Zazimljavanje LR košnice

[Dragan Šošić]

Ako si već nameravao da detaljno preslažeš, to znači i detaljan pregled.

Bolje je samo utvrditi dali klube ima ležište u gornjem nastavku (prazan prostor na ramovima sa medom). Proceni da li će pčele stvarno preći u taj deo. To se vidi prvo po starosti saća: ako ima ćelija gde je bilo više naraštaja legla, moguće je da klube zahvati drugi nastavka. Sigurnije se zaključi ako prilično pčela gusto zaposeda taj prostor. Ako samo šetaju po ramovima lako je moguće da prenose nešto meda u prvi nastavak i da će klube kada zahladi sići dole. Ali ostaće trajno dole ako ima zatvorene vence u srednjim ramovima ili ako ima legla (govorim o velikoj verovatnoći, a ne o potpunoj pozdanosti u ostanak u donjem nastavku). Ako nisi siguran, pogledaj i ako možeš napravi par snimaka i pokušaćemo svi da ti damo pravi savet.

Inače, ovakav pregled se vrlo brzo, bezbedno i lako uradi.

Pazi na tuđice i da ne povrediš maticu. Ako nisi imao problema sa napadima tuđice, sada su pčele sve manje sklone da obleću oko košnica. Mada, mogu vrlo brzo da krenu, ako gornji nastavak bude duže van košnice i ako se mlađe pčele uznemire. Taj zvuk privlači tućice. Zato je bolje da radiš u smiraj dana. Pčele su danas prestale da izlaze iz košnica negde oko 15:30 i mogao sam da radim kako hoću. Međutim, juče je bilo toplije i već je bilo nezgodnije. Mala greška i eto ih.

Juče je kod mene bilo sunčano od jutra i 21 ºC, a danas magla do nekih 10 sati i 18 ºC. Već ta razlika je bila dovoljna da pčele manje kruže oko otvorene košnice.

[Milomir Mihajlović]

Danas sam pogledao povrh satonoša onako,informativno,da li ima pčela i u gornjem nastavku.Nisam otvarao košnicu,već kroz mrežicu zbega(merižica pokriva tj. nalazi se iznad prednje  četvrtine satonoša)video sam gusto zbijene pčele između tri središna rama.Ne mogu reći da su to tri ulice ,jer nisam vadio ramove i ne znam koliku površinu ramova pokrivaju pčele.Temperatura je bila 9 oC,a juče najviša dnevna
11 oC.Nisam se usudio, zbog niske temperature, da pojedinačno pregledam ramove ,jer su pčele sve moje brljotine do sada sa mukom ispravljale.
Malo mi je nelogično da klube zaposeda u potpunosti tri  središne ulice u gornjem nastavku i bar pola tih istih ulica u donjem nastavku.Pčele su se nalazile  u većem broju gusto zbijene neposredno ispod satonoša gornjeg nastavka.Postoji li mogućnost da je u gornjem nastaku samo manji deo klubeta, a da je veći deo klubeta u donjem nastavku tj. da se podelilo-pocepalo klube.Trebalo bi da odradim tretman oksalnom pa ne znam da li da podižem gornji nastavak kako bih ostatak pčela mogao da tretiram i u prvom nastavku.

[slavko asanovic]

Gospodo, ja sam novi na forumu i imam jedno pitanje koje bih želio da iskomentarišete. Zazimio sam nekoliko LR košnica na jednom nastavku.Da li može ovako:
kad počne polaganje jaja u nastavku stavio bih gore polunastavak 170 mm,(unutrašnja širina okvira 135 mm). kad matica udje u polunastavak mislio sam da je ograničim sa dvije matične rešetke i ona će imati oko 47000 hiljada ćelija isto kao jedan nastavak RV. Mislio sam da tako ograničena ostane do 1/7.
Volio bih da čujem komentare jesam li u pravu.

[Dragan Šošić]

Kolega, malo ste pojednostavili posao. Biće to teže da se uradi nego što ste zamislili. To posao koji se radi vrlo pažljivo ali sa uživanjem.

PS

... polunastavak 170 mm,(unutrašnja širina okvira 135 mm).

Mala greška, okvir je visine 135, a ne širine, mada razumljivo je šta ste hteli reći.

