RAZNA PITANJA

[Dragan Šošić]

Најкраће могуће:

Двоматичне кошнице зазимим на 2 ЛР наставка (мада тежим да ми и двоматична друштва буду са полумедиштима, тако да једно друштво има ЛР наставак а друго 2 полумедишта). Између наставака је табла лексана и друштва немају додира: зимују као двојна друштва. Извађен је по један рам.

У пролеће релативно рано удвајам друштва да буду двоматична, користећи „приручна средства“ а то је обичан збег између и горње друштво има лето на матичној решетки. За удвајање се спремама да направим мреже на раму (у Пчелару је о овоме писао Пејановић). Разлог је што је превелики простор у збегу, што током раног пролећа није баш нека повољност.

Поуздан знак да су се пчеле сјединиле је градња заперка у доњем сруштву и матица одмах залеже то саће. Тада се склања збег, поставља матична решетка и друштво је двоматично. Ако су друштва јака, одмах у средину убацујем полумедишни тамнији рам. После неког времена, пчеле преносе мед у горње плодиште (и ту буде и више легла, а више полена је у доњем плодишту). Тада се мењају места наставцима (ако су боје наставака различите, нема значаја – само им заменим места и ништа не прилагођавам пређашњем стању). Циљ замене места наставцима није повећање количине легла. Основно је не дозволити пчели да ствара превелике залихе поклопљеног меда у венцима горњег плодишта. Тиме се дешава оно што сам написао да пчела „омеђи“ свој простор на свој начин и то је пут до ројевог нагона – додате наставке пчеле слабије посеђују, јер имају залихе и много пчела и легла и једноставно иду на ројење и ушле су у процес ројевог нагона далеко пре но што се може запазити по назнакама које друштво показује.

Циљ убацивања полурамова је додавање полумедишта које ће пчеле одмах запоседнути због легла. Када ће се ставити полумедишта, зависи од снаге друштва и од паше, наравно.

И то је сва филозофија рада. Тако радим и са једноматичним друштвима. За први део рада, ЛР плодиште се спусти на поњачу, додају недостајући рамови у полумедишту и тек када паша крене, неколико дана, додаје се друго (и остала полумедишта по потреби). Пре пар дана сине је почео да пребације на летњи распоред наставака. Урађено је око пола пчелињака тако, а остале су још у зимском распореду наставака. Какво је време и не жури ми се нешто. У условима ранијег развоја, ово се све уради раније, подигне залежени полурам у полумедиште и постави матична решетка. До зазимљавања, плодишта више и не гледам (осим ако нешто нисам забележио или онако ради личног задовољства - а некад ни тада ). Када се користе полумедишта ради се само наставком. Иначе, ја лично волим да видим колико има легла, а син то и не гледа. Не пребацује на летњи распоред ако друштво није довољно јако*.

Можда делује сложено, али  није - ради се искључиво наставком (ако се замемари ситан посао рада рамом, када се та два полурама узимају и постављају у полумедиште које иде изнад и потом се додају остала полумедишта - поступно их додајем и никада не „набацам“ сва полумедишта која би по процени била потребна).

Користим само једну матичну решетку.


Послове не обављам по неком „календару“ рада, већ по томе „кад стигнем“. И стигнем – до сада ми се ни једна двоматична кошница није изројила (изузетак је 1999 година када сам цео пчелињак удвојио двоматично јер нисам могао да селим и удвајао сам да избегнем ројеви нагон; Кошница која се изројила је већ пре удвајања била у тежем ројевом нагону). Поновио бих да ми рад на пчелињаку дође као неки „споредан рад“ (зато сам и написао: радим када стигнем), јер све време се зевзечим око матичњака током априла (па и читаве сезоне ). Тако да је чест случај да ми прилично друштава буде у зимском распореду до пола багрема. Када не бих радио око одгоја матичњака и матица, посао око пчелињака би био лак. Уз то, радим у форми, син такође ради у фирми и онда не изгледа то тако лако. А уради се све – кад тад! Баш када сам зазимио нека помоћна друштва , стигло време да их спремам за пуњење оплодњака .

