Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada

[Jano Supek]

Drage kolege, što se tiče obogaćenih pogača, nisam protivnik ali ja ih koristim samo za proizvodnju matica i to tako što u kuvanu šećernomednu pogaču ubacim polen ili pergu. Na začetku mog pčelarenja, po savetu starijih pčelara napravio sam pogaču sa kvascem i limunom i ona se ukiselila. Od onda koristim samo kuvane šećernomedne pogače i njih stavljam oko nove godine a počnu ih koristiti krajem februara i traje im do kraja marta. Posle vadim najlone od pogača i stavljam foliju. Tako radim više godina i pčele mi lepo prezime i lepo se razvijaju. Ove godine još nisam stavio folije jr je jako vlažno i hladno. Obećavaju lepše vreme, tako da ću ovih dana staviti folije, možda već sutra.

[Dragan Šošić]

Dragane, dali ukrštaš ramove kao Voja. Na jednoj slici čini mi se da su ramovi popreko. Možda grešim.  Ako radiš tako, molim te ukratko, kako si zadovoljan tom tehnikom. Pozdrav

Ne ukrštam ramove u smislu stalne tehnike, već potreba za punjenjem oplodnjaka. S obzirom da imam najviše malih četvorodelnih oplodnjaka, koristim male ramčiće sa hranom, leglom i mladom pčelom. Ali, treba mi to društvo i za sledeću godinu. Tako da košnica izgleda ovako: prvo telo sa LR ramovima, drugo i treće sa po 12 ramčića. Imam u plodištu koje ostaje nakon punjenja oplodnjaka 4 LR rama. Obično ostanu sa 4 rama,puna legla i to najviše zatvorenog, ali bez trunke hrane. Odmah im se stavlja drugi nastavak. U slučaju medenja bagrema, znaju da donesu i 15-20 kg meda (naravno, ako medi bagrem, odmah se dodaje i treći nastavak). Svi dodati nastavci su dalje sa LR ramovima. U suncokret idu sa 4 nastavka (sa LR ramovima).

Međutim, može se desiti da zbog kišnog vremena unose hrane dovoljno za razvoj i nešto malo zaliha nepoklopljenog meda u vencima. Takav slučaj je bio prošle godine. Tada imaju previše legla. Prošle godine je većina imala svih 12 ramova legla. Tako da sam morao oduzeti po 4 rama legla i to najzrelijeg. I pored toga su u suncokretu doneli i previše meda. Tri tela su imala oko 30 kg meda, a i plodište je bilo sa jakim vencima. Posledica je spajanje dva u jedan za zimu.

Dešava se da na nekima ostanu i ramčići i tada imam slučaj ukrštenog saća. Ne može se porediti ponašanje pčela u ovoj košnici neprimerenih razmera (previše uska u odnosu na dužinu), kao što je to npr. RV košnica. U ovoj uskoj košnici, pčele čak i otklope nešto meda iz tih ramčića koji stoje popreko i prenose u plodište i još više ga zatrpaju medom. Tako da se to društvo gubi, jer je slaba obnova pčela.

To je slučaj kada koristim ukrštene ramove: s proleća i ako nisam stigao da sklonim ramčiće sa nekih košnica ove namene (za pravljenje oplodnjaka).

Sa košnicama LR, naravno to ne mogu da radim. Inače, ukrštanje ima prednosti, koje pčelar mora znati da bi ih iskoristio. Zato što ramovi postavljeni na toplo ili hladno imaju svojih prednosti i nedostataka, zavisno od doba, ali i od uslova. Sada kad je malo vetra, a mnogo vlage u košnici, pretpostavljam da bi provetravanje košnice bilo lošije. ALI, ima jedno ali: kod tipova košnica veće zapremine. RV je tako dimenzionisana da mislim da se to može držati pod kontrolom, samom snagom društva. Košnica čiji su ramovi postavljeni na toplo, može da pokaže prednosti pri vetrovitom i prohladnom vremenu. Ali može biti neugodna, jer će kasnije, kada otopli pre doći do rojevog nagona. Nisam ukrštao ramove, ali jesam zazimljavao na toplo ili hladno.

