RAZNA PITANJA

[Esad Jusić]

Kolega Esade hvala puno na ovim detaljnim smernicama. Nema šta više da se pita, sve je jasno kao dan. Hvala još jednom.
Srdačan pozdrav!

Moram ti priznati dvije stvari.

1. Bilo mi je mrsko pisati sve ono jer smo to ovdje (ili na drugim forumima) više puta ponavljali, ali opet mi bilo žao ne odgovoriti.
2. Drugo što me je ponukalo na odgovor jeste da si mlad čovjek i da završavaš nešto slično što je moj stariji sin već zvršio: ti bezbjednost, on kriminalistiku. Neka ste živi i zdravi i uzbrdo brzi.

Pozdrav, svako dobro!

[Esad Jusić]

Esade,šta da radimo ako pri pregledu košnice naiđemo na otvorene rojeve matičnjake?Kako da znamo kada su rojevi matičnjaci dovoljno zreli za formiranje rojeva?Sigurnije je dodati svakom novoformiranom roju po dva matičnjaka.Neki pčelari postupak razrojavanja vrše dodavanjem jednog matičnjaka.Razumeo sam da je moguće da pčelepčele napuste košnicu po izlasku prve matice, jer su u rojevom nagonu.

Ako naiđeš na rojeve matičnjake, prvo što trebaš pomisliti jeste da si zakasnio u nečemu (najčešće u proširenju prostora), ali utjeha je da je rojenje Božji dar koji čuva pčele od nas i ostalih neprijatelja pčela.

Kad naiđeš na rojeve matičnjake, ti odlučuješ šta ćeš: zamjena mjesta, dvostruka zamjena mjesta, oduzimanje matice, proširenje prostora, formiranje novih društava, rušenje matičnjaka (najteže i meni najmrže) itd. Valja znati da je rojenje odličan i, po meni, najbolji način da se domognemo najboljih, rojevih matica, mada će mnogi reći da sam zbog toga nazadan, ali neka, nema veze.

Ja o zrelosti matičnjaka nikad nisam razmišljao, ali sam mu prilično dobro određivao starost na osnovu evidencije o društvu i iskustva. Rojevi matičnjak je rojevi, bilo da je otvoren ili zatvoren (starosna struktura je troslojna: za prvenac, za drugenac, za trećenac i zato u jednom društvu imaš i po 20-30 matičnjaka različite starosti; otvoreni, pri zatvaranju i zatvoreni). Dakle, rojevi matičnjaci su za mene "zreli" za formiranje novih društava onda kad ih otkriješ i tu nema odgađanja. Jer, odgodiš 1 dan, a onda pljusne kiša nekoliko dana i kad stane, već je kasno - rojevi na grani (za mene roj na grani nije: kasno, nije kasno ni kad pobjegne, moramo i mi malo vratiti prirodi od onoga što smo ukrali davno). No, istina je, kad god sam u pčelarstvu nešto odgodio za sutra, a mogao uraditi odmah, to me vrlo brzo opalilo po nosu, leđima i džepu. Dakle, nema odgađanja, a kokoš je rekla: kako-ko.

Da, neki razrojavanje vrše pomoću 1 matičnjaka, ali na svjetlosti provjere je li ispravan. No, iako je ispravan, u slučaju stradavanja matice, zato postoji onaj drugi matičnjak. Ali, sad tu počinje cijela filozofija: matičnjaci iste ili različite starosti; prva matica ubija onu u matičnjaku ili ne jer je pčele brane itd.
Zašto formiraju sa 1 matičnjakom? To su, najčešće, proizvođači matica. Pa, to je dupla ušteda. Jasan račun. Jer, 1 matica je oko 8 eura/evra.

Ovo tvoje ne razumijem:

"Razumeo sam da je moguće da pčelepčele napuste košnicu po izlasku prve matice, jer su u rojevom nagonu."

