RAZNA PITANJA

[Dragan Šošić]

Pomeranje celog pčelinjak je manji problem od premestanja dela pčelinjaka.

[Esad Jusić]

Miodrag:

pa ti ne bih odgovarao na pitanja

I pored baš ljudske želje da ljudski razgovaramo, ti si to izvrnuo i nekako na svoj način protumačio (sujeta, kalemljenje...), pa zato vidim da sam pogriješio što sam uopšte komentarisao. Izvini, nećeš više doživjeti moj komentar vezan za tebe i tvoje radove. Sretno!

Pozdrav, svako dobro!

[Stankovic Miodrag]

Zorane lep odgovor Sosicu takodje Esade ne znan cemu ljutnja moje pitanje je bilo vezano za konkretan problem oko 2 kosnice i moje razmisljanje oko preseljenja gde je pola posla vezano za nacin na koji se spajaju dva drustva preko novinsje hartije. Konkretno pitanje oko stvaranja lazne matice je vezano za termin kaf drustvo sastavljeno samo od izletnica napravi laznu maticu i time postane potpuno samostalno drustvo (sa greskom) a kad ja mogu par ili vise dana pre toga da ga dpojim sa preseljenom kosnicom. A za kalemljenje sam poslusao tvoj savet a ti kako joces.....

[Dragan Šošić]

Pretpostavljam da pišeš sa mobilnog, nema tačke i zareza i vezuješ sve reči. Ne znam zašto smatraš ljutnjom ako neko želi da ti pomogne i ko se sve "ljuti".

Ako smatraš da ne treba, nemoj da pitaš ili stavi neke ljude na ignor listu (nisam to radio i valjda to blokira nečije poruke da ne vidiš).

Suština je u tome da pri pomeranju celog pčelinjaka pčele nemaju gde, nalaze najčešće svoju košnicu (ako se ne menjaju nastavci) i obično je manje problema. Kada se premešta deo košnica može se ostati bez dela izletnica. Povremeno sam pisao da je "svaka pčela dragocena". Uglavnom je obavljena smena generacija i leglo je toliko prošireno da ga pčele relativno lako održavaju pri dnevnoj temperaturi od 25-30 °C. Kada zahladi (kao što je sada zahladilo i još je i vetrovito), potrebno je više energije da se održi leglo.

O tome se radi, a ne o nekom bezvrednom pametovanju. Mada pretpostavljam da ti to sve znaš, da nas proveravaš. Da li ćemo “isrčati” sa svojim mišljenjem i da nam saopštiš da se ne mešamo. U tom slučaju je OK. Cenim svačije znanje.


PS

Pre neki dan je Esad pitao Neškovića da li stvarno ne zna šta je demariranje (delovalo je i prekorno pitanje i čovek se čudio pomalo tom pitanju). Ko je nešto bar čitao zna šta je demariranje. Nije bilo nikakve zajebancije sa Esadove strane. Ovo je samo primer kako se neko zanimanje za nešto može smatrati “ljutnjom”.

[Stankovic Miodrag]

Da pisem sa mobilnog ima puno gresaka a a mali je mob ali u ovo doba jedina zabava. Niti koga proveravam niti se ljutim a tesko je napisati nesto vise ili okaciti slike. Eto danas sam probao sa fivljom krusko ono sto je Esad napisao za dzanariku- kad je poboo prut zanarike kao potporu u zemlju a ona se primila ja sam to odradio sa lastarima proslogodisnjim - nema potrebe za ljutnjom ali u jedno verujem sve ostalo bih da probam ako ne zadovolji moju znatizelju. Pozz

[Anto Dankić]

Prilikom pregleda društava, na par sam zapazio svježe zaležen matičnjak. Mislim da društvo nije otišlo u rojevi nagon jer bi onda trebalo biti više matičnjaka. Radi li se ovdje možda o tihoj smjeni ?

