Autor Tema: Ponašanje pčela  (Pročitano 205029 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #150 poslato: Novembar 10, 2015, 22:14:44 »
Хвала Зоране, надам се да има корисних ствари које могу послужити на опште добро. Не мора да значи да су моја запажања исправана и тачна (свако треба да проверава на свом пчелињаку током дужег раздобља). Праћењем живота пчела, свако може извести закључке и допринети бољем познавању пчела. Битно је да се не прати „преписивачка“ широко распрострањена школа која уноси пуно заблуда и погрешних образаца, што ствара забуну међу пчеларима који се тек упозају са пчеларством (али понекада се збуњују и искусни пчелари када их "пропагандно" бомбардују текстовима који су плод површности и жеље  и намере да се "изађе" у јавност).


Гледати у кошницу и памтити шта пчеле раде. Тако се може искориштавати рад пчела, али да и њима буде изванредно добро.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #151 poslato: April 13, 2016, 21:41:03 »
Данас је било прилике да се види како промена времена (односно, промена спољних услова и њихов утицај) делује на пчеле. Око 15 часова се наоблачило и пало је неколико капи кише. Нешто пре кише сам отворио двоматичну кошницу са намером  да је „препакујем“. Неколико година уназад није било повремених напада пчела које су налазиле најмање отворе у пределу врата (месту где се врпцом стеже мрежа капе), као што се то дешавало неких дана овог пролећа (услед нагле промене времена, а најљуће су биле када је била "кампања" прскања воћа и поврћа - што би рекли: повећања приноса тровањем).

Затворио сам кошницу, јер је требало сачекати да се види да ли ће јача киша или ће то бити само неколико минута кише. Практично, пало је само пар капи и поново сам отворио кошницу после неких 20 минута. Вађени су сви рамови (два плодишта) јер је било потребно наћи обе матице и још сам све рамове пребацивао у нове наставке. Више ме није напала ни једна пчела иако је још било облачно.

Овим се само потврђују моје тврдње да је највећи утицај на агресивност пчела имају услови, а оно што се сматра наследном особином агресивности углавном „нема везе са животом“.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Mladjen Sljivic

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 266
  • Pol: Muškarac
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #152 poslato: April 13, 2016, 23:31:53 »
                       Šole imao sam isti slučaj i potpuno se slažem sa svim
što si napisao. Pozdrav sa Pala.

Van mreže Dejan Đukić

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 101
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Brčko-Ražljevo
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #153 poslato: April 13, 2016, 23:33:56 »
Dobro vece Gospodine Sosicu,ja sam pcelar pocetnik i moram vam reci da sam dooosta vremena proveo citajuci raznorazne teme po forumu gdje sam mogao da naidjem na vasa izlaganja odgovore savjete itd.. moram vam priznati da sve sto sam od vas procitao mi ima smisla i vidi sa da imate mnogo iskustva s toga postujem vase misljenje pa zbog toga zelim da mi odgovorite na jedno pitanje ako je ikako moguce   ;D


jedan pcelar mi je rekao da je prosle godine imao jedno abnormalno agresivno drustvo,ima preko 100 drustava i sva drustva "mirna" osim tog jednog,rekao mi je da je problem rijesio tako sto je pronasao maticu i ubio je..pcele su izvukle maticnjake nova matica je dosla na svijet i problem je bio rijesen..


mene interesuje kako je moguce i sta uslovljava da tolika drustva budu uslovno receno normalna a ovo jedno 100% ludo,postoji li jos nesto osim loseg vremena sto moze da utice na pcele


lp

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #154 poslato: April 14, 2016, 00:37:00 »
О љутини и претераној узнемирености (агресивности) пчела сам вероватно писао у више тема и сада могу написати само краћи одговор, јер је касно да потражим неке своје поруке које сматрам важним по овом питању.


Има друштава чија матица задовољава пуно услова који одговарају пчелињем друштву и пчелару, али су пчеле ненормално љуте. Многи сматрају да је то наследно, са чиме се ја не слажем. Мој закључак је да је матица непотпуно спарена. Могуће је да и матични феромон има утицаја, али то не могу тврдити. На смањење утицаја матичног феромона на одређивање друштва могу деловати неки чиниоци, који утичу да друштво буде слабије усредсређено на своју изузетност и потпуну одвијеност од других друштава, односно јединки. Мало се зезам и хоћу да напишем нешто као неку „стручну“ дефиницију. Једноставније речено, друштво не допушта никакво мешање са пчелама других друштва и снажно се брани од тога и врло јасно је одређено као целина. Пример је медење багрема. Тада је могуће релативно безбедно мешање пчела са пчелама других друштава или спајање или удвајање друштава. Старије пчеле које се доследније брину о друштву су потпуно заузете радом. Свакако да се мора имати у виду да багрем обилно и устаљено меди.



