Autor Tema: RAZNA PITANJA  (Pročitano 621338 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dragan Stantić

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 266
  • Pol: Muškarac
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #915 poslato: Avgust 27, 2015, 21:40:50 »
Imam dosta poluokvira sa trutovskim saćem (sve djevičansko) dali da to pretapam ili da ostavim za medišta?

Anto, trutovsko a devičansko, to mi baš nije jasno, biće da je to medno saće, ako si stavljao ram bez satne osnove u medište, pčele znaju povući malo veće ćelije za skladištenje meda od onih radiličkih, tako da je sve u redu sa tim ramovima, ostavi ih za medišta.

Van mreže Anto Dankić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 838
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Slavonski Brod, Jelas
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #916 poslato: Avgust 27, 2015, 22:23:32 »
Ćelije su veće od radiličkih pa ih onda zovem trutovska. Nisu nikad zalijegana pa su djevičanska. Danas sam ostavio sva koja su imalo pravilno izgrađena, dok ona nepravilna i samo djelomično izgrađena su išla u reciklažu.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #917 poslato: Avgust 27, 2015, 23:27:59 »
Зашто би остављао трутовско саће или неправилно саће. Некада сам тако добијао прилично воска. Ево, пре око 2 месеца сам решио да поново тако радим. У сваки полунаставак ћу убацивати празне рамове (са којима иначе не знам шта ћу, јер су рађени за хоризонтално ужичавање). После врцања и чишћења се ваде из кошнице и све се претопи па опет поново. Добије се тако пуно воска који се лако истопи у обичном казану за топљење масти. Посао се ради шаблонски и у серији, тако да је то једноставно.



ПС


Мој син је журио да убаци што више саћа за багремову пашу и „упуцао“ се у пределу слепоочнице (скратио ми је живот 20 година – упуцао се кламфицом од 32 мм која је цела ушла у главу) и "заглавио" у болницу. Објашњавао ми је да је хтео да све буде спремно навреме и да је то ствар изазова, а не интереса. Онда сам одржао предавање да је боље мало стати, када нешто не може да се постигне и наћи најбоље решење. Некада сам користио управо то решење: када не постигнем да убацим довољно основа, убацивао сам празне рамове. Сада се враћам на стари начин добијања више воска (али у много већем обиму, са намером да то радимо стално). Рамове за полумедишта која сам тада урадио за хоризонтално ужичавање бих морао да држим ту да сметају или бацим (понешто сам и поклонио, али то није „стратегијско решење“). Овако сам решио три проблема: не морам да ужичавам хоризонтално, јер је то смарање, употребићу непотребан ивентар и научио сам сина да увек има доброг решења за сваки проблем (само је требао да ме пита шта да (не) ради :) :) - понекада уместо додатног напора треба размислити и урадити другачије).


Не треба наглашавати да је восак прилично скуп, али и производ који већина нас помало запоставља и сматра споредним производом. А може да се ради циљано и на производњи воска.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Anto Dankić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 838
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Slavonski Brod, Jelas
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #918 poslato: Avgust 28, 2015, 03:24:28 »
Dragane, i ja sam ove godine stavljao prazne poluokvire ali se tu dešava jedan problem da pčele ne grade saće po sredini satonoše već i sa strane  pogotovo ako se stave samo prazni okviri. Zato ću staviti na poluokvire samo početak satne osnove (1cm)  i to  sve u plodište tako da na donjoj letvici ujedno dobijam građevnjak za  hvatanje varoe a u poluokviru mlado saće. Możda čak stavljati i po 2 poluokvira u plodište pa izrezivati građevinjake svakih 15ak dana naizmjence. Imao sam još jedan problem sa poluokvirima na u paši a to je da sam stavljao naizmjence izgrađeni pa neizgrađeni poluokvir i dešavalo mi se da onaj izgrađeni izgrade do maksimuma tako da uđe u profil ovog neizgrađenog pa dobijem pola dżinovskih poluokvira koje je teško izvrcati i pola nepravilno izgrađenih jer nisu imali mjesta da se izgrade

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #919 poslato: Avgust 28, 2015, 21:38:01 »
Наравно да постоји тамогућност да граде заперке са суседног рама или неко неправилно саће. Али то се углавном дешава ако пчеле нису јаке према простору. То ти је као када се зими извади један рам. Пчеле граде заперке са суседног рама и то више заперака. Јача друштва краћу са огромним заперком који прати обликом суседни рам. Тако да све то може да ипадне добро. Када сам стављао празне рамове, никада ми се није десило да буде неких неправилности. Само што нисам пазио где тачно постављам те рамове, па сам морао да вршим „вештачење“ које је саће радиличко а које трутовско. Зато треба радити тако да се увек зна где се постављају (као када стављам полурам као грађевњак, увек је други десно или на десној страни).

