Предности и мане разних типова људског размишљања

[Stankovic Miodrag]

Da li je tema na pocetku imala drugaciji naziv?

[Rakovac Goran]

 
 
                    POZDRAV I TRI PUTA BRAVO.pOGODIO SI U SAM CENTAR.

[Dobrica Vulićević]

Ova tema je inspirativna i veliki je izazov da se u njoj učestvuje.
 
Različiti ljudi na različit način pristupaju pčelarstvu, a sve u zavisnosti od svojih ciljeva , mogućnosti i znanja. Ja težim da pčelarim sa što manje utroška rada po košnici, da eliminišem nepotrebne operacije a svoje bavljenje pčelarstvom učinim profitabilnim. Sa pristupom kolege Dragana se slažem, a u iznete brojke i računice nisam siguran. ( Da li je prosek baš 10 kg, da li se neka društva uzimljuju sa 25 a druga sa 15 kg.... )

Činjenica je da nas ova godina tera na ozbiljno razmišljanje kako dalje pčelariti . Radim sa LR košnicom, ali shvatam da je bilo bolje da sam imao košnicu manje zapremine.

[Драган Нешковић]

Колега Добрице,
Ова година је била екстремно лоша, по речима искуснијих колега можда као ниједна пре ње. Она би требала да припада оном малом броју година у неком дужем пчеларском стажу. Мада је све то врло релативно. Међутим овакве године су добре ако из њих извучемо неки бољитак у било ком смислу, практичном или теоријском.
Наравно да изнете бројке нису емпиријски тачне, могу бити и мање, а могу бити и знатно веће драги колега.
Зато сам и написао да се та анализа може умањити и за 90%, па да опет разлика буде значајна. Додуше бар је мени она значајна, можда већини није. Уопште тај пример који сам навео треба само да послужи као пример неког другачијег типа размишљања од уобичајеног, којим би наше млађе колеге могле да стекну неку исправнију слику о свом пчеларском путу, животу и раду.


Када смо код бројки и рачунице, она три примера из анализе можемо да тренутно занемаримо и да у ту анализу уведемо један нови податак. Ти пчелариш са ЛР кошницом, а ја са РВ кошницом. Позната ти је запремина твоје кошнице. Пробај да оквирно израчунаш потрошњу хране у ЛР кошници, колико пчеле у ЛР кошници са обзиром на њено плодиште, потроше хране током године и погледај онда на РВ којом ја пчеларим. Само ову разлику у потрошњи хране током године ако успемо да сачувамо себи, наша пчеларска свакодневница значајно ће се поправити. Видећеш и сам да су она три примера из анализе смешна према овој разлици.
Значи у овом примеру нема никаквих приноса. Чиста рентабилност. Са становишта утрошка рада и средстава. И то нема везе са добрим или лошим сезонама. Једноставно све пчеле морају да однегују легло током године и да при томе троше снагу и енергију.

Ово би био четврти пример у анализи, а има их још прилично. Сваки бизнис мора имати чисте и прагматичне основе да би био успешан, па и пчеларски. То је у принципу и сврха мог писања, дајем пример једног другачијег размишљања. Да ли то моје размишљање припада првом или другом типу људског размишљања, показаће време. У сваком случају мислим да нам овакви разговори свима могу донети добро, што је по мом дубоком уверењу и жеља свих нас на овом форуму.

Поздрав

[Miroslav Jovanović]

Ono što je dobro samo će od sebe zaživeti. Primer je  patent Voje Brstine. Košnica rodna voja iako osporavana od jednog dela pčelarske javnosti širi se dinamičkom progresijom.  Iako sam pčelar amater i sam sam uočio razliku između standardnih  i "malih košnica" na ličnom iskustvu. Imam alpske devotoramne košnice. Ove god sam i uvećao broj društava. Napominjem da prošle zime nisam davao pogače, nisam stimulativno prihranjivao u proleće, nisam koristio satne osnove. Društva su imala buran prolećni razvoj. Ovde kod mene je u stacionaru jedina obilna paša bagrem koja je u potpunosti izostala ove god tako da nisam ni cedio med. Novoformirane rojeve nisam hranio sirupom niti bilo čime mislim pogače ili med. Početkom septembra sam na 21 društvo utrošio oko 75kg šećera ili nešto manje od 4 kg po društvu. Za razliku od mene moj kolega komšija i prijatelj koji je znatno uvećao pčelinjak sa 15 na 50 utrošio je 1200kg šećera na svoje lr košnice. Moje alpinke imaju pun jedan nastavak meda što je nešto oko 14 kg i neću ih otvarati do 15 marta.