Ako misliš na izlazak roja prvenca, onda shvatam, ali ako misliš da SVE pčele NAPUSTE košnicu, onda ne razumijem.

Jesam li sve odgovorio? Ako nisam, slobodno zagalami.

Pozdrav, svako dobro!

[Esad Jusić]

Citam pa ne mogu da odolim da ne komentarisem.Ljudi,pa ova nasa trojka je pravi drim tim balkanskog pcelarstva.Kako se samo nadovezuju.....kad nema jednog uskace u pomoc drugi.....bravo za Eska,Voju i Soleta........

Pčelarstvo zaista jeste droga. I neka je. Pošto na mlađima svijet ostaje, očekujem da i ti drugima isto ovako pomažeš, naravno ako ovo moje piskaranje smatraš nekom vrstom pomoći.

Pozdrav, svako dobro!

[Miroslav Šugić]

Esade,naravno da ga smatram kao pomoc.To sam i mislio kad sam napisao......kad nema jednog uskace u pomoc drugi........jos jednom vam hvala na ovoj nesebicnoj pomoci i savetima....

[Esad Jusić]

Esade,naravno da ga smatram kao pomoc.To sam i mislio kad sam napisao......kad nema jednog uskace u pomoc drugi........jos jednom vam hvala na ovoj nesebicnoj pomoci i savetima....

Živ i zdrav bio.

Pozdrav, svako dobro!

[Slavisa Petrovic]

Esade,šta da radimo ako pri pregledu košnice naiđemo na otvorene rojeve matičnjake?Kako da znamo kada su rojevi matičnjaci dovoljno zreli za formiranje rojeva?Sigurnije je dodati svakom novoformiranom roju po dva matičnjaka.Neki pčelari postupak razrojavanja vrše dodavanjem jednog matičnjaka.Razumeo sam da je moguće da pčelepčele napuste košnicu po izlasku prve matice, jer su u rojevom nagonu.

Ako naiđeš na rojeve matičnjake, prvo što trebaš pomisliti jeste da si zakasnio u nečemu (najčešće u proširenju prostora), ali utjeha je da je rojenje Božji dar koji čuva pčele od nas i ostalih neprijatelja pčela.

Kad naiđeš na rojeve matičnjake, ti odlučuješ šta ćeš: zamjena mjesta, dvostruka zamjena mjesta, oduzimanje matice, proširenje prostora, formiranje novih društava, rušenje matičnjaka (najteže i meni najmrže) itd. Valja znati da je rojenje odličan i, po meni, najbolji način da se domognemo najboljih, rojevih matica, mada će mnogi reći da sam zbog toga nazadan, ali neka, nema veze.

Ja o zrelosti matičnjaka nikad nisam razmišljao, ali sam mu prilično dobro određivao starost na osnovu evidencije o društvu i iskustva. Rojevi matičnjak je rojevi, bilo da je otvoren ili zatvoren (starosna struktura je troslojna: za prvenac, za drugenac, za trećenac i zato u jednom društvu imaš i po 20-30 matičnjaka različite starosti; otvoreni, pri zatvaranju i zatvoreni). Dakle, rojevi matičnjaci su za mene "zreli" za formiranje novih društava onda kad ih otkriješ i tu nema odgađanja. Jer, odgodiš 1 dan, a onda pljusne kiša nekoliko dana i kad stane, već je kasno - rojevi na grani (za mene roj na grani nije: kasno, nije kasno ni kad pobjegne, moramo i mi malo vratiti prirodi od onoga što smo ukrali davno). No, istina je, kad god sam u pčelarstvu nešto odgodio za sutra, a mogao uraditi odmah, to me vrlo brzo opalilo po nosu, leđima i džepu. Dakle, nema odgađanja, a kokoš je rekla: kako-ko.

