Autor Tema: RAZNA PITANJA  (Pročitano 621040 puta)

0 Članovi i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #960 poslato: Septembar 26, 2015, 23:47:02 »
Изгледа да нећш да разумеш. И ја сам лепо препоручио улагање у хладњаче. И развијаћемо се и ми када уложимо...

Баш лепо ћаскамо, одавно нисмо. Кратко, јасно и без смисла?

... Неки граде расхладне коморе.

Једна занимљива у коју сам улазио има малу комору са -80ºЦ за дезинфекцију, већу око ње -18° и све то у трећој са око +4° (температуре сам навео по сећању, можда је мало другачије намештено).


Например, уништавање легла радим тако што рамове ставим у замрзивач на пар дана или пар месеци.

У том смислу препоручујем возила која би користила пчеларима. Хладњача за осредњи пчелињак или за већи пчелињак може ова. Може и комбинација – лепо се купи више малих хладњача.
 


Такоје, у Аустрији подстичу пољопривреду а код нас уништавају. Саамо ту је мала разлика. Један од примера је овде. Колико машина они купе (нових), а пчелари Србије не могу да селе пчеле на најсавременији начин – контејнерски транспорт. Морају да уграде контејнерe на више камиона.

Иначе, био је прилог у Доброј земљи са сајма пољопривреде у Аустрији. И било је речи о механизацији, свременој  „свемирској“ - за пољопривреду. А аустријски пољопривредник добије новац врло брзо. Код нас је скоро исто – мазну пољопривреднику новац док трепне. Ценим твоју реалност за пар кошница, а не ценим то што предлажеш нешто што је из снова као неку рационално употребљиву технику.

Баш лепо ћаскамо, одавно нисмо. Кратко, јасно и без смисла?

У Аустрији држава врати пчелару 60% од инвестиције, што их стимулише да улажу и развијају се.


Мали проблемчић је што огроман број пчелара не може да купи ни камион за превоз пчелињака. Уз то, њихови представници се изборили да морају да „захефтају“ (или на други начин заваре или причврсте) контејнер на возило.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Рајко Борић

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 403
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Прхово и Караш
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #961 poslato: Septembar 27, 2015, 09:20:01 »
...Не ценим то што предлажеш нешто што је из снова као неку рационално употребљиву технику.
Драгане, не предлажем ништа. Пчеларство ми је разонода а знање скромно. Само сам се укључио у дискусију и навео праксе које би ваљало проверити и размотрити.
Мирко је питао:
...vredi li ovakvo tretiranje u drustima u kojima jos ima legla?
Аксиом: третман кад нема легла је најефикаснији.

Недоумице:
- да ли третирати у јесен док има легла?
- да ли уништавати легло или чекати моменат кад га нема?
- ако пчелар одлучи да уништи, како и кад то чинити?
- чиме третирати, колико пута итд.

Проблем варое нису решили сви светски институти, научници и велепчелари па тешко да ћемо ми. Можемо само да се копрцамо.

Што се замрзивача тиче, уверио сам се да је врло користан у пчеларству. Оправио сам бачени сандучар скоро бесплатно. Дуго сам га користио против мољца и ноземе, за чување резервних оквира са медом и слично. Проблеми: заузима место, троши струју и треба га понекад одмрзавати и дезинфиковати.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #962 poslato: Septembar 27, 2015, 22:05:42 »
Друже кажеш да си читао а то радиш и самим тим то је практични предлог који је никакав, ако се има у виду да си саопштио да се тако бириш против ноземе – вероватно „успешно“ (требао би објаснити „ширим масама“ које то температуре уништавају нозему и како се уопште развија болест или какав је поступак са саћем када га одмрзнеш итд.).

Зар није једноставније истопити саће са леглом ако си већ решен да уништиш легло? „Аксиом“ није тачан ако се користи лоше и неисправно средство, ако се не зна како и када применити то средство и у којим условима итд.

И у условима са леглом може бити постигнута врло велика ефикасност. Само што је потребно више третирања или дуже време. Док се сачека стање без легла, оде маст у пропаст :).