Иначе, десило ми ових дана се да је решетка оштећена и обе матице су биле у једном плодишту и ту се лепо „поделиле“ – једна лева страна плодишта, а друга десно и само „шнирају“.




*За разлику од многих пчелара, ја не сматрам да слаба друштва треба спојити јер од њих нема неке користи. Нема, зато што је пчелар заслужан што су слаба, али нема никаквог рада око њих. Ради се све остало и једног дана та слаба „изненаде“ јер ојачају. Изузетак би била нека болесна друштва, али таквих нисам одавно видео на свом пчелињаку.

[Dragan Šošić]

Додао бих нешто што је битно и што одређује рад. То су услови паше и сл. Што значи да се радови изводе према условима у сопственом окружењу или начину пчеларења (сеоба итд) и временским приликама дате године.

Живим у Малој Моштаници код Обреновца која је већ пренасељена пчелама. Ове године је нпр. врло слабо искоришћена паша: дрена, џанарике и црног трна. Остало воће је такође половично искоришћено и то је врло битна ставка. У условима овакве пренасељености кошницама било би трагично, ако бих „развлачио“ друштва преко мере.

Врло добри услови, када се искористи готово све у окружењу и буде доброг уноса, само помере радове тако да се пре пресложе кошнице. Ништа битно не мењам.

Ако је време повољно и услови изузетни, пчелињак се релативно брзо постави у летњи распред наставака. Лакше је тако урадити, него стављати наставке, па када захлади у априлу скидати или поставњати некакве преграде (фолије или слично) између наставака. Треба знати да захлађење у априлу може бити и дуготрајније и да изнад филије у наставку може бити „потоп“ ос влаге и буђи  по целом наставку. Ко то није видео, не може разумети. Наравно, на грешкама се учи (ваљда и научи).

[milosav moretic]

Da, da, sve je u sustini stvar filozofije koju zivis u zivotu, jer pcelar prvo mora da upozna pcelu i pcelinju zajednicu, da je oseca, da poznaje tehnike pcelarenja ... i da joj u sustini pomaze u njenom zivotu i radu kako bi i on imao koristi od svega toga. Upoznavsi zivot pcele i pcelinje zajednice, ne sme se zaboraviti, odnosno mora se imati na umu da i okruzenje i uslovi u kojima ona zivi, godisnje doba i klimatski faktori, kao i trenutno stanje(kondicija) iste govore pcelaru sta i kako treba ciniti.
  Ako nekome hoces da pomognes, nemoj mu smetati, nemoj mu odmagati. Jer, dzabe je nekada tvoja aktiva ako je tada bilo bolje biti u pasivi. E sad, treba osetiti kad, sta, kako i koliko a sto nije mala stvar. U sustin u tome i jeste stvar.
 Za mene je u ovim mojim godinama, kada je pcelarenjne u pitanju, bilo otkrovenje da u bilo koje doba godine i bilo koje doba dana, cak i sa baterijskom lampom treba biti aktivan u pcelinjaku(da me ne shvatite pogreno).
 Jer, pcelarenje je zivot.
 E, tek tada mozes biti Sosic.
Pozdrav iz Sumadije
 PS. Ja, kao svi na pocetku(cuj, na pocetku) radim sa jednomaticnim pcelinjim zajednicama. 

[Bojan Nekic]

Konacno nadjoh pravu temu...pitanje za starije i iskusnije kolege.
Da li je pametno da prevesam sredisnji ram sa leglom u mediste, da bi ih pcele izvukle, posto su sve satne osnove?
Pitam zbog ovog nestabilnog vremena, sad su nocne temperature oko 8,9C najavili za nedelju pad temp. i kisu a u ponedeljak 7,8 C dnevna, nocna jos i niza.
Naime, pre 10ak dana sam stavio medista prevesao predzadnje ramove sa obe strane i NISTA!
A bagrem procvetao!!
Ili da ostavim ovako kako jeste dok ne zamedi pa mozda predju, ili sta...?

[Dragan Šošić]

Можеш  сутра да превешаш и требало би да за кратко време има 4 изграђене основе (под условом да није неки јад од друштва).