Da, neki razrojavanje vrše pomoću 1 matičnjaka, ali na svjetlosti provjere je li ispravan. No, iako je ispravan, u slučaju stradavanja matice, zato postoji onaj drugi matičnjak. Ali, sad tu počinje cijela filozofija: matičnjaci iste ili različite starosti; prva matica ubija onu u matičnjaku ili ne jer je pčele brane itd.
Zašto formiraju sa 1 matičnjakom? To su, najčešće, proizvođači matica. Pa, to je dupla ušteda. Jasan račun. Jer, 1 matica je oko 8 eura/evra.

Pozdrav, svako dobro!

Ovako pisu pcelari prakticari koji znaju znanje sa pcelama.
Svaka cast za post Esade, ovo sve potpisujem tako me je i moj mentor ucio a i njega njegov mentor, a jednog dana cu i ja svoje znanje da sirim dalje kako sam ga i ja dobio da ga isto i jos bolje prosledim mladim kolegama.

Pcelarstvo je tako lako kada vas u njega uvode majstori svog zanata, pa se uz to jos procita brdo tekstova i knjiga pa se odvoji vremenom zito od kukolja i to je to, kristalno jasno i cisto znanje i sama srz i bit pcelarstva i pcelarenja.

Danas sam iz jednog drustva koje je uslo u rojev nagon razroio novo drustvo sa starom maticom, postavio na novo mesto (planiram da prosirim jos pcelinjak) u starom drustvu sam ostavio tri dobra zatvorena maticnjaka (najveca) ostale sam porusio pa cu da pratim stanje, pcelinjak je na vocnjaku a volim i da skidam rojeve nece daleko odmaci od kosnice....

Pozdrav i medno.

P.S. sto bi rekli prodavaci matica, njihove matice su otkivane i kaljene u kovacnici, one se ne roje, one legu i kada nema unosa, njihova drustva donose po 50kg meda, one su bolje od rojevih matica, a obavezno se menjaju svake godine jedanput a moze i vise puta...

[Dragan Šošić]

P.S. sto bi rekli prodavaci matica, njihove matice su otkivane i kaljene u kovacnici, one se ne roje, one legu i kada nema unosa, njihova drustva donose po 50kg meda, one su bolje od rojevih matica, a obavezno se menjaju svake godine jedanput a moze i vise puta...

Prodavači matica (ili prodavci matica kako reče jedan kolega sa namerom da ukaže da je neko nepošten ili bezosećajan . odnosilo se uglavnom na mene lično) je zanimljiv izraz. S obzirom da ja ne poklanjam matice nego ih prodajem, spadam u ovu kategoriju prodavaca matica.

Bilo bi dobro zbog pčelara i pčelarske prakse navesti koji su to “prodavači matica” koji sve ovo tvrde. Uopštavanje nije dobro. Nije dobro između ostalog jer je budalaština tvrdti da se matice menjaju dva puta godišnje. A da je mlada matica bolja od stare, to je opšte poznato i suprotnu tvrdnju može navesti samo neko ko ima stvarno neke “škartove” od matica ili ima slabije pčelarsko znanje.

Nedavno sam video sličnu poruku jednog iskusnog pčelara (poruka na slici) koji je hteo da ili omalovaži ili u pravom svetlu predstavi nekog profesora koji nešto slično tvrdi. U tom smislu taj profesor ne ume da odgaji dobre matice ili ne zna kako se to radi (možda je vešti manipulant čiča Milija hteo da javnosti pokaže kako zna nekog profesora koji ne zna što on zna i zato je član redakcije – odnosno mulja u svoju korist, kao i obično).



PS


Objašnjavao sam zašto i puno rojevih matica ne mora biti dobro i mislim da više nema potrebe da opet ponavljam.

[Slavisa Petrovic]

P.S. sto bi rekli prodavaci matica, njihove matice su otkivane i kaljene u kovacnici, one se ne roje, one legu i kada nema unosa, njihova drustva donose po 50kg meda, one su bolje od rojevih matica, a obavezno se menjaju svake godine jedanput a moze i vise puta...

