Zazimljavanje LR košnice

[Bojan Šušnjar]

Tema je dosta stara ali ja ne želim da otvaram novu a istu temu pa ako sam pogriješio neka moderatori reaguju.
Smatram da teme trebaju imati kontinuitet pa zato pišem ovdje.

Prošle godine sam imao dosta problema prilikom pokušaja formiranja nekoliko društava u LR košnicama a o tome sam pisao u jednoj od tema.

Dugo se nisam javljao ali čitam po forumu uglavnom teme vezane za RV.

Kako god silom prilika sam počeo sa LR i sada imam 8 Košnica u koje sam uglavnom naselio ovogodišnje rojeve osim jednog prošlogodišnjeg kojeg sam prošle godine spasao uz velike muke.

Kod mene je glavna paša bagrem a ostalo je uglavnom zanemarljivo. Ove godine bagrem nije medio uopšte a i ostalo je tanko pa sam moje ovogodišnje rojeve čitavo vrijeme prihranjivao u početku svaki dan a kasnije svaki drugi sa po 2,5dl sirupa 1:1.
Razvili su se kako koji ali s obzirom na okolnosti i na godinu nije loše. Legla ima dosta i pčele vrijedno nose polen ali nektara slabo ima. I to što ima potroše na leglo. Čak i sa mojom prihranom nisu gotovo ništa ostavile po strani. Na okvirima uglavnom po neki stidljiv vijenac sa medom. Perge ima. Danas sam otvorio nekoliko košnica ali sam na kraju morao da bježim jer su mnogo agresivne i zaradio sam nekoliko uboda.

To je inače kod mene karakteristično za sve košnice. Uvjek su agresivne dal zbog nepovoljnih prilika ili zbog genetike nisam siguran.

Sve su osim jedne na jednom nastavku. Ta jedna je na dva nastavka i to je prvi ovogodišnji roj koji je i na nikakvoj paši izgradio dva nastavka i napunio nešto mednih vijenaca i jako puno perge. Jako tužno za taj roj jer nije imao gdje da pokaže svoju pravu snagu.

Ovo što pišem je čisto da podjelim sa ostalima kako sam ja prošao u ovoj godini sa LR košnicama na stacionarnom pčelinjaku.
Sa komšijom koji ima cca 90 košnica nisam imao prilike razgovarati u zadnje vrijeme ali pretpostavljam da će mu ove godine trebati šleper šećera da to izgura iz zime.
Odlika je mnogih pčelara da kada su godine loše o tome ćute i ne pričaju o količini šećera koji su potrošili za zimovanje i o gubitcima, a kada ih pogodi dobra godina onda se rado hvale kako su imali prinos u tonama.

Ja ću morati da počnem intenzivnu prihranu sirupom ovih dana kako bih što prije stvorio zimske zalihe hrane jer u suprotnom sam i iduće godine opet u potrazi za rojevima.

Početnik sam i još lutam i o pčelama neznam ništa to mogu da kažem slobodno ali čitajući pisanje kolega na forumu shvatio sam da ću morati da pređem na RV košnice ako želim da ovdje kod mene probam med iz mog pčelinjaka.

U tom duhu jedna RV i jedna EV čekaju na farbanje pa dogodine ako Bog da zdravlja...
Ni te dvije nije bilo lako nabaviti ovdje i nisam baš zadovoljan kako su napravljene ali radije bilo kakve nego nikakve.
Samo da počnem naizad i da naizad krenem, po meni, u pravom smijeru.

Te dvije planiram da postavim u malom voćnjaku ispred kuće da mi krase dvorište i da mi budu na dohvat ruke a biće ih još samo da nađem majstora koji to može i hoće napraviti onako kako treba.

Pozdrav i medno svima...

[aca peric]

Poštovanjekolega,svesni ste da ste radili stimulativnu prihranu,a da stvaranje zimskih zaliha traži drugačiji pristup,odjednom u 2 do 3 uzastopna dana sa po 2 i po do 3 do 4 litra sirupa,sa nozevojem naravno.Tako ćete dobiti vence i to valja odmah sada uraditi,najkasnije do 5 do 10 avgusta,da ga prerade potpuno letnje pčele,a ne zimska pčela koja se obično izleže od polovine avgusta do polovine septembra orijentaciono.Zato prihrana za zimsku zalihu ODMAH i SADA.

