Zasnivanje novog pčelinjaka od nule EV košnicama

[stevanovic sveto]

Da, upravo tako. Imao sam nekoliko slučajeva da mi se iščuša satonoša jer se bočne letvice zalepe celom dužinom. Onda moram da okrenem nastavak pa odozdo poguram ram da bih ga izvadio iz nastavka. Po meni je i previše tanka bočna letvica. Mislim da ništa neće škoditi ako bi letvica bila debela 8 ili 9 mm. Onda bih satonošu mogao da spojim holšrafom, tada se sigurno ne bi čupala prilikom vađenja rama. A Hofmanov razmak na bočnoj letvici bi takođe pomogao. Ovo su slike od LR polurama koji pripremam za med u saću za ovu godinu, ali mogu da posluže da se lakše shvati ono o čemu sam pisao. Pozdrav.

[Kenan Halilagic]

lazo ima li slika tog rama sa hofman razmakom?

[Esad Jusić]

Hvala ti, Lazo. Ja sam naumio da sve letvice budu iste i to: širina svih 20 mm i debljina 10 mm, osim što će donja biti svega 5x5 mm, a dvoumim se da satonošu okrenem vertikalno (debljina 10 mm i visina 10-15 mm) čime smrtnog prostora i ne i bilo.

Pozdrav, svako dobro!

[Lazovic Zivojin]

lazo ima li slika tog rama sa hofman razmakom?

Sveto postavio slike bočnih stranica i način učvršćivanja istih

Hvala ti, Lazo. Ja sam naumio da sve letvice budu iste i to: širina svih 20 mm i debljina 10 mm, osim što će donja biti svega 5x5 mm, a dvoumim se da satonošu okrenem vertikalno (debljina 10 mm i visina 10-15 mm) čime smrtnog prostora i ne i bilo.

Pozdrav, svako dobro!

Nema na čemu, Esade. Ja inače volim da eksperimentišem, ali to nisam probao. Ne znam da li bi ovakav ram, kako predlažeš, bio dovoljno čvrst pri vrcanju i manipulisanju njime u košnici
Pozdrav

[Esad Jusić]

Lazo, imam već takve ramove i nema problema, osim malčice sa nadograđenim saćem (protivsmrtno saće). Vjerujem da znaš za Tošov ram. Na stranici Slobodana Ž. Jankovića ima više verzija o tome.

Nadam se da se Vojo neće ljutiti zbog ovih izmjena jer neću ja toga puno.

Pozdrav, svako dobro!

[Vojo Brstina]

Hvala ti, Lazo. Ja sam naumio da sve letvice budu iste i to: širina svih 20 mm i debljina 10 mm, osim što će donja biti svega 5x5 mm, a dvoumim se da satonošu okrenem vertikalno (debljina 10 mm i visina 10-15 mm) čime smrtnog prostora i ne i bilo.

Pozdrav, svako dobro!

Lazo, imam već takve ramove i nema problema, osim malčice sa nadograđenim saćem (protivsmrtno saće). Vjerujem da znaš za Tošov ram. Na stranici Slobodana Ž. Jankovića ima više verzija o tome.

Nadam se da se Vojo neće ljutiti zbog ovih izmjena jer neću ja toga puno.

Pozdrav, svako dobro!

Esko, nema nikakve ljutnje Bože sačuvaj.
Evo neko moje mišljenje:
 EV ramovi su dosta niski svega 122 mm i klube obično zahvata 2 nastavka. Pre koji dan kad sam otvorio jednu EV zajednicu našao sam klube u tri EV nastavka, što je sasvim normalno obzirom na visinu ramova. Osim toga ukupan raspon od saća do saća između nastavaka kod EV košnica je svega 20mm (satonoša 8mm+8mm prostor između ramova +4mm donja letvica=20mm).

Potpuno je nepotrebno stvarati takve ramove u cilju prelaska pčela između nastavaka. Taj problem samom konstrukcijom rama i nastavaka je potpuno rešen.

No, dragi moj Esko slobodno ti radi kako ko misliš da je bolje, to meni ništa ne smeta....   
Za bočne letvice opet prihvatam da bočne letvice mogu biti i malo šire pa umesto 6 da se rade na 8 mm.
Takođe je dobro ako se na dnu bočne letvice malo obrusi ugao sa jedne i druge strane..

Kod mene nema mnogo lepljenja propolisom možda i zato što je takav vetrovit teren u kome pčelarim pa je vlažnost u košnicama manja. Naravno i sam pčelar može da usklađivanjem provetrenosti košnice smanji uticaj vlage u košnici pa i unetog propolisa.
isti za volju kod mene skoro da nema nikakvih šuma u okruženju pa su i izvori propolisa daleko manji nego kod pčelara koji u okruženju pčelinjaka imaju kojekakvih šuma.

Pozdrav svima....

[Esad Jusić]

Vojo:

Potpuno je nepotrebno stvarati takve ramove u cilju prelaska pčela između nastavaka. Taj problem samom konstrukcijom rama i nastavaka je potpuno rešen.