Сасвим је нормално да пчеле продубе саће  до суседног неизграђеног рама, али само ако се закасни са додавањем сатних основа или нешто премешта у паши. Са тим увек треба рачунати. Када се нешто тако деси (а дешава се скоро увек), повадим те рамове који су превише проширени, а остављам оне уже. Понегде и не дирам ниша, ако немам времена да преслажем. Пчеле то у пролеће поравнају и изједначе. Може бити изузетак понеки рам који нису на неким даловима одмакле од сатне основе. Ту треба нешто предузети. Помери се да не буде до оног прешироког или се тестерастим ножем поравна угао тог прешироког. То зависи колико си расположен да се зезаш са појединим рамовима (ја углавном јесам, ако је добар за легло).


Празне рамове намеравам да поставим одмах по врцању багремовог меда, док је простор кошнице мали. Тада пчеле граде паралелно саће. Додавањем дугог наставка се могу заменити места изграђеног и неизграђеног рама. Не намеравам да стављам никакве траке (не сећам се да сам то радио ни као почетник). У суштини треба избегавати да се ради посао пчела, да тако кажем. Али ако постижеш, може то да се ради. Не ваља саби створити навику да радиш нешто што касније тешко постижеш, то је суштина. Онда улазиш у преоптерећеност послом.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže dusan lazic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 917
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: vojka
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #920 poslato: Avgust 29, 2015, 14:39:28 »
Bilo je već reči o ovoj pčelinjoj igri "struganja", ali nekako  nedorečeno, samo predpostavke...

Van mreže Mirko Maric

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 100
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Pancevo
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #921 poslato: Avgust 29, 2015, 17:44:20 »
Ukoliko sada dodje do prestanka legla,a ima jos potrebe za prihranom da li je bolje da nastaviti sa manjim obrocima dok ima polena ili prihraniti sa vecim kolicinama,ili je mozda bolje da ukoliko legla nema prestati sa prihranom i drustvo kasnije spojiti ako nema dovoljno?

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #922 poslato: Avgust 30, 2015, 23:38:47 »
Наравно да треба наставити са прихраном . Написао сам већ да се са умереним оброцима праве најмање грешке. Али, у овој поруци сам написао још нешто што је битно. И умерена прихрана може претрпати простор за неко могуће легло (које је вероватно пчелама потребно иначе га не би ни одгајале више). Ако је друштво већ сада бројно, са обиљем перге, не можеш направити грешку ако наставиш да прихрањујњеш, иако нема легла - ако је при томе зимница недовољна. Умерену прихрану може посматрати као неки касни унос и пчеле то лакше и боље прераде него обилне оброке. Ако већ има прилично хране и процењујеш да би било довољно, настави се још неко време са врло малим оброцима (ја им додајем 0,2 л на завршетку прихрањивања и то само друштвима за које знам да им овакав ритам прихране чини добро, а не свима).

И ако дође до појаве легла (што је врло могуће и зависи од спољних услова), простор расположив за легло није толико велики да би пчеле припремиле огроман број ћелија за легло. Тако да нема речи о штети која се добија стимулативним прихрањивањем врло малим оброцима (ово је штетно када су залихе слабе).



Bilo je već reči o ovoj pčelinjoj igri "struganja", ali nekako  nedorečeno, samo predpostavke...


Дуле, не знам шта је о овоме писано, али сам пре неколико година написао мој закључак. Ако ти неје тешко, погледај легло у тој кошници и може се проверити колико је моје размишљање исправно. Зашто то раде не знам. Нисам пуно посматрао ту појаву већ сам је прихватио као такву.

Pomoc pcelarima pocetnicima
« Одговор #1486 послато: 24-06-2011, 21:11:49 »


"Čekamo Vladana Pavlovića da opiše jasno o čemu se radi i onda zaključujemo koji klasični ili savremeni ples je u pitanju. Ozbiljniji pristup ne govori o klasičnim plesovima već o pčelama koje su u “Pčelaru” opisane kao strugarice. Takvu pojavu sam prvi put primetio 2000. godine. Čini mi se da je te godine bila izraženija sunčeva aktivnost. Moja pretpostavka je da pčele reaguju na to. Postoji mogućnost da utiče i oštećenost ozonskog omotača, što takođe daje mogućnost pojačanog zračenja. Takođe pretpostavljam da pčela teži da na neki sebi svojstven “zaštiti” leglo jer je oblik koji je na nastavku približno odgovarao preseku gnezda koje se projektuje na prednji osunčani zid košnice. Ako pojava nije masovno zastupljena može se pretpostaviti da je sunčevo zračenje umereno snažnog inteziteta i da raguju neka društva koja su osetljivija (što bi rek`o ja koji neumereno koristim strane izraze: senzibilnija društva)."