Prodavači matica (ili prodavci matica kako reče jedan kolega sa namerom da ukaže da je neko nepošten ili bezosećajan . odnosilo se uglavnom na mene lično) je zanimljiv izraz. S obzirom da ja ne poklanjam matice nego ih prodajem, spadam u ovu kategoriju prodavaca matica.

Bilo bi dobro zbog pčelara i pčelarske prakse navesti koji su to “prodavači matica” koji sve ovo tvrde. Uopštavanje nije dobro. Nije dobro između ostalog jer je budalaština tvrdti da se matice menjaju dva puta godišnje. A da je mlada matica bolja od stare, to je opšte poznato i suprotnu tvrdnju može navesti samo neko ko ima stvarno neke “škartove” od matica ili ima slabije pčelarsko znanje.

Nedavno sam video sličnu poruku jednog iskusnog pčelara (poruka na slici) koji je hteo da ili omalovaži ili u pravom svetlu predstavi nekog profesora koji nešto slično tvrdi. U tom smislu taj profesor ne ume da odgaji dobre matice ili ne zna kako se to radi (možda je vešti manipulant čiča Milija hteo da javnosti pokaže kako zna nekog profesora koji ne zna što on zna i zato je član redakcije – odnosno mulja u svoju korist, kao i obično).

PS

Objašnjavao sam zašto i puno rojevih matica ne mora biti dobro i mislim da više nema potrebe da opet ponavljam.

Uz duzno postovanje Sosicu moj P.S. se ne odnosi na vas licno, niti na sve proizvodjace matica od reda, nego na sve one koji isto to tvrde sto sam napisao za svoje matice kao i ovo sto ste vi napisali a sve zarad svoje reklame (svaki ciga svoga konja hvali) sto prosipaju maglu nama pocetnicima zarad svog biznisa i prodaje, zato sam napisao prodavaci (prodavci)... a ovog cicu niti poznajem niti imamm veze sa njim, ovo je cisto moje misljenje-vidjenje stvari danas po ovom pitanju u vezi matica a nadovezao sam se iz Esadove price-posta na rojeve matice, dobar glas daleko se cuje, a los jos dalje-najbolja reklama.Danas ima jako puno prodavaca matica a kako bi drugacije skrenuli paznju na sebe nego dobrom pricom-reklamom, kao na vasaru-pijaci, navali raja jos malo pa nestalo kod mene je najbolje i njapovoljnije....

Za mene pcelarsto i pcelarenje nije iskljicivo i samo proizvodnja matica, rojeva, niti prozivodnja bilo koje vrste repromaterijala za pcelarstvo, to je cist biznis, za mene je prozivodnja pcelinjih prozivoda kao sto su med, polen, propolis, vosak pcelarstvo to je ljubav prema pcelama sto me je i privuklo njima...sta bi bilo kada bi svi proizvodili matice, rojeve, kosnice...

Ovo je ponavljam moje misljenje i vidjenje stvari, mozda ga nisam trebao javno izneti ako nekoga vredja i smeta ja se izvinjavam molim redakciju neka ga obrise a ja ostajem pri istom.

Pozdrav i medno.

[Dragan Šošić]

Ponekada ne razumem zašto su neki početnici bezrazložno „antiprotivni“ po pitanju mnogih stvari, dok kroz praksu ne shvate neke stvari.

Znači, kvalifikacija se odnosila se i na mene jer vidim da se nešto shvata kao moja neprincipijelna reklama i kako svaki ciga svoga konja hvali i zanimalo bi me da se ipak objasni ovakvo pisanje. Kažem, ne zbog ličnog osećaja, nego pčelarske prakse: šta je sporno sa gledišta pčelarske prakse? A radi se o činjenicama koje nisu plod mišljenja nego prakse.

