RAZNA PITANJA

[Esad Jusić]

Moze li mi neko reci sta je ovo? Mlada pcela,stara pcela,polen ili sta vec,ja ovakve do sad nisam gledao.

Mislim, divlja pčela (solitarne pčele; bila je ovdje negdje tema o njima). Slika je velika pa pčela izgleda kao bilder na ogromnom cvijetu.

Pozdrav, svako dobro!

[Daniloski Blagoja]

Blagoja:

To sto su u kafezima male, ne znaci da kad ih drustva prime da budu opet male!Znaj da sad (u kafezu) matice nisu doviljno hranjene adekvatnom hranom,imaju izgubljen nagon nosenja i najbitnije je sto su pod strsom!

Rekao sam već da i matice rastu.
No, ništa im u kafezu ne može toliko smetati da selekcionisane sparene matice budu manje od nesparenih rojevih matica. Morao sam ti ovo reći.

Pozdrav, svako dobro!

Da budem iskren,Esade ja bas i nemam nekog iskustva sa rojevim maticama il nesto sasvim malo iskustva u eksperimentisanju!
Ja i nisam video neku veliku razliku u velicini rojevih matica i ovih mojih sa presagjivanjem,na protiv ove moje mi nekako krupnije gledaju od r.matica!Jedina razlika koju sam ja video je da su brze i zilavije od ove moje koje ja proizvodim presagjivanjem u nosenju i velicini ama bas nikakvu razliku,ko sto i rekoh da su moje malo tromavije a to znaci da su i krupnije po logici stvari!
E sada namerno nisam pomenuo selekcionisane jer da ne dogje do zabunu,jer ih i ja selektujem(ti znas da selektujem matice vec 6 godina za redom na svom pcelinjaku od sopstvenih linija) al se toliko i ne zamaram sa tim izrazima,meni je bitno da mi matica da jako drustvo koje ce dobro prezimeti i burno razviti u proljece iduce godine,a posto zadnjih godina meda nema bar da za sebe sakupi da ne bi jela secer cele zime.Normalno da je blage naravi i da se ne veram po vocnjaku,da sada to po mom nekom kriterijumu uspevam solidno pa sad boze zdravlja videcemo dalje kako ce da bude!
Pozdrav Esade!

[Dragan Šošić]

A je li moguće da si ti negdje omahnuo? Provjeri opet bilješke.

Ti bi nama trebao reći šta se desilo jer si ti pratio situaciju, a mi naše oči i misli naslanjamo na tvoje oči i misli i trudimo se biti što tačniji i tako pripomoći. Ja tako dug problematičan period sa mladom maticom nisam doživio. Dopuštaš li mogućnost da si u žurbi (loša svjetlost, ljutnja, žurba...) previdio jaja? Jer, kad smo ljuti, mrak nam je na očima, je l' da?

Pozdrav, svako dobro!

Pozdrav Esade,
evo mojih bilješki:
11.05. Matičnjaci - nema mladog legla (još je bila stara matica)
19.05. Nema matičnjaka niti legla
12.06. Jednodnevno leglo na poluokviru - malo pčele moguće lažne matice??
22.06. Mlada matica i nešto jajašaca

Na slici se vidi da su joj krila dosta oštećena, moguće da je zbog toga što mi je ostao aktiviran skupljač polena (mada ima izlaz za trutove) pa se jadnica nekako morala provući kroz te male rupice  Ostavt ću je još koji dan da vidim šta radi...

Ante kada vidiš ovakvu maticu, a mlada je (tek nedavno je počela da nosi – i pitanje je da li ona nosi), treba da znaš da ona mora znati da pronađe svoju košnicu. U ovakvim situacijama takvu maticu bacim i posmatram može li da leti. Ako ne može, žao mi je i doviđenja – ubijam je.