[Dragan Šošić]

Nemoj da brigaš. Bilo je reči o tome. Pored moguće zamene starijih matica, može doći i do tihe smene prošlogodišnjih matica. Vreme je bilo takvo da je sparivanje povremeno bilo malo otežano.

Pazi samo da u postupku tihe smene ne dođe do slabljenja (kada matica ruši matičnjake tihe smene i smanjuje zaleganje). Ako je u pitanju nevažno oštećenje matice (ukočenost nožice pa i nedostatak nožice ili oštećena krila) uglavnom ne slabi društvo.


Može i da izađe i rojčić sa mladim (ili starom maticim) pri tihoj smeni i na ov obrati pažnju. Ovo zahlađenje je malo usporilo takvu mogućnost, ali ipak pripazi (mislim da ne ode roj, a društvu ništa neće nedostajati).

Ako se to desi stavi taj rojčić baz na košnicu iz koje je izašao roj (ako to vidiš). Kasnije ti je on rezerva, a možeš ga i skloniti kada se u društvu spari matica.

[Slavisa Petrovic]

Jedno pitanje za kolegu Sosica,


Sutra planiram da jacim drustvima dodam i treci nastravak (LR), sada su mi kosnice na dva tela matica i leglo su u gornjem a u donjem su ramovi od medista i deo legla spustenog o pre nekoliko dana koje vec polako izlazi, dodavo sam SO u plodiste na pozicije 2 i 8  spustao dva rama zrelog poklopljenog legla dole, sve su izgradile SO i pocele da pune medom, pocele su i zaperke da povlace u zbegu, jako je puno pcela, i sobzirom da nema gdje da rasteretim plodiste i napravim novog prostora matici moram dodati trece telo.


Kako i na koji je nacin najbolje to uraditi, sa kojim rasporedom nastavaka da idem, da li da matica ostane u sredini ili da je sputam dole na pod, a gde ovaj nastavak koji je vec dobro popunnjen medom i ovaj sa SO i nesto izgradjenog saca?


Da li je dobro da zatvoreno leglo razbacam po dva rama po sredini nastavaka a u plodiste matici ubaciti mix SO i ramova sa leglom iz plodista?

Da jos i napomenom da necu jos da stavljam maticne resetke, do tamo pred bagrem, pa zato pitam kako je najbolje sada bez resetke raditi sa tri tela-nastavka?

Pozdrav

[Anto Dankić]

Nemoj da brigaš. Bilo je reči o tome. Pored moguće zamene starijih matica, može doći i do tihe smene prošlogodišnjih matica. Vreme je bilo takvo da je sparivanje povremeno bilo malo otežano....

U svom neznanju nisam znao šta napraviti pa sam ih porušio i dao društvu praznih okvira da imaju šta raditi (a i matica). Kupio sam gotovih društava koja su bila na dva nastavka pa smo ih zgurali na jedan nastavak (u kontejneru je malo tjesno za ubacivanje). Za jedan dan su poljepili cijelu mrežu ventolacije, to se smanjilo kad sam im dodao još jedan nastavak i satnih osnova. Pomislio sam da je zbog te "gužve" društvo dobilo nagon prema rojenju...

[Dragan Šošić]

Jedno pitanje za kolegu Sosica,


Sutra planiram da jacim drustvima dodam i treci nastravak (LR), sada su mi kosnice na dva tela matica i leglo su u gornjem a u donjem su ramovi od medista i deo legla spustenog o pre nekoliko dana koje vec polako izlazi, dodavo sam SO u plodiste na pozicije 2 i 8  spustao dva rama zrelog poklopljenog legla dole, sve su izgradile SO i pocele da pune medom, pocele su i zaperke da povlace u zbegu, jako je puno pcela, i sobzirom da nema gdje da rasteretim plodiste i napravim novog prostora matici moram dodati trece telo.


Kako i na koji je nacin najbolje to uraditi, sa kojim rasporedom nastavaka da idem, da li da matica ostane u sredini ili da je sputam dole na pod, a gde ovaj nastavak koji je vec dobro popunnjen medom i ovaj sa SO i nesto izgradjenog saca?