[Dobrica Vulićević]

Ja sam tvoje pisanje i shvatio kao poziv na razmišljanje i razbijanje predrasuda. Koliko društva u LR košnicama potroši hrane za godinu dana ne znam tačno, ali ono što potroše ona su i donela. Bitno je koliko im tokom godine ja dam i koliko im ja uzmem. Ako izuzmemo ovu godinu, do sada sam im davao po tri pogače i cca 3 kg šećera za  avgustovsko stimulativno prihranjivanje. Problem je što cenim da će biti sve više godina kao ova, a sve manje godina kao što je bila 2011, pa ću morati sve više da dajem , a sve manje da uzimam.
Da li je tačno da se celo pčelarstvo svodi na borbu za što više legla tokom cele godine ? Šta će mi preveliko leglo posle bagrema, ako ne selim nigde do suncokreta, i ne pravim rojeve - kako da planski redukujem leglo, a društva dovedem u top formu za početak medenja suncokreta  ?

Da li je tačno da samo jaka društva dobro iskoriste pašu, i šta je to jako društvo ? Možda najviše donesu ona društva srednje jačine ? Da li društvo sa istim brojem pčela u LR košnici i sa sličnom strukturom, pri istim pašnim uslovima, donosi približno  isto meda kao društvo u RV, Farar......, odnosno koliki je uticaj same konstrukcije košnice ?
Kako rade pravi majstori na svojim pčelinjacima, i šta nam oni kažu ?

 
 

[Драган Нешковић]

Наравно Дарко,
То је позив на размишљање и то свих нас, без обзира којим кошницама пчеларили или које технологије пчеларења примењивали. Суштина је да људи могу да износе своја мишљења, а да их нико при томе не назива погрдним именима или да исмејава било чији коректно изнет став. Наравно мислим на нормалне и поштене колеге пчеларе.
Врло вероватно да ће пашне (не)прилике ићи у сличном правцу у коме кажеш, па ћемо сви ми морати да се прилагодимо ново-насталим условима. Можда је право питање, шта је то оптимално јако друштво?
Имао сам прилике да на истом месту гледам ЛР, ДБ и РВ кошнице на истој паши. Да будем крајње коректан, РВ доноси бар исто меда као и прве две, мада зна ту да буде и мало другачијих резултата 
Мислим да је Воја Брстина у праву када говори да је врло битан однос броја пчела и легла. То мишљење је нај приближније принципима сврсисходности. Рекао бих да је у томе и суштина успеха његових кошница.

[Vojo Brstina]

Браво другари.
Дискусија иде у правом правцу.

Опростите ми на малој исправки, на више места у темама на Форуму па и овде може се прочитати потпуно погрешна теза о величини РВ кошница у односу на ЛР или ДБ кошнице.
Напоменуо бих да Родна Воја није нити мања а ни већа кошница од ЛР, ДБ или Фарар кошница.
Она, РВ кошница као и ЕВ има исту или приближну запремину саћа као и ЛР или ДБ кошница, једино су рамови мање површине али зато их има више.
Све ове кошнице су настављиве и могу повећавати своју запремину а обзиром да су десеторамне (осим ДБ12) нема смисла тврдити да је нека већа а нека мања кошница, нити да је нека ужа а нека шира. 

Предлажем колеги Драгану покретачу ове теме да своје постове из ове теме одштампа и  са молбом за објављивање пошаље новом, младом уреднику (управо оном кога сам критиковао) часописа Пчелар.
То би био још један испит зрелости за самог уредника али и за целу редакцију часописа Пчелар.
 Због мноштва мојих критика на рачун часописа Пчелар, неспособности уредника и редакције да раде у циљу унапређења српског пчеларства и погрешног упућивања младих пчелара у стотинама погрешних инеодмерених текстова разних аутора о ЛР и ДБ кошницама као и стотинама разноразних бесплатих реклама о њима а све на штету српског пчеларства, које нисам могао да прећутим у теми Часопис Пчелар на Спосовом Форуму више пута сам се оглашавао наводећи да су објављени текстови права и несагледива штета за српско пчеларство и због моје критике то јест те теме (Часопис Пчелар) више пута био  избачен са тог Форума.
 Посебно је интерсеантно како господа уредници са тог форума брижљиво прате на сваког оног ко се огласи да пчелари Родном Војом.

