Цитати из пчеларске литературе

[Vojo Brstina]

Da tako je, samo hrana treba da je pravilno raspoređena i klube treba da ide vertikalno za hranom koja upija toplotu iz klubeta.
I da ne zaboravimo ono što je najvažnije, tokom zime treba rashlađivati košnice.
I ovo moramo naglasiti;
Klube direktno ZAGREVA med i prazne ulice-prostor iznad sebe.

Pozdrav svima....

[Boris Salaj]

Da se dopunim

[Radovic Dragan]

Nozema se razvija u crevima pčela pri temperaturi u klubetu od 22 do 34°C. Pri temperaturi nižoj od 22°C i višoj od 34°C nozema prekida svoj razvoj. Iz prednjeg se nameće zajključak da se nozema ne javlja kada u zajednici nema legla, jer je u to vreme temperatura u klubetu od 14 do 22°C. Tada se nozema javja samo kod uznemiravanih društava, jer ono usled uznemiravanja podiže temperaturu u oblasti nozeme iznad 22°C. Ali zato čim krene leglo stvoriće se temperaturni uslovi za razviće nozeme 34-35°C. Temperaturu iznad 34°C zimi lako održavaju samo jake pčelinje zajednice, dok one slabe kod kojih temperatura pada i do 32°C pružaju optimalne uslove za razvoj nozeme 

Pozdrav za sve

[Radovic Dragan]

“Biohemijskim istraživanjima „otkrivena je razlika između mleči larvi pčela radilica, mleči larvi trutova i matične mleči. U matičnoj mleči mladih matičih larvi ima četiri puta više pantotenske kiseline i dva puta više folne kiseline u odnosu na pčelinju mleč
Na Gorkovskom državnom univerzitetu eksperimentisali su sa tri vrste mleči: matičnim mlečom, mlečom za ishranu larvi trutova i mlečom za ishranu larvi radilica, koje pčele hraniteljice luče iz tri para žlezda koje se nalaze u glavi medonosnih pčela radilica, a to su: gornjovilične, ždrelne i pljuvačne žlezde. Svoju funkcionalnu zrelost ove žlezde dostižu između 5-tog i 14-naestog dana starosti radilica. U suštini to je ista vrsta mleči, ali sa specifičnim dodacima sadržaja hranidbenih dodataka.

Pozdrav za sve

[Vojo Brstina]

Verovatno da je sve upravo tako kako se navodi jer se radi o preciznim ispitivanjima.
Najvažnije u vezi matične mleči nije uopšte pomenuto a radi o različitosti kvaliteta matične mleči u ishrani larvi budućih radilica i budućih matica za prva tri dana ishrane.  Šta kažu stručnjaci po tom pitanju?
Pozdrav svima...

[momamilosevic]

