sa ciljem nenakvog stimulisanja.. Društva bez hrane ne mogu proizvoditi metaboličku vodu i sirup im se može dati. Ne bi trebalo biti nekog viška vlage koji bi ugrozio društvo.

Pogača se takođe može dati. Nisam video jasno obrazloženje protivnika pogače u ovo doba, kada su pčele gladne. Ako je prisutan strah da će biti i žedne, može se kombinovati: i sirup i pogača.

Obogaćene pogače takođe imaju smisla. Legla ima, ali nedostaje proteinska hrana. Obogaćene (proteinske - hranljivije) pogače se daju u manjoj količini, kada je pčelar siguran da će pčele utrošiti sav sadržaj pogače, zbog moguće kvarljivosti usled skladištenja i pojave unosa, ako otopli. Hranljiva pogača može biti sa inaktivisanim kvascem i mlekom u prahu.

Zoran Vujčić:
„Sojino ODMAŠĆENO brašno jer u njemu nema fitohemikalija, koje mogu da budu štetne. I pivski inaktivisani kvasac, jer ne bi valjalo da masa "provri" i da napravi medovinu.“

Ovo sam citirao sa foruma SPOS-a. Inače, kolega i nije pčelar, koliko sam zaključio, ali je pametan i poznaje materiju. Kvasac koji treba kuvati i pregevati nije dobro rešenje.


Ne treba trošiti reči o tome koliko je ovaj način prihranjivanja koristan ili štetan. Opet moram naglasiti, bitno je znati koliko ima hrane u ramovima (jer je to „izvor“ viška vode i mogući razlog skladištenja sastojaka hranljive pogače). Treba pomoći pčelama da održe bolju ishranu legla, koliko je to moguće.Inače, nije pčelama svojstven ni kanibalizam, pa kada nema ničeg drugog pčele pojedu deo legla u cilju zaštite preostalog legla. Ili isisaju tečnost iz larvica ako im je to neophodno.

Skoro svaki vid prihrane je opravdan u ovakvim uslovima (treba paziti na one malo opasnije, kao što je pekarski kvasac ili jako razvodnjeni sirup). Karakterističan je savet jednog velikog stručnjak o sirupu 2:1 u korist vode i to su ljudi prihvatili kao vredan savet. Pa kud će više vlage u košnicama, no što je već ima. 2:1 u korist šećera ima logike.


O „grebanju“ meda sam već pisao i vidi se koliko to može biti štetno kod dugih razdoblja hladnog vremena. to je samo u jednom momentu povećalo površinu legla, koje sada pčele ne mogu dobro da othrane, jer nema polena (u većini slučajeva). Takođe se smanjuje količina hrane i pčele dovode do mogućeg gladovanja. Ali dobro, ako su stručnjaci to savetovali, OK. Ja i dalje tvrdim da to nema smisla raditi osim u izuzetnim slučajevima ogromnih viškova hrane. Ali  i to je pogrešno ako nema dovoljno polena.

Ne obraćajte pažnju na to što se smatra da se pčele neće razviti do bagrema. Treba prvo da prežive. Sada, trenutno nismo u mogućnosti da razvijamo društva.

[Радоје Киперовић]

 

Obogaćene pogače takođe imaju smisla. Legla ima, ali nedostaje proteinska hrana. Obogaćene (proteinske - hranljivije) pogače se daju u manjoj količini, kada je pčelar siguran da će pčele utrošiti sav sadržaj pogače, zbog moguće kvarljivosti usled skladištenja i pojave unosa, ako otopli. Hranljiva pogača može biti sa inaktivisanim kvascem i mlekom u prahu.