Da se ne svede na nešto lično, napisao sam da se razjasni upravo zbog početnika da ne natrče na nekoga ko im uvaljuje škart matice koje se moraju menjati dva puta godišnje (ili se moraju menjati naredne godine). Moj princip je da svako nauči da odgaja matice i o tome sam više puta pisao. Matice koje se kupuju se ne kupuju zbog nekih nejasnih stvari i rezultata ubeđivanja, nego zbog interesa. Pčelar koji zna da odgaji matice, neće to da uradi, jer mu se ne isplati. Odgaji deo matica, a ostale potrebne količine jednostavno kupi, jer mu se višestruko isplati. Lepo čovek odseli na repicu (npr) ili neku drugu pašu i kada pada kiša, gleda SMS vagu ili vremensku prognozu u toploj sobi, a „poneki odgajivač“ matica napravi vanredno stanje i otvara košnice po kiši (kao što je to danas slučaj). Juče su npr. radnici bili u šumama i livadama i okretali prasiće, a „poneki odgajivač matica“ je ceo dan na pčelinjaku (ima tu neke simbolike koja se tiče rada).


U sledećem citatu je moj savet pčelarima da odgajaju matice čak i na način koji ne podrazumeva korišćenje rojevih matičnjaka (ili kupovinu matica), u skladu sa svojim interesom i ne vidim da ja tu „nekog svog konja hvalim“ (citat je samo jedan od mojih mnogih javno izrečenih stavova da se pčelar ponaša prema svom interesu i nauči da sam odgaja matice ili ih kupi ako to trenutno stanje, odnosno lični interes nalaže). Ne treba sve čitati u narednom citatu, dovoljno je ono što je naglašeno (boldirano), jer se rasprava odnosi na povremeno odgajanje matičnjaka pri podizanju legla iznad rešetke (prevešavanju).

