RAZNA PITANJA

[Никола Маодуш]

Колега мени то личи на принудне матичњаке...
Какво је легло то што га има?
Јеси ли видео матицу?
Ако је матичњак прогрижен са стране могуће је да је матица у кошници.
Пробај да додаш који рам са затвореним леглом без пчела у ту кошницу да је мало појачаш и један рам са што свежијим леглом да видиш хоће ли повући матичњаке.
Ако је матица лоша не може се очекивати да кћерка буде много боља.
Поздрав.
Свако добро.

[Никола Маодуш]

Сад сам на сликама видео легло...
У сваком случају пробај са додавањем рамова са леглом и да их појачаш и да им даш прилику да повуку матичњаке са квалитетних ларвица.
Свако добро.

[Никола Маодуш]

Управо сам видео у теми о твом почетничком пчелињаку да имаш и нуклеусе... Можда је опција спајања онда најбоља с обзиром да су вероватно ослабиле ако имају тако мало легла.
Ако си видео матицу, онда је вероватно тиха смена...

[Dejan Damnjanovic]

to mi je bilo uvek najbolje drustvo ali i dosta ljuto uvek pa sam ga izbegavao u sirokom luku   maticu nisam ni trazio jer sam video i jajasca!E sad postiji mogucnost da matica nije ni imala gde da zaleze jer je krcato hranom pa sam joj izvadio 2 rama i ubacio jedan izvucen i jednu s.o. pa cuda vidim sta se desava! e da matiucnjak je progrizen sa strane!

[Никола Маодуш]

Онда прати стање, само пази, сад ће мало спорије да граде основу пошто више нема тако доброг уноса, али води рачуна колико бро је залегла то изграђено саће. Ако га је залегла за дан или два комплетно онда је у реду, али ако га мало залеже, па мало прескочи, није добра. Додај ти још који празан рам, неће јој шкодити.
Због тог прогриженог матичњака сам и рекао да је можда матица у кошници и да би је требало потражити.
Ако ти је то било најбоље друштво пре изројавања, не мора да значи да ће тако бити и у будуће. У сваком случају прошири још мало, чешће гледај то друштво и прати како мајка ради.
Можда те нова мајка заволи више него стара па неће бити тако љуте.

[Dragan Šošić]

Slavice može sve biti u redu, ali mislim da je taj nukleus verovatno slab. Ako sam dobro razumeo, matica je crvena (treća godina) i neki produženi razvoj nije siguran. Može ostati kao neka rezerva, ako negde zatreba, ali bi bilo dobro da se pojača kasnije.

Могло је доћи до уклупчавања матице (колико знам пчеле уклупчавају матицу која им није по вољи, а не да је заштите од других пчела). То што сте видели је можда било уклупчавање једне од лажних матица. Ако сте додали рамове са леглом и пчелама онда је могло доћи (а вероватно и јесте) до борбе између пчела. Када додајете рамове са пчелама обавезно се ради нека врста неутрализације мириса и домаћих и додатих пчела да се избегне борба (убацивањем неколико кришки црног лука на пар места у кошницу, прскање слабом ракијом - разређеном, а не би било ложе и мало заслађеном...)
 

Za uklupčavanju matice postoji „jasan“ stav pčelara da pčele uklupčavaju maticu koja im nije po volji, kako kažeš. To jeste tačno, ako u košnicu koja ima maticu ubaciš drugu maticu. Međutim, u najvećem broju slučajeva to je odbrana matice. Ovo je moj stav koji nije iz „knjige“ nego je nastao posmatranjem mnogo slučajeva uklupčavanja matice (verujem da pretpostavljaš da i po ovom pitanju moje mišljenje nije u saglasnosti sa opšteprihvaćenim stavom, naravno zato što "zvanični" stav nije tačan  ).