[Jano Supek]

Dragane hvala na detaljnom objašnjenju a pitanje sam postavio zato što hoću ove godine da probam sa jednom RV, pa mi svako iskustvo dobro dođe. Pozdrav

[Dragan Šošić]

Ma sa RV je med i mleko, u odnosu na ove moje pomoćne košnice. RV je košnica i to dobra, a ova moja pomoćna društva ja nazivam „tarabom“, kada su na 4 ili 5 nastavaka, jer su jako nestabilna i onako visoka, a uska stvarno liče na tarabu. To je u stvari jedan pčelinjak, koji trenutno broji 22 društva. Išao je i do 34, ali to je bilo teško zadržati da se ne roji.

Tebi je bitno da uočiš kada koristiti prednosti toplo-hladno i ukrštanje. Ja lično, ne bih ukrštao ramove. Video si ono društvo, koje je na polumedištima visine 162 mm. Ono je u odnosu na dimenzije RV košnice nepovoljnije za pčele, ali se razvija normalno i dovoljno. Ali sve se uoči na iskustvu stečenom tokom rada. Što se mene tiče, sa RV košnicom možeš kako hoćeš, jer ima povoljne dimenzije za život i razvoj pčela.

Po mojim zapažanjima, kod ukrštanja nastavaka, pčele hoće da spoje donju letvicu sa satonošama. To sam jako davno zapazio i kao nedostatak plitkih tela, koja koristim kao polumedišta. Sada već nisam siguran ni u to. Primetio sam da to rade kada nema dovoljno prostora. Tako da treba imati nastavak više.

[Jano Supek]

Ma kod puklo da puklo. Ja ću jedno društvo da prebacim u RV. Već sam smislio i kako i sve pripremio, samo čekam da se steknu uslovi. Pozdrav

[Dragan Šošić]

Po pitanju proširivanja gnezda, diže se velika prašina, žuri se i lutrija može biti uspešna ako ne zahladi. Čak sam video i tvrdnje da je izvršena smena generacija!? Prava smena generacija će biti izvršena tek za petnaestak i još i nešto više dana. Smena generacija je momenat kada su pčele sposobne da u svim uslovima sačuvaju leglo.

Tek ovih dana će biti prilike da se proširi gnezdo. Ako se u praznom prostoru  u košnici (na mestu gde nedostaje ram) vidi poneki zaperak, ali nema puno pčela, to nije bio znak da su pčele toliko jake da nemaju gde da se šire. Ja sam danas pre kiše pogledao dva društva, ubacio čaure za matičnjake na obradu i zatekao vrlo povoljno stanje. Sav prostor gde nedostaje ram je pun pčela i grade zaperke.

Ako to nije slučaj (puno pčela u tom prostoru), treba videti koliko je gnezdo pomereno na tu stranu. Pčela imaju taj prirodni osećaj da u proleće usmeravaju gnezdo prema praznom prostoru. Tako da gradnja zaperaka može biti samo nagonska težnja pčela da zaposednu taj prostor, a u stvari nemaju toliko legla, koje odlikuje jako društvo. Zato mislim da nije trebalo žuriti.

Ovo pišem zato što po stanju društava vidim da bi ovao proširenje tek sada bilo proširenje po meri društva i uslova. Ako je neko ranije proširio gnezdo, valjalo bi sada malo pričekati sa daljim proširenjem. Stanje polena uopšte nije na nekom nivou koji ukazuje na nekakvu „blokadu“ koja bi usporila društva u razvoju do bagrema. Ne kažem da nedostaje polena (prema viđenom stanju na mom pčelinjaku. Ali, ako bi se desilo da pčele budu onemogućene zbog kiše da izažu par dana, sav polen bi bio utrošen brzo. Još jedan dodatni razlog je višak vlage u košnici, koja u nekoj meri odnosi toplotu iz košnice, a tu je i mogući gubitak izletnica, koje jak prirodni nagon navodi da idu za hranom i deo njih strada. I dalje mislim da treba biti oprezan sa ovom radnjom. Kada se ustali vreme, može se i preseći leglo bez posledica.


Ovo se odnosi na stanje vegetacije u mojim uslovima. Da napomenem da je džanarika pri kraju. Ovo (i dosadašnji unos hrane) su orijentiri za neke radove. I naravno, vremenske prilike.

