RAZNA PITANJA

[Anto Dankić]

Pitanje za g. Šošića:
Imam par društava na 2 LR nastavka koje kipe pčelama i imaju po 9 okvira legla. Dali bi bilo dobro oduzeti po koji okvir legla od tih društava da pojačam slabija društva koja su još na jednom nastavku ili na dva nastavka ali slabiji. 2. pitanje - pretpostavljam da je sada već kasno da društva koja su samo na jednom nastavku dižem na još jedan nastavak?

[Dragan Šošić]

Anto, prvo bi trebalo odrediti šta znači slabija. Odnosno, koliko su uopšte slaba ta društva. Ako su samo na jednom nastavku i imaju legla i meda kao na skici (gornji nastavak) to i nije slabo.

Društvo nije slabo ako je zdravo (i nema varoe) i ima pun nastavak pčela. Takođe, treba voditi računa da to nije neki kasniji roj koji je „na silu“ razvijan do potrebne količine pčela i legla (da se "razvije" i napuni nastavak). Takva društva mogu imati problem, jer pčele ne mogu dobro odgajiti sledeće otporne i sposobne naraštaje. Ako to nije slučaj i vidi se obilje mladih pčela u košnici, možda i ne moraš pojačavati. Samo umereno hrani, tako da pčele odgaje još nešto legla, bolje prerade dodati sirup (manje količine uvek bolje i lakše prerade od onih ogromnih količina koje neki dodaju). Prihranjivanje umerenim količinama sirupa je lošije za pčelara (više rada) ali je odlično za pčele (u tom razdoblju donose više polena i bolje prerade sirup).

Ako si rešio da pojačaš, najbolje je da nekim društvima oduzmeš ram koji nema veliku površinu legla. Npr. oko pola rama poklopljenog legla i obično na takvim ramovima bude i veliki venac sa medom. Zavisi koliko društava imaš. Jedno slabije društvo pojačaš sa dva (ili čak tri) takva rama legla sa većim vencima meda (po jedan iz više društava). Time dobijaš pojačanje sa više stanovišta, a ne samo leglom (dodao si i hranu). Jača društva ne slabiš previše, a ona će lakše preraditi nedostajuću hranu (koju si oduzeo) prilikom prihrane.
Ni od jakih zajednica u ovo doba nije dobro uzimati puno legla.


Dodavanje nastavka (podbacivanje) sada nema smisla, a stavljanjem nastavka iznad možeš samo napraviti problem. Nastavak možeš podbaciti ako si u vetrovitom području i to tek kada potpuno prođe opasnost od grabeži. To može biti čak i u novembru ili decembru. Podbacivanje nastavka ne mora biti povoljnost u svakom smislu. ali je bolje podbaciti nastavak i imati veliko leto male visine (male visine zbog ulaska glodara, a široko zbog dobrog provetravanja i odvođenja viška vlage) nego u cilju „zaštite“ pčela napraviti vrlo malo leto i dodatno „gušiti“ pčele.
Zazimljavanje društva u jednom LR nastavku uopšte nije problem, ako imaš dovoljno hrane i pčela. Ako nema jedno od toga, ne može tu pomoći nikakvo dodavanje nastavka, duboka podnjača i slično.

Takođe, ako su slaba, treba proceniti koliko se iplati slabiti jaka zbog jako slabih. Ta slaba mogu ostati kao neka rezerva, ako se ne isplati pojačavati ih. Možeš ih spojiti i u toku zime, ako proceniš da ne mogu preživeti zimu. Uz to imaš matice u rezervi. Prvo dobro proceni, pa onda reši šta i kako raditi. Ovo ti kažem, jer toplo vreme može potrajati i može se pčela i razviti, a može i sutra trajno da zahladi: mi to ne znamo.


PS

Ja sada imam nekoliko rojeva koji su u jednom nastavku i imaju 4-6 ramova sa leglom. Smatram da će prezimiti sasvim dobro na jednom nastavku. Uz to oni imaju jedan problem, a to je što su to bili izolatori i nemaju povoljan raspored hrane: ramovi sa leglom su skoro bez venaca, a ostali su puni meda i to nije dobro. Kako još proizvodim mleč (što se do sada nije desilo da pčele ovako kasno dobro primaju matičnjake i luče mnogo mleča), oni će malo sačekati i sa prihranom koja će „ispeglati“ ovaj vrlo loš raspored hrane.