Значи да може бити нешто друго у питању. Теорија каже да се матица спарује са више трутова. То је основ за стварање подгрупа пчела које се међусобно подстичу у свим пословима. Временом сам уочио да највише невоља имам са делом ројевих матица које су углавном у изашлом роју са младом матицом. Пратећи овакава друштава више година, закључио сам да се те матице врло брзо спаре у настојању да одрже друштво (да на време одгаје довољно пчела и спреме зимницу).

Оне ројеве матице које се спарују у друштву које се ројило то раде потпуније, али у тим друштвима обично прође дуго времена док матица не пронесе. Врло често сам имао случајеве да је то трајало и до месец  дана. Али та друштва (оно што је преостало после низа ројења) имају врло добре количине полена (много више него што им треба) и имају залихе меда. Тиме нису условљена да „журе“ у подстицању матице да што пре пронесе. Слично је и када се ројеви матичњак стави у добро припремљени оплодњак. Матица се добро спари и спари се са мноштвом трутова. Непотпуно спаривање се може дсесити и када се младе матице спарују пар дана, а онда дуготрајно захлади. Ту може бити више друштава која испољавају љутину и узнемиреност. Врло је могуће да су неки на основу тога закључили да је то „наследно“. Мислим да је то исход површног посматрања и тиме се то сматра изузетним јер је „забележено“. Ово се може пратити током низа година које су имале неповољније услове заспаривање.

То би могло да се назове утицајем непосредног окружења, односно кошнице (рој се обично „сручи“ на сатне основе и чека се да се развије до неслућених висина иако је можда други рој).



Осим лошег времена дуготрајније и „врло добро“ утиче прскање околине хемикалијама. Код мене је агресивност трајала релативно кратко, јер мислим да се не прска толико много. Али, после воћа на ред долазе баште, па делови дворишта у циљу спречавања раста неких корова или чак и дрвећа и тако то иде док људи не виде да се неће обогатити ако испрскају мали воћњак од двадесетак стабала или две леје лука.



Промене времена не утику толико дуготрајно као нпр. "доследно" прскање хемикалијама. На форуму („на форумима“ – цела два која сам посећивао :) ), писао сам да је и дуготрајно леоше време за пчеле стабилно. Ја бар то могу да запазим јер сам често приморан да посао око пчела завршавам са батеријском лампом (слично је било и ових дана и то када су пчеле биле најљуће), шт означи да радим у свим условима, када већина пчелара посматра своје пчеле „преко свеске“ или форума.

Недавно је један господин из РХМЗ на ТВ изјавио да има утицаја и наелектрисање при промени времена. Можда сам ја то површно прочитао, али читајући неке ствари које се тичу метеорологије, остало ми је у сећању да је атмосфера позитивно наелектрисана, а тло негативно и то је тако. Мало се у јавности говори о снажним променама наелектрисања. Мени нпр. неке промене „оборе систем“ и немам снаге ни да се крећем. Организам је одједном ненпрмално исцрпљен, знојење ненормално појачано и једем све што водим (као ној :) ), док не дођем себи. Данашњу промену нпр. нисам ни осетио. Има промена времена које пуно људи примети на сличан начин као и ја, али их ја не „констатујем“. Разлог је вероватно у различитом наелектрисању појединаца (о овоме ме је мој покојни отац обучавао и упутио са гледишта радиестезије).

Ово је углавном краћи одговор  :) на твоје питање и заснива се на мојим посматрањима и закључивању (без литературе, која може и да одмогне понекада).
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #155 poslato: Jul 26, 2016, 17:30:36 »
Izgleda da moje pčele vode dvostruki život...
Kad predveče odem da ih obidjem, prosto se nerviram što ih ima malo na poletaljkama.
Moj mentor Dragan je fotografiju u prilogu snimio u ponedeljak.

Šta im je, crne nebile?

Van mreže Dejan Đukić

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 101
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Brčko-Ražljevo
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #156 poslato: Jul 28, 2016, 01:39:22 »
Kolega Nenade,da li je u pitanju puna podnjaca ?!

