Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada

[Dragan Šošić]

Povoljno utiče . Ako pre toga i nije htela, izrojiće se ubrzo.

Mislim povoljno, ako ti treba da društvo uše u rojevi nagon...

[Dragan Šošić]

I ova (pčelarska) godina je pokazala da može biti zadovoljavajućeg viška meda u društvima koja su jaka. Bez obzira da li su društva jaka (društva koja se razvijaju u vrlo povoljnim uslovima), pojačavana ili dvomatična.

Jednomatična društva koja nisu imala mogućnost da unesu dovoljno hrane ili polena, smanjuju prostor gnezda na samo jedan nastavak (LR ili DB). To su uglavnom društva koja su seljena na već prenaseljene terene u vremenu jakih kiša i prohladnih dana (ili su u postupku stalne seobe na prenaseljene terene sa slabijim uslovima za razvoja). Društva koja nisu seljene su imala za to vreme dobar unos polena i nešto nektara.


Na slikama je dvomatično društvo sa prvim LR plodištem (matica je srvena – prošlogodišnja) i drugim plodištem u polumedištima (visina nastavka 162 mm) sa zelenom – ovogodišnjom maticom. Treće polumedište je takođe puno i skinuto je zbog visine na paleti od 5 košnica, jer su ostale košnice na toj paleti bile sa 1 LR nastavkom i dva polumedišta. U njima je unos takođe bile raspoređen u košnici (jednomatična društva) jer je manji prostor košnice prihvatljiviji za ovu godinu. Uobičajena visina košnice je LR natavak i 3 polumedišta (prostor koji odgovara košnici od 3 LR nastavka). Preterano obiman prostor koji pčele teško održavaju navodi pčele da se povlače bliže letu i tu se obrazuje neveliko gnezdo sa ogromnim vencima meda. Košnica sa takvim rasporedom legla i meda ulazi slaba u zimu, ako pčelar ne omogući društvu više prostora za leglo. To zahteva više rada da se društvo prepakuje i ojača za uzimljavanje.

Manje rada oko društva je kada se pojača na vreme i time pčele bolje urede prostor u košnici: povoljan odnos legla i meda.

Nije dovoljno u početku paše imati jako društva čije su pčele ulagale ogroman napor da se domognu neke male količine nektara i nešto polena. Pčele takvih društava iznemognu već prvih dana suncokretove paše. Smatra se da je uglavnom uzrok trovanje (što se dešava kada se kasno koriste insekticidi, npr. uništavanje kukuruznog plamenca), ali je zanimljivo kako se gubitak pčela ne primeti na vrlo jakim društvima koja su imala odgovarajuću obnovu društva mladim pčelama.

Dodao bih da je društvo koje je fotografisano imalo niz nepovoljnih okolnosti prilikom udvajanja: slabljenje donjeg društva, dugo čekanje da odgaje maticu, a potom i nedostatak prostora u paši. I pored toga, unos je bio više nego dobar.

Pčelar rešava da li će košnica kasnije ostati jednomatična ili će razdvojiti dva društva i zazimiti ih kao dve košnice na jednoj podnjači. Ako se odluči da košnica ostane jednomatična, ne moraju se tražiti matice, već se jednostavno skloni rešetka i ostavi pčelama da odaberu maticu. Da bi odabrale mlađu, ona ne sme biti u „podređenom“ položaju odnosno nije dobro da ima malo prostora za zaleganje.

PS

„Antagonizam“ matica ne postoji u društvo koje ima puno pčela. Do neprijateljastva matica ne dolazi ako je košnica puna pčela i ako se čak obe matice spare i na paši (ako pre toga u košnici nije bilo matice koja nosi). Na poslednjoj slici se vidi da donja matica zanosi zaperke na matičnoj rešetki (obično ih pčele izgrade kada je u košnici manjak prostora za preradu nektara – ako je paša preobilna oni su puni meda, a ako nije po preradi nektara pčele ih isprazne).

[Dragan Šošić]

Padom temperature, prestaje unos nektara. Pčele napadaju „sve živo“. Napadaju komadiće voska, propolisa, a o medu (ili tragovima meda) da i ne govorimo. Treba biti vrlo oprezan pri radu oko košnica, ili prilikom prihrane.