Bio sam neko vreme odsutan sa foruma, i primetio sam da se raspravlja o nekim stvarima na pogrešan način. Razrađuje se tvrdnja da  prisilne matice nisu matice tihe izmene. To bi bilo kao da sam rekao da  lažne matice nisu matice iz tihe izmene. Nema smisla.
   Moj odgovor u prvoj rečenici prve poruke se odnosi na Elvisov, nažalost kratak i nepotpun prikaz i stanja u društvu i uslova u kojima se to događa ali sve ukazuje na tihu smenu matice, sa mogućnošću da je podignut tek zaležen matičnjak tihe izmene. Dalje govorim o započinjanju matičnjaka sa radiličkiog legla (navodim da je to sporadično) i prihvatanju tako odgajenih matica po principu tihe izmene. To sam takođe i uslovio nekim stanjima društva i vremenskih i pašnih uslova. Po tom principu će prihvatiti i maticu iz rojevog matičnjaka ako se izvrše određene radnje. Zato se ne može isključivo tvrditi da su to prisilno odgajene matice. Nastale su ili namerom ili previdom pčelara prilikom demariranja. Pčele mogu odgajiti matičnjak ali prijem matice je neizvesan. Ako ih pčele prihvate to se verovatno dešava po nekom, pčeli prihvatljivom obrascu. Sve se dešava u prisustvu stare matice.
   Navešću ponovo zašto to zovem PRINCIPOM tihe izmene, a ne tihom izmenom (kako se to tumači):
   1) Dešava se u prisustvu stare matice (u odgovarajućim uslovima)
   2) Nema vidljivo uočljivih poremećaja u aktivnosti društva
3) Broj započetih matičnjaka
4) Odnos društva prema takvoj novoodgajenoj matici
5) Nova prihvaćena matica (u prisustvu stare) sasvim dobro nosi u određenim neophodnim uslovima (vrlo dobar kvalitet)
6) Neke uočljive karakteristike koje su odraz odnosa pčela prema matičnjacima i koji ukazuju na vanrednu pažnju koju im posvećuju (nosivost, krupnoća matice i sl.)
7) Nastavljanje obavljanja funkcija po sistemu majka-kćer (nikada nisam zapazio antagonizam kod ovih matica, odnosno da kidišu jedna na drugu kroz rešetku, kao da nemaju drugog posla, ako je pri tom obezbeđena jedna sitnica a to je dovoljno pčela negovateljica u oba dela podeljenog gnezda)
8.) Može se desiti i da ostanu obe matice i kada se ukloni rešetka, da prezime i u proleće normalno nose (mogu ostati u dužem roku dve matice u bliskom fizičkom kontaktu, takođe sa odnosom majka-kćer)
 9) Procenat sparenih matica u prvom pokušaju (Kod puno društva koje nema maticu i odgajaju prisilne matičnjake, taj broj je manji i mislim da se zato kao rezultat na kraju imaju matice lošijeg kvaliteta. Društvo je demoralisano, pa mislim da ima neodređen odnos prema prvim izleženim maticama i ne proprati proces sparivanja, odnosno prvi izlet mlade matice. Možda tome doprinosi i veliki broj matičnjaka koji pčelama daje prividnu sigurnost, pored ostalih faktora. Dešava se da i kod izlaska roja matica u preostalom osnovnom delu društva - izrojenoj košnici, pronese sa većim zakašnjanjem i to vrlo često jer ima još puno preostalih matičnjaka različite starosti. Praćenje procesa sparivanja se najbolje može videti baš kod društava koje vrše tihu izmenu. Pčele sa velikom pažnjom prate i čuvaju maticu i usmeravaju je ka svom letu.  Imam često slučaj da se u oplodnjacima kojima je dodat matičnjak sa zakašnjenjem nađe matica koja je vizuelno prilično lošija od onih kakve smo uočili u matičnjaku. Sve matičnjake pre dodavanja pregledamo nasuprot svetlu, pa su takve greške, koje se tiču bar jednog faktora-veličine i izgleda matice isključeni. Drugi faktor se odnosi na kašnjenje u početku zanošenja legla u odnosu na ostale iz iste grupe).
   Ja sam mnoge od navedenih pojava posmatrao. Ali i ako nešto od navedenog nije tačno ili ništa od toga nije tačno, neka ovu moju tezu pčelari opovrgnu jasnim argumentima. Čovek-pčelar se meša u život pčelinje zajednice stalno. Ako podeli jedno društvo na dva društva, obično se kaže dva društva ili dva roja, a nikako dva prisilna društva. I to je nedovoljno ako se poštuju pravila logičke indukcije (u ovom slučaju nepotpune). Za sada manje argumenta protivnih mojoj tezi. I da budemo do kraja jasni: pčele mogu započeti matičnjake i graditi ih čisto refleksno,kao odgovor na poremećaj strukture legla i da ih u momentu bliskom izlasku mladih matica oštete i poruše. Isto se dešava ako se dodaju matičnjaci da ih odgaje. Ali sasvim je nešto drugo kada se matica iz tih matičnjaka izleže i one je prihvate, a već imaju maticu. Pri ovom metodu pčelama nije imperativ da odgaje maticu i ako i ne prihvate maticu ili ona nestane u procesu sparivanja, nema nikakvih posledica. U obezmatičenom društvu je imperativ da se odgaji nova matica pa često i pčele naprave grešku i odgaje vrlo lošu maticu ili čak maticu koja se ne može spariti i to ima posledice po zajednicu.
S obzirom da postoji neki motiv odgajanja matice u prisustvu stare koja zatim ostaje da vrši svoje funkcije skoro uobičajeno, pokušavam da ga razumem i objasnim po kom principu je moguće.
Da li ovo može imati i praktične posledice? Može. Npr. ako se nekome savetuje odgajanje matica ovim metodom i kaže da su to prisilno odgajene matice, ukazuje na to da su matice u proseku lošeg kvaliteta (i u tome se uglavnom slažemo) pa zainteresovani lako može odustati. Prisilno odgajanje matičnjaka se naravno dešava, kada u društvu nemaa matice.
Ovo nije „politički korektno“ sa moje strane. Neko ko proizvodi matice za tržište ne bi trebao da podstiče pčelare da na ovaj način odgajaju maticu, jer mu „kvare posao“. Sa gledišta pčelarstva, uopšte, vrlo je korisno jer se ne sužava genetski fond. Zato, pčelari proizvodite matice na ovaj način jer je jednostavan, a matice zadovoljavajućeg ili odličnog kvaliteta.
Ima u okviru ove teme i stvari obrazonog karaktera. Nešto novo sam naučio. Nisam znao da matica zanese jaje pa onda pčele oko tog stožera, jednodnevnog jajeta grade matičnjak. Takođe mi je bilo nepoznato da i pčele i sa radiličkog legla oko jednodnevnog jajeta formiraju matičnjak. Pre bih smatrao da pčele pri započinjanju matičnjaka sa legla čekaju da se larva izleže i one na neki svoj, nama nedokučiv način, vrše izbor (tako nešto sam viđao, ali da sa jajeta započinje matičnjak nisam).  Sa stanovišta opstanka društva ovo se može opravdati pojavom koji se zove teletokija. Svojstveno je pčeli A. m. capensis. To je pojava pri kojoj se dešava da se iz neoplođenih jaja odgaje radilice i matice. Mislim da smo bili u situaciji da nešto slično primetimo na svojim pčelinjacima. Prisećam se, da sam negde pročitao i da pčele mogu promeniti pol larvice u jednom kratkom vremenu po izleganju, ali nisam siguran gde. Potvrđeno je i eksperimentima. Ako nađem nešto staviću na sajt. (mada par godina skoro ništa ne čitam, ili je to površno preletanje preko nekih tekstova). U drugim slučejevima prvo se gradi osnova matičnjaka. Položaj matičnjaka takođe nije isključivo određen i ako postoje takve tvrdnje, one jednostavno nisu tačne.
Tako da bi iskusni pčelari morali biti jasniji u prikazu neke pojave u košnici. Bilo da ih iznose kao tezu ili činjenicu.
Kada je reč o principu, podrazumeva i principijelnost (doslednost) u jasnom prikazivanju dostignutog nivoa znanja u pčelarstvu.