[Milomir Mihajlović]

Šole,imam nekih nejasnoća u vezi preslaganja ramova  LR košnice sa nedovoljnom količinom hrane.
Polazim od pretpostavke da se zadnje leglo zimskih pčela nalazilo na ramovima br.5 i br.6.Takođe bih izneo tvrdnju,koja mi skicu sada čini nejasnom,da matica ponovno leglo započinje na onim ramovima na kojima se nalazilo zadnje leglo.
Ukoliko se leglo nalazilo,ili ga još uvek ima, neposredno pre preslaganja  na ramovima br.5 i br.6. gde će onda matica iduće godine otpočeti leglo?Ramovi br.5 i br.6 su posle preslaganja na krajnjoj poziciji.
Drugo,ono što ne znam,da li je prilikom preslaganja ramova potrebno da se pčele stersu sa ramova br.5 i br.6.Polazim od činjenice da je na pomenitim ramovima središte klubeta,pa bi se premeštanjem ramova razbila celina klibeta.Šta će biti ako zahladi, hoće li klube ostati tako razbijeno.Da li je potrebno pre preslaganja potražiti maticu i staviti je u zoni rama br.3?
   Imam dva roja čije su matice pronele u periodu 10.08-15.08.Dana 26.08. ovi rojevi su imali po tri rama zatvorenog legla.Zatvoreno leglo je zauzmalo oko 70% površine ramova,drugih ramova sa leglom nije bilo.Oba roja imaju puno pčela.Imaju li šansu da ovi rojevi preguraju zimu.Imaju oko 5-6kg.hrane i treba im dodatna prihrana.Znam da si "pristalica" umerene ali češće prihrane, kako bi pčele  dodatu hranu obogatile polenom.Kojim tempom i kojom količinom sirupa da uzvršim dopunu hrane?
   Unapred se zahvaljujem na odgovoru.

[Dragan Šošić]

Овде постоје бар два проблема. Први је: зашто друштво би имало недовољно хране када још има времена а се допуни зимница, а други је прихватање писања неких стручњака која људе доводе у недоумицу. Једно од таквих писања (глупости) је да да матица поновно легло започиње на рамовима из којих је изашло задње легло. То заборави, јер као што рекох то је глупост. То је трeнутна појава и не зависи од никаквих феромона, него се дешава из других разлога (да пчеле припреме саће за заношење – постоји бар два начина на који то можеш проверити*).

Поруке је написана почетком новембра 2011. године. Разлог писања поруке је да се помогне колегама, јер је на молбу да се постави скица зазимљене ЛР кошнице, „регионални стручњак“ одвалио будалаштину да то нико не може и да пчеле знају како то треба (прокоментарисао сам то речима да је такво мишљење срозавање човека на ниво инсекта).

Моменат преслагања се ради када већ више нама легла. Сада, као што рекох има времена да се дода довољно хране.

Не разумем зашто питаш требају пчеле да се стресу са рама?! Па ако их истресеш, оне ће поново доћи на рам за неколико секунди, зато што ти рамови остају у пределу гнезда (нису ван преграде; а и да су ван преграде, топло је, пчеле су још активне и било би их на тим рамовима). Клубе не зависи само од два рама. Пчеле могу да се задрже на тим рамовима ако се то ради у сред зиме и ако нема више услова да се премештају (ако наредни дани иду у већи минус). У моменту преслагања постоје и други рамови које су пчеле угрејале и оне са обода (са рамова које премешташ) ће се придружити осаталима у средишту. Али, колико се сећам, упозоравао сам да се врши провера ако се то ради по хладном времену (када су температуре у минусу). Преслагање се може урадити и када још има нешто толијег времена и то не трба да је спорно (у том смислу разматрам ова твоја питања). Легло може престати и у октобру (што је и нормално и да се пресложи кошница). Али, понављам, ако се ради у сред зиме и са температуром у минусу, ови рамови би били извучени из средишта (и тиме врло загрејани) што задржава део пчела на њима. Ту треба бити опрезан. Ако се то ради по врло хладном времену, тада се пчела истреса у кошницу и ти рамови склањају из кошнице).


Да би избегао преслагање, привремено можеш држати кошницу на само једном ЛР наставку. Ево, натерао си ме да одем и сада   фотографишем неколико таквих које су у само једном ЛР наставку (понека има и полумедиште, али обрати пажњу да постоји преграда и да тај простор не користе у потпуности).