Најбоље је превешати 4+4 рама са леглом. 4 су у доњем наставку, а 4 у горњем (претпостављам да је реч о ЛР кошници, јер кажеш да си већ превешао неке рамове). Најбоље би било да рамови који су више бочно и имају венце буду у првом настаку, али с обзиром на могуће јаче захлађње, нека рамови из средине доњег наставка (са леглом до сатоноше) буду у првом, а они са венцима у другом. Основе се стављају до легла и доле и горе. Ако друштво није јако (баш пуно пчела) доле стави рамове са поленом до легла. Легло је наравно целина и рамови са леглом су изнад рамова са леглом у доњем наставку (да не помериш лево или десно) и не сеци легло.

Ако си којим случајем послушао неког "паметњаковића" и имаш извађене увлаке, врети их и никада не вади из подњача, осим када селиш.

Вероватно ти нису градиле основе до подигнутих рамова са изграђеним саћем јер нема уноса. До легла мора да гради саће, ако већ није у ројевом нагону, тада је то мало теже.

Ако чекаш, друштво може да буде на грани за неко време (или да врло тешко спречаваш ројеви нагон).

[Bojan Nekic]

Hvala vam na odgovoru kolega Dragane.
Moja greska je sto nisam npomenuo da su DB kosnice, izvinite.
To su polumedista za DB sa svim satnim osnovama, prevesao sam predposlednji ram sa leve i desne strane, sa pergom i medom.
Imaju hrane, legla na po 7,8 rama. Uvlaku nisam izvlacio.
Najavljuju naredna tri dana zahladjenje. Bagrem procvetao. A ja se smorio nacisto 

[Dragan Šošić]

Бојане, ово што сам написао у поруци може бити корисно некоме ко има ЛР кошнице и има сличан проблем.

Требало је лепо написати које су кошнице у питању и пре свега требало је на време питати како градити сатне основе полумедишта ако немате ни један изграђен полумедишни рам. То је могло бити решено почетком месеца априла када сте поставили питање о грађевњаку. Једним потезом би сте „убили две муве“. У овим порукама је више пута написано да је добро користити рам полумедишта за градњу грађевњака (плаво назначен текст). За то време биле би изграђене и (најмање) две основе полумедишта, што би могло омогућити прелаз пчела у полумедиште (највероватније да би и осигурало, јер би те основе биле залежене).

