Најкраће могуће:
Двоматичне кошнице зазимим на 2 ЛР наставка (мада тежим да ми и двоматична друштва буду са полумедиштима, тако да једно друштво има ЛР наставак а друго 2 полумедишта). Између наставака је табла лексана и друштва немају додира: зимују као двојна друштва. Извађен је по један рам.
У пролеће релативно рано удвајам друштва да буду двоматична, користећи „приручна средства“ а то је обичан збег између и горње друштво има лето на матичној решетки. За удвајање се спремама да направим мреже на раму (у Пчелару је о овоме писао Пејановић). Разлог је што је превелики простор у збегу, што током раног пролећа није баш нека повољност.
Поуздан знак да су се пчеле сјединиле је градња заперка у доњем сруштву и матица одмах залеже то саће. Тада се склања збег, поставља матична решетка и друштво је двоматично. Ако су друштва јака, одмах у средину убацујем полумедишни
тамнији рам. После неког времена, пчеле преносе мед у горње плодиште (и ту буде и више легла, а више полена је у доњем плодишту). Тада се мењају места наставцима (ако су боје наставака различите, нема значаја – само им заменим места и ништа не прилагођавам пређашњем стању). Циљ замене места наставцима није повећање количине легла. Основно је не дозволити пчели да ствара превелике залихе поклопљеног меда у венцима горњег плодишта. Тиме се дешава оно што сам написао да пчела „омеђи“ свој простор на свој начин и то је пут до ројевог нагона – додате наставке пчеле слабије посеђују, јер имају залихе и много пчела и легла и једноставно иду на ројење и ушле су у процес ројевог нагона далеко пре но што се може запазити по назнакама које друштво показује.
Циљ убацивања полурамова је додавање полумедишта које ће пчеле одмах запоседнути због легла. Када ће се ставити полумедишта, зависи од снаге друштва и од паше, наравно.
И то је сва филозофија рада. Тако радим и са једноматичним друштвима. За први део рада, ЛР плодиште се спусти на поњачу, додају недостајући рамови у полумедишту и тек када паша крене, неколико дана, додаје се друго (и остала полумедишта по потреби). Пре пар дана сине је почео да пребације на летњи распоред наставака. Урађено је око пола пчелињака тако, а остале су још у зимском распореду наставака. Какво је време и не жури ми се нешто. У условима ранијег развоја, ово се све уради раније, подигне залежени полурам у полумедиште и постави матична решетка. До зазимљавања, плодишта више и не гледам (осим ако нешто нисам забележио или онако ради личног задовољства - а некад ни тада

). Када се користе полумедишта ради се
само наставком. Иначе, ја лично волим да видим колико има легла, а син то и не гледа. Не пребацује на летњи распоред ако друштво није довољно јако
*.
Можда делује сложено, али није - ради се искључиво наставком (ако се замемари ситан посао рада рамом, када се та два полурама узимају и постављају у полумедиште које иде изнад и потом се додају остала полумедишта - поступно их додајем и никада не „набацам“ сва полумедишта која би по процени била потребна).
Користим само једну матичну решетку.
Послове не обављам по неком „календару“ рада, већ по томе „кад стигнем“. И стигнем – до сада ми се ни једна двоматична кошница није изројила (изузетак је 1999 година када сам цео пчелињак удвојио двоматично јер нисам могао да селим и удвајао сам да избегнем ројеви нагон; Кошница која се изројила је већ пре удвајања била у тежем ројевом нагону). Поновио бих да ми рад на пчелињаку дође као неки „споредан рад“ (зато сам и написао: радим када стигнем), јер све време се зевзечим око матичњака током априла (па и читаве сезоне

). Тако да је чест случај да ми прилично друштава буде у зимском распореду до пола багрема. Када не бих радио око одгоја матичњака и матица, посао око пчелињака би био лак. Уз то, радим у форми, син такође ради у фирми и онда не изгледа то тако лако. А уради се све – кад тад!

Баш када сам зазимио нека помоћна друштва

, стигло време да их спремам за пуњење оплодњака

.
Иначе, десило ми ових дана се да је решетка оштећена и обе матице су биле у једном плодишту и ту се лепо „поделиле“ – једна лева страна плодишта, а друга десно и само „шнирају“.
*За разлику од многих пчелара, ја не сматрам да слаба друштва треба спојити јер од њих нема неке користи. Нема, зато што је пчелар заслужан што су слаба, али
нема никаквог рада око њих. Ради се све остало и једног дана та слаба „изненаде“ јер ојачају. Изузетак би била нека болесна друштва, али таквих нисам одавно видео на свом пчелињаку.