[Dragan Šošić]

U ovoj rečenici sam izostvo još jednu bitnu prednost  kod prihrane umerenim količinama sirupa:

Prihranjivanje umerenim količinama sirupa je lošije za pčelara (više rada) ali je odlično za pčele (u tom razdoblju donose više polena i bolje prerade sirup).

A to je povoljan odnos legla i meda i povoljan raspored hrane i legla, tokom dopunjavanja zimnice. Pčele prave vence meda iznad legla i postepeno poklapaju med (bočno su to dublji venci) i ako potraje lepo vreme odgajaju još legla koje je dobro hranjeno (u ovo doba obično bude vise polena nego nektara) i postupno povećavaju medne vence. Čak i ako nedostaje neka manja količina hrane može se dodati kasnije ili se mogu srednji ramovi izvaditi (ako su venci tanji).

Izvinjavam se zbog uzastopne poruke. 

[Anto Dankić]

Ni od jakih zajednica u ovo doba nije dobro uzimati puno legla.

O tome sam i ja razmišljao, jednostavno previše pčela na tu količinu skupljenog meda

Pčelinjak mi je smješten u ravnici odmah do malog šumarka tako da bi trebao biti zaštićen od sjevernih vjetrova i djelom od hladnoće. Prije snjegova ću im još napraviti na poletaljkama one kose štitnike za razbijanje vjetrova i da mi snjeg ne zamete ulaz u košnicu. Prihranjujem šećernim sirupom 2:1 0,7-1L svaki drugi dan (zbog posla) i tako ću još do polovine 9. mjeseca (toliko imam još kupljenog šećera a mislim da će im to biti dosta da popune vijence meda. Od jednog društva koje je bilo jako slabo i bez matice mi je ostalo 4-5 okvira sa dosta meda i to ću nabaciti na jedno dobro društvo na jednom nastavku, med ću staviti u sredinu gornjeg nastavka a na krajeve ću staviti prazne okvire. Imam još jednu stimulativnu pogaču pa ću im i to još nabaciti na satonoše da potaknem leglo. Htjeo sam ove okvire sa medom prebaciti još neki dan ali pčele okolo jednostavno POLUDE kad osjete med pa ću još malo pričekati da ne dođe do grabeži.
Prošli put sam poskidao Bayerove CheckMitte trakice protiv varoe, na podnicama nisam našao nikada više od 10-ak varoa, mislim da će još zimski tretman oksalnom kiselinom biti dovoljan.
Imao sam relativno jaka društva sa starim crvenim maticama i onda sam napravio džumbus sa izmjenom matica, rečeno mi je da prije podne izbacim stare matice a poslje podne ubacim nove. Rezultat je bilo 5 primljenih od ukupno 10 matica što je po meni jako loše plus što je trebalo vremena da se ponovno uspostavi jako leglo u košnicama. Idući put ću pokušati drukčije sa izmjenom matica - preko snerglove daske, vjerujem da će biti manje stresno a i neću sigurno mijenjati sve matice na pčelinjaku.

Proljetos sam išao kod nas u pčelarsku školu gdje smo učili dosta toga uglavnom teorija, anatomija, bolesti,... ali praktične stvari moram pokupiti uglavnom sa interneta tako da vam VELIKO HVALA na svim savjetima koje nesebično dijelite. Bez VAŠE pomoći i ljudi sličnih vama štete na pčelinjaku bi sigurno bile puno veće!

[Dragan Šošić]

Ne znam o kojim se štitnicima radi, jer takve stvari nikada nisam koristio. Nije ni sneg na letu loš: štiti od vetra, a mislim i da glodari baš ne vole da se "bave zimskim sportom" ako nameravaju da uđu u košnicu.

Mislim da je sirup 2:1 previše gust. G. Kulinčević je pre mnogo godina pisao o tome u časopisu Pčelar (o vrstama i gustini sirupa – „vrste“ se odnose na one sirupe koji se koriste u industriji). Ispitivanja su pokazala da je običan šećerni sirup gustine približno 1:1 najpovoljniji za pčele (u suštini i nektar je vrlo tečan - pčele retko kada donose gust nektar, može kao med iz pljačke ili kada paša to uslovljava). Bez dodataka (kao što je je jabukovo sirće i slične stvari). Ako tamo negde, u drugoj polovini septembra neka društva imaju i prevelike vence i u sredini, nemoj to da te sekira. Postepenim povećanjem zaliha hrane, pčele polako svode aktivnosti na minimum i određuju pčele koje će zimovati. Tako da se ne gubi ništa. Ide jesen a ne proleće i ne pokušavaj da leglo previše proširuješ. Već ova prva prohladna jutra usmeravaju pčele da određuju deo zimskih pčela. Treba dopustiti i pčelama da se hrane polenom, a ne da hrane iznuđeno leglo.