Недоумице нису недоумице ако пчелар зна шта и како ради. Ако је појачавано душтво (или спајано – удвајано како Мирко каже), ако је сумњиво јер је можда уочено да има пчела без крила или се већ зна да је било више варое, може се урадити један третман. С тим да пчелар одређује чиме то радити. Али опет подвалчим један а не низ третмана.
Уништавање легла је спорно јер и неко запажање може бити погрешно. Може из легла изаћи нешто више вароа (или се појави неколико пчела без крила), а да то буде само на делу једног рама са леглом. Остало легло може бити потпуно исправно и са ЗИМСКИМ пчелама. И може бити више легла ако је било тихе смене.

Зашто би пчелар уништавао легло када може и на други начин. Ако је зараженост вароом неподношљива, уништи се друштво. Писао сам о неким друштвима које сам решио да уништим, али сам ипак пре тога третирао тимолом и то са 8 или 9 понављања. Када сам решио да их спојим, нашао сам пуне кошнице пчеле. Како је било касно (друга половина септембра), почео сам да их храним. У једном моменту су престале да односе мед није више имало где (храњена медом, наравно јер остало би било катастрофа). Зазимљене и била одлична друштва.

Чиме третирати и колико пута је одлука пчелара. На основу знања и искуства или препорука.
Али не треба чекати јесен да се третира.

Проблем варое се и неће решити врло дуго. Научници могу бити плаћени од некога ко производи препарате (имамо нпр профу „Доситеја“ који рекламира на својим предавањима). Велепчелари су ипак ефикасни колико то реалност захтева. Управо  „хоби“ пчелари (као што си ти) не би требало да се копрцају ако су паметни. Они могу скоро потпуно да истребе вароу у својим друштвима. Проучи мало биолошке (или биолошке и комбиноване) методе и биће ти јасно да замрзивач није средство за обарање варое. Управо биолошки начин борбе са вароом је право уживање: радиш са пчелама а не са фрижидером.

Жив ми био колега и књигу у шаке. Мање прати „друштвене“ теме са гомбањем.
« Poslednja izmena: Septembar 27, 2015, 22:26:40 od strane Dragan Šošić »
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Рајко Борић

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 403
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Прхово и Караш
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #963 poslato: Septembar 27, 2015, 23:28:56 »
Друже кажеш да си читао а то радиш и самим тим то је практични предлог који је никакав, ако се има у виду да си саопштио да се тако бириш против ноземе – вероватно „успешно“ (требао би објаснити „ширим масама“ које то температуре уништавају нозему и како се уопште развија болест или какав је поступак са саћем када га одмрзнеш итд.)...

Вароу сам мислио да могу искоренити, био сам врло упоран, свашта сам радио, чак и прашење шећером (од којег нема скоро никакве користи) али се вароа ипак појављује.
Питање за Драгана: кад би (за опкладу например) хтео да потпуно очистиш једно издвојено друштво од варое, како би то радио?

Ноземозу, потрђену на вет.факултету успешно сам решио „нозевојем“. Осим два случаја, нисам имао неке веће проблеме са ноземозом.

Споре ноземе и реинфекција су други проблем:
У децембарском "Пчелару"  2012, на 729 страни има одличан чланак Казимира Матовића из ветеринарског института у Краљеву о ноземози. Пише колико у разним условима опстају споре ноземе церане. Угину после пар година у природи, после 4 месеца у замрзивачу на -18ºЦ или после пола сата у раствору хлора.
Да будем сигуран, одлучио сам се за хлор па замрзивач у коме је испарио неугодни мирис хлора. Кад извадим из замрзивача оставим један дан у соби па ставим у кошницу.

Извор првобитне инфекције је трећи проблем:
А. Бикар сматра да су биљне ваши тј. медљика извор ноземозе.
То је касније и потврдио слањем ваши на анализу.

Зар није једноставније истопити саће са леглом ако си већ решен да уништиш легло?
Није. Извадити из кошнице, ставити у замрзивач - два минута.
А врцање, топљење, жичење, сатне основе итд - цео дан за мене плус неколико за пчеле.

Жив ми био колега и књигу у шаке. Мање прати „друштвене“ теме са гомбањем.
Нешто је замрло па да га обновимо: мислим да је бесмислено што ниси више члан СПОС-а. Неслагање са председником је слаб изговор. Шта радиш, ако ти шофер није симпатичан - изађеш из аутобуса?