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #157 poslato: Jul 28, 2016, 06:48:40 »
Ne. Antivarozna je i verovatno im je toplo...
Juče sam ih posmatrao i čini mi se da lepezaju punom parom.
Iako nisu na suncu, već na prošarcu.

Van mreže Dejan Đukić

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 101
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Brčko-Ražljevo
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #158 poslato: Jul 28, 2016, 09:58:43 »
Ta antivarozna , vjerovatno nema nigdje otvor dole, inace u pravu si vruce im je, zato i jeste takva situacija :)

Van mreže Makuljevic Predrag

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 10
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Voluja
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #159 poslato: Jul 28, 2016, 20:05:50 »
A probaj da vratiš uložak da zatvoriš podnjaču ako je antivarozna podnjača.
Savij se ispod košnice videćeš verovatno gomilu pčela na situ kad su vrućine.
Moje antivarozne podnjače su u toku leta zatvorene.
Većinu imam punu podnjaču i u buduće nju ću raditi i koristiti.



Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #160 poslato: Jul 29, 2016, 11:04:11 »
Nisam vadio uložak, tako da je podnjača stalno zatvorena. Malo sam im, pred put, povukao foliju da ima više otvorenog prostora prema zbegu. Ma neka ih, nek lepezaju, bar im neće pasti na pamet da se dele...  :)
Iovako mlataraju ove, koje nisu sakupljačice.

Nema bežanja po šljivama dok je boss odsutan.

Van mreže ivan ljujic

  • Član foruma
  • ***
  • Poruke: 19
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: zlatibor
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #161 poslato: Avgust 16, 2016, 00:03:23 »
da li moze neko da mi odgovori sta se desilo,
 kada sam podigao poklopce na dve kosnice radi prihranjivanja zatekao sam dosta mrtvih pcela oko hranilice u hranilici i na ventilacionoj mrezi. neke nisu bile mrtve ali su umirale. sta se desilog hvala unapred

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #162 poslato: Decembar 31, 2017, 18:19:11 »
Сређивао сам „седмице“ које су до данс на два наставка. Други наставак је крцат медом, а легло је у првом. Нема пуно легла – на по једном раму, али има младог и биле би осуђене на губитке много пчела или потпуно страдање ако захлади, наравно. Не бавим се лутријом и тај рам са леглом сам убацио у наставак са медом и свео на један.

Оно што наводе да пчела захвата други наставак и да је то нека „сигурација“ је површност. Данас су се већ мало више скупиле и ако су пре пар дана биле у другом наставку до сатоноша, сада су само при дну рама. Када захлади, ни једна пчела неће бити у другом наставку и биће одсечене од залиха.

Прошле године је било слично: легло је кренуло у ово доба (или још и раније) и када је наишао онај дуги хладни талас, то је донело невоље.

Губитак се може лако предвидети. Види се понека пчела која је замрла завучена у саће и иако је била у клубету, сабијањем клубета (нпр. када дуне ветар) страдају.

Свако ко вам је говорио да пчеле не треба сада „узнемиравати“ и средити стање у кошници, а природа их је већ „узнемирила“ не мисли вам добро или слабо зна о пчелама – пчеле нису свесна бића и не знају увек како да сигурно зазиме. Као што сам и навео у неким порукама раније, топлије време задржава пчеле у првом наставку где има још нешто мало хране, где су створиле јако топлотно средиште и већ имају нешто мало младог легла и неће прећи никако у други наставак, осим ако не буде неких срећних околности. Део друштава ће увек овако да се понаша и томе доприносе услови у природи.

Овоме доприноси и то што пчеле неће сада да преносе знатне количине меда у први наставак у клубе (оно што пренесу у простор клубета је минимална количина и готово занемарљива), задржавајући тако много празних ћелија за успостављање клубета и његово сабијање услед јаких захлађења. Ово је правило и пеле од тога не одступају. Тиме се не успоставља празан простор у ћелијама горњег наставка и пчеле остају у првом. Прешле би оне лако, али их легло задржава у доњем наставку. Какво је време, вероватно би било питање када би безбедно пребациле клубе у други наставак.

Код друштава које зимују у једном наставку и "отањиле" су венце у предњем делу рамова, најбоље је окренути наставка за 180. Ово се лако изводи и нема померања рамова. Погледа се прво положај клубета. Код мене су углавном у предњем делу, јер је било ветровито и ту су се задржале. То значи да је друга половина рама крцата медом. Када се наставак окрене за 180, тада напред остани врло јаки "ћошкови".