Što se tiče matica, pitanje je u kojem razdoblju si ih menjao. Kao prvo, „crvene“ matice još nisu nešto naročito stare i nisi trebao menjati. U vreme onih kišnih perioda, i ja sam nekim društvima dodavao po nekoliko matica i ubijale su ih. Ovih dana međutim,  držim maticu u kavezu jedan dan i sutradan kada vidim kako se pčele ponašaju prema njima, oslobađam ih. Primaju ih bez problema. Sledeći put nemoj menjati „stare“ matice koje u stavri nisu stare. Sasvim druga priča je ako neka matica nije dobra: tu se mora nešto preduzeti.

Nisam siguran da ćeš napraviti dobru stvar sa stavljanjem tog meda u drugi nastavak na taj način. Ako u ramovima sa leglom imaš vence, dobićeš društvo koje je „ni tamo ni ovamo“. Ono će deo meda pokušati da prebaci do legla, tako da ćeš imati i neke ramove koji nisu za zimovanje. Uz to, klube će se obrazovati u delu plodišta. Ali ne zbog onih čuvenih feromona izlazećeg legla o kojem se uverljivo piše, već zato što su to ramovi sa povoljnom temperaturom i uz to imaju praznih ćelija gde će se mestiti klube.

Možda bi taj med mogao da se doda, ali tako da tom medu pridodaš sve ramove sa više meda iz plodišta (to su uglavnom bočni ramovi). Dole bi ostalo leglo i prazni ramovi do legla. Ako posluži toplo vreme, pčele će vremenom otanjiti prednji deo venaca iznad legla i imati put ka ležištu klubeta u gornjem nastavku. Ako to neće da rade, možeš preventivno (i to vrlo brzo i oprezno, a najbolje kasno predveče) viljuškom malo oštetiti poklopljen med u tim vencima. Kasnije, kada postaneš iskusan pčelar i budeš imao puno košnica, ovakve stvari nećeš raditi i biće ti simpatično smešne  . Ovo se rešava na drugi način i ranije.

Ako su to deblji venci, ja ne bih nikako to stavljao u drugi nastavak. Možeš dodati taj med ako budeš podbacivao nastavke i to direktno ispod klubete (ili gnezda ako bude malo legla). Tako da bi dva tri društva dobila med ispod klubeta.

[Anto Dankić]

Mislim da je sirup 2:1 previše gust.

Do negdjeprije (dok su bile vrućine) sam davao 1:1 sirup a sada sam ga podebljao na 2:1, negdje sam čuo da je dobro staviti malo limunske kiseline zbog neznam više čega, tako da malo zakiselim i sa limunskom.

Što se tiče matica, pitanje je u kojem razdoblju si ih menjao. Kao prvo, „crvene“ matice još nisu nešto naročito stare.....

Kupio sam košnice sa starim pčelama u kojima matice nisu bile označene pa sam ih sam označio crveno čisto da ih prije nađem na okviru. Mijenjao sam ih baš u "nevrijeme" pa su bile jako ljute ali nisam imao previše izbora jer su mi matice stigle u kuverti i nisam ih mogao držati u "vitrini" danima. Kako se pčele moraju ponašati da bi dobro prihvatile maticu? Kad sam ja dodavao matice sve su se pčele skupile na onom plastičnom kavezu.

Ako u ramovima sa leglom imaš vence, dobićeš društvo koje je „ni tamo ni ovamo“.....

Društvo je bilo dosta vremena bez matice i ostali su samo okviri sa mednim vjencima 3-4 prsta i otklopljenim medom

[Anto Dankić]

Ne znam o kojim se štitnicima radi, jer takve stvari nikada nisam koristio. Nije ni sneg na letu loš: štiti od vetra, a mislim i da glodari baš ne vole da se "bave zimskim sportom" ako nameravaju da uđu u košnicu.