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #964 poslato: Septembar 28, 2015, 08:43:50 »
Немам времена да подробније одговорим на твоја запажања (и искуства), али морам ти скренути пажњу на цитат тврдње Бикара. Ако ти ово линковано сматраш озбиљним (глупост коју је дотични написао) онда тешко можемо даље. Управо на групи Апикулт је Бикар написао да је матица (или прехлађен матичњак!!?) разлог појаве кречног легла. То делује као пропуст, али на форуму СПОС-а је човек потврдио то своје "епохално" запажање. Прочитај пажљиво цитат и сам нађи одговор - врло је уочљив.

Krečno leglo je posledica preranog sparivanja matica u proleće kada je još suviše hladno i matica dobije upalu jajnika.
Lek je jedino zamena matice.
Do zamene matice može se delimično suzbiti 1,8% rastvorom soli u destilovanoj vodi koji se fajtalicom raspršuje po saću legla. Ovde treba strogo voditi računa o procentu soli jer 2% soli je smrtonosno za pčele.
Krečnim leglom se NE može zaraziti  košnica u kojoj je matica zdrava. Ovo sam isprobao na dva načina: 1.  okvir iz košnice sa bolesnom maticom sam pokrio sa jedne strane debljom najlon folijom sa jedne strane a sa druge pustio da ga zanese matica sa krečnim leglom. Zaneseni okvir sam posle skidanja folije ubacio u košnicu sa zdravom maticom i nisam uspeo da izazovem zarazu. 2. nakupio sam izbačenog krečnog legla u svim fazama razvoja, samleo u električnom mlinu za kafu i dobijenim prahom posuo otvoreno leglo u zdravoj košnici. U oba slučaja rezultat je bio negativan, pčele su očistile sve i nije se prenela bolest. Zaključak - za taj problem kriva je samo matica zbog njene upale jajnika.

Када ово прочиташ и само мало погледш ток инфекције (било које) биће ти јасно да човек нема појма о животу. Да не спомињем и то да је човек 'ладно написао да је 28 јануара 2012 пчела била успорена и када је попрскао повидон јодом живнуле су. Ко и мало познаје живот пчела (ко је бар два пута погледао унутар кошнице током зиме) схватиће да је човек „изгубљен случај“ за пчеларство. Па пчеле морају бити успорене усред зиме. Не читај свакакве глупости. Спорна је и „куга“ која се током историје некако "чудно појављивала и нестајала" као болест становништва  (у одређеним условима! – иначе, мора се читати историја да се види како „црна смрт“ настаје...), а да не говоримо о појави ноземе (такође у удређеним условима). Потврда присуства микроорганизама (потврђена на вет. факултету) не значи ништа. То су морали тамо да ти потврде јер су стручни. Нема болести без очигледне клиничке слике, тако да никакав проблем ноземе ниси решио замрзивачем.

ПС

Ово је само врло кратак одговор. Замисли какав би био дужи одговор: хитно би ме "спалили на ломачи" и зато нисам члан СПОС-а. Они подржавају једни друге  и у глупостима.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže sasa zivic

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 125
  • Pol: Muškarac
  • 338 Nmv
  • Lokacija pčelinjaka: zaječar 43°51′24.73N 22°21′23.27E
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #965 poslato: Septembar 28, 2015, 20:14:12 »

Нешто је замрло па да га обновимо: мислим да је бесмислено што ниси више члан СПОС-а. Неслагање са председником је слаб изговор. Шта радиш, ако ти шофер није симпатичан - изађеш из аутобуса?
Rajko, ovo ti je glupost epskih razmera...
 Ili još bolje posavetuj ti šofera tog autobusa da nađe druge putnike...pa i Kralj Ibi je tražio novi i bolji narod...šta će mu ovaj...i ovakav
Bolje živeti čitav život kao milijunaš nego li sedam dana u bijedi

Van mreže Dragan Milenković

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 65
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Parcani , 220 m
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #966 poslato: Oktobar 01, 2015, 08:47:41 »
                   Poštovane kolege, ja imam jedno neobično pitanje. Evo sad odgledah neki video snimak (odgledao sam ih stotine), i stalno mi se nameće pitanje kako ovi ljudi rade bez zaštite. Bez rukavica, bez bluze, šešira ma u šorcu i majci. Sada sam gledao neki nemački snimak, žena ih lepo stresa u levak, odvaja ramove sa poklopljenim medom, i sve to žustro. Pa moje pčele me redovno časte sa par uboda, i to kroz farmerke, bluzu, jednom sam probao pregled bez rukavica sa rojem, izujedale su me po rukama, pa bar 10-ak. Doduše jedno društvo se izdvaja, više je ljuto od ostalih. Ne kažem da mi to smeta pri radu, nego se čisto pitam kakve su to njihove pčele, i da li ja možda u nečemu grešim ?
„Leti kao leptir, bodi kao pčela. Nedostatak vere je razlog zašto se ljudi boje izazova, ali ja verujem u sebe.“