Чланови Извршног Одбора СПОСа као и сам Председник СПОСа у знак захвалности и послушности награђују такве уреднике највећим признањима и заједно са администратором своје послушнике, заустављиваче сваке слободне речи о напредном српском пчеларству  постављају да и даље уређују ( ГУШЕ ) теме о Родној или Еко Воји. Још је ваљда на том Форуму остала само тема Пчерларење Родном Војом од око 30 тема.

Не знам колико још има тема од око 30 тема о Еко Воја кошницама. Мислим да су све те теме потпуно угушене.

Оваквом политиком (демократско гушење по правилнику) највише штете ствара младим пчеларима који се упућују у неекономичну стару технологију неприлагођену нашој раси пчела и нашим климатским условима.
Хвала Богу, на овом нашем Форуму сви имају права и могућности да без уредничке тортуре и цензуре пишу о свом раду и свом пчелињаку.
Ево примера из коменатара колеге Добрице на који ћу да се осврнем и на који ћу дати своје мишљење.       

И ако колега Добрица пчелари са ЛР кошницама (моје миљенице из младости-сада је већ тридесета година од када сам купио својих првих 10 нових ЛР кошница) мислим и надам се да ће врло брзо све своје интересовање усмерити ка лакшем раду, бољем зимовању, бржем пролећном развоју и већим приносима меда то јест РВ кошницама које све то нуде.
Жао ми је што је пропустио прилику да на време у свој пчелињак уврсти Родну Воју која би му својим резултатима показала пут у савременије и економичније пчеларство.

Мислим да твоје представљање колега Добрице управо припада овој теми а посебно што се у њему представљају и резултати рада колега са ЛР и  РВ кошницама у истим условима, па га стога пребацујем и у ову тему, на чему ми надам се нећеш замерити:


 Predstavljanje, Dobrica Vulićević
« poslato: Oktobar 23, 2014, 12:09:04 »CitatOd nedavno sam član ovog foruma. pre nego što u njemu uzmem aktivno učešće red je da vam se predstavim.


Pčelarstvom sam počeo da se bavim 2006. godine. Tu godinu sam iskoristio za upoznavanje sa pčelarstvom i pomagao sam svom kolegi - mentoru na njegovom pčelinjaku. Sećam se da je prvo iskustvo bilo oduzimanje meda na Rudniku i da su me pčele propisno izubadale, ali nisam odustao.


Naredne godine sam nabavio dve LR košnice i sve je dobro krenulo. Ove godine sam uzimio 110 LR društava.  Pomaže mi u bavljenju pčelarstvom moj sinovac, koji ima 18 godina, a već je njegov pčelinjak narastao na 60 društava u LR košnicama. Po potrebi, angažujemo još 3-4 pčelara za poslove oko seljenja i oduzimanja meda. Ova godina me je naterala da razmišljam intenzivno o uvođenju u pčelinjak košnice manje zapremine od LR-a. Pčele držim u okolini Smederevske Palanke, na dve lokacije. Pašne prilike su sledeće : odličan prolećni razvoj, solidan prvi bagrem u stacionaru, bespašno posle prvog bagrema sve do suncokreta. Ako se ne seli na suncokret, ima detelina i korova koji dobro medi u kišnim godinama. Polen nije problem.


Imao sam priliku da posetim pčelinjak gospodina Voje Brstine, mislim 2007 ili 2008 godine. Planirao sam da odmah krenem sa RV košnicom, ali se to nije desilo. Sumnjičavost starijih kolega prema RV košnici, i dobri rezultati sa LR sve do ove godine, odložili su moje upoznavanje sa RV tehnologijom pčelarenja. Tada sam zapazio da su pčele neobično mirne u RV košnicama.   