[pero perić]

Dragane,danas sam pričao sa jednim iskusnim kolegom i on isto misli da još bar 7 dana nema potrebe proširivati leglo..tek kad pčele dobiju tih 7 normalnih dana za unos peluda i kad se vrijeme ustali-onda proširivati!?..e sad treba se strpiti a to nije baš lako

[Dragan Šošić]

Prvi pčelinjak (60 košnica) sam doselio sa suncokreta. S obzirom na promenjeni način seobe (palete sa 5 košnica), postojala je mogućnost lakog i brzog preselenja na kasniji suncokret. Raniji uslovi su uticali da u poslednjem momentu odustanem i vratim pčelinjak kući.

Mislim da je potrebno što pre vraćati pčelinjake sa paše i pripremati polako za zimu. Nedestatak polena u dva perioda je uticao da pčele budu slabije pripremljene za pašu. To se vidi i po gubicima pčela na paši suncokreta. Prošle godine ispred košnica, praktično nije bilo mrtvih pčela. Ako se porede 2011. i 2012. godina, situacija na mom pčelinjaku je bila takva da je 2011. bilo dobrog unosa, ali i više gubitaka na paši. 2012. gubitaka (osipanja pčela) nije bilo.

Ove godine ima gubitaka, ali su i pčele mnogo slabije i manje otporene i ima mladih pčela koje su oštećene virusom. Zato mislim da treba polako pripremati pčele za zimu i povremeno (ili stalno) prihranjivati, da bi unele više polena.


Ako se očekuje kasnija paša (npr. medenje vreska), bilo bi dobro prilagoditi prostor snazi društava. Bolje je kasnije, ako medenje krene dobro, dodati još medišnih nastavka. Ako se koristi poklopna daska sa otvorima, jedan medišni nastavak može biti iznad te poklopne daske i može se u slučaju dobrog medenja lako „pridodati“ društvu sklanjanjem poklopne daske. U suprotnom, društva kod kojih se koriste matične rešetke mogu skladištiti med bliže plodišnom prostoru i smanjivati raspoložive površine za leglo. To utiče na gubitke i slabljenje društva dejstvom varoe. Kod nedovoljno jakih društava treba skloniti matične rešetke i na paši i takođe prilagoditi prostor snazi društva.

„Pčelarska godina“ je bila takva da treba više povesti računa o pripremi pčela za zimu ili naredne kasnije paše. Naročito na paše na kojima će biti manje polena.

[Dragan Šošić]

Nekoliko radnji može biti vrlo bitno u ovom razdoblju. Različite savete (i „savete“) upućuju iskusni pčelari i tu treba odabrati one koji odgovaraju stanju na sopstvenom pčelinjaku i uslovima u okolini. Kiše nije bilo svuda dovoljno. Posledica je i dalje nedovoljan (ili nikakav) unos nektara i nešto malo polena. To dalje utiče na prestanak otpočinjanja novog legla (ili su površine sa leglom male).

Osnovno za ovo doba godine je zdravstveno stanje (pre svega borba protiv varoe), snaga pčelinjih zajednica, količina i raspored hrane u košnici i sprečavanje grabeži.


Varoa je stalna opasnost i ne treba je nikada podceniti. I kada nije toliko brojna da na taj način ugrozi društvo, može uticati na prenošenje virusa. Postoji mogućnost da je ove godine bilo više nevolja sa virusima, jer sam u nekim društvima nalazio pčele pred izleganje koje su bile oštećene, a u ćeliji nije bilo varoe niti bilo čega drugog da utiče na rast i razvoj mlade pčele u leglu (voskov moljac i sl.). Moja pretpostavka je da je ovo posledica nedostatka polena u jednom, relativno dugom razdoblju, tokom prve polovine leta. Drugi način na koji varoa može prilično oslabiti društvo je odnos broja varoa prema količini smanjenog legla. Smanjenje površina legla nastaje slabljenjem društva i pretrpavanja prostora plodišta zalihama meda i polena. U ovakvom stanju društva, varoa ošteti deo legla i ovo je od velikog značaja, jer je društvo već oslabljeno. Do slabljenja može doći npr. usled naleta pčela ili usled trovanja pri zaštiti kukuruza itd. Po nekim mojim saznanjima, bilo je kolega pčelara koji su imali gubitke kompletnih društava pri suzbijanju kukuruznog plamenca. (Pri ovome je zanimljivo tumačenje jednog majstora pčelarstva koji je izneo „osnovanu“ pretpostavku da se radi o medljici!?? na kukuruzu – pored iznenadne medljike i „prinudnog“ vrcanja meda sa „letvicama“ eto još jedne medljike i mogućnosti za laku zaradu. Pripazite se ovakvih pretpostavki!!!). treba malo proćitati i o sredstvima za zaštitiu kukuruza od kukuruznog plamenca. Proizvode se sredstva koja se „zalepe“ na biljku i „nije potrebno naknadno prskanje ako u međuvremenu padne kiša“...