[Bojan Šušnjar]

Poštovanje Aco,

da svjestan sam da je to bila stimulativna prihrana i to nije bilo slučajno. Da nije bilo stimulativne do danas bi vjerovatno društva već uginula jer nebi mogla da izgrade ni saće a o leglu i da ne pričamo. Legla zatvorenog ima dosta i nekako je i po meni sada pravi momenat za obilnu prihranu da se ta armija pčela koja izlazi i koja je već izašla uposli. Zato sam i napisao da će u narednim danima to biti urađeno.

Društva su različite snage pa moram da vodim računa da mi za noć odnesu sve iz hranilice jer kako je glad među pčelama iz okolnih pčelinjaka će biti navala grabeži ako ne budem pazio.
Probaću sa 1,5l po društvu da vidim kako to ide pa ću povećati.

Imao sam problem sa stimulativnom prihranom jer mi je grabež stvarala glavobolje čak i u samu suton. Hranio sam poslije samo kada potpuno padne mrak i kada malo zahladi.

Sada su temperature dosta visoke pa nisam siguran kojim omjerom šećer/voda raditi obilnu prihranu? Po pravilu to ide malo čušćim sirupom ako sam dobro shvatio. Recimo 2:1 u korist šećera pa i čušće ako se kasnije vrši prihrana. Naravno kao i oko svega i ovdje postoje različiti stavovi među iskusnim pčelarima što dodatno zbunjuje mene i ovakve kao ja.

Kako su temperature velike razmišljam u pravcu da i pčelama trebaju veće količine vode za preradu a i za podizanje legla pa i sirup valjda treba da je rjeđi ako sam u pravu?

Hvala i medno...

[aca peric]

Naravno kolegaBOja e,daim treba i voda,zatoja dajem odno 1 kg secera i 80 do 900 ml vode i 20ml nozevoja,a sto se tice sirupa,verujemda cevamlitari po unositibezproblema,bolje vise,bar oko2,5 do 3 litra dnevno,videcete sami sta u esu zanoc....i da ako se bojite grabezi,suziteleta rojevimana2do 3c  tomogu dabranebez problema,a kadunesusav sirup,mislim10 tak do 12litara!par dana kasnijeimmozetevratitinanor alu,kodmenedrustvaimajusirom otvorena leta!svih 36 cmarojevi,samo2klioi amovegodineimaju 5 do 6cm.

[Bojan Šušnjar]

Kolega nešto su vam se reči rasturile pa sam teže čitao ali sam shvatio sve šta ste napisali.
To bi bilo cca šećer/voda 1,1:1 - 1,2:1. Čini mi se da sam negdje pročitao da i Šole preporučuje taj odnos.

Nisam do sada tretirao mravljom protiv varoe. Samo proljetos poslije naseljavanja rojeva sa Varolikom po preporuci mentora.
Možda kasnim sa tim ali pitam se da li bi smetalo da paralelno prihrani uradim i tretman sa mravljom kiselinom?
Mislio sam da to bude metodom preko Bony uložaka kako je već opisivano u nekim temama. Sad su malo i temperature popustile zadnjih dana pa je možda zgodnije nego ranije ali ko zna koliko će ovo osvježenje potrajati. Neće dugo vjerovatno.

Taj čudesni i čarobni napitak Nozevoj još nisam spravljao a nisam siguran da ga kod mene ima u prodaji pa ću kao zamjenu za ovaj put uraditi sa čajem od Žalfije dok ne nabavim potrebne sastojke za Nozevoj.

Da ako bude potreba suziću leta naravno.

Hvala.

[aca peric]

Mravlja kiselina je riskantna kada su temperature iznad  25 stepeni,jer moze doci i do prilicnog gubitka i pcela i legla i sto je najgore stradanja matice.
Ja to ne bih preporucio u sred leta ni pod razno.

[Bojan Šušnjar]

Onda da ne radim ništa do oksalne?
Nadati se da je dimljenje varolikom bilo efikasno i da se varoa nije razvila u značajnoj mjeri.

Kako sam ja shvatio MK je uvjek riskantna u uvjek strada dio legla a i matica je izložena riziku ali mnogi se radije nose sa tim nego da pribjegavaju nekim drugim sredstvima za tretiranje. Naravno rizik je veći pri višim temperaturama zbog veće koncentracije MK u košnici.
Kako god, ako vi kolega smatrate da nije pametno ja se slažem i nebih rizikovao. Drustva su za date uslove dosta vitalna i ja nebih poslije silnih muka da ih sada uništim sa rizičnim postupcima. Juče sam primjetio u jednoj od košnica trutovsko leglo na dva rama. Povukao sam par larvi iz zatvorenih ćelija i nisam primjetio varou.