Sabirački nagon je i dalje jak, ali je paša naglo stala. Vrlo lako dođe do grabeži. Paziti kada se drži ram van košnice na otvorenom. Kada se primeti jači napad tuđice, već može biti kasno.

Obično se na ramu sa pčelama i ne primeti koliko je tu pčela sa strane. Ako se odstrani sva pčela sa ram i stavi ram, vidi se koliko pčela dolazi. Za par minuta one javljaju svom društvu gde ima hrane i kreće grabež.

Zato oprez. Takođe i kada se dodaje sirup  koji ima izražen miris.

[Dragan Šošić]

Izvinjavam se, zaboravio sam i prihranu medom. Ako se mod dodaje kroz hranilice, to takođe može biti problematično, zbog brzine odnošenja meda iz hranilice.

[Milomir Mihajlović]

    Prilikom pregleda košnice uvek ram koji izvadim stavljam u manju kutiju,sličnu nuklesu,koju sam napravio od lesonita i koju koristim uglavnom pri pregledu košnica tj. pčela.Nakon stavljanja izvađenog rama istu kutiju prekrijem debljim peškirom radi sprečavanja ulaska tuđica i sprečavanja širenja mirisa meda.Nakon završenog pregleda,odnosno vraćanja izvađenog rama,kutiju pregledam da slučajno u njoj nije ispala matica a ako u njoj bude bilo pčela iste istresem u košnicu.Pčele na izvađenom ramu su mirne sve vreme dok traje pregled.

[Mirko Maric]

Mogu li se ovih dana izvaditi sredisnji ramovi sa tanjim vencima meda u drustvima sa nepovoljnim rasporedom hrane,ako na njima nema legla?takodje ako to uradimo(npr.sa drustvima na jednom LR nastavku) da li je dobro da su ti novi centralni ramovi  puni ,zbog klubeta kojem treba i prazno sace?

[Dragan Šošić]

Nije baš dobro da klube zahvata velikim delom med, odnosno da zimuje na ramovima prepunim meda. Ali takođe ne moraju svi ramovi sa nedovoljno meda iz sredine da se povade, ako ih ima više i ako neki mogu da ostanu, jer imaju nešto veće vence. Pčele vrlo retko same stvaraju takvo stanje da su (npr. 4 rama) sa tankim vencima, a svi ramovi do njih budu prepuni meda. Obično  poprečni presek, gledano sa prednje strane izgleda kao na skici A.

Može se desiti da u određenim uslovima nekoliko srednjih ramova bude sa vrlo tankim vencima i nešto više meda u zadnjem uglu rama. Ovo se dešava kada se do ramova sa starijim saćem nalazi mlađe saće. To je u nekim prirodnim uslovima praktično nemoguće, jer pčele povećavaju leglo po sistemu koncentričnih krugova. Tako da se održava povoljna srazmera legla i hrane (skica A).


Nema potrebe povaditi sve središnje ramove, ako imaju manje meda. Ako npr. ima 4 takva rama, izvadi se dva. Pčele će postupno trošiti hranu sa susednih punih ramova i klube će vremenom dobijati povoljniji oblik. Ali se ne potroši sve, već dobar deo prenesu u ona dva praznija rama.


Ja kod pojedinih društava idem na manje siguran način, a to je ostavljanje dva-tri rama ako imaju venciće koji bar malo liče na nešto (bar 2-4 cm u prednjem delu rama – obično tada u zadnjem delu ima nešto viši venčić). Ti ramovi bi trebalo da budu okrenuti za 180 º. Tako da pčele imaju više meda za prvi deo zime. Jedan ram upravo sklanjam iz košnice, da bih mogao uraditi slične zahvate (uz put bočni ramovi manje buđaju, ali to je "sekundarna" pojava zbog koje sklanjam ram). U povoljnom momentu tokom zime takve ramove sklanjam, ali se mora istresati pčela. To se radi kada su ramovi sa lošim saćem. U suprotnom, ne mora se to raditi. Ovaj način baš i ne moraš primenjivati, s obzirom na pčelarski staž (ponekada odluči i onaj panični zaključak: "Ne! Nikako zimi ne diraj košnicu" kojeg mnogi upućuju - mada ja to smatram predrasudom).