Van mreže Milomir Mihajlović

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 97
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Zaječar
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #967 poslato: Oktobar 01, 2015, 12:26:12 »
   Odgovor na ovo tvoje pitanje dao je u jednom postu Dragan Šošić:


    [size=78%]Pitajte pčelari početnici / Odg: SELEKCIJA MATICA-nekoliko pitanja[/size] « poslato: Septembar 27, 2015, 21:45:33 »
Је'с чудо су ти Немци                      (али у коментарима посматрача). Када меди добро и време је лепо, можеш да станеш на лето и да их „бијеш“ неће ти ништа.
 
 Код мене су ове године пчеле изузетно мирне. Било је пар изузетака где је постојао проблем са матицом. То се или роји или иде на тиху смену (или је све љуће док се не замени матица и осатви неко време на миру). Понекој заменим матицу и лепо се смири. Услов је да има нектарске паше, а било је целе године уноса.
 
 То што кажу то је од превелике количине полена може бити при променљивом времену. Лучење нектара је нестално, а тада носе више полена. Када је променљив унос нектара, пчеле су углавном мало љуће.
 
 У твом окружењу треба посматрати шта и колико се прска од усева. То има опак утицај на понашање пчела.
 
 
 ПС
 
 Када сам био млад пчелар, радио сам потпуно без одеће (али баш потпуно) да ухватим боју. Медио је вресак добро и пчеле су биле мирне.
Tuđa ruka svrab ne češa!
Nije srećan onaj koji ima sve što želi već onaj koji ne želi ono što nema.
Čovek se uči dok je živ.

Van mreže Miroslav Jovanović

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 699
  • Lokacija pčelinjaka: Sarbane Ub
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #968 poslato: Oktobar 01, 2015, 13:20:55 »
Kada je unos dobar i lepo vreme nije problem raditi i bez zaštite. Evo slike iz 2012 god. Reč je o roju koji je uredno prihranjivan a lepo vreme...
Više može jedan koji hoće nego dva koji moraju. - Živojin Mišić

Van mreže Anto Dankić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 838
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Slavonski Brod, Jelas
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #969 poslato: Oktobar 01, 2015, 15:01:23 »
Dragane, kada ima obilnog unosa ne bodu (izuzetak je możda repica). Pčele osjete i nečiji strah tako da znaju od dvojice pčelara jednog napadati a drugog ne. Vidio sam i lokalne Tarzane koji se hvale da rade bez zaštite da i njih bodu ali su već postali imuni pa se manje "brecaju". Ja stavljam i bluzu i rukavice tako sam opušteniji pa ako me koja i bocne preżivjeću. U doba kada su jako agresivne ne čačkam oko njih.

Van mreže Milomir Mihajlović

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 97
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Zaječar
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #970 poslato: Oktobar 01, 2015, 15:47:46 »
Najbezbednije je motociklističko odelo od goveđe kože i kaciga na glavu. :)
Tuđa ruka svrab ne češa!
Nije srećan onaj koji ima sve što želi već onaj koji ne želi ono što nema.
Čovek se uči dok je živ.

Van mreže Miroslav Jovanović

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 699
  • Lokacija pčelinjaka: Sarbane Ub
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #971 poslato: Oktobar 01, 2015, 16:08:24 »
Milomire ja mislim da je odelo za kosmonaute ipak bolje.
Više može jedan koji hoće nego dva koji moraju. - Živojin Mišić

Van mreže Milomir Mihajlović

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 97
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Zaječar
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #972 poslato: Oktobar 01, 2015, 16:22:53 »
 U potpunosti se slažem sa tobom Miroslave :D
Tuđa ruka svrab ne češa!
Nije srećan onaj koji ima sve što želi već onaj koji ne želi ono što nema.
Čovek se uči dok je živ.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #973 poslato: Oktobar 01, 2015, 23:54:58 »
Страх је опасан у пчеларству. То је добар пут у алергију на пчелињи убод.