Odgovoriću ti ja.Nisam neki stručnjak,ali puno čitam i pratim literaturu ne naših prepisivača "RESAVACA"već svetskih naučnika i istraživača.
"Iznad svake vilice je u glavi smeštena po jedna vilična žlezda/mandibularna/.Kod radilica je žlezda dobro razvijena i u različitim periodima života luči različite produkte.Kod mladih pčela su to komponente mleča,a kod starijih alarmni feromon 2-HEPTANON /Shearer i Boch,1965/.Kod matice je ista žlezda izuzetno rezvijena i luči sasvim drugačije produkte,kao na primer feromonski koktel poznat kao matična supstanca.Kod truta je žlezda zakržljala,mada je prisutna/Snodgrass,1956/.
Mandibularna žlezda je snabdevena sabirnom kesom,ventilom čije otvaranje i zatvaranje pčela može da kontroliše i izlivnim kanalom.Zahvaljujući ventilu,pčela može da dozira oslobođenu količinu produkta/Winston,1987/.Mleč kojim negovateljice hrane larve budućih matica je u poređenju sa mlečom kojim se hrane larve radilica i trutova,nekoliko puta bogatiji proizvodima mandibularnih žlezda.
Zapravo je priča o ishrani larvi znatno komplikovanija.Koliko je do sada poznato,pčele proizvode čak četiti vrste mleča /mleka/!Jedna vrsta mleča je relativno čist produkt viličnih žlezda,dok su preostale tri vrste mleča po poreklu koktel produkata lučenja podždrelnih i vilični žlezda/Winston,1987/.Recepti,tj.proporcije produkata dveju žlezda u četiri vrste mleča su potpuno različite.Pčele znaju kada,kojoj bebi,i kako treba da pripreme određenu vrstu hrane.Kako je to moguće?!Nauka za sada nema odgovor.
Negovateljice razlikuju,zapravo određuju,iz kojih larvi će se razviti matice.Pošto određeni način ishrane može od bilo koje ženske larva načiniti maticu,to je očigledno da je poznavanje tajni pčelinjeg kuvara esencijalno za opstanak društva.Takođe,negovateljice razlikuju koliko je dana koja larva stara i u skladu s tim joj pripremaju određenu vrstu hrane.Bebe kojr će se razviti u matice prva tri dana života
po izleganju iz jaja primaju belo mleko izlučeno iz viličnih žlezda negovateljica.Posle trećeg dana se larve predodređene da postanu matice hrane mešavinom belog proizvoda viličnih žlezda i providnog proizvoda  podždrelnih žlezda smešanih u proporciji:
VILIČNI MLEČ:PODŽDRELNI MLEČ=1:1
Larve koje će se razviti u radilice se prva dva dana života hrane manje hranljivim mlečom koji se pravi formulom:
VILIČNI MLEČ:PODŽDRELNI MLEČ=3:7
Trećeg dana se larvama radilica daje proteinima polena obogaćeno mleko spremljeno po receptu:
VILIČNI MLEČ:PODŽDRELNI MLEČ:PČELINJI HLEB /fermentisani polen/=2:9:3
Četvrti i peti dan se larvama radilica više ne daje mleč,nego kombinacija pčelinjeg hleba i meda.To je peti recept pčelinjeg kuvara,ali ga nećemo računati pošto ne sadrži mleč.
Sadržaj komponenti može da varira oko 10%.Bez obzira na varijacije,četiri vrste mleča su toliko različite da su jasno razgraničene.Osm što znaju sve ove recepte,negovateljice znaju i koju količinu hrane je potrebno da pripreme kojim larvama.Dok buduće matice bukvalno plivaju u mleču tipa 1 i 2 ,larve radilice dobijaju znatno skromnije obroke mleča tipa 3 i 4.
Mandibularne žlezde matice luče preko 100 različitih isparljivih supstanci /Engels i ostali,1997/!Za pet od njih je dokazano da su feromoni,a ostalo su njihovi biohemijski prkursori i različiti produkti metabolizma.Fiziološka aktivnost,kao i funkcija mnogih od mandibularnih jedinjenja u pčelinjem društvu još uvek nije poznata".

Vojo prijatelju nemože kraće.
Pozdrav...

[Vojo Brstina]

A ko će drugi nego moj Momo! Hvala ti prijatelju za ove sakupljene i predstavljene podatke na ovom našem Forumu. Znam ja moj Momiša da je to morska pučina i da su to morske dubine neistražene za nas ljude neuke. Znaju pčele sve, baš sve! I ono što znamo i hiljade onog što ne znamo. Problem je samo u nama što im ne verujemo u sposobnosti i što mislimo da mnogo toga znamo. Kada shvatimo da daleko, daleko, daleko više ne znamo nego što znamo o pčelinjim zajednicama stvorićemo osnove preduslove za njihovo bolje upoznavanje. Pozdrav svima...   

[Radovic Dragan]

-   Мед извађен из новоизграђеног caћa не кристалише у току два месеца, што је пет
пута дуже код упоређења са временом његове кристализације код вађења меда из
тамног caћa из истог друштва. Мед из caћa у коме су пчеле неговале легло кристализира
3,3 пута брже, него из caћa где није неговано легло.