RAZNA PITANJA

[Mirko Maric]

Ako mozete da pojasnite ovaj citat radi se o prebacivanju klubeta u drugi nastavak,posle lose pripreme za zimovanje.U temi,Kako udesetostruciti pcelinjak,odgovor#34:
"Između ramova sa leglom se kasnije ponekada (ne uvek, ako je klube krenulo u drugi nastavak)mora ubaciti dva prazna rama, ali je to lak i brz posao. I imaju početak ležišta klubeta u drugom nastavku"

Zbog cega se  tacno ubacuju prazni ramovi izmedju legla:zbog vencica meda u centralnim ramovima u 1.nastavku-plodistu,ili da se klube nevrati u taj donji nastavak na podnjaci?
hoce li drustvo imati problema da odrzi leglo kada se ubace ramovi izmedju,iako se radi u vanrednoj situaciji?

[Dragan Šošić]

[/size]Odgovor #519 poslato:[/size] Avgust 27, 2014, 21:40:40
Med u polumedištima, koji je iznad LR plodišta je poklopljen, a  plodišta mnogih dru[tava imaju ogromne površine sa leglom i malo meda. Stavljanjem punog polumedišta na podnjaču bih ugrozio društva do te mere da u jedmom momentu uginu od gladi.
    Da li je ovo Vaša konačna verzija zazimljavanja:polumedište iznad plodišta?Čitao sam Vaš post o položaju polumedišta prilikom zimovanja pčela u kojem pišete da bi pčele radile dupli posao ukoliko bi smo stavili polumedište ispod plodišta,tj. da bi ponovo otvarale  poklopljen med u polumedištu i prenosile ga u plodište praveći mednu kapu.Možda je ovo dobra verzija ukoliko bi pčele ispod polumedišta lagerovale još desetak kg.meda kako bi imale do proleća a onda prešle u polumedište kada niske temperature ne bi bile štetne za njihovo klube i dalji razvoj.Mnogi "velemajstori"pčelarstva polumedište podbacuju ispod plodišta sredinom ili početkom avgusta kako bi pčele blagovremeno prenele med iznad klubeta i pripremile dobru mednu kapu za uspešno prezimljavanje.
   Pitam se šta je bolje za pčele.Šta je sa tim smrtnim prostorom  koji tokom zime može da bude poguban za  klube?
Sve što sam naučio,naučio sam na sopstvenim greškama.U stvari ništa nisam naučio.
  Ja sam početkom avgusta u plodišnom delu sa dva LR nastaka stavio u gornji  kao krajne ramove sa pergom a ostale sa leglom(ukupno 9) birajući ramove sa starijim saćem.U plodišnom nastavku ispod ovog stavio sam ostatak legla i prazno saće u centralnom delu sa tamnim saćem i time ponudio matici da i u donjem nastavku zaleže ako ne bude bilo mesta u nastavku iznad.Ispod ova dva poldišna nastavka podmetnu sam prelazni RV nastavak sa medom kao prvi na podnjači.Izvršio sam nakon par dana intenzivnu prihranu u nekoliko navrata sa ukupnom količinom sirupa 3:2 od oko 8-10 lit.Plodišni nastavci su pri prevešavanju bili suvi kao barut.Moja je greška što sam pergu stavio kao krajne ramove.Mislio sam bolje njih kraj legla nego umesto njih prazno saće.
   Voleo bih da znam šta sam opet zabrljao i može li nešto da se uspravi.Shvatio sam da su uslovi da bi neko bio dobar pčelar njegove osobine:dobro opažanje(oko sokolovo),logično razmišljanje(uglavnom mnogo je pčelara filozofa),eksperimentisanje(nema mi ravnog).Jednostavno ako hoćemo da uspešno pčelarimo treba dobro da kapiramo i mislimo svojom glavom.

 Ovo što je napisano u rečenici koju si citirao je nevoljna konačna verzija zazimljavanja. Ostalim društvima koja imaju vence meda iznad legla sam podbacio polumedište. Ako je med u polumedištu u najvećoj meri poklopljen i ako su venci baš tanki na svim LR ramovima, prihranjujem ih neko vreme.

