Nikola, nije loše i ovo malo „vežbati“. Zato što ćeš se uvežbati da bezbedno hvataš i maticu za krila.
Obuka obeležavanja matica se započinje obeležavanjem trutova, a završava obeležavanjem pčele. Kada obeležiš pčelu pravilno i da je pri tome ne povrediš, savladao si „zanat“ obeležavanja matica „iz ruke“. Važno je i da pčela ne bude povređena ili pritisnuta - mora ostati kakva je i bila, ali sa bojom na leđima. Pčela se mnogo teže obeležava, jer se savija u nameri da se odbrani i ubode. Pravilnim držanjem za krila i ispravljanjem pčele tako da stoji pravo između kažiprsta i palca (da ne bude savijena) može se obeležiti pčela bez problema. Takođe je važno da pčela ne ubode za prste. Isto se pčela ponaša kada nosi malo nektara.
Ne radi se samo o obeležavanju. Nekada moraš maticu spustiti među ramove i to baš hvatanjem za krila.
Tako da mnogi postupci nisu nelogični i ne čine samo znatiželju. Suprotno od toga: čine znanje.
Nije baš beskorisno. Dešava se da nektar bude „suv“ (ovo je lokalizam
i nemoj ga prihvatati u potpunosti). Uneseni nektar bude sa manje vode u sebi i gust je. Ovo se dešava u bagremu i nije baš pojava koja se događa „jednom u sto godina“. Tako da na osnovu ovoga možeš zaključiti treba li staviti previše nastavak na košnicu. Ako staviš previše, može se desiti da pčele „naguraju“ previše meda u plodište, jer ne koriste dodati prostor.
Vaga nije uvek merilo unosa. Pisao sam o tome i to može biti izraženo baš tokom zime i ranog proleća. Radi se o uticaju vlage koju upija drvo na očitavanje vage.