-   У тамном саћу мед чешће знатно брже ускисне

-   Маса излежених 10.000 пчела из светлог caћa је 1 kg,
из мрког 0,838 kg, а из тамног само 0,671 kg

-   Вишегодишње посматрање у Институту  пчеларства показује да пчеле излежене из
старог, тамног саћа сакупљају 40-47% мање меда, него пчеле из квалитетнијег caћa.

-   Пчелињи восак с годинама акумулира разне токсине, тешке метале и пестициде,
који имају штетан утицај на пчеле и квалитет њихових производа

-   У светлом саћу легло мање оболева од трулежи, аскосферозе и вароатозе а
пчеле од ноземозе; јако расте ефекат лечења болести и увећава се производња
воска на пчелињаку; светло caћe се квалитетније дезинфикује и са мање утрошака
средстава и рада и мање га напада восков мољац код чувања.

-   Из реченог следи да је крајње неопходно избацивати старо caћe, а гнездо комплети-
рати са новим саћем или саћем које није старије од 2-3 године.


Pozdrav za sve

[Vojo Brstina]

Ne videh više GLUPOSTI (morao sam napisati velikim slovima jer je ceo citat ogromna glupost!) u nekom citatu od ovog!
Sačuvaj nas Bože od ovakvih gluposti. Ako ovo zaista dolazi sa nekog instituta onda bih rekao da je ovo klasično institucionalno zaluđivanje. Ovo nema nikakve veze ni sa mozgom ni sa istinom!
 Pozdrav svima...

[Vojo Brstina]

Jedino tačno iz ovog citata je da voskov moljac pre napada tamno saće nego svetlo. A ako pčelar pravilno radi pčele ga uvek same čuvaju. Pozdrav svima...

[Miroslav Jovanović]

Kolega Dragane molim vaš ko je autor ovog teksta? Imao bi da mu postavim pitanje. Šta je sa vrškarom koja je bez prekida radila 8 godina? Šta je sa pčelama u trešnji u selu Sovljak (pčele na mom pčelinjaku su delom od tih rojeva) gde pčele borave preko 30god. ? Jedan uvaženi predavač i pisac nekoliko knjiga umal nije napustio predavanje kad je zastupao slične stavove a postavljena mu ova pitanja.

[Vojo Brstina]

Imam jednu košnicu u kojoj radi eksperimenta nije menjano saće već evo dvadeset i prva godina i u ovoj nikakvoj godini bez selidbe u dvorištu pčele su mi donele preko 40 kilograma meda. U njoj su pčele izuzetno zdrave i nema nikakvih obolenja. Ovde-u njoj se rađaju najzdravije pčele na pčelinjaku! To saće se najlakše održava kao i leglo u tim košnicama.
Nikada i nikada i nikada ne menjajte saće! Onim profesorima koji vam šalju ovakve savete i rezultate njihovog rada recite da im rezultati nisu tačni i da nije lepo varati pčelare!
Pozdrav svima....

[Vojo Brstina]

Prošle godine sam od 85 pčelinjih zajednica proizveo 324 nova društva (ostale zajednice su proizvodile med) i u tih 85 košnica ubacio preko 2000 ramova sa satnim osnovama i tako godinama unazad. Svake godine zbog prodaje rojeva ubacujem i zamenjujem više od 50% saća, zato što moram a ne zato što želim, NAŽALOST!
Pozdrav svima...

[Vojo Brstina]

Najbrži razvoj, najzdravije pčele i najviše meda imaćete od zajednica u kojim ne menjate saće! Ovo je iskustvo i praksa! A ko više voli da čita šta pišu profesori sa instituta neka veruje profesorima i njihovim knjigama.
Pozdrav svima....

[Milojko Vasic]

ma sta znaju profesori, zaglupljuju ovaj narod


super je ideja hvaliti staro sace, sto crnje to bolje, lepo se prodaje, a onako iz nuzde kad se vec mora sebi stavimo novo sace, ma bas bez veze, ali ajde, mora se.