Што се тиче тих ројева, ја имам једно друштво које је дуго било без матице у гнезду (била је у кошници, али на погршном месту и занела око 100 ћелија са леглом). Недавно је стављена млада матица и тек треба да поклопи први рам легла. Сав мед је скинут одмах по досељавању, и већ неко време је храним. Оброци су „стандард Шоле“ (0,45 л) и терамо док не престане да узима сируп. Иначе мед није узет због алавости, већ сам намеравао да производим млеч. Дуго нисам постигао да је погледам и матица је „шетала“ беспослена у полумедишту изнад полопне даске. Биће то добро друштво на пролеће.


*Први начин провере је да занесу младо саће ако поред њега има старијег, а из младог саћа се излежу пчеле (када у пролеће додаш сатну основу до легла, пчеле је изграде и буде пуна легла,  иако ту нема феромона последњег излеженог легла – од прошле године!!). Други начин провере је да привремено извадиш тај рам из кошнице и онда га вратиш после неког времена (у кошницу стави саће из којег није скоро изашло легло и посматрај шта се дешава).

ПС

Две последње слике су кошнице које ће зимовти на полумедиштима и као што се види има само 2 полумедишта (углавном мимо "шаблона" где се зазимљава са 3 или или 4 ниска тела).

[Dragan Šošić]

Надам се да неће никоме сметати, али због прегледности и важности одвојио сам ову поруку.

Znam da si "pristalica" umerene ali češće prihrane, kako bi pčele  dodatu hranu obogatile polenom.Kojim tempom i kojom količinom sirupa da uzvršim dopunu hrane?[/size]
   Unapred se zahvaljujem na odgovoru.

Пчеле не обогаћују додату прихрану поленом (има га вероватно у врло малим количинама). Напротив, пчеле одстарањују полен из меда. Умерена прихрана се врши да би пчеле донеле више полена који ће ускладишти у виду перге и да се обилно хране зимске пчеле. Обогаћује га ензимима, са нешто беланчевина итд.

Још бих додао да и умерена прихрана не мора јемчити да ће бити добар однос простора за мед и легло и у средишту кошнице, иако је у само једном ЛР наставку. Ако су нпр. бочни рамови пуни поклопљеног меда, пчеле ће додату прихрану складиштити у простор легла. У супротном (када има места и на боковима) складиште је бочно и прерађују и касније враћају у средишње рамове. У условима када су бочни рамови пуни поклопљеног меда треба имати у виду да пчеле неће преносити превише меда у венце средишњих рамова. Тако се може добити „слаб центар“ и да друштво које има сасвим довољно хране добије пролив и оболи од ноземе (после се то приписује искључиво медљици или слабој отпорности пчела, лошој матици, или једноставном „постојању“ спора ноземе које су просто букнуле, ничим изазване - превладавање микроорганизама и болест није узрок, него последица). Свакако треба рачунати да ће пчеле прилично додате прихране трошити и треба пазити да средињи рамови имају довољно меда. Колико ће потрошити, зависи од услова у наредном дужем раздобљу. Ово се не може баш лако увек предупредити, јер би услов био да се дуже прихрањују. Али, пчеле ће у једном моменту једноставно престати да уносе додати ситуп (није битно да ли је сируп - престаће да складиште и чист мед).

ПС

Хоће ли твоји ројеви прегурати зиму зависи од стања у каквом се сада налазе и то ти нико не може јемчити. То не зависи само од будућих потеза пчелара. Храни их и прати колико су јаки. Право стање ћеш видети тек крајем октобра или још касније. Теко почетком децембра можеш бити сигуран колико пчела остаје да зимује. Ако су слаби, могу се и тада спојити.

[Dragan Milenković]

Drage kolege, pomagajte. Ja sam pre desetak dana počeo prihranu šećernim sirupom, jer su zalihe u košnicama vrlo slabe ( 2-3 nepotpuna rama meda ). Međutim, od subote nemam mira, jedno društvo mi je u subotu i nedelju stradalo od grabeži. Ova druga društva nisu nešto puno izložena napadima, suzio sam leta, ali opet po malo vidim da ima borbe na ulazu u košnicu. Nedaleko od mene postoji još jedan pčelinjak, a taj kolega mi kaže da on svoje ne prihranjuje, već će krajem septembra da im doda, ranije skladištene ramove sa medom. Sada se ja pitam šta da radim, obzirom da su mi pčele konstantno izložene tihoj grabeži ( sada shvatam da to traje dobrih mesec dana). Nadam se brzim odgovorima.