Ako sada hoćeš da smnjiš broj ramova sa tankim vencima u središtu budućeg klubeta, dva rama stavi do zidova i to sa svake strane po jedan. Bolje je to uraditi što pre, jer kasnije se pčele drugačije ponašaju u takvim uslovim i „vežu“ se za to saće. Ako naiđe dugotrajno zahlađenje, to je svakako problem, jer se klube deli praktično na 3 dela. U povoljnijem slučaju će napraviti klube i do samog zida. S obzirom da je ram do njih prilično popunjen i da je toplo, ima vremena da pčele napuste te ramove. Ako postoji potreba da se  što pre sklone ti ramovi (loše saće), dobro je otklopiti med. Tako dobijaš mogućnost da za relativno kratko vreme skloniš te ramove iz košnice, ali i da smanjiš mogućnost da ih pčele popunjavaju polenom. Onda ih je šteta sklanjati iz košnice, jer perga treba pčelama. Što znaši da to treba uraditi čim poizlazi leglo i treba biti oprezan ako otklapaš med (raditi kasnije popodne – pred sam sumrak).

Posao možeš "podeliti" na dva dana. Ako si pri pregledu neodlučan, može se desiti da sporije radiš (i desiće se sigurno  ) pojaviće se tuđice. Pri tom pregledu rešavaš koje ramove sklanjaš i sutra samo premestiš ramove i tada i otklopiš med. Radi oprezno zbog grabeži i da nebi ubio maticu. Obično se mora napraviti nešto veći razmak, jer su prolazi koje pčele prave pomereni i ne moraš oba rama ostaviti u košnici (u suštini možeš oba odmah skloniti).

[Milomir Mihajlović]

Pripremio sam pčele za zimu sa dobrim mednim kapama.U centralnom donjem telu LR košnice ,ispod plodišnog nastavka,stavio sam svetlije ramove.Međutim ,na moju žalost ,na susednom pčelinjaku traje već nekoliko dana grabež,pčele su mi na poletaljkama uznemirene i ima ih u velikom broju.Brzim pregledom jedne košnice konstatovao sam da u plodišnom nastavku nema ni malo praznog saća u kojem bi se smestile pčele,već je ceo nastavak popunjen medom.Ne znam šta je u donjem nastavku ispod ovog,ne smem da otvaram.Kako da uzimim pčele i treba li da izvršim neko premeštanje ramova?Možda će pčele,pre zahlađenja, pojesti med iznad klubeta i napraviti mesta za klube u gornjem nastavku?Koje su kritične temperature kada pčele iz donjeg nastavka ne mogu da pređu u gornji gde im je hrana?Šta da radim?

[Dragan Šošić]

Ne vidim šta tu treba raditi, osim da se dobro pričuvaš ako ima grabeži okolo. Potpuni oprez i suzi leta na neku razumnu meru, da tvoje pčele mogu da se odbrane. Postoji opasnost i da prenesu neku zarazu ako učestvuju u grabeži.



Ako je dole svetlije saće pčele neće ostati u prvom nastavku, tako da po tom pitanju nemaš brige.

Jedino ako svi ramovi nisu prepuni meda. Onda možeš i da izvoziš med i tako rešiš problem. 

[Milomir Mihajlović]

[quote Postoji opasnost i da prenesu neku zarazu ako učestvuju u grabeži.]
  Moja tehnika pčelarenja bila bi da u ovim uslovima što pre zbrišem što dalje od ovog pčelinjaka koji je već duže vremena zapušten.Bojim se da moje pčele već nisu zaražene.Iskusni pčelari,koji su ovo već videli,savetuju me da preselim pčele i da ovde u okolini,kako kažu,za neku godinu neće postojati ni jedan pčelinjak.Pčelinjak na kojem se dešava grabež može se videti na video snimku:
    https://www.youtube.com/watch?v=EWFO3WlV8Cs&list=UUGVk2BSaRmD3iWzKaE3DbuA

[Dragan Šošić]

Video sam već snimak na forumu SPOS-a. Ovo je jako opasno. Nije opasna grabež kao grabež, ako su pčele sve očistile u nekom kratkom roku. I da preostane nešto legla (nezaraženog legla) to očiste ostali insekti (ose i mravi itd).

Pčelinjak deluje jako zapušteno i ako dobro vidim, neke košnice su i nagnute i čini se da odavno nemaju pčela. U nekima je mogla da se javi kuga, ako dođe do slabljenja društva iz raznih razloga.