PS

Pisao sam više puta da se u roju može naći više matica i da pčele mogu pri odabiranju da ih i sve i pobiju (ili oštete preostalu). Ovakav izgled krila je nastao pri izbacivanju matice iz košnice. Pčel čeljustima hvataju maticu za krila i tako ih otanje baš kao na slici. Znači, baciš je i ako ne može da leti od nje nema ništa (kažem, ja tako radim uvek).

[Esad Jusić]

Anto me zbunjuje:

Pozdrav Esade,
evo mojih bilješki:
11.05. Matičnjaci - nema mladog legla (još je bila stara matica)
19.05. Nema matičnjaka niti legla
12.06. Jednodnevno leglo na poluokviru - malo pčele moguće lažne matice??
22.06. Mlada matica i nešto jajašaca

Na slici se vidi da su joj krila dosta oštećena, moguće da je zbog toga što mi je ostao aktiviran skupljač polena (mada ima izlaz za trutove) pa se jadnica nekako morala provući kroz te male rupice  Ostavt ću je još koji dan da vidim šta radi...

Krenuću ozada. Kažeš da su matici krila dosta oštećena. Vidio sam sliku i meni matica (ono koliko je vidim) izgleda fino. Da li ti je stara matica bila obilježena? Pitam zato što je možda ovdje u pitanju stara matica, a ti misliš da je mlada. Hajdemo sada na tvoje bilješke.

Kažeš: "11.05. Matičnjaci - nema mladog legla (još je bila stara matica)" Koji matičnjaci? Nije svejedno da li su sa tek položenim jajetom, larvicom, larvom pred zatvaranjem matičnjaka, ili zatvoreni matičnjaci. Da bi mogao dalje unaprijed računati, moraš sve što detaljnije zabilježiti pa ćeš onda moći što približnije izračunati ono 8+8=16 dana (izlazak mlade matice). Veliš tu da nije bilo mladog legla, a bila stara matica. Predrojevno stanje ili tiha smjena?

19. 05. veliš da nije bilo ni matičnjaka ni legla. Šta je moglo biti? Od prve bilješke do druge prošlo ti je 8 dana, a taman toliko je potrebno da matica izađe poslije zatvaranja matičnjaka (8+8) pa i nije moglo biti legla, ali jeste moguće da si čačkao baš kad nije trebalo jer po izlasku mlade matice i još 5-6 dana poslije treba biti oprezan (izlazak iz matičnjaka, prvi letovi za upoznavanje okoline pa sparivanje). No, ovdje je opet sporna ona stara matica (jesi li nju vidio?).

Poslije 24 dana, dakle, 12. 06., vidio si jaja i malo pčela (društvo je do tad već dobro nazadovalo), a 10 dana kasnije opet samo jaja ("nešto jajašaca"). Kakvih jajašaca, koliko u ćeliji i gdje u ćeliji?

Pazi, ako je 12. 06. bilo jaja, onda si 22. 06. morao imati zatvorenog legla. Je li ga bilo?

Ovo je društvo skroz krenulo nizbrdo i do sada je potpuno nazadovalo pa se pitam ima li sada ulicu-dvije pčele. Moguće je da se dvaput odigrala tiha smjena, to sam više puta ispratio, posebno kad sam dodavao kupljene sparene matice (nekad).

I, finiš: društvo je skoro mjesec i po dana bilo bez legla, a to je potpuno nizbrdo i može ti poslužiti samo za neku vrstu učenja koje ćeš kasnije znati navrijeme primijeniti. Jer, dok se čovjek bakće oko problematičnog i slabog društva, kojeg na kraju opet izgubi, do tada mu dobra društva trpe i na to svako mora misliti. Dakle, jednostavnije je, ekonomičnije i bolje ostati bez jednog društva (spojiti), nego da ti 5, 10 ili više društava krenu nazad zbog tog jednog lošeg. Ali, uvijek ima ali, čovjek voli čačkati, ja naročito, a cijena i naplata za sve ima i dođe pa ne treba žaliti ako smo odabrali nezgodan način učenja i savladavanja problema. Eto, ja toliko.

Pozdrav, svako dobro!