Драгане, прочитао сам доста твојих размишљања и са преко 90 % ставова се слажем, и сам размишљам у сличном правцу. Међутим, ово је за мене један погрешан концепт. Нешто слично сам већ писао на једном форуму. Прича скоро свакоме позната али вриједи поновити. У Британији су  фармери мљекари постизали одличне резултате употребом разних комплексних додатака чији је главни састојак била једна врста коштаног брашна. Онда је дошло до проблема. Појавила се, свима добро позната болест лудих крава. Научници су дуго трагали за узрочником да би на крају идентификован био прион (једна врста псеудо живог организма који није ни бактерија ни вирус, нити било шта до тада познато). Утврђено је да је разлог тај што су фабрике за производњу сточне хране коштано брашно производиле од мртвих оваца. Организам преживара (краве) није природно устројен да буде храњен другим преживаром (овцом). Кад тад, морало је доћи до реакције, и дошло је. Таквих примјера је небројено много. Иста је ситуација и са генетски модификованим организмима. Који то облик живота настаје када се у биљку парадајз угради ген животиње рибе?! Ко може гарантовати да таква "игранка" неће изазвати несагледиве проблеме у будућности?! Апсолутно нико. За све је крива незајажљива трка за профитом.
 
Мора се повући јасна граница између протеина биљног и анималног поријекла. Није сваки протеин, протеин  . Постоје велике разлике у структури и аминокиселинском саставу. Млијеко једноставно није природна пчелиња храна. Нису такође ни квасци, нити соја. Неке научне заблуде трају деценијама и доводе до великих проблема. Сигуран сам да употреба анималних компоненти у пчелињој исхрани води ка модификацијама па чак и аберацијама хромозома и  генетског кода. Људи  су кренули да спајају неспојиво, а онда се чудимо зашто нам све иде наопако, зашто нисмо у стању обуздати све већи број непредвиђених ситуација и болести које харају.  Мишљења сам да су стручњаци типа Таранова, уз све добро које су донијели направили и дугорочну штету, пропагирајући начине исхране који једноставно не стоје. Морају се изналазити друга рјешења, она свакако постоје; иако сам сигуран да ће пчеле изгурати и са оним количинама полена које су скупиле током лијепих дана. Било их је, не може се рећи да није, бар код мене.
 

[Boris Salaj]

U redu za mleko i kvasac, ali soja je biljka uljarica, kao i suncokret???

[bulatovic pedja]

Radoje ja mislim da si u pravu ali ima i naucnih stavova de pise da se koristi mleko u manjim kolicinama i da se postizu bolji rezultati.

[Miroslav Jovanović]

Smatram kao i Radoje da je mleko neprirodna hrana za pčele. Sigurno daju bolje rezultate sa mlekom ali. Recimo sportisti koji koriste doping daju svetske rekorde ali šta biva sa zdravljem.

[Dragan Šošić]

Radoje je u potpunosti u pravu.

Tako da je njegova primedba na mestu i trebalo bi da bude deo pravila u pčelarstvu.
Ali to ne znači da menjam svoj predlog. I dalje mislim da se mogu dati određene zamene za polen u vrlo kratokom roku i u otežanim uslovima.

Nisam napisao da razmišljam o situaciji u kojoj su pčele unele nešto polena, a kasnije je nastupila polenska nestačica. Nažalost, podrazumevao sam da će svi imati u vidu sadašnje opšte stanje (i društva, koja teže da se razviju i vremenskih uslova). Takođe da svi imaju u vidu moj jasan stav, da pčelama ne treba pomagati ako za tim nema potrebe.

Obogaćena pogača bi u većoj meri poslužila odraslim pčelama da u nekoj meri nadoknade gubitak svoje „energije“ i potreba. Leglo uglavnom odhrane raspoloživim polenom i kao i zimi mogu premostiti taj nedostatak polena. Dalje, ako ne bude unosa polena, smanjuju leglo (prestaje širenje legla) ili uklone ono leglo, koje ne mogu održavati.

Naglasak je na jednom kratkom prihranjivanju (opet ponavljam ako za tim ima potrebe). Kratko prihranjivanje neće imati neke posledice.

Radojevu ODLIČNU primedbu razumem kao primedbu preterivanju i razmišljanju da se to može nastaviti u nedogled. Kratkotrajni dobri rezultati budu vidljivi, posledice dolaze tek kasnije. Inače, primedbu smatram opravdanom i odličnom, jer upravo zbog tih kratkoročnih rezultata pčelari preteraju u nekoj tehnici, a onda slede pitanja: „Čime lečiš!? Pčele ili gde su mi nestale pčele?“. To imamo i kod upotrebe hemikalija (koje nazivaju lek!?) i koje dugo zadržavaju u košnici ili prekomerno koriste.