Zašto kažem nevoljna konačna verzija zazimljavanja? Zato što je zazimljavanje sa polumedištem kao prvim nastavkom najbezbednije. Čak i vrlo slabo društvo čije je gnezdo dugo bilo u tom polumedištu ne ostaje dole, već vrlo brzo prelazi u LR nastavak kada zahladi.

Da bih efikasnije koristio PM nastavak (visina 162 mm) dozvoljavam da tu bude legla. To je „prošireno“ plodište do određenog momenta (početka bagrema). Kasnije ide iznad rešetke.

Onako kako sam opisao pojedina društva (samo leglo u LR plodištu i to 8 ramova legla, sa ukupno oko 1kg nepoklopljenog meda), nije problem zazimiti, ali nije najbezbednije bez obzira na tu snagu, ako je polumedište puno. Ta društva imaju prazne LR ramove i klube mora da se približava hrani. Ali u slučaju blage zime u prvom delu pojave legla i obrazovanja gnezda (koje daleko nepovoljnija forma od klubeta u toku zime) i nailaska vrlo jakog talasa hladnoće, to društvo može stradati od gladi.

Polumedište ispod plodišta mogu podbaciti (i to i radim ovih dana), ako u LR nastavku postoje pristojni venci. Pčele će neko vreme koristiti med iz prednjeg dela poluramova, a kada bude više hladnijjih dana, prestaju da prenose med. Ali ga koriste na obodu klubeta prilično dugo, čuvajući vence iznad. Prenošenje meda je moguće ako je najveća količina meda nepoklopljena i ako ima gde da se skladišti. Ako je leglo preveliko, pčele neće puno preneti, još ako uz to ima nekog i najmanjeg unosa. Ukoliko prerano zahladi, taj med ostade ispod klubeta i uz to iznad su vrlo tanki venci koji još i udaljavaju od tog podbačenog meda.

 Bilo je ovih dana kraće rasprave (na forumu SPOS-a) o tome kako pčele koriste i kojom brzinom prenose med. Bilo je tvrdnji da se koristi voda za taj posao?! Da pčele koriste sekret pljvačnih žlezda, pa je dalje to posmatrano sa evolutivnog aspekta i posećivanja pojilica kada se troše rezerve meda itd. Sa tog gledišta se može posmatrati i pojava da pčele ostave ispod klubeta nepoklopljen med: nemaju gde da ga skladište, jer bi pretrpale prostor za klube, a pčelinje klube zahteva prazne ćelije.

Smrtni prostor kod korišćenja polumedišta kao plodišta i delom legla u medištu, ne postoji. Drugačija je priča kod LR nastavka: ipak je to preveliki prostor, gde pčele mogu da obrazuju tanje vence poklopljenog meda i ostanu u donjem nastavku. Za pčele je najbolje da prvi LR nastavak bude potpuno bez meda, a drugi pun meda, sa malim ležištem za klube i da je uz to med poklopljen. To se može postići blagovremenom prihranom ili obilnom pašom, kao boljim rešenjem, naravno. Društvo mora biti jako.

Ne bi bilo bolje da pčele ispod polumedišta uskladište još oko 10 kg meda (pretpostavljam da si mislio na raspored nastavaka: LR kao prvi nastavak, a PM kao drugi). Tada svakako ostaju u donjem LR nastavku. I to traje dok traje, odnosno do prve neprilike i jakog zahlađenja a med na LR ramovima bude potrošen. Videli smo koliko silno nevreme može da se desi ove godine. Uvek pretpostavljam da tako može biti, kada zazimljavam, što je i logično: retko kada je bilo +30 ºC zimi  .

O ramovima u frižideru u stvari nemam neko „jako“ mišljenje, osim da mi se to nikako ne sviđa. Ja sam čuvao oko 40 nastavaka sa medom, i poslednji 15 nastavaka je stavljeno na košnice krajem maja. Greškom mi je ostalo 8 ramova sa velikim mednim vencima. Bili su idealni i za voskovog moljca: bilo je praznih ćelija ispod velikih venaca i u njima je bilo i perge. Moljac je napravio štetu na tom delu rama, i stavio sam ih u slabe rojeve koji su to popravili i to belim saćem, a ne tamnim. Tako da se to vidi kao neko „ostrvo“. Ova godina nije pogodovala razvoju moljca i nije dalje oštećivao saće (a te ramove sam "otkrio" početkom jula!). Zato mislim da ne treba raditi takve stvari, kao što je čuvanje moljca u frižideru. Već su nastala hladnije jutra i pre ćeš videti voskovog moljca ispod krova košnice na mreži zbega, nego u nekoj prostoriji sa promajom. Ramovi sa poklopljenim medom mogu biti samo ovlaš napadnuti od strane moljca i to na površini saća i tu dalje prestaje širenje moljca. Ne širi se moljac u medu.