[Dragan Šošić]

Пре свега, неколико питања:

Како ти изгледају кошнце (са колико су наставака).

Где се налази плодиште (ако имају два наставка).

Да ли има неких пукотина кроз које пчеле споља могу покушавати да уђу у кошницу.

Каквим сирупом храниш (хладан или топао) и у које доба дана. Додајеш ли неки додатак који може подстаћи пчеле да нападају друге кошнице (мед или нешто што има јак мирис).

Каква ти је хранилица и да ли си сигуран да хранилице не цуре.

Какве су подњаче (са мрежом или дрвеним подом).

Ако имаш збег изнад хранилице, постоји ли могућност да пчеле доспеју на мрежу збега (или хранилице). На мрежу могу доспети и ако је нека даска крова извитоперена.


Пази, ако отвараш кошницу да не притискаш пчеле приликом враћања наставка или збега. У медном мехуру има меда (или сирупа) и када притиснеш пчеле то се помало разлије по ивици наставка. Може бити подстицај на грабеж. (Иначе, увек треба избегавати да се пчеле пригњече, јер нпр. током зиме је могло доћи до појаве болести код појединачних пчела, а притискањем пчела се тај садржај разлива по унутрашњости кошнице).


Где одлажеш рамове при прегледу кошница (ако си нешто гледао у раздобљу док траје прихрањивање) и колико ти траје преглед кошнице (ако га је било).


ПС

Шта си чекао до пре десететак дана, када си видео да има мало хране.

[milutin peric]

Dragane dopunu hrane si trebao  vec da zavrsis.To drustvo sto ti je stradalo je verovatno bilo slabo.Suzi leta i uradi dve -tri dopune po 3 litra sirupa u srazmeri 2/1 u korist secera u narednih desetak dana.

[Dragan Šošić]

Заборавио сам у групу питања убацити и питање: могу ли сва друштва а однесу додат сируп пре наредног дана?

На ово се на неки начин надовезује и Милутинова порука. Калико је уопште добро додати ту количину сирупа (3 литре), ако пчеле можда нису у стању да однесу и неку мању количину. Зато мислим да са прихрањивањем на овај начин и оволиким оброцима треба бити врло опрезан.

Иначе, моје мишљење је да је 2:1 сируп превише густ.

Такође, треба и са тим смањивањем лета бити умерен. Зато што неки почетници смањење лета доведу скоро до затварања лета и тиме се унемиреност пчела само повећава.

[Dragan Milenković]

Dragane, odgovori na pitanja su sledeći:
Košnice su sa tri nastavka ( u drugom je plodište).
Što se tiče pukotina, nema ih, ali tuđice su pokušavale svuda po košnici da ih pronađu. Ispred leta je bilo luda borba, padale su pčele kao šljive. Ja sam sa vodom pravio privid da je kiša, ali one nisu odustajale.

Pčele prihranjujem sa sirupom 1:1 + 20 ml Nozevoja, sirup je uvek sveže pripremljen, mlak i dajem ga u suton, kada su već unutra.
Hranilicu sam improvizovao, dodao sam prazan nastavak i u njega stavim teglu sa sirupom. Teglu povežem sa gazom, pa zavijem poklopac koji sam na sredini prorezao u širem krugu. Kada prevrćem teglu, to radim iznad kadice u kojoj prenosim tegle sa sirupom, tako da se ne prolije ni kap izvan košnice.

Podnjače su sa mrežom ispod koje je lim, koji ne skidam ni leti. (Pošto prelazim na RV, ubuduće ću koristiti samo pune podnjače).

Otkako sam počeo prihranu nisam otvarao košnice da ih pregledam.

Prihranu sam po savetu jednog pčelara, počeo 19. avgusta ( njegov savet je doduše bio 15.avgusta).
Možda kasnim, neznam. Ali konkretno ovo stradalo društvo je 19. avgusta imalo:
Tri nastavka, plodište u drugom, u trećem 2 rama meda, u drugom 2 rama (nepotpuna) meda, tri rama zatvorenog legla, mladu maticu, pola rama mladog nezatvorenog legla, i puno perge u prvom nastavku sa pomalo meda na 2-3 rama.

Zahvaljujem vam na odgovorima, puno mi znače u mom sazrevanju i učenju ovog veoma složenog, ali zanimljivog zanimanja.