Namenski postavljen ram na kojem će pčele odgajati isključivo trutovsko leglo se naziva ramom građevnjakom. Uloga ovakvog rama nije samo u redukciji brojnosti varoe. Moguće je u određenoj meri regulisanje brojnosti trutovskih ćelija na ostalim ramovima. Ali kao i puno ostalih činjenica ovo nije apsolutno uvek moguće, jer je pčela živo biće i teško je predvideti i usmeriti svaku reakciju i ponašanje. Početak izgradnje i odgoja trutovskog legla je i pokazatelj stepena oporavka i razvoja zajednice. Tada se pčele približavaju stanju potpune kondicione spremnosti i razvoja jedinki.
Položaj rama građevnjaka u košnici određuje pčelar. I to je predmet rasprava i diskusija na osnovu različitih iskustava. Mora se ozbiljno uzeti u obzir da i objektivnost zaključka o položaju rama građevnjaka može zavisiti od uslova i i geografskog prostora u kojem se dešava ili proverava, ali i od sezonskih uslova koji mogu bitno uticati na efikasnost po pitanju uklanjanja varoe. Imajući ovo u vidu, ne mogu se koristiti iskustva i saznanja koja su sprovođena u npr. hladnijim klimatskim uslovima kao opšti obrazac za položaj ovog rama.
 Ono što se može videti pri istresanju roja u prazan nastavak je da pčele odmah počinju sa gradnjom radiličkog saća (ako se izuzme niz prelaznih ćelija i mogućnost da roj trenutno nema matice). Tek kasnije po obodima saća se grade trutovske ćelije ili na bočnim ramovima, koje će kasnije izgraditi, ako je košnica dovoljne širine. Takođe se mora imati u vidu  i to da gustina pčela na ramovima ima uticaja na stepen ivadiranja legla. Odgoj trutovskog legla se dešava u aktivnoj sezoni pri višim spoljnim temperaturama. U toku leta gustina pčela u centralnim delovima se smanjuje pa su periferni delovi košnica naseljeniji pčelom. To je uslovljeno regulacijom parametara u gnezdu. Varoa ne podnosi najbolje visoke temperature i težiće da naseli leglo u nešto hladnijoj zoni. U svakom slučaju varoa će biti daleko brojnija u delovima košnice gde je najviše pčele na leglu (naročito trurovskom).
Moja iskustva pokazuju da je najbolji položaj građevnjaka po bokovim legla. Mogu biti i dva građevnjaka do bočnih zidova košnice ali ne ramovi pune površine. Dovoljna je i 1/3 za trutovsko leglo, pa je moguće koristiti ram polumedišta za ovu namenu. Isecanje se tada može vršiti u dva navrata. Najbolje je omogućiti pčeli da gradi ram i da ga potom matica zaleže postepeno. To će omogućiti privlačenje više generacija varoe. Isecanje se vrši uglavnom u drugoj polovini leta pri tome ne mislim na astronomske podatke), ali treba znati da će tada do odgoja trutovskog legla doći samo ako ima solidne paše ili se pčele prihranjuju. Ne mora svako prihranjivanje dovesti do odgoja trutovskog legla (odnosno izgradnje saća uopšte, a time i trutovskog saća-građevnjaka) i to zavisi od tipa košnice. Kada se građevnjak iseca kasnije treba pratiti stanje unosa, jer će pri smanjenju unosa i gubitku pčela i opštoj redukciji legla, koji je u skladu sa nastalim uslovima, doći do uništavanja trutovskog legla od strane pčela pa izvesna količina varoa prelazi u radiličke ćelije. To znači da je trutovsko leglo svojevrsni amortizer koji koji odvlači varou sa radiličkog legla, ali može biti i generator razvoja varoe ako se sa građevnjakom neoprezno postupa. Ram građevnjak (ako se želi trutovsko leglo) mora biti postavljen u blizinu gnezda tek kada društvo ojača, ineče će biti i radiličkog legla pa to otežava isecanje

Za varou je bezbednije da na vreme izabere odabranu ćeliju. Dešava se da i pored više otvorenih ćelija, više varoa zaposedne neku ćeliju sa trutovskom larvom iako u neposrednom okruženju imaju ćeliju, takođe sa larvom sličnog uzrasta. Varoa još ne polaže jaja, jer trutovske larve to onemogućavaju. Kada se poklopi ćelija, larva se uspravlja i plete košuljicu. Tek kada se larva uspravi, postoji mogućnost da varoa zaleće prva jaja.

Građevnjake stavljam kao predzadnji ram (ako stavljam samo jedan poluram , to je uvek sa desne strane - tako da uvek znam gde se nalazi). Ubacijem ram polumedišta (LR polumedišta), visine 152 mm. Na ramu su radiličke ćelije, a pri dnu, pčele grade građevnjak sa trutovskim ćelijama. Građevnjak se ubacuje kada je društvo dobro razvijeno, jer se u suprotnom može desiti da deo građevnjaka budu radiličke ćelije ili da ceo građevnjak bude sa radiličkim ćelijama.

Ove godine ću ubacivati u jednom delu društava, jedan ili dva polurama do samog zida. Pisao sam zašto ubacujem građevnjake do zida. Razlog je taj što u nepovoljnim momentima pčele same uništavaju trutovsko leglo i tako izbace i prilično varoe. Ovo se može desiti (i dešava se) po završetku suncokretove paše. Samo što je potrebno da pčele imaju dovoljno prostora (ili da prostor bude prilagođen snazi društva), da se ne skladišti i poklopi med u građevnjaku.
Kada se oslanjate na to da pčele same uklone deo varoe, čišćenjem trutovskog legla, moraju ostali ramovi biti sa što manje tretovskih ćelija.


Nije dobro stavljati izgrađen ram građevnjak, zato što je bolje da matica više dana zaleže građevnjak i time se omogući da više varoa uđe u to leglo (više naraštaja varoe). Izgrađen građevnjak ove površine matica zaleže za jedan dan.