Kod nas u Palanci jedan pčelar ima RV i LR, orijentaciono po 30 društava. Nisam bio kod njega na pčelinjaku, ali kako kaže, prošle godine je imao osetno bolje rezultate sa društvima u RV košnicama, uz naglašeno manje rada. Drugi pčelar, koji ima cca 90 društava u LR i DB košnicama, ima i jednu RV. Nigde je nije selio, vrlo malo se njom bavio, a ona je na kraju sezone bila puna meda. Sa LR i DB znam kako je prošao.
 
Na ovom forumu sam zapazio da aktivno učestvuje nekoliko vrsnih pčelara, majstora pčelarstva od kojih može nešto da se nauči. Zato sam odlučio da se učlanim.


Pozdrav svima, koji su na ovom forumu


Dobrica Vulićević
Smederevska Palanka

Још једном Велико Хвала колеги Драгану на покретању ове изузетно значајне теме, хвала такође и свим осталим колегама који су узели учешће у овој теми и још једном захвалност колеги Добрици како на учешћу у овој теми тако и на свом представљању на Форуму.

Поздрав свима....
 

[Rakovac Goran]

 
 
 
                    Dobra tema , jos bolje diskusije, korektne, odmerene sa puno argumenata. Svako ko ovo procita morace zaista dobro do razmisli i zamisli se sta i kako radi. Pokretacu teme Draganu jos jednom bravo ne samo na izboru teme vec i na nacinu na koji je prezentira.Vidi se  de je , bez obzira na kratak pcelarski staz, stasao u pravog i ozbiljnog pcelara. Nastavi samo Dragane ,bas tako, iznosenjem suvih cinjenica,nepretenciozno, bez polemika. Sila argumenata je jaca od argumenta sile.Znam i za druga tvoja razmisljanja i odlicno je sto ih ovde na ovaj nacin iznosis.Ovo je ipak nas RV domacinski forum. Ipak, kao sto rece domacin ovog foruma,mozda je vec vreme da se sa istom temom pojavis i na drugim mestima u casopisu Pcelar ili jos na nekom forumu. Tamo verovatno neces biti docekan sa razumevanjem i odobravanjem kao ovde ali nije lose malo ustalasati nasu ucmalu pcelarsku javnost. Tvoje namere su ciste i casne nemas se cega bojati a ako i budes napadnut ne boj se. Znas i sam onu narodnu - Sto je vise protivnika pobeda je veca-.
                     
                     

[Milomir Mihajlović]

Varoa / Одг: OKSALNA KISELINA
« послато: данас у 11:51:49 »
Цитат: Supek Jano  23-10-2014, 18:04:43
Цитат: Srdjan Velickovic  23-10-2014, 17:59:17
Цитат: Milomir Mihajlović  23-10-2014, 17:30:45
Pčele vrlo brzo poližu  jedna drugu tako da oksalna ubrzo uđe u njihovo telo tj. u limfu.

Ne valja pre svega zbog Vas a onda i zbog drugih da ovako razmisljate tj. pisete kolega . Pcele oksalnu kiselinu ne konzumiraju i ona se ne nalazi u njihovim telima . Dejstvo oksalne kiseline na varou je kontaktno .
Slažem se kolega i ovakvo razmišljanje nije prvi put da čujem. Mislim da je dosta pčelara u tabludi što se tiče OK. Da dodam, za OK je potrebno što vlažnije vreme.
Цитат: Srdjan Velickovic  23-10-2014, 18:08:57
 
Ja koga god cujem da tako shvata dejstvo i tretman oksalnom kiselinom pokusam da ubedim u suprtono . Mada postoje i ljudi koje je nemoguce ubediti , na zalost .
Poštovani pčelari,Srđane i Jano,počastvovan sam time da ste me oslovili sa "kolega",jer ja sam pčelar početnik i nisam vam dorastao da bih bio vaš kolega što se vidi i iz vaše osude na nekoga ko je pokušao da razmišlja svojom glavom.Moja namera nije da širim svoje nestručno mišljenje već da naučim nešto od vas znalaca.Poštovani Jano,iz Vaših postova vidim da ste posle 15 godina pčelarenja prvi put koristili oksalnu tek prošle godine i vidim da ste iskustvo i znanje u vezi oksalne podigli na nivo da nekoga možete da osuđujete za neznanje.Poštovani Srđane,aktivno se bavite pčelarstvom četiri godine i nije potrebno neiskusne i nedorasle Vama da ubeđujete u suprotno pogotovo mene jer ja ne živim u ubeđenju da nešto znam,daj Bože da sam Vam bar malo dorastao.Dosta čitam stručna mišljenja na ovom forumu pa sam na žalost danas išao do pčelinjaka da skidam folije sa zbegova,jer sam gledajući jedan video film video kako jedan vrhunski pčelar ima postavljene folije još oktobra.Mišljenja drugih vrhunskih pčelara su suprotna,pa sam te iste folije skinuo.Ja sam srećan i zadovoljan da mislim svojom glavom jer tako mogu nešto i da naučim iz svog iskustva za razliku od mnogih prepisivača Ruske škole pčelarsrva i mnogih predavača širom Srbije koji u svom pčelinjaku nemaju više od 50 košnica.Pitam se ko im daje certifikate i diplome da mogu postati prosvetitelji pčelarstva širom Srbije.