[Dragan Šošić]

Ako mozete da pojasnite ovaj citat radi se o prebacivanju klubeta u drugi nastavak,posle lose pripreme za zimovanje.U temi,Kako udesetostruciti pcelinjak,odgovor#34:
"Između ramova sa leglom se kasnije ponekada (ne uvek, ako je klube krenulo u drugi nastavak)mora ubaciti dva prazna rama, ali je to lak i brz posao. I imaju početak ležišta klubeta u drugom nastavku"

Zbog cega se  tacno ubacuju prazni ramovi izmedju legla:zbog vencica meda u centralnim ramovima u 1.nastavku-plodistu,ili da se klube nevrati u taj donji nastavak na podnjaci?
hoce li drustvo imati problema da odrzi leglo kada se ubace ramovi izmedju,iako se radi u vanrednoj situaciji?

Izostavim poneku sitnicu koja svakako zahteva dodatno objašnjenje. U prethodnoj poruci sam napisao da je najbolje da je donji nastavak LR košnice potpuno bez hrane, a gornji pun i sa poklopljenim medom (idealno je ako ima neveliko početno ležište za klube - donji deo rama bez meda). Klube mora da se kreće prema gore, jer u tom slučaju nema ni nepoklopljenog meda, koji pčele mogu prenositi dole u prazne ramove (a hoće to da rade, ako je dole starije saće, a gore mlado).

Cilj je da se pčele usmere i navedu na kretanje ka gore, prema hrani.

Ako društvo ima venčiće meda iznad legla u prvom nastavku može ostati u tom nastavku i tu stradati. Pčele hoće da pređu u gornji nastavak, ali ako imaju priliku da to urade. Ako nastupe hladni dani i silom prilika ostanu u donjem nastavku duže ili odgajanje kasnog legla potraje, ostaju dole.

Proceni se kakvo je stanje legla i ako leglo treba ubrzo da se izleže, svrha tih praznih ramova je da se pčele bolje usmere ka prelasku u drugi nastavak (vrh klubeta će biti visoko postavljen u prvom nastavku). Ako ostanu i najtanji venčići, klube će biti ispod njih. Tako da je središnji deo klubeta već iznad venčića. Kako troše te vence, pčele zagrevaju i saće i satonošu i lakše prelaze u gornji nastavak za hranom.

Ukoliko je gotovo svo leglo izašlo, može se staviti i više od dva prazna rama, ali je ta poruka pisana sa osvrtom na društvo gde je sužen prostor. Sužen prostor ne mora podrazumevati postojanje pregrada, to se može izvesti samo rasporedom ramova sa leglom (ako ga ima) i medom i različito starim saćem. Postoje i skice u toj poruci.

I to nije obavezno raditi, ako su pčele već krenule u drugi nastavak. Mogu krenuti, ako je svo leglo izašlo pre zahlađenja i ako im odgovara prostor na saću da obrazuju klube, a ponekad i napuste deo legla koje je na obodu gnezda. „Velemajstori“ papagajske opcije koji su naučili stav jednog profe da se kuga najbolje vidi kasno u jesen*, odmah posegnu za čačkalicom  . Ako je klube krenulo u drugi nastavak, nema potrebe da se bilo šta radi.



* Ko ovako razmišlja i prihvati ovakve stavove, bolje da ne pčelari. Ako neko pre svega dozvoli da zavlada kuga (ATL) i to prepoznaja tek zimi, od tog posla nema ništa.