U slučaju brze očigledne grabeži koja je jako efikasna nema opasnosti od zaraze (opet ponavljam ako društva već nisu zaražena). Obrati pažnju, sve je moguće. Manja je mogućnost da se pojavi zaraza u ovo doba. Čak i da se javi, pčele to mogu srediti do proleća. Uglavnom sada je manje legla, pčele su više posvećene unutrašnjosti košnice i mogu se izboriti i da se pojavi neka ćelija zaraženog legla.

Izgleda da moraš sklanjati pčelinjak odatle.

Zaboravio sam da dodam i varou. Pa moraš opet proveriti koliko i da li su je prenele tvoje pčele.

[Mirko Maric]

Pitanje za Soleta:na koji nacin obicno resava problem laznih matica i dodavanje nove?mislite li da je dobar nacin da im se oduzmu ramovi sa hranom i posle odredjenog vremena(npr.24 casa) kada prestanu ili smanje hranjenje laznih matica,doda sparena?

[Dragan Šošić]

Mislim da je najbolji, ali nemam dovoljno praktičnih pokazatelja da bih pozdano preporučio kao tehniku br.1 za taj problem. Jednostavnije rečeno, malo puta sam to radio na taj način da bih bio siguran. Zato što često dodavanje matica rečava problem, ali za to znam da više nije nikakvo rešenje iako se u teoriji i dalje prepričava kao „sistemsko“ rešenje (kao, prestaju hormonski poremećaji kod pčela – lažnih matica, prestaju da zanose leglo itd) što ne da nije tačno nego je potpuno pogrešno kao tvrdnja.

Moje zapažanje je da pčela ima „binarni“ način delovanja i da neke situacije rešava po trenutnom zahtevu i situaciji. Nametneš joj drugačiju situaciju od one u kojoj se nalazi i pokušavaš da je prevariš.

U budućnosti ću gledati da rešavam pitanje lažnih matica upravo izgladnjivanjem pčela, zato što sam do skora imao pogrešan stav na osnovu prepričanog netačnog znanja stručnjaka i jednostavno dodavao maticu. Istresanje pčela, nešto dalje od košnice, je najgori izbor i to je besmisleno.

Ne mislim da se mora čekati neko vreme kada se povade ramovi. Matica se može dodati odmah. Bolje je da se na nove uslove privikava sa prisutnom maticom, nego be nje. I prijem matice će svakako biti sigurniji.

[damir brzović]

EVO DA SE MALO UKLJUČIM OKO rješavanja lažnih matica. Mojeje stanovište, ujedno i savjet pčelarima s manjim stažom, da na prolječe osnuju što više nukleusa sa mladim maticama. Tako u slučaju problema sa lažnim maticama ili trutušama(što bi trebalo razlikovati) imaju mogučnost brzo i efikasno rješiti problem.Dodavanje same matice početnicima ne preporučujem, a stari pčelariionako več znaju što će i kako. Košnicu nek isprazne potpuno stave na mjesto, zatvore leto, dodaju okvire sa leglom i mladom maticom(okvre sa trutovskim leglom nek rastope ili razmeču po medištima drugih košnica.Nakon nekih pola sata nek malo otvore leto, da pčele izvana mogu uči(1-2 cm).Prihraniti i to je to. Sutradan leto otvoriti do kraja.Ima puno metoda ali ovo je jedna od najsigurnijih.Kod mene nijednom nije omanula.
                                                                                                                        Pozdrav Brzi

[Dragan Šošić]

Nisi jasno napisao na koje mesto se stavlja košnica: ostaje li na svom mestu ili je prenosiš negde.

Dodavanje matice društvima koja imaju lažne matice preporučuju mnogi iskusni pčelari, pa i zvanični predavači sa objašnjenjem koje sam naveo i to jeste problem za početnike.

O nečem sličnom sam pisao ovde i nije baš bilo dobro. Ove godine sam ima opriliku da svom „pčelarskom pripravniku“ pokažem upravo takav ponovljeni slučaj. Matica nosi zajedno sa pčelama, ali se radiličko leglo skoro i ne primećuje. Tek nakon dužeg vremena se sve dovelo u normalno stanje, ali društvo je oslabilo.