Puno zdravlja i mednih dana.

[Dzenan Goro]

Poštovani,ja kao početnik danas sam u dilemi ,evo zašto,

Dodavanje sirupa sam završio 24.08. i prilikom pregleda imale su solidne zalihe .
Danas sam ponovo pregledao košnice  i spuštao 10-ti ram koji je pun meda u donji nastavak ,u donjem nastavku ima  perge na 2-3 rama ostali prazni.
U gornjem nastavku plodištu  ostalo je 9 ramova, od tih 9 svi ramovi imaju po 3-4-5 cm medne kape bez meda sa strane legla i ono naj važnije što me je dovelo u dilemu 7-8 ramova legla pola zatvorenog pola otvorenog   i još matica polaže.
Svih 8 košnica je što kažu u pet deka.
Samo u jednoj ima 4 puna rama meda i 6 legla sa mednim vijencima 5-6 cm i medom sa strane i to u onoj koju sam formiro od dva društva jer je bio problem sa jednom maticom.

Moja dilema je dali da nastavim sa dodavanjem sirupa? Mislio sam da dodam svakoj  po 5 litara 1:1,5 .Dali je uobićajeno ovoliko legla u ovo vrijeme?

Da napomenem ovih 8 košnica sam rojio od 3 postojeće uz mnogo problema oko dodavanja matica i matićnjaka.Nisam vrco med ove godine.

 

[Dragan Šošić]

У оба случаја мислим да није добро што је плодиште у другом наставку. Што се тиче изгледа кошнице који је Драган описао, то је потпуно супротно од онога што сам писао. Држати кошнице на 3 (три) ЛР натавка је невероватно лоше. Нарочито ако је гнездо даље од лета, а потпуно катастрофално је када је уз све то друштво слабо и много му је и један ЛР наставак. О овоме сам писао и више ни једним саветом не могу помоћи.

Треба да знаш да постоји правило: један рам легла један рам меда (утроши се на одгој легла, радиличког – за трутовско је потрошња већа. Не знам шта ти значи 1:1,5. Ако је то један шећера према 1,5 воде, то је редак сируп и није баш добро. Ја дајем негде око 1,2:1 (шећер - вода). Ако има толико легла колико си рекао, морао би додати бар двоструко више сирупа. Свакако, једн део легла ће изаћи и ту матица више не би требало да носи. То ће брзо да се сведе на неких 4-5 рамова легла. али тај простор треба попунити храном.

Такође, са гнездом у другом наставку ризикујеш грабеж. Поготово кад има легла!

[Dragan Šošić]

Постоји могућност дуготрајне грабежи и о томе сам писао у теми Нестанак пчела на форума СПОС
(да не пишем поново, могу се прочитати поруке које сам пренео овде). Има и о томе да гнездо не треба удаљавати од лета...

CCD se definiše kao nestajanje pčela. To bi bio uticaj više faktora koji dovode do sloma zajednice i pčele jednostavno nestanu. Takav je i naslov teme.

Postavlja se pitanje: kako se statistički vodi ovako izumiranje pčelinjih društava. Jesu li uginula ili nestala. U košnicama gotovo da nema pčele, a vode se kao uginule, verovatno (u statistici).

Izgleda da imamo faktičko stanje i birokratsko (ne)viđenje ovog problema.

Linkovao sam već ovde, a linkovaću ponovo.

http://www.vet.bg.ac.rs/~biolog/images/stories/BIOLOSKI_MEHANIZMI.pdf

Pčela je vrlo otporna ako ima povoljne uslove. Mislim da nema više otpornih ili manje otpornih društava. Nađite košnicu, koja npr. ima krečno leglo (verovatno je „manje otporna“) i suzite joj prostor, tako da ima viška pčela u odnosu na prostor. Videće se jel’ manje ili više otporna.

I jedno pitanje za kolegu Sinišu: kolega, koliko vam je poznato da su pčele uglavnom „manje otporne“ pri vrlo jakim dugotrajnim sušama ili dugotrajnom kišovitom vremenu. Ima li to neke veze sa polenom? Jeste li ikada posmatrali ponašanje pčela pri grabeži u toku jeseni, koja se ponavlja svakim otopljenjem, kada pčele mogu da izleću? I nastavlja sve do proleća, dok se ne pojavi neka obilnija paša. Ni tada ne dolazi do prestanka napada na, u jesen napadane košnice, ako prestane unos.