Svako dobro...

[aca peric]

Kolega ja bih vam preporucio da porucite od koraca iz trebinja pakovanje varonikola letvica i da u svako plodiste u zavisnosti od snage stavite sto pre po 3do 4 stapica po uputstvu tako da narednih mesec dana ne dodje do razvoja previse zimske otpornije varoe,a kad nestane legla krajem septembra ili prvih dana oktobra onda dimljenje 2 uzastopna dana sredstvom koje vi resite.JA to radim brstivarom,a stacete vi toje vasavolja i odlukajer je ovasim pcelama i o vasem zdravlju rec.evo podataka korac nikola trebinje police 32 tel 089 223 282 ili 059 223 282 zovite ga pa se dogovorite,ja ne bih preporucio da se nista ne radi do oksalne nikome,a vi kako hocete,a takodje nikako sad ne bih radio mravljom kiselinom,pretoplo je i sigurno ce biti gubitaka i pcela i legla a mozda i nestomatica,a desava se i da celo drustvo ode,napusti trajno kosnicu i leglo,ako je mravlja przi previse.

[sasa zivic]

Aco, jer znate koliko košta ovaj Koraćev preparat?

[Bojan Šušnjar]

Aco hvala vam na pomoći i savjetima.
U vezi preporučenog preparata. Pretpostavljm da ga i vi koristite?
Ja sam koristio varolik za dimjenje kako sam već spomenuo. Nisam sretan zbog toga ali šta da radim. Ako sam dobro ukapirao varolik je izgleda zabranjen jer ga u radnji u kojoj sam kupovao drže ispod tezge i ne kucaju ga na račun. Komšija pcelar koristi samo varolik i to duži niz godina. Dimi dva tri puta godišnje i to je to.

Za varonikol čujem sada prvi put od vas ako to ne znači ništa jer sam ja još velika neznalica pa sam zato valjda i radoznao. Danas je sve dostupno manje/više na netu pa sam pretragom našao neke zanimljive informacije i vidi čuda razlicite stavove o tom preparatu.
U jednoj od diskusija je ako se ne varam i jedan uvaženi kolega sa ovog foruma je uzeo učešće. Nisam siguran šta stoji iza priče ali tvrdi se da taj preparat nije to što bi trebao biti i da je to neko nekako dokazao.

Nebih da talasam ali je logično da se pitam jer danas je "bio" i "eko" krilatica za sve i svašta više radi trenda i reklame nego radi istine.

Na kraju svako je slobodan da radi po vlastitoj želji i volji pa tako i ja.

Hvala još jednom i medno.

[aca peric]

Aco, jer znate koliko košta ovaj Koraćev preparat?

Pa kolega sasa koliko se secam oko 400 din paketic od 50 stapica,to kod nas moze da se nabavi preko gospodja rade iz gornjeg milanovca,saljem telefon za 7 dana jer trenutno sam na putu a moje iskustvo je da stapici korac u dovoljnoj meri suzbijaju varou tako da ne moze doci do njene invazije i prevelikog ostecenja zimskog legla.ali se mora ici i sa drugim sredstvima,cim prestane leglo,ja obicno tad dimim brstivarom zadnje 3 sezone.

[Bojan Šušnjar]

Ostadoh dužan link na pomenutu diskusiju.

http://www.db-505.com/aaforum/viewtopic.php?f=18&t=933

Na strani tri se provukla kratka priča oko varonikola.

[Bojan Šušnjar]

Aco nadam se da nisam bio neugodan sa ovim zadnjim postovima i da niste nešto zamjerili ili nedaj Bože shvatili lično. Trebalo bi uskoro da dobijem brstivar pa će da ide na truleks a prije toga dimljenje ako Bog da.
Volio bih da ubuduće samo brstivar, MK i OK budu moje oružje protiv varoe. Vidjećemo...

