Direktorova sekretarica
U poslednjie vreme, u državi Srbiji, svuda i na svakom mestu se vrlo glasno nariče nad našom sudbinom (političkom, ekonomskom i ostalom).
Glavne „narikače“ su često oni koji su podržavali opštu nesposobnost i nestručnost. Ima li ovo veze sa pčelarstvom? Ima. Uspešno se sledi taj obrazac.
Nije dobro upućivati prekore isključivo drugima. Ovog puta, polazim od svojih pogrešnih shvatanja, zabluda, nedovoljne lične merodavnosti da ocenjujem rad drugih ili narušavam njihov integritet ili kult ličnosti prisutan u pčelarskoj javnosti. Kad čovek pogleda, koliko sam preterao i napravio „prekršaja“ po tom pitanju, ne može ostati ravnodušan. Jasno je zašto me narod (što bi rekli, ona bolja većina
) ne podnosi.
Moja povremena kritika pojedinaca (a u stvari celine tj. sistema) nije primerena i svakako je nepotpuna. Tako da sam rešio da iznesem na videlo
svoje promašaje.
- Kritikovao sam npr. reklamu (u jednom objašnjenju ove reči kaže: ...vašarsko hvalisanje) otkupa meda u organizaciji krovne organizacije pčelara, u smislu uspeha
jednog čoveka koji je svojim sposobnostima (akcijom) obesmislio postojanje tržišta i to na svetskom nivou...
- Kritikovao neke tehnike (ne tehnologiju - „pčela je glavni tehnolog“) rada oko pčela (mada u dobroj nameri)...mada mislim da je to moje mišljenje ili neki vid predloga za neka rešenja.
- Kritikovao sam neke pojedince i njihovu lošu naviku (kako ja to lično doživljavam), da
neprimereno upravljaju i sprovode poverene dužnosti od opšteg značaja, a nisam bio svestan da brinu za politički interes i lične potrebe i samoisticanje(naravno, ne svi)...mada sam i napisao predsedniku da lični interes postoji i očekivao raspravu po tom pitanju. Do toga nije došlo, jer se organizovana grupa snašla, izbrisala moju poruku, a predsednik se kao i obično „samopovredio“, lažući kako sam ga optužio za primanje mita (da se odmah razumememo, predsednik nikako nije tema mojih razmišljanja).
- Kritikovao sam neke pojedince što „
marišu“ tuđe tekstove...
I doživeo „prosvetljenje“, shvativši da silno grešim. Napredak je nezaustavljiv. Sistem neuništiv... Evo, npr. otkup meda se dešava na opšte zadovoljstvo i opštu korist...Sad što ima „nezadovoljnika“ kojima se ne plati na vreme, to nije problem. Treba ih ignorisati. Pojedinac ne znači ništa. Ni više pojedinaca. Nije lepo da kvare akciju.
Ili npr. kritika „pojedinca“, kojeg sam kritikovao i napisao da je u stvari uspešan „pčelarski tajkun“ kako sam
jednom prilikom napisao. Ljudi ga hvale, ljudi ga vole, napredovao je u službi (u Srbiji je to gomilanje funkcija, obično) jer je postao pored urednika i lična „
direktorova sekretarica“. To sam predvideo, znatno ranije navodeći da
Klark Kent mora uspeti u svim sferama života. Aj’ sad. To nije problem. To mu je odgovorno zanimanje, koje je ipak olakšano nekim preporukama da nije potrebna pismenost za takav posao. Tako da mi je zasmetalo što je za sekretara saveza konkurs bio toliko „restriktivan“ za mnoge: te poznavanje prava, te poznavanje stranih jezika, te visoka stručna sprema...Pa čemu to vodi? A
liberte egalite fraternite. Akcenat je na ono egalite; reč je o izvitoperenom shvatanju socijal-demokratskog doživljavanja egalitarizma koje je partijska religija (utvrđena na 4. kongresu u Drezdenu) i njeni sledbenici (svakako i današnji koji nas predvode) „reformisala“ u sredstvo za smaranje, što bi rekli klinci. Kad je reč o
egalite, treba reći da se ne mora ni znati pisati kako treba, da bi neko bio u ravni sa visokoškolovanima i tako je ta forma jednakosti, na radost mnogih zadovoljena. Tako da sada i oni sa znanjem više od dvadeset slova, tri padeža i raspoznavanjem znakova interpunkcije (to su neki nepotrebni rečenični znaci) dobili pravo da negde ostvare svoju „veštinu“ u oblikovanju javnih istupa drugih. U junu ove godine, dok su maturanti spremali da „zaokružuju“ odgovore i ubace poneki znak tamo gde to treba pobunila se struka: ne može maturant biti polupismen. Dileme je razrešilo „dgovarajuće“
Ministarstvo svojim (kilavim i klimavim) preporukama: ne moraš biti pismen da bi bio pismen.