Do zaključka da pčele uklupčavaju maticu da bi je ubile, pčelari dolaze kao i u slučaju tvrdnje da ram sa mladim leglom utiče da ubiju mladu maticu (ima kraći opis u ovoj poruci, opisan kao postupak "trkeljisanja"  – vidi postskriptum). Isto tako, pčelar razbije klupko oko matice i omogući neprijateljski raspoloženim pčelama da dođu do matice. Dešavalo mi se da posle „razbijanja“ zaštitnog klupka sam omogućim nekoj pčeli da uhvati maticu za nogicu i da bude potreban neki alat (kao sečice ili slično) da se sa nogice ukloni glava mrtve pčele koju sam pritisnuo i ubio. Rilice ostaju jako stegnute oko nogice matice. Posle uspešne odbarane (uklupčavanja), može se naći ispred košnice određen broj mrtvih pčela. Matica bude prihvaćena. Moguća su neka telesna oštećenja matice, ali da zadovoljava potrebe društva...i pčelara, naravno.

Ako želiš to da proveriš, pokušaj da vidiš koliko dugo živi matica nakon uboda pčele. Ne više od jednog minuta. To znači da pčelama ne treba „beskonačno“ uklupčavanje da bi uklonile maticu koja im ne odgovara.




Dejane, ipak pogledaj tu maticu. Matičnjaci na leglu podsećaju na prisilne matičnjake. Može biti da je sve u redu i da nosi mlada matica, ali je moguće i da nosi stara matica. Osim ako nisi siguran da je sa rojem otišla i stara matica.

Za spajanje ima još vremena i verovatno je još rano. Ali, spajanje uvek ostaje kao mogućnost ako nešto nije u redu.


PS

Matičnjak koji je oštećen ne mora da znači i da je matica dobra (može značiti da je tu u košnici, naravno i ne uvek).

[slavica petrovic]

Slavice može sve biti u redu, ali mislim da je taj nukleus verovatno slab. Ako sam dobro razumeo, matica je crvena (treća godina) i neki produženi razvoj nije siguran. Može ostati kao neka rezerva, ako negde zatreba, ali bi bilo dobro da se pojača kasnije.

Dragane maticu sam dobila na poklon od kolege sa foruma a crveno je obojena zato sto nije imao drugu boju tj plavu ako sam dobro zapamtila da je ovogodisnja ta boja. Matica je ove godine izlezena i pronela. Zato kazem da sam imala vise srece neg pameti. Naravno praticu i pojacati kasnije taj nukleus. Samo da krene na dobro. Ova tri nukleusa vrsnjaka sada imaju po cetiri vec rama legla. No izvukla sam pouku iz ovog prvog iskustva i vase pomoci da treba zbog sigurnosti dodati ram legla ako se sumnja i ne vidi da je matica oplodjena a i ako jeste leglo ce biti odgojeno a maticnjaci nece biti povuceni. Hvala.

[Anto Dankić]

Pčele na suncokretu mi zatrpavaju plodište nektarom, dok iznad njih zjapi prazno izgrađeno saće u polunastavcima. Što bi mi bilo najpametnije uraditi jer ovako blokiraju maticu u zalijeganju? Ostaju mi okviri u medištu koji nisu ni prazni ni puni. Svaki prazan okvir koji dodam u plodište odmah zatrpaju nektarom

[Dragan Šošić]

Pretpostavljam da je problem u slabljenju društava. „Opravdano pretpostavljam“, jer u svim ostalim slučajevima bi bilo prenošenja u medište. Dodatno ovome doprinosi devičansko saće u medištima.



Ovo može biti veliki problem, jer postoji mogućnost zadržavanja i poklapanja meda u plodištu. Posledice mogu biti i katastrofalne (ako ima više varoe) ili društva slabe i teško i sporo se obnavljaju.

Prvom prilikom (sada dok traje unos nektara a suncokreta), rešavao sam ovo radikalnim smanjenjem prostora košnice. Najbolje (i najjeftinije i najbrže) se prostor reguliše najlonskom folijom (malo debljom – ima je u svakoj poljoprivrednoj trgovini). Ostavi se do zidova košnice 10-20 mm. Ovo omogućava da kod slabije procene pčele nose med (ne samo nektar, nego i med) iznad najlona. Ako je na plodištu matična rešetka, treba je skloniti (ne obraćati pažnju na trenutnu ometenost pčela koje koriste leto na rešetki, ako ga ima – snaći će se one).