Iako je borba protiv varoe neophodna, nije neophodno preterati sa dozom primenjenog sredstva („leka“ kako to kažu stručnjaci). Povećane količine mogu oštetiti i deo legla. S obzirom da ima društava koje staju sa leglom, ovo je vrlo bitno. Smatram da je prvi deo borbe protiv varoe obavljen i želim da kažem nešto drugo, a to je takozvani kontrolni tretman. Ako se kojim slučajem pristupi ovom poslu, ne treba koristiti metode slučajnog uzorka i proveriti samo na par društava. Kada sam na početku napisao „saveti“ sa navodnicima, to su ti saveti. Nisu sve košnice isto napadnute varoom i to je pravilo. Zato „kontrola“ na delu pčelinjaka može dovesti pčelara u zabludu.


Podbacivanje nastavaka može biti vrlo opasno i to ne treba raditi zbog grabeži. Nastavci sa medom (ili čak i prazni), mogu se podbaciti kasnije, ako za tim ima potrebe (ako su medni venci plodišta takvi da će društva sigurno zimu provesti u donjem nastavku). Ako su medni venci plodišta  vrlo tanki ili u njima ima samo nepoklopljenog meda, bolje je neko vreme prihranjivati društva da se medni venci „pojačaju“ a tek kada prođe opasnost od grabeži, mogu se medišta podbaciti. Kod mene je stanje u društvima da pčele prenose deo meda iz bočnih ramova u prostor legla. Pčele smanjuju aktivnosti, ali do grabeži može doći u svakom momentu. To je momenat kada pronađu hranu. Ne bi bilo dobro da je pronađu u drugim košnicama. U uslovima smanjene aktivnosti i već prohladnih jutara, neka društva mogu biti aktivnija od ostalih i započeti grabež, koja se može kasnije proširiti na veći deo pčelinjaka. Ovde se ne radi o slabim ili jakim društvima, već o različitom stanju u društvima: neka mogu biti sa manje legla i time mogu ranije izjutra napustati košnice u potrazi za hranom, a druga moraju da se brinu o leglu i mogu lako postati predmet grabeži. Zato ne treba udaljavati gnezdo od leta, a leta treba umereno suziti. Osa ima jako puno i sužavanje leta može biti korisno. Uz ovo može još da se desi i neoprezan rad drugih pčelara ili npr. topljenje voska van zgrade (napolju).



Prihranjivanje koje vršim je baš sa malim obrocima i to oko 0, 2 l. Pčele uglavnom sve prenose u prostor legla. Takođe, puno društava skladišti polen u sred gnezda i to bez obzira kakvi su ramovi: sa mladim ili starim saćem. Za prihranjivanje malim obrocima sam se odlučio jer ima dovoljno hrane, a postoji mogućnost da pčele kasnije obnove odgoj legla (ovo smo imali poslednjih godina i to zavisi od padavina i vremenskih prilika).

[Bojan Jovanovic]

Dragane svaka cast za tvoju nesebicnu pomoc nama pocetnicima.Sa zadovoljstvom citam tvoje postove.Moje zapazanje kod ramova RV je da se satne osnove ne izgrade do donje letve rama tako da se povecava prostor izmedju saca u donjem nastavku (donjim ramovima) i ramovima iznad u drugom nastavku.Dali taj prostor moze napraviti problem pcelama pri prelasku  na  ramove iznad u drugi nastavak , sta treba uraditi da bi sace bilo izgradjeno do donje letve rama?Pozdrav i svako dobro.

[Jano Supek]

Kolega Bojane, pčele najniže ramove tj ramove koji su u donjem nastavku nikad ne izgrade do donje letvice a one u gornjim ramovima grade do donje letvice.

[Dragan Šošić]

Dragane svaka cast za tvoju nesebicnu pomoc nama pocetnicima.Sa zadovoljstvom citam tvoje postove.Moje zapazanje kod ramova RV je da se satne osnove ne izgrade do donje letve rama tako da se povecava prostor izmedju saca u donjem nastavku (donjim ramovima) i ramovima iznad u drugom nastavku.Dali taj prostor moze napraviti problem pcelama pri prelasku  na  ramove iznad u drugi nastavak , sta treba uraditi da bi sace bilo izgradjeno do donje letve rama?Pozdrav i svako dobro.