Dragan Sosic:Postavlja se pitanje: kako se statistički vodi ovako izumiranje pčelinjih društava. Jesu li uginula ili nestala.

Pa ako pcelar ustanovi da su mu drustva, odnosno pcele nestale u periodu od oktobra do kraja marta, onda se sigurno mogu voditi kao uginula, jer je mala verovatnoca da su zasnovala zajednicu u nekom novom stanistu....

Inače kolega, može pčela, figurativno rečeno da zasnuje zajednicu i u novom staništu, ali u drugoj košnici (ili u drugim košnicama). To se dešava prilikom grabeži.

Слободане , вароа се појавила код нас 1975 године , а овај ситом нестајања пчела се појавио предпрошле године.
Без обзира на то што смо рекли да прошле године је имало мало варое , када се појавили ти губици ми смо одмах окривили вароу . Како сад то?
Вароа је присутна код нас присутна 37 година и без обзира на присутност тог паразита , ми смо до пре неколико година имали страдања 5- 10 посто током зиме , а сада проценат је много већи.

Neki slučajevi (a mogu biti masovna pojava), kao što je i Goran naveo su uglavnom grabež. I to ne postoji dve godine unazad, nego malo više. Može se pretpostaviti i da je uticalo i dugotrajno lepo i toplo vreme.

Pretprošla (kišno leto) i prošla (sušno leto) godina imaju sličnosti i takođe ima veze sa polenom. To ima uticaj na opstanak pčela i normalno zimovanje.


PS. Za kolegu Sinišu: jeste jedan od postulata da pčele miruju. Ali ako se setite decembra 2010, kada je bilo unosa polena i zbog toga je krenulo leglo...Ili toplih dana ovog novembra i decembra i kao to da pčele nisu poštovale taj postulat i nisu mirovale, nego su izletale iz košnica.

S obzirom da je Sinišina poruka slabo čitljiva, neću odgovoriti.

Sledeća je tako dobro napisana da nemam pojma o čemu se radi .

Ali to se ne da prepisati (verujem da je kolega video, prepisao bi u poglavlje: Svi moji tekstovi). Potrebno je videti, a imao sam prilike da to posmatram na svom pčelinjaku.

Inače osim što sam video (imao sam dve godine taj problem) i pručavao i doneo neke zaključke (bivši političar bi morao da zna o čemu se radi, jel' da?), kasnije sam obnovio gradivo i našao da je sličnih pojava bilo i ranije.


PS Opet bre taj Lebedev muti vodu...

Dragane jako dobar tekst. Do sada (dace Bog da tako i ostane) na pcelinjaku imam dva izgubljena drustva. Jedno drustvo je bilo jako invadirano varoom (nije docekalo tretman oksalnom) dok je drugo drustvo iako zazimljeno sa celim PN-kom meda ispod plodista (+ par ramova LR takodje sa hranom) nekako ostalo bez hrane (primeceno takodje prilikom tetmana oksalnom). Sumnjam da je tiha grabez u pitanju. Kod oba drustva su primeceni tragovi grabezi. Ocekivao sam mnogo vise mrtvih pcela u kosnicama, koje sam naravno otvorio, medjutim to nije bilo tako. Svasta mi je padalo na pamet ali nakon iscitavanja teksta, malo mi je laknulo. Vrlo mi je logicno da se desilo upravo tako kako je i navedeno u istom.
Dodao bih jos i to da je Djordje kupio rojeve od mene. Sve matice dobijene su iz rojevih maticnjaka i u sustini nikakve ozbiljne selekcije nema.
Pozdrav

Što se tiče „nestanka pčela“, ako nisu stvarno toliko iscrpljena društva i pčele zbog toga uginule, treba dodati još nešto.

Ne nestaju baš sve pčele. I kako je kolega zaključio da postoji „mala verovatnoća da su zasnovale zajednicu na nekom novom staništu“, to i jeste mala neugodnost. Na neki način jesu zasnovale zajednicu: pridružuju se nekim košnicama, čije je društvo u normalnom stanju.

To ima neke prednosti. Ta društva ojačaju po brojnosti, koja se uglavnom zadržava do proleće.

Ali neugodnost je moguće prenošenje varoe. Tako da ako nije kvalitetno obavljen jesenji završni tretman (ili zimski), u proleće se varoa u takvim društvima rano namnoži. Pojave se problemi već sredinom leta. Prvi problem je gubitak i slabljenje populacije trutova. To ima svoje posledice pri odgoju matica.