U svakom slučaju, nisam ništa napisao napamet i neka svako postupi kako misli da treba i kako uslovi nalažu (pre svega, kako sam misli da treba). Imao sam u vidu još nešto. To su uslovi slični sadašnjim. 2005-a godina. Ne bih da neko pomisli da sam neozbiljan. U tom pogledu može se pročitati nešto o meteorologiji i da se stavovi stručnjaka i tu ne slažu. Postoje različite teorije i pristupi. Jedan je taj da postoje ciklične promene (ne mogu biti siguran da sam dobro definisao jer sam odavno to pročitao), odnosno da pojedini vremenski ciklusi imaju sličnosti. Na fotografijama  su grafikoni i samo kratko napisane primedbe u svesci (šta više da pišem, kad je vreme bilo „jadno“). Obratite pažnju na datume primedbi: početak i kraj aprila sa istim uslovima u košnicama – stalno smanjenje hrane i malo polena. Ako u nekim područjima bude i gore, ipak treba pčelama pomoći. Ali, prati se unos polena, zapisuje koliko je procenjeno da je uneto (otvori se poneka košnica) i prema tome određuje treba li nekakva „jača“ pogača ili ne. Nisu svuda isti uslovi. Kada se zakasni, eto problema. Opet ponavljam, da sam 18-tog jula prošle godine preporučio dopunu (ili čak i pripremu zimnice veštačkom hranom, tamo gde uopšte nije bilo unosa) i da to nije bezvezna preporuka. A baš sada se vidi da nije. Što se tiče neprimerene hrane, dva društva na slikama (u onim uskim košnicama nastalim od oplodnjaka) su dobila bar 90% zimnice veštačkom prihranom. U februaru (ako posluži vreme) dodajem im ramove sa suncokretovim medom, a naknadno sam dodao po 4 LR rama sa istim medom pre oko 15 dana. Zašto postavljam paralelu sa 18-tim julom i potrebom za prihrano? Zato što je moguće da se nastavi loše vreme. Ostalo zaključite sami.


Inače te 2005-e je pao sneg u planinama 09. maja. Snega je bilo ponovo u junu (isto oko 10-tog, a zabeležio sam da je u Bosni bilo i oko 20 cm snega.

Što se tiče „grebanja“ meda i pomaganja pčelama na ovaj način, to ne da nije dobro, nego je jako loše, ako su zalihe meda već loše. Ne može se razviti pčela ako priroda slabo daje. Zato sam i rekao da pčele prvo treba da prežive i baš u tom smislu i u smislu da ostanu dobro uhranjene koliko je to moguće u ovakvim lošim uslovima, jer samo to može biti osnova za dobra društva. U tom smislu mogu reći da nije dobro nešto proširivati društva (osim ako ponegde nije bilo dobrih vremenskih uslova i time i dobrog unosa). Pisao sam da polen ne treba odaljavati od gnezda ako za to nije vreme. Kao što sam pisao o tome zašto pčele prerano odgajaju trutove, princip je isti: pčele teže da vrate gnezdo u „pravo stanje“, a to je polen do gnezda. Zato „savladaju“ taj ubačeni ram na najrazumniji mogući način – leglom. Da ima jako puno polena (mislim da ga mogu uneti), tu bi bilo najviše polena, i tek nešto legla. Zato, još nije vreme za neko proširivanje. Izuzetak mogu biti vrlo jaka društva (kao na slikama društva u polumedištima), ali koje nisam ja proširivao – pčele su same to uradile i to „kretanjem“ gnezda prema dole, prema letu. Slike sam postavio i iz drugog razloga, a to je ubacivanje 5 punih poluramova poklopljenog meda do gnezda 23. marta. Ne da nisam grebao med, već sam još i zaustavljao širenje tog društva, koje je inače vrlo jako. Same su „izgrebale“ med i po težini nastavka, kao da ga nisam ni dodavao (iako sam ih još sputavao u širenju legla). Ali to je društvo JAKO. Vidi se koliko ima pčela u prvom nastavku (do podnjače) i koliko polena nose u te ramove. A mogu puno uneti jer efikasno koriste i najmanje vremenske intervale koji se ukažu zbog svoje snage. To i jeste poenta: ne postupa se isto sa svim zajednicama i na svim područjima. Kada se izgrebe med, neće biti zaliha ako zahladi. Pčele bi SAME izgrebale med, kao što sam rekao. Nemojte na taj način trošiti osnovne zalihe, sa ciljem nekog razvoja.