Na većem pčelinjaku je napornije raditi sa građevnjacima, ali se to može poklopiti i sa drugim poslovima. Npr. ove godine ću iz društava odvajati poluramove za formiranje oplodnjaka. Tako da pri formiranju oplodnjaka mogu da se isecaju građevnjaci.

Postoje saveti da se ram građevnjak koristi i u središnjem delu gnezda i da se to uradi rano u proleće. To nije dobro, jer nema potrebe rano preopteretiti društvo da odgaja trutove. Izuzetak je velika naseljenost varoe u tom društvu (ili na pčelinjaku).

Približno optimalno vreme postavljanja rama građevnjaka u mnogim područjima je ovih dana. Mesto postavljanje ram građevnjaka je kao i mnogo toga, predmet rasprava, a time i često gubljenja vremena. Kao dodatak primerenom korišćenja rama građevnjaka i duskusiju po tom pitanju sam iskoristio mogućnost pregleda stava prof Zorana Stanimirovića i „samostalno osmišljene“ tekstove poznatog pčelara praktičara. To je u stvari jedan isti tekst samo se mora drugačije posmatrati. Moje viđenje ove tehnike uklanjanja dela varoe iz košnice je u ovoj poruci, a na fotografijama koje sam danas fotografisao je potvrda mog stava. Postavljanje rama građevnjaka pčelari određuju prema uslovima koji to nameću.

Momenat postavljanja rama građevnjaka se može upariti i sa odvajanjem nešto rojeva. Uzima se ram legla sa pčelom i napravi roj sa leglom iz više košnica, a na mesto oduzetog rama sa postavi građevnjak.


Nedoumice u postavljanju rama građevnjaka se javljaju usled pogrešnog tumačenja (odnosno „doslednih“ i nekritičkog prepisivanja) uputstava, npr. prof Zorana Stanimirivića. Rezultat takvog nekritičkog i neobjašnjenog stava je stalno i zamarajuće linkovanje „ka svojoj stručnoj“ temi, koja obiluje prepisivačkom delatnošću ili ka linku gde je to isto prepisano. Kada to neko odštampa, dobiće loš i nakaradni „udžbenik“ ili priručnik sa puno nejasnoća i nedoumica.

G. prof Stanimirović nastupa sa veterinarskog stanovišta. To bi podrazumevalo „lečenje“, ako bi se to tako moglo nazvati.

Pčelarska praksa je malo složenija i mora se naći neka sredina. Kada bi svi isecali trutovsko leglo, toliko priležno i uporno, „tokom čitave aktivne sezone“ od aprila do jula, postavlja se pitanje šta se dešava sa potrebama sparivanja matica. Takođe, razvoj varoe (i zaposedanje radiličkog legla i štete na njemu)  s proleća je zanemarljiv u odnosu na završetak svih paša i laganu pripremu pčela za zimu, kada pčele prestaju sa odgojem trutovskog legla i kada se sva varoa usmerava ka radiličkom leglu. Korišćenje građevnjaka samo u proleće, okarakterisano kao nedovoljno je tačno, ako se slepo prati teoretski grafikon razvoja varoe i poštuje samo teorija. Ako se u stvarnosti desi da je društvo (ili ceo pčelinjak) sa previše varoe, mora se raditi građevnjacima. Naročito kada se ima u vidu da će se time sačuvati dobar deo pčela jer varoa pre ulazi u trutovsko leglo. Još kada se ima u vidu nastupanje medobera, to je još jedan razlog da se varoa vrati u neke prihvatljivije brojne okvire baš u proleće ramom građevnjakom, a ne hemikalijama. Kasnije će pčele pre obnavljati radiličko nego trutovsko leglo i to daje mogućnost da varoa ošteti dodatni deo radilica.

Takođe, veterinarsko gledište vodi i računa o mogućoj pojavi krečnog legla.

