Danas sam započeo, praktično PRVI prolećni pregled. Zadovoljan sam stanjem društava. Društva imaju i hrane i polena, a i perge u zalihama. Dosadašnji rad na pčelinjaku je bio samo oko društava koja odgajaju matičnjake i pomoćnih društava, namenjenih za oplodnjake.
Neka društva koja su odgajala matičnjake koje sam presadio su juče zanela prve svoje matičnjake. Razlog je relativno rano 10. aprila (po nekim stručnjacima verovatno kasno) podbacivanje meda i pojačani razvoj društva. Do ovakvog stanja je došlo zato što je u podignutom LR nastavku bilo vrlo mnogo praznog prostora. Do juče su ta društva prenosila sav kristalisani med iz donjeg polumedišta i vidi se povećana potrošnja iako ih svaki dan hranim sa manjim količinama sirupa od meda šećera i vode. Velika količina tog meda koji su prenosile je utrošen na širenje legla. Tog meda je bilo na 5-7 ramova polumedišta, što je dobro zaliha za ovo vreme. Slična društva kojima je polumedište ostalo kao gornji nastavak su sačuvala veće količine meda u polumedištu.
Na mesto nedostajućeg rama
ovog proleća ne stavljam satnu osnovu, već ubacujem jedan ili dva rama sa medom koji sam sačuvao. Te ramove stavljam kao predzadnje, sa obe strane. Ponegde do zida stavim jedan ili dva rama sa leglom, ako su ramovi lošiji (stari ramovi koje sam prošlog leta morao ubaciti, jer je plodište bilo pretrpano medom). U to doba (naročito u onim uslovima suše, sa malo polena, stavljati neki mlađi ram je bilo gubljenje vremena. Tako da su u košnice ubačeni i ramovi sa kojih je vosak trebalo biti istopiti odavno. Ali, biće vremena da se sklone iz košnica, kada se budu odvajali rojevi.
Držati se cvetanja bagrema, kao merila za izvođenje nekih radova i prerano proširivati društva može biti i dobro i loše. Vreme će pokazati kako će biti, ali to u uslovima koji su vladali duže vreme može biti lutrija. Ja sam se opredelio za
sigurniju mogućnost i čekanje pravog momenta da pripremim društva za bagremovu pašu (sigurnija u smislu razvoja primerenog unosu polena, smanjenim rasipanjem hrane na odgoj mnogobrojnih pčela koje mogu gladovati ili biti prinuđene da preživljavaju na sirupu i pogačama, sa manje ličnog rada i sa smanjenom mogućnošću ulaska u rojevi nagon itd). Društva su zadovoljavajućeg opšeteg stanja. Legla ima na 7 ili 8 ramova i to prilično velike površine. Društva nisu nasilno razvijana i pojedinačne pčele i leglo su dobro hranjeni. Ova društva ne prihranjujem. Umeren razvoj je doveo do toga da se sačuva deo zaliha i razvoj prilagodi spoljnim uslovima. Svako proširenje gnezda bi zahtevalo dodavanje hrane.
Društva koja su u zimskom rasporedu bila sa LR nastavkom postavljam u letnji raspored nastavaka i to: LR kao plodište, a polumedište (nastavak visine 162 mm), kao medište. Dodavanje dugog polunastavka će biti tek kada krene bagrem (za treći i ostale
ako bude sreće, ima vremena).
Društva koja su zimovala sa gornjim nastavkom, koji je bio polumedište (donji LR), ne sređujem nešto posebno. Može se odbaciti jedan ili dva rama iz prvog nastavka i očistiti podnjača (ako je zamrežena, naročito). To polimedište ima kristalisani med u novim svetlim ramovima. Sredina su 3-5 tamnijih ramova i na njima je leglo. Takvim društvima se odmah stavlja polumedišni nastavak. Prvo polumedište će „prihvatiti nešto meda od bagremca i tako se uglavnom izbegne mešanje sa bagremovima medom. To polomedište su zalihe, koje su tu u neizmenjenom stanju, sve dok se ne odvoji roj. Postoji i mogućnost udvajanja društva.
Pisao sam kako ja radim sa košnicama koje su u najvećem broju sa LR nastavkom i polumedištem. I nekoliko društava koja su bila klasično zazimljena sa 2 LR nastavka, ništa nije dirano do danas. Nema razlike u pristupu.
Na slikama se vidi stanje društva i zadovoljavajuća brojnost pčela. U vreme kada je fotografisano, već je bilo svežije i duvao je prilično jak vetar. To je doprinelo da su se i pčele bile više zbijene na ramovima. Tako da bi i utisak bio još povoljnija da je toplije. Na poslednjoj slici se vidi šta je zanimljivo za ovo relativno prohladno, kišoviti i vetrovito proleće. Nastavak je napravljen po nekom „levom“ standardu (ali neću kumu da kvarim posao za Veliku Planu). To odstupanje je oko 15 mm (
crvena strelica). Iako postoji taj prazan prostor između nastavaka, pčele nisu bile baš nešto voljne da grade saće i zaperke. To pokazuje da je unos nektara bio loš. Građevnjak je izgrađen, ali nema zaperaka u praznom prostoru. Kod nekih društava ima i toga i to je uglavnom kod onih gde sam polumedišta sa hranom podbacio još u martu. Tu je ceo građevnjak izgrađen, ali sa malo poklopljenog trutovskog legla, na sredini zaperka, a društvo ima punih 8 ramova legla sa relativno malo zaliha hrane. Ali to nije toliko malo da bi ih ugrozilo neko vreme, jer ima polopljenog meda na bočnim ramovima i u uglovima nekoliko ramova.
Zelena strelica pokazuje samo dva zvončića.
Žuta strelica pokazuje još jednu zanimljivost. Iako je saće izgrađeno na donjoj letvici, ni tu nema zvončića. Inače, pčele na takvim mestima odmah grade zvončiće.
Plava strelica pokazuje da i na građevnjaku nema zvončića, a to je inače „omiljeno“ mesto za to.
Osnovni zaključak ne pokazuje slabost društva na osnovu zapažanja. Pokazuje nešto sasvim drugo:
pčele su jedre i spremne za rad. I što je još važnije
nema rojevog nagona. Treba se setiti prošlog proleća, kada su pčele slične snage (ili slabije od ovog društva) unosile ogromne količine voćnog nektara. Bitno je zadržati radno raspoloženje pčela i ne dovoditi pčele u situaciju da gladuju.