[Esad Jusić]

Blagoja:

Da budem iskren,Esade ja bas i nemam nekog iskustva sa rojevim maticama il nesto sasvim malo iskustva u eksperimentisanju!
Ja i nisam video neku veliku razliku u velicini rojevih matica i ovih mojih sa presagjivanjem,na protiv ove moje mi nekako krupnije gledaju od r.matica!Jedina razlika koju sam ja video je da su brze i zilavije od ove moje koje ja proizvodim presagjivanjem u nosenju i velicini ama bas nikakvu razliku,ko sto i rekoh da su moje malo tromavije a to znaci da su i krupnije po logici stvari!
E sada namerno nisam pomenuo selekcionisane jer da ne dogje do zabunu,jer ih i ja selektujem(ti znas da selektujem matice vec 6 godina za redom na svom pcelinjaku od sopstvenih linija) al se toliko i ne zamaram sa tim izrazima,meni je bitno da mi matica da jako drustvo koje ce dobro prezimeti i burno razviti u proljece iduce godine,a posto zadnjih godina meda nema bar da za sebe sakupi da ne bi jela secer cele zime.Normalno da je blage naravi i da se ne veram po vocnjaku,da sada to po mom nekom kriterijumu uspevam solidno pa sad boze zdravlja videcemo dalje kako ce da bude!
Pozdrav Esade!

Blagoja, govorio sam o konkretnom primjeru koji je čovjek napisao, gledajući svojim očima, a to sam i ja dosta puta gledao, zato sam o konkretnom slučaju i rekao tebi ovo:

Rekao sam već da i matice rastu.
No, ništa im u kafezu ne može toliko smetati da selekcionisane sparene matice budu manje od nesparenih rojevih matica. Morao sam ti ovo reći.

Lično tebi želim sreću u svemu (ni drugima ništa manje) pa i u selekciji. Svi mi ponešto čačkamo, pokušavamo, uspijevamo, griješimo..., a to i jeste pčelarstvo i to ne treba biti nikakva smetnja, samo što je poželjna iskrenost, a nepoželjna samoljubivost i sveznadarstvo. O spomenutoj selekciji reći ću ti nešto. Kupovao sam matice sa raznih strana i, kunem se, nisam bio zadovoljan. Svaku sam uspješno dodao, primile, počele nesti, a onda, u većini slučajeva - smjena. One koje su opstale, loše su se pokazale pa sam ih ja smijenio. Npr. dobijao sam (kupovao) i Kulinčevićeve matice i još nekih drugih i prestao s tim te se oslonio na rojevne i zadovoljan sam. Bio sam na oplodnom centru Ferida Velagića koji ima turnus 850 oplodnjaka. On je nekad radio oko matica zajedno sa Franjom G. Tomažinom. Ni sa tim maticama nisam bio zadovoljan (ne samo ja, nego grupa nas koji se družimo). Išao sam i kod Zdravka Avrama u Sarajevo. O tome ne bih, toliko je gadno.

Pazi, ako si ti zadovoljan svojom selekcijom, to je dobro. Da si bliže, kupio bih koju i iskreno ti rekao šta sam zapazio. Nisam ti rekao da sam radio i Jenterom, i Nicotom, i Dulitl metodom..., odustao od svega i ostao kod rojevih. Moja logika: šta će mi išta kad mi Bog svake godine da i viška dobrih rojevih matica, meni najboljih matica?

Ti veliš da su tvoje selekcionisane matice krupnije od rojevih. Nisam vidio i ne mogu ništa reći, i neću, ali mogu i hoću reći ono što jesam vidio: posmatrao sam na velikom stolu u prodavnici friško spakovan vrlo veliki turnus selekcionisanih matica za prodaju i, kunem se, NIJEDNA ta sparena nije veličinom bila ni blizu nesparene rojeve matice i to sam javno rekao tom selekcionisti pred nekoliko pčelara. Taj se i dalje bavi uzgojem matica (odlična zarada), izdaje knjige, drži predavanja..., pravi gazda. No, vidi sad ovo. Malo sam ga činjenicama zezao pa mu zavirio negdje tamo i ponudio mu koliko hoće para za jednu maticu koja mi je zapela za oko. Nije mi dao nipošto.