Prepisivački (i nekritički) stav pčelara praktičara to prihvata kao ustaljenu i jedino ispravnu praksu sa samo jednom osnovom: rek'o profesor, a ne veterinarsku meru „lečanja“ (odnosno bezbednijeg smanjenja broja varoa) jako zaraženih društava. Neću komentarisati stav poznatog pčelara praktičara, jer nema blage veze sa životom i nije stav često proklamovanog iskustva, već pogodnost copy-paste mogućnosti. Nije vredno pažnje.


Ram građevnjak se koristi u proleće u slučaju sprečenosti da se obavi kasnojesenji tretman. Bez obzira što neki s proleća u košnice trpaju hemikalije koje zagađuju košnicu, upotreba građevnjaka je bolje rešenje. Bolje, ali teže. Ima i svojih prednosti. To je smanjenje rojevog nagona zbog odgajanja dodatne količine legla i gradnje saća za to leglo.

Gubitak vremena pri gradnji novog saća građevnjaka po isecanju, je povoljnost po svim osnovama. Zapošljava se više pčela i društvo zadržava radno raspoloženje i omogućava dugotrajniji prihvat varoe usled postupnog i višednevnog zaleganja. Pride, dobije se izvesna količina dobrog voska. Ako se uzima u obzir pojava krečnog legla, tu je opet bitnije da je saće sa trutovskim leglom na bokovima gnezda i da je u postupku gradnje. Već korišćeno i isprano trutovsko saće koje se stavlja u sredinu gnezda podstiče pčele da objedine gnezdo u jednu celinu i obavezno ovo trutovsko saće bude zaleženo. U uslovima zahlađenja, pčele često zapuste trutovsko leglo, ne samo na većoj i celovitoj i ujednačenoj površini sa ovim leglom, već i tamo gde ga ima manje i u neposrednoj je blizini radiličkih ćelija. Tada se javi krečno leglo, ali pčele vrlo brzo očiste tih nekoliko ćelija. U slučaju građevnjaka sa većom površinom legla, razvoj gljivica može uzeti maha i preneti se i na radiličko leglo.

Postavljanje rama na gradnju novog trutovskog saća na bokove (ili na jedan bok) gnezda, ovo ne da ublažava, već svodi na najmanju meru. Pčele inače nerado zaležu mlado saće koje se ubaci u oblast gnezda pri nepovoljnim uslovima. Novoizgrađeno trutovsko saće će biti zaleženo tek kada je društvo potpuno spremno za taj poduhvat i tada ga održava bez većih napora. U slučaju vrlo jakog zahlađenja pčele mogu vrlo brzo otklopiti dobar deo  tog građevnjak (ili ceo). Pri tome se odstrani i deo varoe, ali u svakom slučaju (i sasvim sigurno) se omete razvoj jer sve mlade jedinke budu uništene.

Što se tiče mogućnosti pojave krečnog legla na građevnjaku, sa gledišta borbe protiv varoe, to je i neka vrsta prednosti (sa gledišta veterinarske prakse, ovo je manje prihvatljivo i razumem stav prof Stanimirovića). Zato je bolje ne koristiti građevnjake velike površine. Građevnjaci manje površine daju slobodu raznovrsnijeg korišćenja, sa većim vremenskim razmacima postavljanja.


Objašnjenja zašto se to tako radi i zašto se ram stavlja na bokove legla podrazumeva kompletnije sagledavanje većine uslova u košnici i van nje. Može se staviti i do zida košnice. U tom slučaju je bolje da ram ne bude celom površinom građevnjak (trutovsko saće). Može biti podeljen na dva dela, tako da je u jednom delu (oko 2/3 gornje površine rama) radiličko saće, a u donjem delu trutovsko. Ukoliko postoje mogućnosti, najbolje je koristiti ram polumedišta, koji se stavlja u plodište sa većim ramovima.
Ne obeležavam posebno takve ramove, jer ih stavljam na desnu stranu plodišta (kao drugi ram ili do zida). Kada je mlado igraženo trutovsko saće na obodu gnezda, krajem aktivne sezone, pčele poklope to leglo, ali ga vrlo brzo i unište. Pri tome se puno odraslih varoa nađe na uvlaci mrežaste podnjače. Ovo sam imao prilike videti više puta i uočljivo je samo pri jakom napadu varoe. Pri tom kasnom uništavanju trutovskog legla od strane pčela potomstvo varoe (mlađe jedinke) bivaju sve uništene i to nije za podcenjivanje. Kasnijim jačanjem i obnovom društva, pčele ponovo usmere maticu da zaleže građevnjak, koji takođe po zatvaranju uglavnom bude ponovo uništen ili daje mogućnost pčelaru da ga odstrani iz košnice. Ram postavljen u sredinu gnezda ima mogućnost da opstane (naročito ako je u starijem saću) i time se dobija jaka i brojna generacija varoe, koja se potom preusmerava ka radiličkom leglu. Građevnjak koji pčele iznova grade daje mogućnost za višednevni prihvat varoe. To se može videti na jednom od detalja fotografije, po starosti legla (larvi).