Пчеле ће увек у пролеће одгајати легло ближе лету и имаће довољно хране. Ову радњу је боље урадити када је мање легла него у пролеће када се повећа површина са леглом. Тада пчеле користе сваку позитивни ситницу и важно име је да користе и топлоту која се ствара на предњем зиду кошнице. Ако се тада заокрене за 180, мало теже одржавају легло које се углавном снажније шири.
« Poslednja izmena: Decembar 31, 2017, 18:42:05 od strane Dragan Šošić »
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #163 poslato: Februar 23, 2018, 23:29:07 »
Начин додавања меда на сатоноше (без кесе, односно само наношење меда) може бити корисно у одређеним моментима.

Повремено наведем израз „бинарно“ понашање пчела. То представља начин понашања пчела који одудара од неког површног схватања да пчеле предвиде време (временске прилике), предвиде догађаје (нпр. пашу), знају да се правилно поставе према ситуацији и стању у кошници итд. Мало од тога је тачно. Немају пчеле појма шта се дешава и само следе неке појаве.

„Бинарно“ понашање пчела се односи на поимање два податка (не више од два), које пчеле успешно „обрађују“. При томе запусте и неопходне радње као што је одгој легла, одбрана кошнице и сл. То могу бити хладно - топло (зими) или топло - претопло лети. Обратићи пажњу на ове две појаве јер су тренутно занимљиве. Пратећи ово, пчеле такође запусте животно важну чињеницу, а то је праћење положаја хране. Важно је навести да увек треба разматрати могуће најлошије услове, јер у повољним условима се неки проблеми лако превазиђу (мада то не буде идеално јер буде других последица: при благој зими могу и врло слаба друштва презимити, али топло време  нпр.утиче на прерани развој биљки и то носи одређене последице или да утрошак хране буде јако увећан и тиме се угрози даљи опстанак или здравствено стање пчела итд).

Дешава се колегама да страдају друштва која не би смела да настрадају ни под било којим условом. Читам последњих дана да су колеги страдале пчеле у Фарар кошници: легло у првом наставку и храна изнад. Иако делује да је немогуће јер рамови нису високи и пчела има сасвим довољно – дешава се. Упозоравао сам на ово, али народ верује онима који кажу да "пчеле знају"...при чему уопште не виде шта се около дешава - да су услови зимовања поремећени.

Када настрада друштво од 7 улица, може се сматрати да је страдало јако друштво. У том случају има и пуно пчела у саћу. То је баш пуно пчела и видело би се колико је јако када отопли. Писао сам да пчеле при топлом времену могу отпочети легло у доњем наставку иако је ту мало хране. Разлог колеге (стручније од мене) траже у конструкцији (подњача са мрежом или „пуна“ подњача) и подешености подњаче (извучена увлака на подњачи). Ни једно ни друго: пчеле су „проценле“ (погрешно) да су јаке, али не због мноштва пчела, већ и због прилично топлог времена да могу покренути развој. Како сам описивао могућност страдања јаког друштва, нешто слично се и десило. Појавило се легло, дошло до захлађења и пчеле телима штите легло од продора хладног ваздуха уз ветровито време. Уз то, топлотни центар је био на том месту.

Даља лоша процена једног искусног колеге је да је опасно да се замене места наставцима и стави погача (подвлачим – реч је о Фарар кошници), јер се клубе може поделити и слично...врло произвољно и потпуно нетачно (нејасно је на основу којих искустава се дошло до овако лошег става).

Бинарни начин поимања стварности се огледа у томе да пчеле нису предвиделе могућност да могу остати без хране, да је то потенцијално хладнији простор за гнездо уколико захлади итд. Пчеле су доживеле као повољност само две ствари: топлоту у том делу простора и повољно време споља. Довољан услов да успоставе гнездо на погрешном месту (у погрешно време). При томе пчеле не распознају податак да у том делу кошнице (први наставак) нема значајних количина хране и да храна која је тик изнад гнезда (где борави нешто пчела) може бити недоступна при захлађењу.

