Одговор би захтијевао писање романа, јер иако питање дјелује једноставно, није такво уопште. У суштини ако се бавиш комерцијалном производњом воћа од које живиш, мораш много учити да би употребу синтетских пестицида свео на минимум. Хемија је на жалост на садашњем нивоу знања још увијек рјешење али далеко од потпуног. Интервенције би се смјеле вршити само у оним тренуцима када одређена штеточина потенцијално прекорачи праг штетности и када се исцрпе све претходне мјере и могућности. Међутим, у нашим условима гдје се пестициди ( који су углавном трећа и друга група отрова) купују у слободној продаји и користе без икаквог надзора и са лошом контролом, слабе су алтернативе. У земљама које имају боље развијене системе контроле све више се иде у правцу "природних" мјера регулације. Нису они много паметнији од нас него су своја земљишта толико затровали пестицидима и ђубривима па се дешавају такве ситуације као нпр. у Холандији или Данској гдје су принуђени скидати површински слој земљишта и увозити незагађено из Шри Ланке. Штетни (као уосталом и корисни) инсекти имају различите животне циклусе које треба упознати да би се увидјеле њихове слабости.
Ако ти је воћњак хоби варијанта на окућници, савјетујем ти да хемију заборавиш. Буба маре, златооке, предаторске стјенице, ухолаже...су корисни инсекти који у добром дијелу држе равнотежу са штетним. Буба маре се хране лисним ушима, ухолаже грињама...Када се примијени хемија дође до поремећаја равнотеже јер страдају и корисни инсекти. Они се размножавају знатно спорије од штетних и ето проблема. Гундељи се најчешће размножавају на земљиштима која су дуго заледињена. Нпр. животни циклус мајског гундења од јајета до изласка одраслог инсекта из земље је јако дуг и траје 3-4 године. Његова ларва је у народу позната као грчица. У годинама када дође до његове пренамножености зна направити велике штете на воћу, нарочито ако је оно у близини шуме. На срећу, то се дешава ријетко; једном у 5-6 година.