Nego nešto drugo me muči ovih dana. Sva društva koja imam ili bolje reći rojeve jer su sva na jednom nastavku su užasno agresivna. Gotovo je nemoguće pregledati ih. Dimilica ne pomaže mnogo. Toliko su uporne da me i poslije izlaska sa pčelinjaka prate i nastoje da bodu kroz bluzu.
Ova godina jeste jako loša ali me čudi da ne tolerišu ni kada im se neko približi na 5m od košnice. Svako otklapanje ili izvlačenje uvlake na podnici proprate burno i automatski eskadrila poljeće sa poletaljke. Mislio sam da je genetika u pitanju ali isto reaguje i prošlogodišnje društvo kao i rojevi koji su od njega a bile su mirne prošle godine koja jeste bila dosta povoljnija. Jako teško se može napraviti detaljan pregled jer ubrzo uslijedi jedan ubod, pa dva tri i to onda raste eksponencijalno.

Unose dosta polena ovih dana a i prihranjivane su redovno tako da nemam pojma šta ih nervira do te mjere.
U suštini takve su čitavo ljeto. Čak i kasno uveče kada ih prihranjujem napadaju.
Da li je to samo kod mene slučaj ili...?

Treba da procjenim stanje u košnicama i da obavim dopunsku prihranu radi pravilnog i sigurnog zazimljavanja ali to izgleda neće biti lako. Prethodnih dana sam primjetio u blizini dosta one visoke biljke sa žutim cvjetovima. Našao sam da je to Solidago canadensis ili Zlatnica ili kako je još sve zovu i da je medonosna kao i da daje dosta polena pa se nadam da će pomoći pčelama. Pčele je rado posjećuju. Istina kiša je prekinula unos na dan dva ali sada opet nose polen. Kantice sa nektarom nisam vidio a valjda ima nešto i njega.

Nozevoj sam napravio prvu količinu i danas sam sa njim malo probno prskao pčele odozgo kroz mrežu hranilice pumpicom po satonošama i pčelama da ih ne uznemiravam previše i čini se da im se sviđa. Opet sam imao dosta satelita oko glave koji pokušavaju da uđu kroz mrežicu.

Sada i nozevoj ide u sirup pa u prihranu. Nadam se da neće da bude problema sa grabeži.
Sinoć sam neka društva probno prihranjivao većom količinom sirupa i danas oko 16h primjećujem odjednom dosta saobraćaja na letima. Uglavnom ulaze više nego što izlaze. Da li se to poklopilo sa tim što je nešto krenulo da medi ili šta već. Dosta polena nose ali ima i dosta pčela koje nisu natovarene polenom. Nemogu reći da se radi o grabeži jer nije dugo trajala ta gužva a i nema nikakve borbe na poletaljkama.

Uglavnom gotovo sva društva će da zimuju na po jednom nastavku pa se nadam da ću ih zazimiti ispravno i da neću na proljeće opet biti na početku pčelarske karijere.

Eto ja se raspisao ali tema je svakako dosta tiha a zima samo što nije pa postaje aktuelno a dogodine ako Bog da pišem u temi zazimljavanje RV košnice.

Pozdrav svima!

[Edi Daruši]

Juče sam na brzinu pregledao moja društva i evo sledećih podataka:
1. Kada je reč o broju ulica zaposednutih pčelama kreću se od četiri do sedam ulica pčela. Ovo su ovogodišnji rojevi. Prošlogodišnji rojevi, odnosno ovogodišnja društva, imaju pun nastavak pčela. Doduše pregled sam obavio oko 17h, ne znam da li je takva temperatura relevantna za stanje u košnicama?
2. Tri ovogodišnja roja su se primakla istoku i letu, a imaju hrane na ostalim ramovima ka zapadu (u sva tri imam samo četiri ulice pčela i ne znam da li to ima veze imaju pune podnjače?!).
3. Društva sa puno pčela imaju slabe vence.

E sada šta sam radio u avgustu:
od 10-og avgusta do početka septembra svako veče sam stimulativno prehranjivao sa 2dl sirupa 1:1: Nakon toga sam svako veče sipao u plastične hranilice pola litre sirupa 2:1 (šećer: voda) dok nisu dobile 7 litara ovog sirupa 2:1.
Prilikom pregleda 28-og avgusta legla je bilo na 5-6 ramova sa lepim mednim kapama. Prilikom sledećeg pregleda video sam da spuštaju mednu kapu i smanjuju matici mesta za zanošenje.
Obzirom na to da imam AV podnjače ubacio sam limove u prorez na podnjači, a na žičani zbeg stavio karton.
Ne znam da li sam valjano postupao i šta dalje?

[Edi Daruši]

Danas sam u skladu sa Šošićevim slikama pravilnog zazimljavanja pokušao da sredim ramove. Više imam LR sa nedovoljno hrane.