Pozdrav, svako dobro!

[drazen.kasapovic]

Citiraću Dr Luku Kolarevića :
,, proizvodnja rojidbenih i prinudnih matica predstavlja najteži oblik antiselekcije''.
Činjenica je da se na našim prostorima uzgaja nisko produktivni soj pčela, dokaz tome je da se sa sličnim i istim mogućnostima kojima raspolaže naše pčelarstvo nalazimo na dnu svetskog proseka.
Za loš prijem novih selekcionisanih matica utiče veliki broj faktora a mislim da je u 90% slučajeva najveći krivac pčelar.
Tvrdnje kako su loše matice naših svetski priznatih selekcionera loše ,jako mi je smešna.

[Esad Jusić]

Citiraću Dr Luku Kolarevića :
,, proizvodnja rojidbenih i prinudnih matica predstavlja najteži oblik antiselekcije''.
Činjenica je da se na našim prostorima uzgaja nisko produktivni soj pčela, dokaz tome je da se sa sličnim i istim mogućnostima kojima raspolaže naše pčelarstvo nalazimo na dnu svetskog proseka.
Za loš prijem novih selekcionisanih matica utiče veliki broj faktora a mislim da je u 90% slučajeva najveći krivac pčelar.
Tvrdnje kako su loše matice naših svetski priznatih selekcionera loše ,jako mi je smešna.

Kad čovjek nešto iole pametno i argumentovano kaže, fino je odgovoriti mu, ali kad ovako buba, onda se to zaobilazi jer: argumenti, argumenti... Sad bih ja trebao gubiti vrijeme na dokazivanje iz vlastitog iskustva i iskustava mojih kolega i šire te još koristiti i razna "citiranja". Ne pada mi napamet.

Mora da se i ti baviš "selekcijom"? A selekcija ima raznih, dobrih i loših, samo ne znam da li si ti i čuo za njih. Kako ono Njemci "izselekcionisaše" kravlje ludilo? Kako selekcionisti ne mogu selekcijom da riješe nijednu bolest niti nametnika? Kako umire toliko društava širom svijeta? I, je li bit selekcije da dođe čova, npr. u Hrvatsku i prodaje jednu maticu po cijeni kao da prodaje kravu?
Hajde, bolan, čitaj malo, razmišljaj, upoređuj, odvagaj pa tek onda nešto kaži. Ti meni nisi smiješan, niti tvoja priča, nešto je to drugo, a otkriće se i to drugo.

Za loš prijem novih selekcionisanih matica utiče veliki broj faktora a mislim da je u 90% slučajeva najveći krivac pčelar.

E, ovo ti je pravi "biser". Gdje sam ja govorio o lošem prijemu matica?

Ipak, pozdrav, svako dobro!

[Anto Dankić]

.....

Da sam imao sparenih matica ne bih čekao već bih ubacio odmah novu maticu. Upravo si riješavam stacionar na kojem će mi biti oplodnjaci, nukleusi, pomoćna društva... U ovom društvu o kojem smo raspravljali  nisam našao staru maticu (mada je bila označena) već samo par zrelih matičnjaka i društvo bez mladog legla. Po meni to nebi trebali biti rojevi matičnjaci ako je samo par matičnjaka ali mi nije jasno zašto je stara matica prestala nesti. Maticu sam tražio, po par puta pregledavao okvire ali ju nisam mogao naći. Neznam kako vi možete točno odrediti koliko je star matičnjak (osim ako ne otvarate košnicu svaki dan).
Sada planiram voziti pčele na suncokret. Uvidio sam problem bespašnog perioda između bagrema i suncokreta, nemogu maticu natjerati da više zaleže jaja. Dali bi bilo dobro možda uzeti njihov okvir sa medom i staviti ga u hranilicu tako da simuliram unos? Za sada rijetko koja ide preko 6 okvira legla a to mi je premalo ako suncokret dobro zamedi?
Jedan koega mi je sugerirao da je možda problem što sam u nekim košnicama prevjesio čak po 4 okvira zatvorenog legla a ostavio im 3 okvira mlađeg pa je većina pčela otišla iz plodišta i zbog toga i matica slabije zanosi prazne okvire