[Slavisa Petrovic]

Ponekada ne razumem zašto su neki početnici bezrazložno „antiprotivni“ po pitanju mnogih stvari, dok kroz praksu ne shvate neke stvari.

Znači, kvalifikacija se odnosila se i na mene jer vidim da se nešto shvata kao moja neprincipijelna reklama i kako svaki ciga svoga konja hvali i zanimalo bi me da se ipak objasni ovakvo pisanje. Kažem, ne zbog ličnog osećaja, nego pčelarske prakse: šta je sporno sa gledišta pčelarske prakse? A radi se o činjenicama koje nisu plod mišljenja nego prakse.

Da se ne svede na nešto lično, napisao sam da se razjasni upravo zbog početnika da ne natrče na nekoga ko im uvaljuje škart matice koje se moraju menjati dva puta godišnje (ili se moraju menjati naredne godine). Moj princip je da svako nauči da odgaja matice i o tome sam više puta pisao. Matice koje se kupuju se ne kupuju zbog nekih nejasnih stvari i rezultata ubeđivanja, nego zboginteresa. Pčelar koji zna da odgaji matice, neće to da uradi, jer mu se ne isplati. Odgaji deo matica, a ostale potrebne količine jednostavno kupi, jer mu sevišestruko isplati. Lepo čovek odseli na repicu (npr) ili neku drugu pašu i kada pada kiša, gleda SMS vagu ili vremensku prognozu u toploj sobi, a „poneki odgajivač“ matica napravi vanredno stanje i otvara košnice po kiši (kao što je to danas slučaj). Juče su npr. radnici bili u šumama i livadama i okretali prasiće, a „poneki odgajivač matica“ je ceo dan na pčelinjaku (ima tu neke simbolike koja se tiče rada).

