Vodopija, ženetrga, cikorija je dugovečna zeljasta biljka, visoka do 1,5 m, ponekad i viša. Cela biljka ima mlečnog soka, osobito mlada. Koren joj je valjkasto-vretenast, čvrst, spolja tamne boje, a iznutra gotovo beo. Stabljika je prava, vrlo tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. Prizemni listovi su u obliku rozete, krupni, dugački, po obodu duboko i nejednako urezani, a oni na stabljici su kraći, duguljasto-kopljasti, manje deljeni, na osnovi do polovine obuhvataju stabljiku. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, svi su jezičasti, udruženi u pojedinačne ili udružene cvasti oko 3 cm u promeru. Cveta obilno preko celog leta.
Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po livadama i pašnjacima, po obodima šuma i drugde. Ponegde se zapuštena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije.
narodna imena: višnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja loćika, želtenica, žućanica, jandrešica, kažiput, konjska trava, konjogriz, modrica, plavocvet, plavulja, podrožnik, radić, sunčevo cveće, cigura, cilkorija, čikora, šantoga, šurlin.
Dr Jovan Tucakov Lečenje biljem - izdanje 1986.
Vodopija daje nektar i polen. Slike pčela na vodopiji ću postaviti kasnije. Pozdrav.