I gde su ovde pčelari? Pa „direktorova sekretarica“ ne piše baš najbolje, ali piše baš onako kako je Ministarstvo preporučilo. A yatim i
udar na urednika „Pčelaru“ i odatle se „crpi“ značaj ovoga što pišem i za pčelare. Ali u tom našem glasilu još i ne sme da bude na naslovnoj strani neki kolega pčelar, ako to forum SPOS-a ne „aminuje“. Ako „puk“ ne kaže: može. Stručni puk. Puk jednog „glasila“ (po nepotpunom i netačnom tumačenju statuta) koji se odavno pretvorio u
chat room. I „direktorova sekretarica“ postavlja pitanje:
kako pčelar može biti na naslovnoj strani "Pčelara". Kad’ ono, ispostavilo se da je pčelar na naslovnoj predsednik Suda časti SPOS-a. Po starom receptu, „direkterova sekretarica“,
brže bolje poče da gasi požar (naravno pre toga ga upali - standardna procedura nekoga ko iz destabilizacije izvlači korist) sa rečima:
nemojte tako „jako“.
Predsednik Suda časti bi mogao u nekom vremenu da se pozabavi i objavljivanjem radova u inostranim pčelarskim časopisima (a i našim) koje je „direktorova sekretarica“ objavio. Lepo. Treba ljudima pomoći. Ali
maznuti nečije tekstove i prepisati njihove delove od slova do slova, nije lepo. Ali i to je u skladu sa kretanjima u društvu. I "sila" naših naučnika
objavi tako naučne radove koje velikodušno istom „tehnologijom“ mažnjavanja objavi kao svoje. I dobiju titule dr, mr i ostale r. Ne daj Bože da ima i zainteresovanih za rad u zdravstvu i da im neko dopadne šaka.
Dobro i šta je suština ovog pisanja? Pa zato što propadamo. Mislim kao narod. Nesposoban da preživi i
rasčisti sa onima kojima nije mesto tamo gde su se uvrežili i za koje misle da im pripada. Treba videti kako
sramotno "urednikuje", (pored još par likova) onaj iz Užica, koji je svojevremeno objavio zabranu kolegama da dođu na druženje. I suština je da bi naveći broj ljudi trebao da radi ono što najbolje zna. Pa kad bi „direktorova sekretarica“ radio ono što je započeo da radi na obuci pčelara kojima nešto nije jasno, na način kako je to zamislio bilo bi koristi (bez obzira što je Baza znanja skrojena po mojoj zamisli i temi Pomoć pčelarima početnicima, samo što ja nisam mogao ni hteo da koristim koruptivne metode da je uobličim sa linkovima kao u navedenoj Bazi znanja). I bez obzira što to nije iskreno. Nije iskreno u smislu onoga što navodi kao nešto „iskustveno“, a u stvari ne radi tako. Preokupacija mu je ipak odbrana nekih spornih materija koje se koriste u pčelarstvu i taština (u svoj svojoj celokupnosti višeznačja ove reči). I pred kraj dolazimo npr. do
kumafosa, koji pored ostalih „vrednosti“ snažno brani, jer izgleda da neke „letvice“ koristi kao donje letvice pa i satonoše.
Takođe u posledice spada i primitivni obračun sa pojedincima (sa namerom da se ponize kao ljudi koji prenose neke poruke bez svoje volje i promišljanja), koji se bore da imamo čistiji med. Da se što više udaljimo od graničnih vrednosti propisanih rezidua. Što dalje to bolje. I zdravije. I ima bolju prođu na tržištu.
Kritikovao sam i predlog promene formata časopisa „Pčelar“ i za sada sam u pravu. Moji argumenti su jaki.