Особа која се плаши има и такве покрете који изазивају пчеле на напад. То је махање рукама или нагло повлачење руке када пчеле са саћа крену да испитају шта им то прилази. Не знам како пчеле рспознају могуће хемијске показатеље страха, али на покрет нервозно реагују и то нарочито када се нагло узмиче. Уколико се дозволи да пчеле „ударе“ у руку при провери угрожености кошнице, углавном се не деси да убоду. Оне које су то решиле ће то и урадити и не може им се побећи, па зато и нема потребе за узмицањем (обично то објашњавам колегама који су почетници или некоме ко је дошао уз њих).

 У моменту "судара" са пчелом не треба махати рукама. То су њихови пролази и пчела сматра да је нападнута. Ако се покушава отерати, доћи ће и друге и озбиљно напасти. Пчела са којом се човек судари зна да буде жустра и да нервозно облеће. Делује да ће напасти, али то не чини док не почне махање рукама.

Наравно да се треба пристојно обући за рад на пчелињаку.  И тада се превише пажње обраћа на то хоће ли пчеле напасти (ово је углавном несвесна реакција и треба о томе водити рачуна). Као и код питања страха, не треба се превише јуначити и радити без одговарајуће одеће (светлих боја). Није добро имати сат на руци или неки накит. Пчеле у том пределу тела нападају и убадају. То би можда био доказ да у излучевинама организма постоје хемијске материје које подстичу пчеле на напад и да је око сата нпр. већа концетрација. Има ли и ту утицаја електрицитет који се може ту више испољити би би такође било за проверу, коју у просечним условима не можемо проверити.

У сваком случају је за почетнике најважније дасе помире са тим да ће убода бити и никакав страх или претеран опрез неће то спречити. Тада буде и мање убода, јер нема нервознох покрета.


ПС

Иначе, мог убити агресивне и када има доброг уноса. Мислим да је то био случај када је пре пар година воће медило обилно (и били су пуни наставци нектара и било је пуно воћног меда за врцање), а многи су се жалили на невероватну агресивност. И даље мислим да су пчеле биле подстакнуте хемијским средствима која се користе у пољопривреди. Тада су нпр. код мене пчеле биле врло мирне. Писао сам да је то и случај са репицом. Знам када су ми пчеле на репици биле толико њуте да се није могло прићи пчелињаку на неколико десетина метара или туда пролазити. А било је и тога да су пчеле на репици у условима хладнијег и облачног времена носиле много нектара и биле невероватно мирне.

Могу бити нешто нервозније и када меди багрем и време је променљиво и има уноса. Врло је могуће да електрицитет утиче и ако је тачно да им електрицитет помаже при одабиру цвета то може пчелама реметити коришћење паше (вероватно се нисам најбоље изразио, али мислим да ће бити јасно о чему се ради). Не треба занемарити да се и у време цветања багрема могу у околини користити хемикалије за третирање пољопривред них засада.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Milenković

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 65
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Parcani , 220 m
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #974 poslato: Oktobar 02, 2015, 08:24:30 »
                         Хвала колеге на саветима. Све то сам донекле и сам претпостављао. Само сам се питао, знајући да пчеле реагују на лупање на пчелињаку и нагле покрете у смислу хитрог бацања наставака и рамова, а та Немица на снимку брате тако брзо ради, као да су слагање дрва у питању. Мислио сам да ли има нечег битног што их смирује.
                        Што се тиче страха немам га нимало, јер сам још као дете растао уз пчеле, мој драги покојни деда их је држао, и нјегов деда такође. Нажалост преминуо је док сам још био мали, па ми није стигао пренети своја искуства. Отац се тиме није бавио јер друг "...." их је све одвео у фабрике.
                            Иначе када сам одузимао наставке за врцање, биле су бесне катастрофа, наравно једна ме уједа за руку, друга кроз фармерке за бутину, али ја стварно на то не реагујем ( чак ми мало и прија њихов убод ).
Е сад поставља се питање чему служе заштитна одела, ако их нико не користи. Поздрав свима
„Leti kao leptir, bodi kao pčela. Nedostatak vere je razlog zašto se ljudi boje izazova, ali ja verujem u sebe.“