Sosicu kao prvo nisam ni znao da ste uzgajivac matica, pa da se moje pisanje odnosi na Vas licno, evo necu vise da se ponavljam lepo si ovo napisao sto sam obelezio kao crvenom bojom, eto zbog cega sam napisao onaj gore P.S.

I svaka cast za ove dole tvoje dve recenice,to potpisujem. Ja licno nisam nikada kupovao matice niti cu, ja sam za onu use i u svoje kljuse, a ko hoce da kupuje slobodno ali savetujem da se doro raspita od koga kupuje i sta....

Nemoj da ovo shvatas licno, ali ja i dalje stojim iza svog misljenja i vidjenja stvari za ove sto uvaljuju otpad od matica, jedno je pcelarska praksa dobrih postenih domacina a jedno je realnost na terenu sa kojom se susrecemo, a ja se nadam Sosicu da ti nisi medju njima pa nema potrebe da se osecas prozvanim i sl., ako imas kvalitet od matica i radis posteno kao i svaki posten covek sto ima obraz a ne opanak, skidam ti kapu i samo napred, a o znanju i savetima iz pcelarstva si se vise nego dokazao da je suvisan svaki komentar...

Pozdrav i medno.

[Milojko Vasic]

Veliki problem jednog dela pocetnika je sledeci
Prvo nabavljaju kosnicu, pa roj ili drustvo a sledece je proizvodnja matica za svoje potrebe uz obaveznu kritiku komercijalnih proizvodjaca. Ne ide to tako bas... Uzgojiti dobru maticu je vrhunac u pcelarstvu. Rojeve matice jesu dobre ali je tesko imati ih onda kada su potrebne a o starosti maticnjaka i da ne pricam.  Jedina zaista dobra rojeva matica je ona koja se izvela i sparila u drustvu posle izlaska roja bez mesanja pcelara, sve ostalo su eksperimanti a vrlo cesto dobijemo losije nego one koje smo kupili

[Esad Jusić]

Milojko:

Rojeve matice jesu dobre ali je tesko imati ih onda kada su potrebne a o starosti maticnjaka i da ne pricam.

A kad je to teško imati ih? I, šta o starosti matičnjaka?

Zasad samo to, mada je cijeli tvoj post sve zaključak do zaključka bez argumenata.

Pozdrav, svako dobro!

[Esad Jusić]

Slaviša:

ovo je cisto moje misljenje-vidjenje stvari danas po ovom pitanju u vezi matica a nadovezao sam se iz Esadove price-posta na rojeve matice,

Uopšteno gledajući, upravu si. Dokaze za to nije ama baš nikakav problem izvesti.

Pozdrav, svako dobro!

[Milojko Vasic]

A kakve argumente zelis?
Menjam matice krajem avgusta posle dolaska iz Banata i  verovatno bi trebao pocetkom avgusta da imam rojeve maticnjake da ubacujem u oplodnjake da bi matice bile sparene do zamene ili da ih uzgojim u maju ili pocetkom juna i da ih cuvam 2,5 meseca


A o starosti.. pa to zezanje moze da bude na nekoliko oplodnjaka, a ako ih punis 50 ili 100 treba da svaki dan otvaras da i proveravas izvodjenje i pronosenje, a to je super zato sto je lako isplanirati turnus i sledece punjenje


Jenter i presadjivanje su daleko bolji, pouzdaniji i sigurniji nacini za uzgoj matica, naravno uz ispunjenje ostalih uslova, da ne idemo sad u detalje

[Esad Jusić]

Dragan:

Prisilno odgajanje matičnjaka se naravno dešava, kada u društvu nemaa matice.

A kod proizvodnje/uzgoja matica, da li tu u "društvu" ima sparena matica?

Koja je za tebe razlika između matice koju nazivaš prisilnom jer je odgojena u društvu bez sparene stare matice i matice koja je odgojena uz prisustvo stare matice, ali iznad H.R.?

Pozdrav, svako dobro!