Цитати из пчеларске литературе

[Radovic Dragan]

Ne znam gospodo sta da Vam kazem. Ajde jos malo da Vas nerviram 

-   Према старењу сат постаје чвршћи. Истраживачи и пчелари практичари пре-
поручују формирање гнезда зими првенствено на тамном саћу. Али ту је
узрок велике штете за пчелиње друштво.

Утврђено је да при зимовању на тамном саћу кристализација залиха хране је 45% већа, а на 58% више друштава излазе из зиме са оптерећеним гнездом и на крају 12% више угине у поређењу са друштвима која су зимовала на светлом саћу. Истраживач из Шведске је анализирао резултате зимовања 15.549 друштава и дошао је до закључка да на 95% сигурно
узрок угинућа пчела у том периоду су били два основна фактора: пролив и квалитет
(старост) caћa при чему су у већини случајева пролив запазили тамо где је
преовладало старо caћe

-   Старо caћe у гнезду служи као извор ширења инфекција и инвазивних болести.
На пример, у зараженом саћу споре америчке куге остају вирулентне 35 година,
изазивачи ноземе до 2 године, а споре аскосферозе до 4 године

-   У новом саћу утврђена је само незнатна количина радиоизотопа цезија, а у старом
максимална доза загађења

-   Пчелари треба да знају, да благовремена замена старог caћa младим је основа
држања јаких, здравих пчелињих друштава.Препоручује се сваке године замена 1/3 а
боље је замена 1/2 caћa у гнезду (плодишту).


Ajde da kažem i ja. Moje iskustvo je malo, pčelarim od 2011 godine, ali imam neke 4 stare kosnice koje su se nasle tu i u kojima je sace bas,bas staro. Do sada nisam primetio da pcele imaju neke muke, sem da iz njih nisam izvrcao neku kolicinu meda za pohvalu. Sve u svemu, vidim da može i ovako i onako, ali mi ipak neka logika (moje mišljenje) kaže da bi trebalo osvežavati vosak u košnici svake godine , pa da u košnici uvek bude mladog saća ali i nešto starijeg, ali ne više od 4 godine. Vosak spada u jednu vrstu masti, i on upija sve živo.  To je moje mišljenje, voleo bih da čujem i ostale da nam kažu šta misle.

Možete videti snimak puštanja roja iz jedne od tih starih košnica. Snimak nije baš kratak, pa koga mrzi da gleda savetujem da pogleda prva i zadnja 2 minuta



Pozdrav za sve

[Vojo Brstina]

Od pravilnog rasporeda starijeg saća zavisi procenat prezimelih zajednica.
Ja i moj brat Rade zbog takvog rasporeda tamnog saća (u košnici MORA da bude makar 6+6 centralnih ramova sa starim saćem) sada imamo preko 400 zazimljenih pčelinjih zajednica i za čudo Božije sve zajednice su ŽIVE i ZDRAVE! To mora da je neka slučajnost?
Pozdrav svima...

[Vojo Brstina]

U tamnim ramovima nalazi se veoma malo voska. Tu je propolis, kokoni (najčistija armatura),propolis, propolis, propolis i propolis.
Te pčele su stvarno lude, šta će im toliki propolis. Kad ga one nisu zamenile tokom miliona godina evolucije mi smo tu da im ga zamenimo.
Pozdrav svima...

[Vojo Brstina]

Lako im je bilo preživeti ko zna koliko ledenih doba, tada čovek nije pčelario. Nas sa ovom pameću milioni zajednica sigurno neće preživeti.  Hvala...

[Vojo Brstina]

Pogledao sam film. Ovo su koliko vidim bila dva roja koja su izašla iz dve košnice. Ovakvi rojevi često se sami spoje i vrlo lako poubijaju sve matice. Jedni drugima poubijaju matice mada po nekad, u manjem broju slučajeva jedan od spojenih rojeva uspe da sačuva jednu maticu. Ta preživela matica u tim spojenim rojevima ide dva tri dana kasnije na parenje nego obično. Kolega Dragane, jeste li sve pčele spakovali u jednu košnicu, kakvo je bilo stanje kasnije? Pozdrav svima...

[dusan lazic]

Vojo, NISAM PAMETAN priznajem(vezano za staro saće).

[Radovic Dragan]

Pogledao sam film. Ovo su koliko vidim bila dva roja koja su izašla iz dve košnice. Ovakvi rojevi često se sami spoje i vrlo lako poubijaju sve matice. Jedni drugima poubijaju matice mada po nekad, u manjem broju slučajeva jedan od spojenih rojeva uspe da sačuva jednu maticu. Ta preživela matica u tim spojenim rojevima ide dva tri dana kasnije na parenje nego obično. Kolega Dragane, jeste li sve pčele spakovali u jednu košnicu, kakvo je bilo stanje kasnije? Pozdrav svima...