Bojane, pre svega hvala na povoljnom mišljenju o mom pisanju o pčelama. Odgovor bi bio da može biti problema, ako nema dovoljno pčela u košnici i ako nije dobar raspored hrane.




Jano je u pravu, ali i to nije pravilo. Utiču i uslovi pčelinje paše i snaga društva (što je sasvim prirodno). Spomenuo sam jednom „duboku podnjaču“ a to se odnosi na svaki razmak koji je veći od nekih 20 mm od poda. Pčele mogu graditi saće prema dole, da bi ovladale i tim prostorom.
Rešenje nije uvek povoljno. Kako narod kaže: nikada ne idu dva dobra zajedno. Pčele često van prostora rama (ispod donje letvice ili na samoj donjoj letvici), izgrade saće. Najčešće trutovsko, ali neretko i radiličko. To saće smeta u radu. Vađenjem takvog rama mogu se ubiti i pčele i matica. Hoću da kažem da otežava posao. Slično je i sa zapercima koje pčele nadograđuju ispod donjih letvica, spajajući ih sa satonošama donjeg nastavka. To nije garancija da će pčele preći u gornji nastavak.


Primer nepotpuno izgrađenog saća može se desiti i kod armiranog saća, gde se satna osnova prostire i preko unutrašnje rubne ivice donje letvice rama. Ako uslovi nisu povoljni, pčele moraju koristiti vosak koji je blizu donje ivice i izgrišće i taj vosak, tako da opet postoji rastojanje do te letvice. Pčele mogu i kod vodoravnog žičenja da izgrade saće do donje letvice. Ali kada razvoj bude potpun (ulazak u rojevi nagon) ta gradnja prestaje i tu obično budu matičnjaci. Kasnije ih pčele razgrade, ali to je prepreka daljem dograđivanju saća na dole. Pčele prestaju da grade saće i praznom prostoru (npr. prostor ubačenog rama građevnjaka) i na rubu rama ili samo komadića voska grade i odgajaju matičnjake. To samo govori da pčele grade saće prema trenutnom stanju društva.
Pčele čak pomešaju svoje „dužnosti“ koje su važne u tom momentu, jer je prirodni nagon nadjačao.


Jedno od rešenja bi mogla biti satna osnova koja se naslanja na donju letvicu (ili je samo milimetar-dva  udaljena od donje letvice). Samo sa ovim treba biti oprezan. Pčele mogu takve ramove napuniti medom i usled istezanja žice dolazi i do istezanja gornjih redova ćelija saća, a sabijanja donjih redova. Što znači da se moraju ubaciti ramovi u momentu burnog razvoja legla, da pčele brzo izgrade saće i tu smeste leglo. Kasnije te ćelije budu učvršćene košuljicama izvedenog legla. To saće bude do donje letvice i bude upotrebljivo celom površinom. Može se graditi ovakvo saće i u jakoj paši (npr. bagremovoj ili suncekretovoj), ali je bitan momenat dodavanja ovako pripremljenog saća (sa satnom osnovom blizu donje letvice). Inače, pravilo je da postoji rastojanje od donje letvice upravo zbog „naslanjanja“ saća opterećenog medom na donju letvicu i sigurne deformacije saća u obliku latiničnog slova S.




 Tako da često korisna površina zavisi i od satne osnove. Ako bi se dopustilo pčelama da grade saće bez satne osnove, lako se može desiti da opet donji deo bude sa trutovskim ćelijama, što opet nije dobro.








Da još jednom ukratko nabrojim rešenja moguće gradnje saća do donje letvice (sa pravilno izgrađenim ćelijama:

1 Može se graditi saće na osnovi sa satnom osnovom postavljenom blizu donje letvice. Tada se ramovi dodaju u umerenom broju i u vreme van jake paše.

2 Korišćenje uspravno „armiranog“ saća (sa izmenjenim sklopom rama – neznatno skupljim ramovima, ali sa nizom prednosti).

