Imam i ja jedno pitanje 
Posto se cesto spominje polen i rezerve istog,kako odredjujete(kolicinski)dali zajednica ima dovoljno polena,
takodje(posto sam pocetnik ne znam)dali se on obicno skladisti u dva rama,pojedan sa strane od legla,
ili i u drugim ramovima,i da li u prolece uzimate nekim zajednica ramove sa polenom i dodajete drugima koje nemaju?Pozdrav!
Rezerve polena za zimu, mogu se utvrditi samo pregledom košnice. To se može uraditi po sistemu slučajnog uzorka (ne moraju se sve pregledati). Uz to, prati se i dalji unos polena. Ako pčele još nose polen u velikoj meri i tokom jeseni, plodište će biti puno polena.
U ovoj poruci sam postavio slike kako to izgleda kada se otklopi ram sa medom. Tu se vidi da i u nekim ramovima sa medom ima polena, koji se ne može vdeti uvek pri pregledu. Ali se može smatrati da pčele određenu količinu prege i tako ostavljaju za zimu u više ramova.
Drugačije se polenom (pergom) popunjavaju ramovi u plodištu od ramova u medištu. Takođe, drugačije se popunjavaju mlađi od starijih ramova (primer je slike 4 i 5). Pčele će u medištu skladištiti pergu razbacano po ramovima, ostavljajući prostor za energetsku hranu (med) ili prazne ćelije (za ležište klubeta). Primer je slika 1,2 i 3. U plodištu pčele popunjavaju pergom ramove koje prestaju da zanose. U tom smislu će i mlađe ramove pre popuniti pergom. Kako će to raditi, zavisi od unosa nektara (pored polena). Ako ima još nektarske paše, polen se skladišti bočno (letnje skladištenje). Smanjenjem nektarske paše, samanjuje se i leglo i povećavaju površine sa polenom (kasnije pergom).
U proleće se mogu uzimati ramovi iz nekih društava i davati drugima, sa osnovnim uslovom da su sva društva zdrava i da društvo kojem se uzima polen ostaje sa dovoljno polena. Ali uglavnom nije neophodno dodavati polen, jer drušva koja imaju manje polena uglavnom imaju i manje legla. Tako da imaju dovoljno za sebe. Količinski su pčele procenile koliko imaju hrane i prema tome odredile i količinu legla.
Da li pčele prenose pergu iz donjeg nastavka u gornji?Može li se prilikom uzimljavanja ramovi sa pergom postaviti ispod plodišta na prenošenje,ili pa u batin prsten?
Pčele prenose pergu (uslovno rečeno), ali tako što je postupno troše u ishrani. Drugačiji način prenošenja ne postoji.
Postavljanje ramova sa pergom u položenom položaju preko ramova plodišta (postavljanje u Batin prsten) nije dobro. Na slikama (grupa slika sa naslovom Proleće), vidi se kako pčele „tvrdoglavo“ zadržavaju prazne ćelije iznad legla, ako nije vrlo jaka paša (slike 7, 8 i 9). To rade u cilju potrebnog grejanja legla ako zahladi. Tako da im već može nedostajati čisto energetske hrane (meda) u slučaju zahlađenja. Iznad je bolje imati ram sa medom (može u njemu biti i nešto polena ili perge). Nije samo bolje, već je postavljanje položenog rama sa pergom vrlo loš izbor.
Kasnijim pojačanim unosom, pčele iznad legla smeštaju i polen, prerađujući ga u pergu. To rade po obodu celog gnezda (primer je slika 10). Takvo smeštanje hrane (iznad gnezda) "potiskuje" gnezdo ka letu ka letu (u donji nastavak) ili „na granu“ ako nastavi obilan unos i ponestane prostora. Koliko će se zalihe perge u tim vencima perge zadržati zavisi od potrošnje, ali i od unosa nektara. Imali smo slučaj prošle godine sa vrlo obilnim unosom voćnog nektara i pčele su zalihe perge svele na letnje zalihe (uglavnom na bočnim ramovima). To su tada male zalihe perge u odnosu na mogući unos iz prirode.