Jesam, sve sam stavio u jednu kosnicu. Dobro se razvijala. Bila je matica jer je bilo legla kada sam isao posle 2 nedelje u selo. Meda je bilo samo toliko da prezime. Ove stare pustam da se roje pa rojeve ubacujem u nove RV kosnice. Uzimio sam 15, za sada su sve na broju. Planiram da ove godine uzimim 30 RV kosnica. Nadam se da cu uspeti.

Pozdrav

[Vojo Brstina]

Samo napred Draganče prijatelju. Prirodni rojevi su odlični.
Dule prijatelju i ja sam nekada davno menjao saće. Sada to ni neprijatelju ne preporučujem.
Drugari, evo jedan primer.
Uhvatite roj i ubacite u košnicu u koju dodate ramove sa različitim saćem od najsvetlijeg do najtamnijeg. Gde će pčele pripremiti matici prostor za zaleganje i gde će matica najpre početi da zaleže leglo?
Pozdrav svima..

[Radovic Dragan]

Hvala Vojo
Drugari, evo jedan primer.
Uhvatite roj i ubacite u košnicu u koju dodate ramove sa različitim saćem od najsvetlijeg do najtamnijeg. Gde će pčele pripremiti matici prostor za zaleganje i gde će matica najpre početi da zaleže leglo?

Čim si postavio ovo pitanje onda znam i odgovor. Sve je to u redu, ali ajde sad..šta bi bilo da nismo uhvatili roj? On bi sagradio novo saće. Društvo bi se razvijalo,prezimelo pa onda u jednom momentu opet zbriše i opet gradi novo saće. Mada se mora reći i to da ostanu pčele i na starom saću (dok ih ne nadje neki medved  )I tako je milionima godina.
Zato predlažem kompromosno rešenje, a to je : da u košnici uvek bude i mladog i nešto starijeg saća.  (ali ne preterano starog  )

Pozdrav za sve

[dusan lazic]

Ovaj Dragan nas stvarno nervira...
Voja:"...kad ga one nisu zamenile tokom miliona godina evolucije..."Ne, Vojo, one su ga zamenile: kad bi saće postalo staro,"prljavo","zaraženo"itd - one bi se izrojile. Na taj način su se spašavale. Na taj način su najjače opstajale a one što su ostajale(starke) one su se branile propolisom, propolisom, propolisom(kako reče Voja), dok su mogle. Predpostavljam da je društvo zatim i uginulo ali život se produžio u onom roju - život je pobedio.
E, onda je došao čovek i z.... stvar. On im je suzbijao rojevi nagon(njihovu slamku spasa).
Mislim da je veći čovekov greh suzbijanje r. nagona, nego ubacivanje satne osnove(naravno od čistog voska-ne one filovane kojekakvim dodacima).
     Dozvolio sam sebi malo više slobode...Oprosti Vojo.
       

[dusan lazic]

Dragane, sad sam pogledo - Voja nas je slično isprovociro 

[Vojo Brstina]

Dobro dragi prijatelji. Nije uopšte problem dragi moj Dule,samo komentarišemo..

 Hajde sada da zamislimo da nema nas, nema naših košnica, nema medveda i same pčele žive u šumi gde ne žive medvedi. Pčele se izroje, izađe prvi, drugi i treći roj i u šupljini drveta ostane malo pčela na starom saću.
Da li će te pčele ikada zameniti saće? Da li je to iko na svetu ikada video?
U vezi novih rojeva sledi drugo pitanje: da li u saću koje pčele tek započnu u novom staništu matica odmah zaleže leglo? To jest da li one uopšte imaju medišno saće koje nikada nije zalegano? Očekujem odgovore..
Na drugom pitanju popadali bi svi profesori na ispitu zajedno sa svojim diplomama i objavljenim knjigama.
Pozdrav svima.....

[dusan lazic]

Vojo, trik pitanje. Ne usuđujem se da odgovorim...

[Miloš Piculović]

Priroda je priroda i tu nema greske. Da je pcelama potrebno sace svetle boje one bi zamenile staro, crno sace. Imam na pcelinjaku trmke u kojima je sace staro desetinu godina, svake godine puste poneki roj (bar 2, zavisno od godine) i uvek bez problema prezime i razviju se odlicno u prolece a sace je skroz crno, nikad menjano.
                                                                 Pozdrav svima!

[Vojo Brstina]

Dule: Voja:"...kad ga one nisu zamenile tokom miliona godina evolucije..."Ne, Vojo, one su ga zamenile: kad bi saće postalo staro,"prljavo","zaraženo"itd - one bi se izrojile. Na taj način su se spašavale.

Kolega Dule, ne roje se pčele radi "prljavog" saća kao što mi ne pravimo decu radi "prljavih" kreveta.
One se roje da bi produžile vrstu. Čak i rano uhvaćen roj (koji nema staro saće) hoće da se roji u istoj godini! Tako smo dobili bele pčele. Tako se zovu. 
Pozdrav svima...