Остало ми је једно друштво са полумедиштем изнад, а ЛР наставком доле (има сасвим довољно тамних рамова и „седиште“ за клубе у ПМ). Пратим је око месец дана и развој догађаја је изгледао повољан: део клубета је зхватао медиште. Наиласком овог захлађења, пчеле су се повукле у први наставак и полимедиште захватају само 3-4 цм и то са 4 средње улице. Даљим падом температура, јавила би се потреба да се штити запоседнути простор (где свакако има нешто мало пренесеног меда из горњег полумедишта) и у полумедишту не би било ни једне пчеле. Продужењем хладног таласа, друштво би вероватно лагано утихнуло и страдало.

Изглед клубета је указивао на постојање легла. Јуче ми је пало на памет да то мало средим. Како имам већих проблема са здрављем (и ово једва пишем ако ми верујете), одлучио сам се за најједноставније решење. То је сипање меда на сатоноше. Али, не на сатоноше плодишта, него медишта. Мед који сам користио је течни сунцокретов мед (може и други течни мед). Ово је урађено око 18:00. Погледао сам око 23:30 и видео да је мед пренет у саће, али и што је још важније, дошло до премештања пчела у горњи наставак. Попуњено је било око 5 улица. Пчеле су у растреситом стању. Данас је Биља поновила „операцију“ и пчеле су се преместиле у горње полумедиште у распореду улица какав је био у ЛР наставку. По овоме се да закључити да легла у доњем наставку нема више. Наравно, пратимо даље и проверавамо закључак.

Оно што су пчеле „закључиле“ је такође погрешно. Њихово поимање стварности је да су услед топлоте у клубету и неке мање количине хране безбедне...и ништа више. Нема даљег „размишљања“ пчела према повољном или неповољном развоју догађаја. Треба знати да би пчеле можда и прешле делом у горње полумедишта да имају довољно празног простора да успоставе део клубета (или клубе), али би то у овом случају значило и да је средишњи део без хране, да има тамније рамове и сл.


ПС

Ако се којим случајем деси да неко друштво након краћег захлађења делује као да је страдало (пчеле се не покрећу), обратите пажњу – не мора да значи да је друштво угинуло. Проверите за сваки случај, јер је можда живо у потпуности и покушајте да га вратите у нормално стање. Услов је да се провери стање на пчелињаку после неколико дана јаке хладноће. Односи се углавном на ризичо зазимљен друштва (јер када пишем о интервенцијама зими, код неколико друштава, „пчеларска јавност“ погрешно закључује да сам лудак који упућује да се „рије“ по целом пчелињаку и то сваки дан – остаје ми нејасно како пчеларска јавност није реаговала на писање у часопису да је друштво спаковано у „априлско“ стање 17. Фебруара, што је лудило без преседана).

Молим вас да ми опростите што је текст слабије уређен (слабо систематизован), јер имам несносне болове. Надам се да схватате шта је „песник хтео да каже“.





Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Bojan Šušnjar

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 967
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Banja Luka
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #164 poslato: Februar 24, 2018, 11:46:39 »
Šole ja sam imao nekako sličnu situaciju sa RV košnicom koja je bila zazimljena na dva nastavka a klube zahvatalo oba.
Leglo krenulo dolje u prvom pa kada je zahladilo pčele se skroz povukle u prvi a gore iznad klubeta u drugom nastavku dio hrane potrošen tako da su se odvojile od hrane i vjerujem da bi stradale da nisam intervenisao. Već sam negdje pisao o tome.
Sad moguće je da sam i ja djelimično kriv ako sam dolje u prvom ostavio tamne ramove pa je matica baš njih prve zalegla ali sam gornji nastavak spremio prema preporuci sa tamnim ramovima po sredini. Zima je bila topla pa je i to sigurno uzrokovalo takav razvoj događaja. Smatram da bi da je zima bila uobičajena, prvo leglo krenulo dosta kasnije pa bi i klube većim dijelom tada već bilo u drugom nastavku.

Sad se pitam šta da sam umjesto zamjene mjesta nastavcima i preslagivanjem ramova sa hranom postupio kao ti u tvom slučaju? Pretpostavljam da to kod mene nebi dovelo do tako brzog prelaska klubeta u drugi nastavak jer sam tokom intervencije utvrdio prisustvo legla na dva rama. Eventualno bih tako dopunio rezerve hrane u prvom nastavku ali bih pretpostavljam bio prinuđen da nastavim takvu prihranu neki period što bi možda postepeno dovelo do pomjeranja težišta klubeta prema gore skupa sa leglom i u konačnici do potpunog prelaska.

Nadam se da će tvoje zdravstveno stanje ubrzo da se poboljša...