Mada nisam bio svestan da može doći do ovakvih posledica (trebalo je pustiti neka premeću i tumbaju), da polupismenjak (bez obzira na "naučne radove" i to što je na funkcijama) drži slovo kako kako „Pčelar“ treba da izgleda i da ne sme na naslovnici da bude nečija slika (koju verovatno
posredno rezerviše za sebe). To je moral. Tako treba. Svi koji rade na stvaranju Pčelara „
će raditi uređivanje pčelara tu na forumu i biće stalno u toku šta je dobro a šta ne za časopis“ (vidi SL 2). U prevodu: treba objavljivati samo njegove tekstove koje „skida“ i prekaraja kao svoje (ili prepiše od reči do reči). Ili tekstove pojedinaca (al' da su „naši“ forumaši) koji liče na ono iz osnovne škole: kako sam proveo zimski raspust na pčelinjaku. I obavezno da mu IO Saveza javi šta to tamo rade
(vidi SL 2). Sekretarica mora uvek biti u toku događaja.
Da ne govorimo o članu redakcije i njegovim „vidicima“. Ne sme se upućivati kritika ni redakciji ni uredniku "Pčelara". Šta taj radi u redakciji to je velika nepoznanica. Iz kojeg je on vremena. A tek zahtev da urednik „Pčelara“ mora da bude član foruma da bi tu pokupio neka znaja je tužan predlog:
"gl urednik obavezno da bi ovde prošitao šta se piše i svoj rad prilagođavao zahtevima pčelara i naprenim kretanjima u pčelarstvo".
Pašić reče: spasa nam nema (itd)...
Ali ako ovako nastavimo propašćemo sigurno. Ljudi, bre opasuljite se malo.
To su posledice koje slede kada narod izabere osobe sumnjivih kvaliteta. E to je demokratija koju je Platon opisao („demokratija nastaje kad siromasi pobede“). Pobeđuju i siromašni duhom, znanjem i obrazovanjem. Ovo bi bio odgovor nekim „visprenim“ likovima koji s vremena na vreme postavljaju pitanje šta je demokratija.
Demokratija je opasana stvar. Naročito u slabije kulturnim kulturama
, kao što je naša. Reč je o definiciji kulture čije su komponente simboli, jezik, vrednosti, norme, i rituali, ali može se uzeti u obzir i elementarna i opšta kultura.
Časopis „Pčelar“ je nešto malo uzvišenije od apetita ambicioznih, ali precvalih pojedinaca.
Prvo pročitati odavde pa nadalje (ali obavezno
). U međuvremenu je izbrisana poruka kolege Jove Todorovića koja kaže: "...ne dirajte mi AMITRAZ KUMAFOS...
... (naravno ironična poruka). Ali je zato duže zadržana sllika Staljina sa određenom kvalifikacijom uredništvu u poruci koju je uputio ambasador za Kanadu. Mada se u to ne mešam. To je unutarpartijski sukob. To je ista klika. I umetnička sloboda.
Ali nastavlja se obračun sa „protivnicima“. Otvaraju se teme koje su odavno „prežvakane“, jer je to „njihov“, pa bi po iskustvu u pčelarenju trebao skoro u redakciju ili nešto drugo...Kad smo kod tog „vekovnog“ iskustva pojedinaca: u „Pčelaru“ se može videti fotografija rama koji se
vrca sa leglom. A na forumu isti autor baša vrca ramove koji imaju prilično legla. To je XXI vek naših naravi. Ali tu su slobe da štite.... I principijelni modelator (kako sam piše, baš tako - mode
Lator), koji takođe ponešto valja na službenom forumu saveza odlično brani doslednosti foruma. Na tri strane se raspravlja sme li neki pčelar biti na naslovnoj strani, a kada kolege kritikuju tekst o kumafosu, saopšti ono što se vidi na slici: dobro, vi živite u svetu branka kockice (imena modelator piše po preporuci ministarstva malim slovom), trujte onim što vam dođe do ruke. A ako branite čistiji način pčelarenja to je „opterećivanje foruma“. Bravo modelatore, važno je da ti neko ne kritikuje mušterije: samo ti valjaj. Mentalitet sloba nas je puno koštao.
Tuga brate(-brate).
Zivela La Muerte
PS
ovaj tekst je napisan znatno ranije, ali je došlo do asanacije terena u temi CASOPIS PCELAR na SPOS forumu i neki linkovi mogu biti neaktivni.