Ostalo je samo da se dodam šta je jedno od rešenja za sprečavanje napustanja košnica.

Ovo se uglavnom dešava kada postoji spoljni podsticaj: grabež na pčelinjaku, grabež na susednom pčelinjaku, period jako produženog toplog vremena i postojanje paše u dužem vremenskom intervalu, topljenje voska napolju u takvim uslovima (toplo vreme, kada može doći do blažeg zahlađenja i prekida minimalnog unosa sa paše), pronalaženje uskladištenih nastavaka sa nešto meda na ramovima i ulazak u te nastavke, slabljenje pojedinih društava zbog varoe itd.

Tada se može videti da pri zahlađenju od dan dva, pčele kruže oko košnica. I dalje ih drži sabirački instikt. Već posle ponovnog jačeg otopljenja ponovo posećuju ono cveta kojeg ima u ovim uslovima. Ali ne zaboravljaju košnice, koje su procenile kao mogući izvor hrane.

Drugačije bi bilo da je vreme uobičajeno za jesenje uslove. Pčele se tada smire i retko se dešava napad na druge košnice. Pčele su jednostavno posvećene pripremi za zimovanje.

Rešenje ovog problema je ono što sam više puta podvlačio, a to je normalno zazimljavanje društava sa gnezdom blizu leta. Tada pčele bolje brane leto i teško je da tuđice nastave sa ulaskom u košnicu, gde postoji odbrana.
Ako je košnica LR i slabija je ili ima leglo u gornjem nastavku, treba je svesti na jedan nastavak. Zato sam to i naveo u ovoj poruci.

Kasnije, kada zahladi, može se podbaciti prazan nastavak ispod onog koji je do tada korišćen. Mada mislim da to i nije potrebno, ako je u društvu pravilno raspoređena hrana.

Ili to treba uraditi jako kasno, kada prestane opasnost od napada tuđice. Pčele će „zaboraviti“ da napadaju ona društva koja se dobro brane. Neće zaboraviti da napadaju društva bez odbrane.

Što se tiče meda koji ostaje u napuštenim košnicama, mogu reći da nije ni „zatrovan“ ni „zaražen“. Jednostavno se radi o tome da su vremenski uslovi takvi i da obično bude par hladnijih dana i pčele ga jednostavno ne odnesu. Ostane li neko duže vreme, a bude toplih dana, odneće ga svakako.

U početku napada na neko društvo, učestvuje samo par košnica. Kod njih se kasnije može primetiti da su ojačala. Kada kasnije započne odnošenje meda, učestvuje vrlo veliki broj košnica. U napadnutoj košnici se čuje zvuk pčela koje je pljačkaju i to motiviše druge pčele koje kruže, da se pridruže pljačkanju. Sve dok ima dosta meda „za svakog ponešto“, nema sukoba među pčelama koje učestvuju u pljačkanju. Kada se smanje količine meda, dolazi i do sukoba među pčelama koje vrše grabež. Tada je to već problematično, jer može biti napadnuto i više košnica. I nisu predmet napada samo slaba društva: mogu biti napadnute i vrlo jake košnice. I one napustaju svoju košnicu po istom mehanizmu.
 
Ima slučajeva da se kod nekih košnica i ne primeti da nemaju pčela u proleće. Ako bude dovoljno toplo i ima biljaka u cvetu, pčele se posvećuju tom poslu. To je preči posao nego pljačkanje. Kod svakog zahlađenja se može desiti da ponovo napadnu na med u košnici bez pčela. Zato se uglavnom zaključi da med nije za upotrebu, a u stvari je sve splet povoljnih ili nepovoljnih okolnosti. Imao sam slučajeve da je u košnici ostajala šaka pčela koje niko nije dirao do prvog većeg pregleda. Ili čak da je košnica bez pčela, a prepuna je meda i pčele je ne diraju. Paše je bilo u izobilju.

Toliko o ovoj pojavi. Ostalo bi bilo analiza mehanizama koji do ovoga dovode (ali to je već "filozofiranje" kako bi pojedine kolege rekle i neću o tome). Tiču se uglavnom komunikacije i ponašanja društava sa različitim uslovima koji vladaju u košnici i vremena u kojem se ova pojava dešava.