3 Dodavanje većeg broja ramova sa satnim osnovama blizu donje letvice u odrećenom momentu trajanja jake paše, na određeno mesto u košnici, tako da pčele samo prerađuju nektar u tim ramovima (ali ne skladište med). Ramovi sa satnim osnovama se postavljaju u središnji deo višlje postavljenih nastavaka nastavka (treći ili četvrti). Nema preteranog pritiska odozgo i nema deformacija ili je minimalna. Kada se koriste plitka tela, mogu se dodati svi ramovi sa satnim osnovama. Bitan je momenat dodavanja satnih osnova, kao i mesto ubacivanja osnova. Primer suncokretove paše, kada ubacujem osnove nakon sedam dana od početka paše. Tada se pun nastavak satnih osnova može staviti iznad matične rešetke ili iznad ramova sa medom (koristim LR polumedišta visine 162 mm). Kada se nastavak sa satnim osnovama stavi iznad medišta, pčele grade saće od dole prema gore i na vreme učvrste saće. U svakom slučaju, društvo mora biti primereno snažno. Ako nije, dolazi do srozavanja saća (uticaj boje košnice je veoma važan).

4 Jedina sigurnost pri prelasku pčela iz donjeg u gornji nastavak (vreme pripreme za zimu ili zimovanje) je snaga pčela i pre svega pravilan raspored hrane. I tu bude izuzetaka, pa se može desiti da pčelar mora da se umeša. Može se desiti da zima bude takva da pčele započnu sa leglom u donjem nastavku i da posle nastavi zima, kao ona pretprošle godine. Uglavnom je najbolje da donji nastavak bude sa leglom i sa malo hrane, a gornji sa puno hrane i nešto praznog prostora u sredičnim ramovima. Ne mora biti prazan prostor – može biti i nepoklopljen med. Kada je donji nastavak sa vrlo malo hrane, a pčele imaju „ležište“ (kako kaže Lebedev), svako društvo (pa i ono najslabije) zahvata dva nastavka.

4) Saće za leglo se takođe priprema (planski gradi) i o tome se vodi računa. Može se dodati nekoliko ramova u rano proleće, dok društvo previše ne ojača i potom hoće da gradi trutovske ćelije. Ovom poslu se pristupa vrlo oprezno, s obzirom na promenljivo vreme.

5) Dobro saće za leglo se može izgraditi i npr. posle bagrema, kada društvo teži da se obnovi. Tada hoće da gradi samo radiličke ćelije.

6) Saće koje nema pravilno izgrađene ćelije  se uvek može koristiti u medištima.

[Jano Supek]

Prijatelju Šole, skidam kapu za tako detaljno objašnjenje o saću.Ja slabije kucam a i ono pisanje o zazimljavanju na jedan nastavak mi otkucala ćerka. Šta ćeš kad kucam sa jedan prst a imam ih daset.

[Bojan Jovanovic]

Dragane hvala na odgovoru, poucnom i korisnom kao uvek.

[Milomir Mihajlović]

Kada je neophodno dodati pogaču?
Juče sam pregledao košnice .Temperatura 10 oC, sunčano.Košnice su LR ,pčelinje zajednice su uzimljene u dva nastavka.
Podizanjem krajnih ramova klubeta utvrdio sam da je najtanji deo medne kape ispod sredine satonoša oko 8cm,a ostali deo kape prema donjem delu je popunjen.Centar klbeta nisam pregledao,ali celokupno klube bilo je ispod satonoša,a koliko ispod nisam mogao da utvrdim ni baterijskom lampom.Deo pčela nalazio se i u donjem nastavku,a nekolicina pčela letela je ispred košnice.Pri tretmanu oksalnom 26.novembra pri temperaturi 3-4 oC pčele su bile u pet ulica.
Klube je sa bočnih strana imalo pune ramove meda.
Za mene je sada najbitniji trenutni raspored meda jer pri niskim temperaturama pčelama je onemogićen pristup medu sa bočnih ramova.
Trebam li sada staviti pogače ili to da učinim onda kad središni deo medne kape očista do satnoša?Kada je potrebno dodati pogače,a kada je za to zadnji trenutak?Ne bih stavljao pogače ako to još nije potrebno.
Nije mi potpuno jasno kada i kako vaditi ram iz strdišnjeg dela klubeta koji je ostao bez medne kape,Razumeo sam da se to može učiniti pri pročisnom letu ali šta učiniti sapčelama,pogotovu ako se na tom ramu nalazi i matica.Jedino je moguće da se ram sa pčelama istrese iznad satonoša a onda primaknu ramovi.
Molio bih nekoga da mi na ove moje nejasnoće odgovori.