[Dragan Šošić]

O ramovima u frižideru u stvari nemam neko „jako“ mišljenje, osim da mi se to nikako ne sviđa. Ja sam čuvao oko 40 nastavaka sa medom, i poslednji 15 nastavaka je stavljeno na košnice krajem maja. Greškom mi je ostalo 8 ramova sa velikim mednim vencima. Bili su idealni i za voskovog moljca: bilo je praznih ćelija ispod velikih venaca i u njima je bilo i perge. Moljac je napravio štetu na tom delu rama, i stavio sam ih u slabe rojeve koji su to popravili i to belim saćem, a ne tamnim. Tako da se to vidi kao neko „ostrvo“. Ova godina nije pogodovala razvoju moljca i nije dalje oštećivao saće (a te ramove sam "otkrio" početkom jula!). Zato mislim da ne treba raditi takve stvari, kao što je čuvanje moljca u frižideru. Već su nastala hladnije jutra i pre ćeš videti voskovog moljca ispod krova košnice na mreži zbega, nego u nekoj prostoriji sa promajom. Ramovi sa poklopljenim medom mogu biti samo ovlaš napadnuti od strane moljca i to na površini saća i tu dalje prestaje širenje moljca. Ne širi se moljac u medu.

Evo fotografije saća koje je ošteti moljac i pčele poprave. Kada sam sklonio svu onu “paučinu”, ostala je rupa na saću. Ali nije bilo ni jednog crva moljca koji je u saću, iako je bio početak jula.


PS

I pade mi na pamet jedan naučni biser jednog “stručnjaka” koji je ponovio dilemu da li pčele razgrađuju, pa ponovo grade saće. A u stvari ušao miš i “glocnuo” malo voska. Kažem “stručnjak” jer je i on braneći “sistem” znao da uči pameti sagovornike u nekim temama, a bilo je bolje da je nešto naučio (radi se o “liku” iz Jarmenovaca i mislim da nije na ovom forumu, a možda i jeste…pa bi mogao da pogleda ove fotografije). Pčele hoće da unište deo saća, ali uglavnom ono što je na neki način oštećeno ili ako su tu bili matičnjaci, onda ih pčele vremenom uništavaju potpuno i ako se pojavi praznina, dograde trutovske ćelije (retko kada radiličke, ali nije isključeno).

[Никола Маодуш]

Шоле, према облику дограђеног саћа, рекао бих да ти је Бетмен био у посети на раму.
Иначе, свака ти част на текстовима. Оволико знања је тешко покупити једним кругом ишчитавања.
Свако добро.

[damir brzović]

Ne, to je rojenje.

[Ranko Vukovic]

Postovane kolege pitao bih jedno pitanje. Naime svi pricaju o ventilaciji u kosnici u zimskom periodu, da nebi doslo do velike vlaznosti. Sta je moja nedomica nigde nisam nasao sta se tacno podrazumeva pod ventilacijom to jest, prakticno sta pcelar konkretno treba da uradi u zimskom periodu da bi bila dobra ventilacija. Zamolio bih iskusnije kolege koji imaju dobru volju da podele svoja iskustva mislim da bi mnogima dobro dosao savet po ovom pitanju.

[damir brzović]

Evo kolega Ranko prvo ću ja nešto reći.Nisi naveo tip košnice ali svejedno.Vlaga tokom večeg djela zimskog perioda nije nikakav problem.Problema može biti tek pojavom veče količine legla u koš., a to je u kontinentalnom djelu početkom 3 mjeseca. Leglo koje se zna pojaviti tokoim 1 mjeseca je malo(ako ima topli period) i ponekad ga pčele pojedu ako naglo zahladi na -10 i više.Tko u zimskom periodu dodaje pogače i tako potiče leglo po mojem mišljenju greši. Sa tim iscrpljuje i pčele i sebe, a ujedno potiče i vlagu u košnici.Tokom dugogodišnjeg pčelarenja primjetio sam da pčelama u zimskom periodu hladnoča ne smeta.Čak naprotiv, opasnije su tople zime, a onda hladno prolječe i mraz u aprilu.A sad što se može učiniti protiv vlage. Ne baš mnogo. Možeš staviti novine ili ljepenku odozgora , ako se radi o nastavljačama , to če malo povuči vlagu ali neče skroz rješiti problem. Skroz bi rješilo problem podizanje poklopca za koji mm, ali onda gubiš toplinu jer je nastavljača ko dimnjak. Imao sam neke stare več rasušene koš. unjima nikad nisam imao vlage, dok su mi nove tako nabrekle(až) da ih dugo nisam mogao otvoriti.Znači u zimi vlaga nije problem, a na prolječe molo odškrini koš. ako baš ima puno vlage. Ako je to nešto malo nemoraš raditi ništa, za 3- 4 tjedna više je neče biti.
                                                                                                               Pozdrav brzi