Занимљиво је да је кошница на којој је изражено деловање стругарица један део дана у хладу (пре подне).
« Poslednja izmena: Avgust 31, 2015, 00:09:21 od strane Dragan Šošić »
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže dusan lazic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 917
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: vojka
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #923 poslato: Avgust 31, 2015, 11:11:00 »
Šole, ovo što sam prikazao je severna strana kontejnera. To je slikano 06.08. 2015. Kasnije sam sve više ovo video- skoro na svim društvima. Na osnovu površine koju pokrivaju na prednjoj dasci, može se skoro precizno odrediti jačina društva. Kod slabih - nema.
   Nije meni tako zdravo jako ni važno, time nek se bave naučnici  ;) :D .
Hvala. Živ bio.

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2403
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #924 poslato: Septembar 01, 2015, 09:33:53 »
 
 
                    Исту појаву пчела " стругачица " како их назвасте сам приметио у више наврата на свом пчелињаку. Интересантно је објашњење зашто се овако понашају.

Van mreže Драган Нешковић

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1406
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica 174м
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #925 poslato: Septembar 01, 2015, 15:04:12 »
И код мене на пчелињаку има те појаве. Лета су окренута ка југу, а када пчеле крену у ту активност, прекрију скоро цео први наставак и део другог, како кад и како где.

Van mreže Anto Dankić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 838
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Slavonski Brod, Jelas
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #926 poslato: Septembar 01, 2015, 19:38:30 »
Večeras istočna strana kontejnera odavno već u sjenci....

Van mreže Mirko Maric

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 100
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Pancevo
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #927 poslato: Septembar 03, 2015, 21:54:11 »
Pre jedno desetak dana sam ramove(na njima je i poklopljen med)  koje su za pretapanje
stavio nekim drustvima preko poklopne daske(u mojem slucaju folije na kojoj sam  ostavio 1-2cm prostora na prednjoj strani da predju u nastavak  iznad)pcele su dosta slabo prenele med.Da li mozda pcele taj prostor smatraju kao svoj pa ga zato slabo prenose ili je vec dosta kasno pa nece da otvaraju poklopljen med?

Van mreže Dejan Damnjanovic

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 284
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Rakinac
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #928 poslato: Septembar 03, 2015, 22:01:53 »
I kod mene isto slabo ja ga stavio u zbeg ali vrlo slabo ga prenose za ovih 10-ak dana!Mozda bi trebalo malo da se zagrebo alu u ovakvim vremenskim uslovima je opasno to uraditi zbog grabezi!
Ако некоме поклонимо чашу меда,
нахранићемо гa за један дан,
а ако га научимо пчеларењу,
нахранићемо га за цео живош.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #929 poslato: Septembar 03, 2015, 22:48:23 »
Сматрају тај простор својим само зато што и временске услове сматрају „својим“. Топло је и пчеле имају осећај да се могу још развијати (уз унос понеке трунке нектара и добар унос полена – бар код мене је такво стање).

Пчеле у оваквим условима и даље не преносе мед. Чак је супротно од тога – још увек га складиште изнад гнеда. Чак код мене складиште мед изнад поклопне даске (или фолије). Потпуна заблуда је да је стављање рама са медом сигуран начин допуне зимнице*. Може се десити да не пренесу ништа. Чак не преносе ни мед који је у доњем наставку. Кажем, разлог је ово топло време. Ако се додаје сируп, складиште и око легла (у близини гнезда) али  и изнад, било да је други наставак у питању или изнад преграде. Постоји мали предуслов за то, а то је постојање понеког тамнијег рама.



*Ако температуре буду поступно падале, биће и делимичног преношења у предео гнезда. Али, ако би нагло и дугитрајно захладило, тај мед остаје где и јесте. Све зависи од временских услова. Када би дошло до дуготрајнијег захлађења, пчеле би смањивале активности и полако би долазило до „зимске тромости“ и смањења активности, тако да више не преносе пуно меда. Био би потребан нови дуготрајнији толи талас да преносе храну у средиште кошнице (ближе месту будућег клубета) и то може бити лутрија. Нажалост, људи су прихватили трућање Јевтића и примену методе која уопште није његова и коју не познаје до танчина. И ово је преузео од других као и много других ствари (покрао тачније речено – покрао нечије знање које не разуме) и прави разне видео снимке, држи предавања о свему и свачему па и о органском пчеларењу (а стари доказани амитразџија!). Преношење меда из рама изнад сатоноша није увек сигурно. Могу пренети мед у предео око клубета, али могу и не пренети.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).