Da li je dobro da zatvoreno leglo razbacam po dva rama po sredini nastavaka a u plodiste matici ubaciti mix SO i ramova sa leglom iz plodista?

Da jos i napomenom da necu jos da stavljam maticne resetke, do tamo pred bagrem, pa zato pitam kako je najbolje sada bez resetke raditi sa tri tela-nastavka?

Pozdrav

Ako su na dva nastavka, a gnezdo je u drugom, normalno je da grade zaperke u zbegu. Pčele nerado premeštaju leglo u donji nastavak ako imaš u njemu mlado saće. Jesi li to gledao? Pitanje je kako mogu da grade zaperke u zbegu. Zašto nema poklopne daske.

Može se staviti treći nastavak, ali koliko sam video kod tebe kasni cvetanje kasni u odnosu na moj teren bar 7 dana (mislim da je i malo više).

Nemoj da te zavara ako u prvom nastavku vidiš „puno pčela“ na satonošama. To može biti samo do satonoša, a da dole ima relativno malo pčela. Prvo presloži na dva nastavka. Lako ćeš dodati treči. Kao i u Antinom slučaju, ne seci leglo. Mlađe leglo podigni gore.

Pusti taj mix (ako si možda pomislio - ram legla osnova ram legla itd TO SE NE RADI). Leglo ne treba puno razbijati.

Nemoj da brigaš. Bilo je reči o tome. Pored moguće zamene starijih matica, može doći i do tihe smene prošlogodišnjih matica. Vreme je bilo takvo da je sparivanje povremeno bilo malo otežano....

U svom neznanju nisam znao šta napraviti pa sam ih porušio i dao društvu praznih okvira da imaju šta raditi (a i matica). Kupio sam gotovih društava koja su bila na dva nastavka pa smo ih zgurali na jedan nastavak (u kontejneru je malo tjesno za ubacivanje). Za jedan dan su poljepili cijelu mrežu ventolacije, to se smanjilo kad sam im dodao još jedan nastavak i satnih osnova. Pomislio sam da je zbog te "gužve" društvo dobilo nagon prema rojenju...

Može tako dobiti rojevi nagon. Jesi li malo to presložio. Leglo se složi podeleno u prvi i drugi nastavak, ali da se ne razdvaja puno (npr. 4 rama u prvi i 4 gore leglo iznad legla). U momentima kada paša naglo smanji (kao sada) neće da grade saće i stvarno mogu ući u rojevi nagon iako ima prostora iznad. Tu svakako mogu biti izuzetak košnice manjeg promera, kao fararke ili RV.


Kada postoji mali broj matičnjaka to se ne uništava. Ima momenata kada matica više i ne može da zaleže matičnjak i imaš problem. Problem je u tome što pčele grade i neprestano ojačavaju matične ćelije (zvončiće) i mogu čak i kao kod bezmatka da grade i čaure na polenu u krajnjem slučaju. I ne počinju da gaje matičnjake sa legla jer je matica tu.

[Anto Dankić]

Stavljao sam po 2 okvira zatvorenog legla u sredinu drugog nastavka a do njega prazno saće pa satna osnova. Matica je za dva dana prešla u gornji nastavak i zalegla ga. Znači ako opet naprave samo jedan matičnjak da ga ne diram? Ako je tiha smjena onda je moguće da ostanu i obje matice u košnici dok stariju ne zapostave. Još jedan "problem" sam imao a to je da nisam mogao naći maticu mada je društvo bilo na preko 8 okvira legla. Pošto moram ograničiti maticu digao sam skoro svo leglo i med u gorni nastavak gdje matica nije imala šta raditi a dole ostavio uglavno prazne ćelije i satne osnove, za dva dana ću postaviti matičnu rešetku pa ako nađem mlado leglo u donjem nastavku posao je već gotov. Možda sam trebao napraviti kontra da oslobodim gornji nastavak pa da ga poslije rotiram?