Vjeruj da ti vjerujem: pametno nizak ram je ustvari dubok ram (moraju zahvatiti dva nastavka). Probaćemo obe varijante. Mislio sam imati jednu, sad će biti dvije, plus 3 RV, taman da ispoštujem ono oko dozvoljenih 5 komada.

Kod mene ti propolisa ima kao u priči. Pa, pčelinjak mi je tik uz šumu.

Pozdrav, svako dobro!

[Vojo Brstina]

Esko, potpuno si u pravu, klube uvek zahvata najmanje 2 nastavka i uvek je u kontaktu sa hranom.
 Što se tiče izrade košnica, napravi sebi i dvadeset ako hoćeš bilo EV ili RV neka ti je po volji i sa srećom! Radovaću se tvojim uspesima i rezultatima.. 

Esko: Dalje, kako god okrenem, u EV je, zbog tih bočnih letvica, riječ o "košnici" u košnici, što smatram dobrim jer bočne letvice su, ustvari, još po 1 zid košnice, a klube se vrti unutar te "košnice" u košnici. Šta veliš?

Pozdrav, svako dobro!

Dobro si primetio, to je još jedna prednost koju mnogi nisu primetili.
Verujem da ovakva konstrukcija omogućava lakše održavanje temperature u košnici.

Pozdrav svima....

[Esad Jusić]

Vojo:

Dobro si primetio, to je još jedna prednost koju mnogi nisu primetili.

E, moj Vojo, pa nije moja glava za dvije, nego za četiri noge (ha, ha). jesi vidio kako ja sam sebi tepam.

Hvala ti.

Pozdrav, svako dobro!

[Miroslav Jovanović]

Kad smo se već dotakli vlage u košnici. Vidim da neki na rv i eko voja koriste okrugla leta. Želeo bih da čujem Vojin komentar.

[Esad Jusić]

Kad smo se već dotakli vlage u košnici. Vidim da neki na rv i eko voja koriste okrugla leta. Želeo bih da čujem Vojin komentar.

I Nikola Vučinac.

Pozdrav, svako dobro!

[Vojo Brstina]

Kad smo se već dotakli vlage u košnici. Vidim da neki na rv i eko voja koriste okrugla leta. Želeo bih da čujem Vojin komentar.

I Nikola Vučinac.

Pozdrav, svako dobro!

Nisam znao da i Nikola očekuje odgovor (neka mi oprosti ako je čekao odgovor a da nisam primetio pitanje).
Evo odgovora za obojicu, kao i za sve ostale koje interesuje ovo pitanje, naravno..


Kolege Miroslave, Nikola za zimski period svakako da je dobro imati jedno okruglo leto na drugom RV nastavku ako je društvo zazimljeno na 3 ili 4 RV nastavka.
kada se pčele zazime na 5 EV nastavaka onda je takođe dobro da je na trećen nastavku okruglo otvoreno leto prečnika oko 25 do 30mm.

Tokom proleća mislim da je dovoljno samo leto na punoj podnjači.
Kada se zajednica razvije i kad postavimo matičnu rešetku mislim da je dovoljno osim leta na podnjači da pčele imaju i leto na matičnoj rešetki. Ta dva leta zadovoljavaju sve potrebe pčele .
Posle skidanja rešetke dovoljno je samo jedno leto na podnjači.
kada su pčele u klubetu u zimskom periodu kako sam već naveo dobro bi bilo otvoriti i jedno okruglo leto na nastavcima kako sam naveo.

To je neko moje mišljenje a najbolje je kada pčelar na osnovu iskustva i klimatskih uslova na svom terenu izabere neku odgovarajuću opciju.

Pozdrav svima... 

[Esad Jusić]

Vojo, pogrešno sam se izrazio, mislio sam da, pored tebe, i Nikola da svoje mišljenje jer ga cijenim, a znam da na svim nastavcima ima okrugla leta. Dakle, želio sam da Miroslav dobije što potpuniji odgovor.

Usput, snijeg pao i ostao, a jutros -7.

Pozdrav, svako dobro!

[Miroslav Jovanović]

Koliko sam video i Sava Mitić koristi okrugla leta kao i Slobodan Ilić iz Kanade. Ja na svojim imam okrugla leta bez onog na podnjači. Pošto imam obećanje da naselim ove godine dve RV zato sam i pitao Voju šta misli o njima. Hvala na odgovoru.

[Nikola Vucinac]

Moje mišljenje je da treba isprobati sve ono što mi se učini da može biti korisno, a neko je već koristio. Kada sam pročitao knjigu B.Relića rešio sam da napravim široko-niske košnice i pčelarim po tehnologiji B.Relića. Tada sam izbušio i okrugle otvore na svim nastavcima i Brnda je pisao o okruglim letima pa sada samo kombinujem upotrebu okruglih i leta na podnjačama. Prošle jeseni sam pozatvarao leta na podnjačama i ostavio samo okruglo leto na donjem nastavku. Sa tim okruglim letima mogu da se rade raznorazne kombinacije a lako se zatvaraju komadićem sunđera kada ne trebaju. Okrugla leta ne prave štetu, a onda mogu biti od koristi.