[Esad Jusić]

Anto, odoh ja u čaršiju piti kahvu jer pada kiša pa ću malo pričukati sa pčelarima, a vjerujem da će ti do tada sve odgovore dati ovaj Kasapović jer on baš "kasapi" iskustveno i znanstveno

Pozdrav, svako dobro!

[drazen.kasapovic]

Kad čovjek nešto iole pametno i argumentovano kaže, fino je odgovoriti mu, ali kad ovako buba, onda se to zaobilazi jer: argumenti, argumenti... Sad bih ja trebao gubiti vrijeme na dokazivanje iz vlastitog iskustva i iskustava mojih kolega i šire te još koristiti i razna "citiranja". Ne pada mi napamet.

Sve su to dokazali veliki pcelarski strucnjaci nema potrebe da gubite vreme.


Mora da se i ti baviš "selekcijom"?

U onoj meri koliko i svaki pcelar ,na osnovnih par stvari.

 A selekcija ima raznih, dobrih i loših, samo ne znam da li si ti i čuo za njih

Bio,video,procitao ,naucio  od velikih strucnjaka.

 Kako ono Njemci "izselekcionisaše" kravlje ludilo?

Istina da su ludilo otkrila dva Nemca ali ovo nema nikakvu sponu sa selekcijom pčela.
Sirenje epidemije je uzrokovano ishranom ostacima zivotinja i kostanim brasnom.

Kako selekcionisti ne mogu selekcijom da riješe nijednu bolest niti nametnika?

Ova tvrdnja nema veze sa istinom.O ovom bas vi imate jako puno da pročitate.

Kako umire toliko društava širom svijeta?

I o ovom ima puno za čitanje, uglavnom ljudski faktor:,zagadjenost prirodne okoline,insekticidi,ishrana pčela bazirana na zamenama itd.  Opet nema veze sa selekcijom.

 I, je li bit selekcije da dođe čova, npr. u Hrvatsku i prodaje jednu maticu po cijeni kao da prodaje kravu?

Može on da dodje i da prodaje sta hoće ,neko ima para mozda i takve da kupi.
Uglavnom vi je niste kupovali I ja isto tako .Vi ste kupovali i nabavljali od nasih selekcionera ali nisu zadovoljili vase kriterijume. Ja sam prezadovoljan  I naravno necu da nikog reklamiram.

Za loš prijem novih selekcionisanih matica utiče veliki broj faktora a mislim da je u 90% slučajeva najveći krivac pčelar.

Ovde vas nisam pomenuo uopšte.

Ja sam napisao prošli post ali kako kazete da sam bubao bez argumenata.
Previse stvari primate lično a zaista nema potrebe da se vredjamo.Opet  aludirate na neku zaveru ,nemam lično nikakve koristi od ovoga.
Vi tvrdite jedno a ja  drugo.
Za 15 godina iskustva kroz učenje i druženje sa velikim pčelarima i sopstveno iskustvo uvideo sam velike razlike izmedju istine i šuplje priče.
Moj savet je pogotovu početnicima da nabave kvalitetne matice od proverenih stručnjaka.
Skratit ćete vreme podizanja kvalitetnog pcelinjaka.
Stanje u kome smo sada i jeste zahvaljujuci nazovi ekspertima za pčelarstvo.

