По садашњем стању ствари, врло је могуће поновно „тровање“ пчела на сунцокрету (које сам ја иначе оспоравао на начин како се то износи у јавност
у овој теми – семе затровано, силне пчеле страдале).
Последњих 7 дана се догађа јака смена пчела, која се догађа обично половином маја. То говори о утицају неповољних услова на живот пчела.
Количина полена у кошницама је углавном минимална.
Пчела има неугодан нагон да тежи по свку цену да напуни кошницу медом (пчеле се од пролећа припремају за зимовање) и тиме „запусти“ унос полена.
Мој закључак је да пчела празну кошницу тежњи да освоји врло обимним ширењем легла. У одсуству полена и напрезању да се нешто учини на оскудној паши у врло суровим условима, легло неће бити добро храњено. Хладно време може утицати и да легло не буде довољно грејано.
Урођена штедљивост пчела при потрошњи залиха перге, уз неки унос полена, доводи до тога да постојеће залихе не утичу битно на поправљање стања, по питању општег стања легла (та перга се врло споро или никако не троши док има и најмањих количина полена у рироди).
Простор кошнице не треба превише проширивати и по цену ројевог нагона. Олакшавајућа околност је да се друштва у „празним кошницама“ (мањак меда) не роје тако лако. Када отопли, пчеле ће свакако то користити да се роје. С обзиром на несигурност паше багрема, мислим да је најбоље сада припремити помоћна друштва и припојити друштвима која иду на неке наредне пашу у циљу врцања меда.
Друштва која имају ројеве матичњаке се могу поделити у оплодњаке или је можда још боље (ја тако радим у случају да је неко друштво у тежем ројевом нагону) поделити гнездо у два плодишта. Горе подићи мање легла (око 40%), а храну оставити доњем друшту (горње друштво се безбедно прихрањује тако да шећер не доспева у мед за врцање). Два плодишта поделити преградом (може и обичан најлон са малим отвором на средини најлона (или преграде) и матичном решетком. Горњем друштву омогућити лето и нема потребе да буде на супротној страни кошнице, како неки тврде.
Матичњаке у доњем друштву средити тако да се најстарији матичњаци униште (ако је поодмакли ројеви нагон, рој ће изаћи). Тиме се добија у времену неколико дана. Пчеле доле осете да матица није присутна. Када се примети да пчеле користе горње лето, затворити постојећи мали отвор и друштва су подељена. Доње друштво ће одгајати матицу, а горње се развија према количини пчела.
Не би ваљало да подељена гнезда
предуго буду у додиру преко малог отвора на прегради. Како доле излази легло, пчеле ће прелазити горе и доње друштво буде сиромашно (ако остане задовољавајуће снаге, може донети и меда за врцање, јер користи „ефекат роја“). Уједначеним стањем оба гнезда, лакше се касније уједине (за сунцокрет нпр.).
Ако се одвајају ројеви, предлажем да се ставе по оплодњи матица на друштва која су слабљена одвајањем ројева. Тиме се код њих одлаже ројеви нагон и нема неке потребе да се често прегледају. У одређеном моменту ујединити друштва за пашу.
И ако из неких кошница изађу ројеви, најбоље је да се ставе на одређена друштва (најбоље је на она која су се изројила) и касије се удвајају за пашу. Практично се тако и замени и матица и друштво након паше има довољно легла да зазими као јако друштво. Количина легла и пчела (одгој је у два гнезда и може се сматрати да и улетњим условима има више полена у гнездима, јер пчеле лети држе неку мању залиху углавном само на два рама). Чак и у
паши багремца у кишним годинама се деси да
не буде донесена огромна количина полена.
