Da li moze da neko pojasni detaljnije ovaj pojam "Vrlo bitan je i raspored hrane" .
Aleksandre, povoljan raspored hrane je na gornje dve skice. Nepovoljan na trećoj po redu ili kako sam ja napisao: košnica sa nedovoljnom količinom hrane.
Po izgledu i pretpostavljenoj popunjenosti ramova medom, košnica bi na vagi pokazala pristojnu težinu. Ali, ramovi sa brojevima 4,5,6,7 imaju tanke vence. Klube će se tu formirati i ako bude hladnija zima, ta društva imaju veliku mogućnost da ne dožive proleće.
Ako se najveći deo hrana nalazi po bokovima, a srednji ramovi imaju tanke vence, pčele će obavezno na tim ramovima zazimiti.
Povoljnu težinu može pokazati i košnica kojoj je med podbačen pod plodište (medište spušteno na podnjaču, a plodište podignuto iznad). Verujem da ti je poznato da neki iskusni pčelari ovo preporučuju, zaboravljajući da objasne u kojim uslovima. Ako pčele prenesu nešto malo meda imaće iznad tanke vence u celom nastavku, a ne samo u srednjim ramovima. To je svakako nepovoljno.
Zatim, neka društva skladište hranu više na jednoj strani košnice. Klube obično bude bliže praznijoj strani. Put klubeta je uglavnom prema gore, ponekada se pomera bočno (kada ima uslova da to uradi – kada otopli tokom zime), a praktično nikada se ne kreće prema dole (ali i to se dešava).
Povoljnim rasporedom hrane se može smatrati i postojanje mednog venca gde je nekih 4-5 cm med, a dodatnih 4-7 cm med nastao prihranjivanjem sirupom (srenjih par ramova kod LR košnice), s tim da je obično medni venac u zadnjem delu rama još jači (u uslovima sa unosom medljike i nešto deblji venac meda od šećernog sirupa - ovaj med je u stvari "med" nije pravi med, ali su pčele ipak obogatile taj sadržaj).
Пчеле стављају мед од краја кошнице па према средини . У исто време праве медну капу изнад клубета.Једна од карактеристике меда и саћа је да су изванредан топлотни изолатор. Измерено је да је разлика у температури са једне стране саћа са медом и до 20 степени, у односу нс другу страну . Како зима одмиче клубе се шири и узима мед од средине кошнице према крајевима.Поздрав
Moje mišljenje je malo drugačije. Pozivam se pri tome na tekst Lebedeva objavljen u Pčelaru, gde on kaže da ram sa medom propusta tri puta brže toplotu od praznog saća. Nemam nekih narođitih podataka o toplotnim osobinama saća i ostalog, ali su ruski stručnjaci osporili neke ustaljene šeme koje nisu tačne i koje se tiču i osobina materijala i provodljivosti samog klubeta (takođe objavljeno u Pčelaru). Ali i da nemam podatke, dovoljno je pogledati pčele tokom zime (a to jesam često radio) i može se videti da pčele samo obodom klubeta zahvataju med, ostali (mnogo veći deo klubeta je na praznom saću (ovo se samo tako kaže, jer to nije potpuno prazno saće i ima razbacanog razređenog meda u saću). U suprotnom, pčele bi razvile drugačiji mehanizam prezimljavanja i samo dogrevale med koji bi bio na svoj raspoloživoj površini saća koje klube zaposeda tokom zimovanja.
Dalje, klube se baš i ne širi mnogo. Postoje uobičajeni gubici pčela i klube se postepeno smanjuje do određene mere. Širenje (ili raspuštanje klubeta) je moguće samo ako dovoljno otopli. Mada je nesigurno oslanjati se na to. Možda zima bude vrlo duga, a moguće je i da se pojavi nešto malo legla, što bi trajno vezalo gnezdo za praznije saće i onemogućilo i delimično napuštanje gnezda zbog dopremanja hrane. Ako su središnji ramovi siromašniji hranom i pčele budu prinuđene da napuštaju klube ili gnezdo zbog dopremanja hrane (i vode) sa bočnih ramova. Takva društva mogu i preživeti zimu, ali su u realnoj opasnosti od nozeme.