Kasnije, ako pčele poklope med u plodištu i onemoguće širenje legla, treba vaditi ramove iz plodišta, vrcati med i vratiti ramove do legla da društvo normalno funkcioniše. Najbolje je da su ti ramovi sa starijim saćem. Ovo sam radio pre dve godine, samo što su tada bile velike vrućine, biljke su se već prilagodile ritmu vrelina (uglavnom je sve precvetalo i svelo, za razliku od ranijih vrelih leta kada je nešto i bilo) i nije bilo nekog značajnijeg unosa. Prihrana je bila samo 0,2 l sirupa (svako veče). Ovo je potrajalo i bila je izvaredna odluka. Ovako malim količinama nisam hranio pčele od početka pčelarenja, ali je dalo najbolje rezultate. Vodi se računa o mogućnosti dodatnog unosa nektara ili previše polena i bolje je izvaditi ram više i postupno pratiti popunjavanja zimnice i razvoj legla.

Kada se vraćaju vrcani ramovi, treba pravedno raspodeliti društvim ramove sa pergom, koja nakon vrcanja ostaje u saću.

Ako započnu prenositi puno meda u polumedište, najlon se lako prebaci na polumedište iznad i ovo treba pratiti i reagovati na vreme.

Trenutno blokiranje matice je uobičajeno u suncokretovoj paši i ne bi bilo neki problem.


PS

Što se tiče najlona, dešava se i da „ispravi“ grešku pčelara. Prošle godine sam sveo društvo na samo jedan nastavak, jer nisam ni znao da se izrojilo i to sam utvrdio tek na paši suncokreta. Kada sam skidao nastavke sa medom, ovo društvo je trebalo samo pogledati. Zaboravio sam da je najlon uopšte postavljen i iznenadio me zvuk sličan cepanju novina, kada sam podiga puno polumedište. U međuvremenu je društvo ojačalo, uspelo da prikupi puno polumedište i zadrži leglo na 8 ramova. Kako su postojali venčići i bokovi sa jačim vencima, med sam uzeo i nastavio sa prihranom. Sve je bilo u redu. Dobio sam neplanirano šuno polumedište i jako društvo za zimu. Ovde treba biti razuman i ne postupati u skladu sa nekim saosećajnim razmišljanjem (neka im ostane sav med), jer su postojale zalihe hrane u prvom nastavku, pčele bi ih pojačale skidanjem meda sa bočnih ramova polumedišta i ako se zazimi sa polumedištem iznad, društvo može ostati tokom zime u prvom nastavku (LR) i stradati. I ovde je opd presudnog značaja starost saća u polumedištu (mlado saće odbija pčele da pređu u drugo, bezbedno telo košnice). Ako su venci u LR plodištu toliko da nije realno podbaciti polumedište, a mogu zadržati klube u prvom nastavku, bolje je dodati zimnicu sirupom.

Ukoliko ima kasnijeg unosa i društvo proširi leglo, vraća se polumedište koje je izvrcano (najbolje rešenje) ili zadržava jedno polumedište, koje se u razumnom roku podbacuje ispod ili sklanja.

Pretpostavljam da je reč o LR košnici sa polunastavcima. I ako je DB u pitanju, može se slično postupiti.

[Anto Dankić]

Radi se o LR košnicama. LR plodište, polunastavak pa LR medište. Saća u PN su mi od ove godine i uglavnom djevičanska, pčele ih jednostavno preskaču iako su izgrađena. Neznam na koji način da ih privučem (ili da opet spuštam poluokvir u plodište da ga zalegu...) Imam par košnica gdje nisu bili skidači polena i tu su mi uljepile po 4-5 okvira pergom. Znam da ih mogu prevjesit u medište ali što ako i u medištu nema praznih okvira? Ponuđene satne osnove ne grade ili jako slabo grade. Ako sklonim MR i stavim najlon kako da spriječim maticu da mi se ne popne u medište?

Pregledom jedne košnice kojoj sam dodao sparenu maticu u kavezu prije 15 dana (i prije 6 dana provjerio da je primljena) primjetim da matice više nema i da se pojavilo više jaja u ćelijama, kako je moguće da su se pojavile lažne matice?

[Dragan Šošić]

Moja greška, pretpostavio sam da su košnice sa više polumedišta (tako si napisao da je moglo da se zaključi da su sva medišta polunastavci).