[Esad Jusić]

Citiraću Dr Luku Kolarevića :
,, proizvodnja rojidbenih i prinudnih matica predstavlja najteži oblik antiselekcije''.
Činjenica je da se na našim prostorima uzgaja nisko produktivni soj pčela, dokaz tome je da se sa sličnim i istim mogućnostima kojima raspolaže naše pčelarstvo nalazimo na dnu svetskog proseka.
Za loš prijem novih selekcionisanih matica utiče veliki broj faktora a mislim da je u 90% slučajeva najveći krivac pčelar.
Tvrdnje kako su loše matice naših svetski priznatih selekcionera loše ,jako mi je smešna.

Ne pada mi napamet odgovarati na tvoj posljednji post, ali me jesi dobro nasmijao i na tome ti hvala. No, kad već voliš citate, hajde, velim, da i ja jedan postavim, a pošto si se družio s "velikim stručnjacima" i "naučio", onda ti ne moram spominjati ni autora niti knjigu, ti to već sve znaš:

“Pčelar, koji razmišlja, dolazi neminovno do zaključka da čovjek ne može prirodne zakone podrediti svojim uskim interesima, već se mora prilagoditi tim zakonima i svoje interese uskladiti s njima.”

“Mi pčelari ne možemo proizvoditi matice na industrijskoj osnovi kao drugu robu, jer su matice živa bića, koja nastaju pod vrlo složenim režimom ishrane u određenim uvjetima i vremenu i pod složenim zakonitostima nasljeđivanja.”

Pozdrav, svako dobro!

P.S.
Hajde da te zamolim nešto. Nemoj me više nasmijavati. Ista meta isto odstojanje.

[drazen.kasapovic]

Drago mi je da sam vas nasmejao.
Hteo bih vas samo pitati dve stvari a to su
uticaj velicine jajeta na kvalitet matice i njenog budućeg društva ,posmatrajući sve vrste matičnjaka koji se mogu naći u košnici?
Uticaj temperature na razvoj matične larve u toku celog ili samo povremenog razvoja?

[Aleksandar Miletić]

Pozdrav svima

Imam pitanje u vezi broja košnica na samom početku bavljenja pčelarstvom.
Koliki je optimalni broj košnica za pčelara početnika.
Da dobro "ispeče" zanat za prvu godinu, i da stekne elementarno iskustvo.
Takođe me interesuje da li je za pčelarenje sa EV ili RV košnicama potrebno prethodno iskutvo recimo na LR košnicama ili to nije neophodno.

Hvala,
Aleksandar

[dusan lazic]

Aleksandre, pozdravljam te.
Danas dan kakav je, dobar je jedino za ovakva ćaskanja.

Mislim da već ima slična tema o ovome ali...
Jedno društvo - ko ni jedno!
Dva društva - nešto bolja varijanta (bar ćeš znati koje je bolje). Ako ti jedno (ne daj Bože) strada - to je pola pčelinjaka.
Tri društva - prava kombinacija.
Više društava - izuzetno, ako su ti baš takve ambicije (onda to traži i dobrog - pouzdanog mentora...).

Drugo pitanje: mislim da je nepotrebno (nije neophodno) iskustvo sa drugim košnicama, mislim da si odabrao pravu košnicu za početak.
Svako dobro.

[Esad Jusić]

Drago mi je da sam vas nasmejao.
Hteo bih vas samo pitati dve stvari a to su
uticaj velicine jajeta na kvalitet matice i njenog budućeg društva ,posmatrajući sve vrste matičnjaka koji se mogu naći u košnici?
Uticaj temperature na razvoj matične larve u toku celog ili samo povremenog razvoja?

Nemaš me potrebe pitati kad već sve znaš.
Očito da nisi shvatio "nasmijavanje".
Kad bih ti i htio odgovoriti, prvo bih ti morao argumentovano isjeći onaj post u kojem na kraju veliš: "Stanje u kome smo sada i jeste zahvaljujuci nazovi ekspertima za pčelarstvo. ", ali rekao sam da neću, i neću jer bih tako ja neuk učio nekoga ko već sve zna.
Sugestija, zaobiđi me kulturno, i ja ću isto.

Pozdrav, svako dobro!