Građevnjak na fotografijama je izgrađen i odgajan u uslovima oskudne paše ovih prohladnih dana. Obično se smatra da varoa ulazi neposredno pred poklapanje ćelije sa leglom. Ovo nije tačno i varoa može ući i u ćeliju sa trutovskim leglom dan (ili čak i duže) od momenta poklapanja. Pisao sam o tome da pčele krajem sezone nekoliko dana „kasne“ sa zaposedanjem radiličkog legla, kada je trutovsko leglo samo u tragovima (ima ga par ćelija). Sasvim je moguće i realno da je veća površina sa trutovskim ćelijama privlačnija za varou. Na svim ramovima ove košnice iz koje je građevnjak sa fotografija sam viljuškom razrušio oko stotinu ćelija sa trotovskim leglom koje je pri samom procesu poklapanja i našao sam samo 5 varoa. Svo to trutovsko leglo je razuđeno razbacano po ramovima u grupicama od par trutovskih ćelija, a ima i pojedinačnih. Na fotografijama se vidi da praktično nije otpočelo poklapanje ni jedne ćelije, a varoa se već naselila. Može se već videti i da ima dve varoe u jednoj ćeliji. Najprivlačnije ćelije „nakupe i tri do četiri, a bude ih i do 8 (toliko sam najviše do sada izbrojao) u tek poklopljenoj ćeliji (to znači da se nisu razmnožile unutar ćelije, već su zaposele ćeliju). Zanimljivo je da do vrlo zaraženih ćelija ima i onih koje su na raspolaganju i ima ih mnogo, ali se varoa natrpa samo u u poneke u većem broju.

[Krešo Lesan]

Kako najbrže i najlakše ošistiti trutovsko leglo da ostane čisto saće spremno za topljenje???

[Stivris Milanovski]

Voleo bih da pitam posto sam pocetnik dali mogu kad izvadim ramove od slabih drustva sa pcelama na njima dali mogu da ih dodam u drugoj kosnici bez problema sto su na njima pcele.molim za odgovor od starijih moj komsija kaze da nije radio to nikad pozdrav i medno.

[Anto Dankić]

Kako najbrže i najlakše ošistiti trutovsko leglo da ostane čisto saće spremno za topljenje???

Zašto bi čistio saće, pretopiš ga s trutovima, što ostane baciš (npr. kokošima)

[Dejan Đukić]

ova slika bagrema je napravljena prije 2 dana(prije ovog zahladjenja zadnja 2 dana je temperatura varirala od 2 do 5 stepeni) interesuje me misljenje iskusnijih kolega da li ce od ovog bagrema sta bit' ili ce razocarat' ?


lijep pozdrav

[Dejan Đukić]

Da dopunim sinoc' u toku noci se temperatura spustila na -3...

[Rakovac Goran]

              За багрем ове године најбоље што се може рећи је : " Где би му био крај да није тако близу ".

[Mario Pudrlja]

Kako dodati 4 - ti nastavak na RV-u. Ispod trećeg koji u tom trenu postaje 4 -ti?
Hvala

[Dragan Šošić]

Дејане после прве поруке и слике било је неке наде за тај багрем.


А после друге твоје поруке, слика је и даље лепа  али тешко да ће од багрема бити нешто. Ако буде, то се зове чудо.