Pčele preskaču to saće jer su ramovi devičanski, ali je odlučujuće medenje i unos nektara. Pčele bi punile i to devičansko saće prema medenju i snazi društva, a ako je slabije, to polumedište samo pravi probleme.

Ako imaš još dobar unos nektara, ne moraš onda stavljati najlone, kako sam napisao. Neka košnica u postojećem rasporedu. Kada unos počene da se ozbljno smanjuje, trebalo bi zameniti mesta LR nastavku i polunastavku u medišnom prostoru, ukoliko pčele nisu ništa prenosile u polumedišta (matična rešetka ostaje na plodištu). Ovaj posao se ne radi po nekom šablonu, već po potrebi i stanju društva. Ako LR ostane iznad polumedišta, pčele kojima je brojnost smanjena će opet blokirati plodište. Neke košnice koje su zadržale brojnost pčela će prebacivati i nešto meda u polumedište (koliko će to biti, zavisi od snage društva i koliko će meda uskladištiti u polumedište sa devičanskim saćem ne može se proceniti lako – mora se pogledati društvo).

Što znači da neka društva mogu ostati u rasporedu LR plodište, matična rešetka, polumedište i iznad LR kao drugo polumedište (ako je društvo jako). Ako nije, LR, rešetka i LR na rešetki.
Pčele mogu nešto ćelija pripremiti da matica zaleže u devičanskom saću, ali je to malo i može biti samo jedan naraštaj. Uglavnom ćeš teško navesti društvo da zaleže devičansko saće. Čak i kada skineš LR medišta i svedeš društvo na LR plodište i polumedište sa devičanskim saćem, može se desiti da polumedište neka društva uopše ne koriste, a zaguše plodište polenom i nektarom. Tako se smanji leglo. Tu moraš biti oprezan. Možda ćeš morati da zazimiš samo u LR (jedan ili dva nastavka). Polumedišta, kao deo plodišta koristi u proleće.

Polen u plodištu ne morada te brine previše. Pčele ga dosta i troše. Ali, ako je u plodištu više mladih ramova, to može biti neugodno. Rešenje možeš imati samo kada izvrcaš LR medište i presložiš ramove, tako da u plodištu bude više tamnih ramova i šire dovoljno legla za zimu. Kako suncokret „staje“, leglo će se širiti. Deo će iskoristiti i pčele koje se hrane polenom.

[Nikola Milenkovic]

Imao bih pitanje ili mozda dva oko stvari koje su se desavale u dva roja koja su formirana jos u maju. Da ne duzim u jednom roju matica je izasla (radi se u oba roja o rojdbenim maticama) i formirala radilicko leglo na dva rama kompaktno bez nezalezenih celija shodno pcelama koliko je bilo na ramovima. Posle toga naglo je prestala sa zaleganjem. Sacekao sam malo vise od 2 nedelje, medjutim ni traga leglu, posle jos nekoliko dana kada sam hteo da pripojim taj roj drugoj kosnici, imam sta da vidim ram sveze zalezen . Interesuje me zasto je prestajala (pravila pauzu) sa zaleganjem kada sam je po malo i prehranjivao?

Drugi slucaj, matica je zalegla radilicko leglo, potom samo trutovsko i prestala da zaleze, kada sam ubacio ram sa leglom u svim stadijumima razvica, primetio sam posle nekoliko dana da je ponovo pocela da zaleze (jajasca su smestena po sredini na dnu celija), ali je problem sto pored silnog truda i napora ne mogu da je nadjem. Takodje me interesuje u ovom slucaju zasto je posle radilickog legla izbacila trutovsko i zasto je posle toga prestala sa zaleganjem a po ubacivanju rama sa leglom ponovo pocela da nosi?

Hvala unapred na odgovoru

[Dragan Šošić]

Ne verujem da se tu radi o nekoj pauzi ili ciljanom čišćenju trutovskog legla. Trebalo bi da se u oba slučaja radi o tihoj smeni matice. Pri tome u opšte nije bitno menjaju li mladu maticu (koja je tek nedavno pronela) ili stariju.


Kada je nedostatak hrane u pitanju (s obzirom da si spomenuo prihranjivanje), ni kada nema hrane ne obustavlja se odgoj legla (matica i dalje nosi). Samo što pri nedostatku hrane pčele unište deo legla (kanibalizam).