[Slavisa Petrovic]

Hvala Sosicu na odgovoru, upravu si kod mene dosta kasni vegetacija dosta nego kod vas.

Razumeo sam ovo oko slaganja ramova sa leglom i SO, da ne treba previse iseci leglo sa SO, reci mi samo jos ako budem morao ovo trece telo dodati na koju poziciju da ga postavim, gde maticu i mlado leglo a gde ovo sada sto je na podnjaci?

Da li je dobro da treci stavim samo preko ovih postojecih na trecu poziciju na vrh, a da srednji plodiste rasteretim zatvorenog legla podignem ga u taj treci, a matica i mlado leglo ostaje u sredini?

[Milojko Vasic]

Kolega ti je lepo odgovorio, izvinjavam se sto se mesam, Nije to jos za treci nastavak. Preslozi mlado u drugi a starije dole i cekaj. Meni se cini da si ti resio da dodas treci i sad samo trazis potvrdu od nekoga.

[Slavisa Petrovic]

Kolega ti je lepo odgovorio, izvinjavam se sto se mesam, Nije to jos za treci nastavak. Preslozi mlado u drugi a starije dole i cekaj. Meni se cini da si ti resio da dodas treci i sad samo trazis potvrdu od nekoga.

Problem je sledeci, sto je u donjem nastavku sve zasuto medom i polenom, jos ima legla koje izlazi u srednjim ramovima koji su spusteni, u donjem nemam praznih ramova da ih ubacim u plodiste matici, a iz plodista da izvadim dva rama sa leglom dole, koje ramove odozdo da vadim kada nisu ni upola sobodni....

Prosto nema praznih celija saca na rmaovima jako malo...najvise ima sada mesta recimo u one dve zadnje SO sto su izgradjene, matica ih jos nije pocela da zaleze, ali zato pcele su vence pocele odozgo da pune medom...

Ili da odozdo da biram ramove koji imaju njavise praznih celija da ih dizem gore umesto punih legla?

[Dragan Šošić]

Tačno kolega Vasiću. Ali potvrde neče biti. Ja ne bih nikada savetovao nekome da požuri, tako da smo saglasni  oko ovog pitanja (ovo sam napisao kao da smo neki konzilijum, ‘jde malo da i sebi podignemo cenu  ).

Može društvo da odgaji ogromnu količinu legla u odnosu na prosečno jake. Pisao sam da je to uglavnom ”dobra tih smena”.

Kada budeš stavljao treći nastavak, opet bi bilo dobro da imaš legla u drugom nastavku i to na mlađem saću i da u treći nastavak podigneš ram ili dva sa medom. Ali nemoj požuriti sa dodavanjem trećeg. Ako prvi nastavak nije kvalitetno zaposednut (sa pomeranjem gnezda ka letu - što je prirodno "kretanje" gnezda ka delu košice gde pčele poudano brane gnezdo i ima dovoljno kiseonika, u položaj gde po nagonu mogu da skladište med iznad gnezda, itd) nisi uticao na odlaganje rojevog nagona, naročito kada je u prvom nastavku mlado saće.

Pčele mogu pri jakom unosu nektara da koriste taj prostor za privremeno skladištenje nektara, a kada ga prerade prenose iznad u treći nastavak, koji je u stvari "drugi" nastavak. Znači da ti treba i četvrti. Nepotrebno.


PS

Rojevi nagon je nešto što je donelo mnogo problema u pčelarstvu, odnosno “suzbijanje rojevog” nagona, kako zbog razbijanja gnezda usled neblagovremenog sređivanja gnezda tako i zbog selekcije i “stvaranja pčela koje se ne roje” (koristiću i ovde primereni rečnik - GLUPOST na kvadrat).

To je kao kada bi goveče šutnuli u jajca i koristili tu “liniju” za rasplod. Time se ne ukida nagon ka razmnožavanju. Kada se to ukine, to je pobeda “satanizma” odnosno poremećenih umova.