[Milomir Mihajlović]

Varoa / Одг: OKSALNA KISELINA
« послато: данас у 11:51:49 »
Цитат: Supek Jano  23-10-2014, 18:04:43
Цитат: Srdjan Velickovic  23-10-2014, 17:59:17
Цитат: Milomir Mihajlović  23-10-2014, 17:30:45
Pčele vrlo brzo poližu  jedna drugu tako da oksalna ubrzo uđe u njihovo telo tj. u limfu.

Ne valja pre svega zbog Vas a onda i zbog drugih da ovako razmisljate tj. pisete kolega . Pcele oksalnu kiselinu ne konzumiraju i ona se ne nalazi u njihovim telima . Dejstvo oksalne kiseline na varou je kontaktno .
Slažem se kolega i ovakvo razmišljanje nije prvi put da čujem. Mislim da je dosta pčelara u tabludi što se tiče OK. Da dodam, za OK je potrebno što vlažnije vreme.
Цитат: Srdjan Velickovic  23-10-2014, 18:08:57
 
Ja koga god cujem da tako shvata dejstvo i tretman oksalnom kiselinom pokusam da ubedim u suprtono . Mada postoje i ljudi koje je nemoguce ubediti , na zalost .
Poštovani pčelari,Srđane i Jano,počastvovan sam time da ste me oslovili sa "kolega",jer ja sam pčelar početnik i nisam vam dorastao da bih bio vaš kolega što se vidi i iz vaše osude na nekoga ko je pokušao da razmišlja svojom glavom.Moja namera nije da širim svoje nestručno mišljenje već da naučim nešto od vas znalaca.Poštovani Jano,iz Vaših postova vidim da ste posle 15 godina pčelarenja prvi put koristili oksalnu tek prošle godine i vidim da ste iskustvo i znanje u vezi oksalne podigli na nivo da nekoga možete da osuđujete za neznanje.Poštovani Srđane,aktivno se bavite pčelarstvom četiri godine i nije potrebno neiskusne i nedorasle Vama da ubeđujete u suprotno pogotovo mene jer ja ne živim u ubeđenju da nešto znam,daj Bože da sam Vam bar malo dorastao.Dosta čitam stručna mišljenja na ovom forumu pa sam na žalost danas išao do pčelinjaka da skidam folije sa zbegova,jer sam gledajući jedan video film video kako jedan vrhunski pčelar ima postavljene folije još oktobra.Mišljenja drugih vrhunskih pčelara su suprotna,pa sam te iste folije skinuo.Ja sam srećan i zadovoljan da mislim svojom glavom jer tako mogu nešto i da naučim iz svog iskustva za razliku od mnogih prepisivača Ruske škole pčelarsrva i mnogih predavača širom Srbije koji u svom pčelinjaku nemaju više od 50 košnica.Pitam se ko im daje certifikate i diplome da mogu postati prosvetitelji pčelarstva širom Srbije.

        Ovo su neka moja iskustva sa foruma SPOSa gde se jasno vidi osuda misli svakog onoga koji je pokušao da misli.Nije dozvoljeno razmišljati jer su oni tu Bogom dani da misle a mi početnici da pažljivo čitamo i primenjujemo njihova znanja.Na vrlo primitivan način sam kao početnik ismejan i izvređan samo zato što ne znam da mislim.