U drugom slučaju, ubacivanje rama sa leglom nije uticalo na to da matica „promeni odluku“ i započne da zanosi radiličko leglo. Ram legla je samo mogao biti podsticaj da se društvo malo „upristoji“ i normalno ponaša, a trutovsko leglo uglavnom ne uništvaju. Verovatno je došlo do izleganja trutovskog legla, pa ti se učinilo da su ga izbacile. Obično te patuljaste trutove pčele brzo izbace iz košnice, ali možda ponekog i možeš naći na ramu. Ipak, nemoj ih tražiti i pusti da društvo normalno radi neko vreme, bez uznemiravanja. Ako baš imaš nameru da pogledaš, radi oprezno da ne napraviš neku štetu...i ne traži maticu, nema potrebe da je gledaš. Pregled treba da bude kratak i sa ciljem da znaš šta je cilj pregleda. Što se mene tiče, nemam ništa protiv povremenog pregleda društva (iako mnogi zagovaraju tvrdnju da se pregledom društva pravi nepopravljiva greška i pčele uvode u "stresno stanje"). Ako ne gledaš, ništa i ne možeš naučiti, tako da i radoznalost može biti cilj pregleda. Samo da pregled ne uznemiri pčele previše ili košnica ne bude predugo otvorena tako da napraviš grabež ili neka strana pčela koja može dospeti u košnicu ne ošteti maticu.

[slavica petrovic]

Dragane imaj na umu da sam pocetnik i da sve sto sam procitala nisam dobro savladala pa te molim nemoj mi se rugati na pitanju tj onom kako sam ja shvatila da se jaja oplode unutar matice pa bude radilicko leglo a kad zaleze trutovsko ne dolazi do oplodnje tih jajasaca pa sam ja to tako shvatila da je razlog gore navedenog problema prvo trutovska legla pa radilicka. Cini mi se da sam negde procitala da tu uticu pcele pratilje neznam kako. Volela bih kad bi dao objasnjenje da bih ovo shvatila ako ima istine i ako sam dobro zapamtila.Hvala.

[Dragan Šošić]

Upravo tako. Matica ima semenu kesicu i oplodnju vrši matica u postupku zanošenja jajeta. Ne bi to trebalo da bude razlog pojave trutovskog legla. Kod mladih matica se ponekada dešava da pri pronošenju matica zanese više jaja u ćeliju. Može biti i više od 10 jaja. Ali tu uvek bude radiličko leglo.

Postoji ustaljeno shvatanje kod pčelara da će mlada matica postati trutuša ako se ne spari u nekom razumnom roku. Ja to nisam nikada primetio i smatram da je to potpuno netačno. Mislim da postoji mehanizam na osnovu kojeg pčele procenjuju da li je matica sparena. Ako jeste, uobičajno je hrane i matica potom pronese i to bude radiličko leglo. Najčešće se dešava da matica koja nije sposobna da nosi ne nosi uopšte. Ne mora značiti da se nije sparila i može doći do nekog telesng poremećaja u međuvremenu. Pčele se ponašaju kao bezmatak iako je matica prisutna (pojačano brujanje, izgradnja matičnih ćelija – zvončića, smanjena aktivnost). Zato i mislim (praksa mi je to dokazala) da se drušvo dovodi u normalno stanje kada se doda ram sa mladim leglom. To može biti i mogućnost za tihu smenu (uslovno se može rećida se tadavrši tiha smena), jer ponekada mlada matica ne može sneti ni jedno jaje.

Najčešće pčele uklone tu maticu iz košnice, ali može biti i duže vreme u košnici čime se može otežati prijem druge matice koju pčelar dodaje.