PS
Fotografije grafikona su nejasne i lošije urađene, jer je sin slikao mobilnim telefonom i onda „ispario“. Ne mogu da smaram čoveka i da mu uzimam vreme, ali fotografisaćemo ponovo ako treba i zamoliti urednike da zamene fotografiju. Mada mislim da se osnovno vidi.

[sava mitic]

Pokušao sam da pogledam prve tri slike.

Pozdrav iz Aleksinca

[Радоје Киперовић]

 „ I dalje mislim da se mogu dati određene zamene za polen u vrlo kratkom roku i u otežanim uslovima...Naglasak je na jednom kratkom prihranjivanju (opet ponavljam ako za tim ima potrebe). Kratko prihranjivanje neće imati neke posledice... primedbu razumem kao primedbu preterivanju i razmišljanju da se to može nastaviti u nedogled. Kratkotrajni rezultati budu vidljivi, posledice dolaze tek kasnije...“
 
Овакав Драганов став је крајње разуман а вјерујем и оправдан. Завидно искуство а прије свега велика моћ запажања и закључивања, издваја ово размишљање из мора „практичних стручних савјета ресавске школе“ који могу направити више штете него користи. Слажем се да краткотрајна интервенција обогаћеним протеинским хранивима вјероватно не може направити дугорочну штету. Нема се ту много шта коментарисати. Међутим, поставља се једно друго питање. Можемо ли бити сигурни и како да знамо гдје је граница? Добри почетни резултати обично доведу до погршне перцепције да се некакав неприродан поступак може, смије и треба продужити у недоглед; то је Драган одлично примијетио. Негативне стране оваквих приступа обично се не уочавају до тренутка када већ буде касно. Само из тог разлога ја сам присталица разликовања шта се смије а шта не смије и због тога бих тешко смогао храброст дати млијеко и сличне додатке мојим пчелама; све и по цијену слабијег развоја и мањих приноса.
 
Колега Борис каже „U redu za mleko i kvasac, ali soja je biljka uljarica, kao i suncokret???“ Да мало банализујем, човјек се храни сјеменом житарица али то не значи да му је и слама природна храна. Ја бих за разлику од већине био јако опрезан са протеинима соје. Посебно данас када  није сигурно шта је ГМ а шта не. Али не само из тог разлога.
 
 Посебно желим потенцирати ово Драганово виђење „...A mogu puno uneti jer efikasno koriste i najmanje vremenske intervale koji se ukažu zbog svoje snage. To i jeste poenta: ne postupa se isto sa svim zajednicama i na svim područjima. Kada se izgrebe med, neće biti zaliha ako zahladi. Pčele bi SAME izgrebale med, kao što sam rekao. Nemojte na taj način trošiti osnovne zalihe, sa ciljem nekog razvoja.“Такође сам сигуран да шаблонски рад доводи до проблема. Пчеле ће бити снажне и здраве ако се минимално малтретирају. У скоро свакој књизи написано је да се прве сатне основе додају нешто прије или у вријеме цвјетања џанарике. Да ли тако треба радити и овог прољећа??
 
 Код мене су прве џанарике процвјетале на присојним странама прије пет дана али на њима нисам видио ни једну пчелу. Очигледно је да због  ниских температура џанарика још није кренула са лучењем нектара. То такође значи да ће цвјетање бити нешто продужено, јер је за пуцање антера на прашницима, клијање поленових зрна на жигу тучка и формирање сјеменог заметка, између осталих фактора потребна и сума температура. Од сриједе је прогнозирана релативна стабилизација временских прилика и пораст дневних температура што обећава да ће пчеле добрим дијелом искористити и џанарику.
 
Лијеп поздрав.
 

[Jano Supek]

 Dragane, dali ukrštaš ramove kao Voja. Na jednoj slici čini mi se da su ramovi popreko. Možda grešim.  Ako radiš tako, molim te ukratko, kako si zadovoljan tom tehnikom. Pozdrav