[Драган Нешковић]

Поштоване колеге,


Хвала Вам на подршци и на учествовању у теми. Сврха ове теме треба да буде помоћ нашим младим колегама.
Наше је да се трудимо и да свако у складу са својим могућностима помогне, онолико колико може.
Верујем да наш укупан рад и наше дружење на овом форуму, управо обавља ту сврху. Овде имамо ретку прилику да уживамо у слободи мисли и да ту своју мисао на један уљудан и коректан начин искажемо.
То је велика тековина овог форума и сви ми треба да се трудимо да ту тековину чувамо и сачувамо.


Сваки наш пут колико год он био дугачак, почиње првим кораком. Сви ми полако корачамо тим путем. Неко је пошао одавно, неко мало касније, неко ће тек кренути. Као и сви људи и пчелари имају своје путеве. Људи су различити и њихови путеви су различити, тако је и са нама пчеларима. Немамо сви исте путеве ни као људи ни као пчелари. Нека свако сам себи бира свој пут у свему, па и у пчеларству. Суштина је, да постоји различитост идеја, мисли, решења. Та различитост је наше укупно богатство, припада свима нама. Битно је да постоје места где се може чути и видети та различитост у мишљењу и раду. Овај форум је такво место. Драго ми је што сам део овог форума и што могу да дам свој скромни допринос нашим укупним жељама, а оне су без сваке сумње напредак србског пчеларства и пчелара уопште. Мишљења сам да су наша настојања универзалне природе и да ће и уважене колеге из осталих држава, а који су заједно са нама на овом форуму, у том нашем заједничком раду моћи да пронађу нека решења која можда помогну и њима. Наравно ако за тим имају потребе и процене да су таква решења и за њих корисна.


Што се тиче досадашњих примера о којима сам писао, мени је јасно да мора проћи неко извесно време да људи суштински разумеју то  што сам им написао. Исувише дуго траје врло погрешно мишљење које води главну реч у србском пчеларству. Исувише дуго времена људима се усађују погрешни принципи и превазиђена решења. Код људи је створен условни рефлекс у мислима када је пчеларство у питању и потребно је време да се то мишљење промени. Тај процес је у току и он се не може више зауставити. Треба само наставити са поштеним радом, са изношењем својих искустава, треба писати и о својим резултатима рада, као и о својим запажањима. Није потребно било кога у нешто убеђивати. Треба износити нове идеје, треба давати младим људима шансу да сазнају да има и другачијих мишљења од устаљених. То је у принципу потребно. Па ко има уво да чује, нека чује.
У принципу свако од нас пре или после нађе свој пут. Верујем да ће тако бити и са младим пчеларима који траже себе у свету пчеларства. Пре или после и они ће чути или видети да није све онако како им већина колега прича.


Када неко чита о она три примера која сам описао, све то може да делује врло збуњујуће и невероватно. Чак и онда када им кажем да је и 10% довољно да се њихов живот суштински измени. Тешко је то одмах разумети.
Када се ипак после неког времена, прихвати реална могућност да је то могуће, онда ће већина да разуме да се ту ради о само 2,5 кг. разлике током једне пчеларске сезоне. Само тих 2,5 кг. разлике, чини тих 10% о којима сам ја говорио. Када то буду разумели, видеће и сами да у једној пчеларској години постоји бар 4 или 5 шанси да се тих потребних 2,5 кг. разлике оствари. Колико то тачно бива у току једне пчеларске сезоне, нека свако открије за себе ако га занима наравно. Свакако ће се пријатно изненадити добијеним резултатом.


Поздрав свима и свако добро 
 

[zivomir gujanicic]

   Замолио бих колеге , пчеларе  , да ми кажу ,који су критеријуми потребни , да би се неко назвао врхунским пчеларом. Поздрав

[Stankovic Miodrag]

Najstrasnije moguce pitanje ikada postavljeno o pcelarima.

[Miroslav Jovanović]

   Замолио бих колеге , пчеларе  , да ми кажу ,који су критеријуми потребни , да би се неко назвао врхунским пчеларом. Поздрав

kriterijum je kao i kod vrhunskih umetnika.  Punu afirmaciju steknu tek kada odu na onaj svet. Tad nema njihovih savremenika da im osporavaju. Videćemo za 50god ko su vrhunski pčelari današnjice.