Trutovsko leglo (leglo lažnih matica) se pojavljuje kao nužnost opstanka, ali mislim da je povezano i sa promenjenim (poboljšanim) telesnim stanjem pčela koje se hrane pergom i drugim okolnostima. Koliko se sećam, prošle godine je kolega na BH forumu izrazio čuđenje što su se pojavile lažne matice posle nekih 4 dana (ako se ne varam). Matica je sa delom pčele bila na mrežastoj podnjači i tu su pčele počele da grade saće. Blizina matice jo po mom mišljenju uslovila da se pojavi leglo lažnih matica, kao potreba pčela da odgajaju leglo. Slično sam zaključio i kod mojih LR oplodnjaka, gde je u okviru jedne pregrade bilo 4 puna rama legla lažnih matica. Leglo je bilo, kako ono kažu pčelari – ćebe. U momentu me zavaralo i mislio sam da je radiličko, jer nikada nisam vide potpuno zaležen ram od strane lažnih matica. Čak mislim da i zvuk vrlo bliskog društva koje ima maticu može ovome doprineti (društva koje je u istoj košnici sa nekom pregradom koja razdvaja dve celine). Vrsta pregrade pri ovome može imati uticaja.


U momentu pronošenja mlade matice se može javiti poneka ćelija trutovskog legla (ali samo poneka, a ne neka veća površina). Nikako nije prirodno da pčele odgajaju trutovsko leglo u razdoblju nakon nedostatka matice ili potrebe za razvojem ili obnovom društva. Ako bi se pojavila neka veća površina, pčele bi očistile to leglo u samom početku. Navešću odmah dva očigledna primera gde se ovo jasno i nedvosmisleno uočava. Kada se društvu bilo koje snage zameni matica, ona nikada ne zanosi trutovsko leglo u početku, iako je društvo vrlo jako i blizu rojevog nagona (kada je trutovsko leglo vrlo prisutno). Kad sam već naveo rojevi nagon, pčele mogu pri zameni matice prekinuto rojevi nagon (što se dešava u najvećem broju slučajeva početnog rjevog nagona). Ovo su neki pčelari uočili i primenjuju ovaj metod. Drugi primer je izbacivanje trutova iako je paša prilično obilna (nedavni primer pri dobrom medenju suncokreta). Trutovi bi bili potrebni kada društvo dostigne puni razvoj ili se pri tome poboljša i telesni sastav pčela (rojevi nagon). Ni tiha smena tu nije izuzetak. Ako je to loša tiha smena, kako sam je nazvao, a to je dugotrajno slabljenje društva usled slabosti matice, pčele će opet imati obilje perge za sopstvenu ishranu. U slučaju dobre tihe smene (sa nadprosečnom količinom legla), opet će biti postignut određeni podsticaj da pčele odgajaju trutove. Koji bi to podsticaji bili, ne bih da špekulišem. To je posao za nekog biologa ili naučnika odgovarajue struke. Podsticaji mogu biti mirisni, telesni  (promenjeno ponašanje pčela zbog poboljšanog ili oslabljeno telesnog sastava), temperaturni, zvučni ili neki drugi, zajedno ili pojedinačno.

Tako bih zaključio da ne postoji prirodna potreba pčela da gaje trutovsko leglo kada je opstanak pčela u pitanju i tu nema „voljnog“ podsticaja pčela ili težnje matice ( da pčele ili matica to rade sa određenom namerom). Izuzetak je neki nedostatak matice, to ne treba zaboraviti i to je isto pitanje opstanka, ali u sasvim drugim okolnostima. Kako utiču pčele pratilje ne znam. Ne znam u smislu da postoji neko naučno objašnjenje nasalo nakon dugog i temeljnog posmatranja. Možda postoje neki podaci, ali meni nisu poznati. Na to koje će jaje gde matica zaneti, postoji tumačnje da ima uticaj promer i oblik ćelije legla i da matica vrši procnu ćelije. To ne bi trebalo da je sporno. Uticaj pratilja mi nije poznat, ali bi mogao da bude odraz opšteg stanja u društvu i i spremnost pčela da odgaje i trutovsko leglo. To bi mogli biti podsticaji koje sam naveo.



PS

Ne znam zašto upozorenje da se ne rugam. Pitanje i nedoumice početnika treba svako pitanje shvatiti ozbiljno. Ako si mislila ne neke varnice koje su „sevale“ u temi o tvom pčelinjaku...znam ponekada da budem neugodan, ali retko kada prema početnicima. Tako da nije bilo potrebe za upozorenjem da se ne rugam. Nadam se da sam svim početnicima izašao u susret koliko je to u mojoj moći.