Цитати из пчеларске литературе

[Vojo Brstina]

ma sta znaju profesori, zaglupljuju ovaj narod

Stvrano ste u pravu, ovde se sve pogrešno shvata. Jeste li i Vi možda profesor?

super je ideja hvaliti staro sace, sto crnje to bolje, lepo se prodaje, a onako iz nuzde kad se vec mora sebi stavimo novo sace, ma bas bez veze, ali ajde, mora se.

Za desetak dana dolazim u M. Zvornik da održim predavanje pa ćete ako dođete moći sve čuti o "vrednostima" osnova i novog saća.
Imam zajednicu u kojoj saće nije menjano 20 i evo prvu godiunu pa dođite da vidite kako to sve izgleda i šta rade pčele.
Želim Vam svaki uspeh u radu... Pozdrav svima....

[Slavisa Petrovic]

Vojo kada ce to tacno biti datum, licno sam zainteresovan da dodjem da se upoznamo i da odslusam vase predavanje...bice mi zadovoljstvo.
Pozdrav

[Vojo Brstina]

super je ideja hvaliti staro sace, sto crnje to bolje, lepo se prodaje, a onako iz nuzde kad se vec mora sebi stavimo novo sace, ma bas bez veze, ali ajde, mora se.

A šta se lepo prodaje kada mi 85 zajednica (izdvojenih za razrojavanje) dobije i izgradi 2000 osnova i napravim proizvedem 324 roja i tako svake godine u svakoj košnici preko 50% saća zamenim? Nažalost.
Vama koliko vidim ovde nešto nije jasno?
Kažite molim Vas kolega Vasiću šta Vam nije jasno pa da Vam odgovorim.
Pozdrav...

[Milojko Vasic]

Sve mi je jasno
Pozdrav

[Vojo Brstina]

Vojo kada ce to tacno biti datum, licno sam zainteresovan da dodjem da se upoznamo i da odslusam vase predavanje...bice mi zadovoljstvo.
Pozdrav

U Svetu Nedelju 21. marta ako Bog da sreće, zdravlja i radosti. Biće mi zadovoljstvo da se upoznamo. Hvala na interesovanju..
Pozdrav svima...

[Slavisa Petrovic]

Hvala Vojo na informacijama, zapisano u tefter. Pozdrav.

[Andreja Anđelković]

Šta mislite o ovom pristupu?
Tehnologija pčelarenja LR košnicom - Beograd 1999, Slavomir Popović

[Vojo Brstina]

Kolega Andreja, zanemarićemo ko je šta pisao. Pokojni Slavomir Popović je bio dobar pčelar i dobar čovek i uvek je želeo da ide napred.
 
Veći medišni prostor može da deluje i destimulativno. Ovo je visoko profesionalna tema  u kojoj oni koji sa ovom profesijom nemaju neke velike veze pišu gluposti.
Sposobnost pčelara (kod mladih i neiskusnih pčelara)  vrlo često se meri po broju naređanih nastavaka na košnicama. Ja volim da kažem mladim pčelarima da je "što veći broj naređanih nastavaka to je veća glupost i veća prevara mladih pčelara."
Broj nastavaka i količina saća mora da odgovara snazi zajednice i količini unešene hrane a ovde je to pravilo previše deformisano.

Pozdrav svima...

[Andreja Anđelković]

Vojo, šta misliš o trećem pasusu?

[Dragan Šošić]

Prva rečenica je dobra: „Blagovremeno obezbediti dovoljno prostora“. Prati se unos i proširuje prostor. ako je prostor preveliki, a unos oslabi, pčele skladište više hrane u plodište i mogu se naterati u rojevi nagon.

Pisano je o tome ovde i ovde. Preveliki prostor može biti beskorisan i štetan.

Problem je što se puno stvari u literaturi posmatra u idealnim uslovima za pčele, a kako vreme prolazi povoljnih uslova je sve manje.

Razređivanje ramova sam nekada davno (ali baš davno) koristio i odustao. Ako dobro zamedi, na suncokretu sam nalazio maticu i u četvrtom nastavku i tu je bilo nešto malo legla (razbacuje leglo svuda po košnici). Zanosila mi je i razređene ramove ponekada. I tu može biti presudno koliko je obilno medenje. Ako paša bude osrednja, a prostor medišta veći, pčele mogu prebaciti deo plodišta u medišta. Tako može doći i do pojave više legla na tim ramovima. Tada imaš predebele vence i nezgodan problem. I šta ako takvi ramovi ostaju kao zimnica (poslednji primer je prošla godina). Malo se vrcalo. A sve ostaje kao zimnica.

[Vojo Brstina]

Vojo, šta misliš o trećem pasusu?

Pozdrav Andreja.
Evo Šole je već odgovorio a moja iskustva su ista. Ne koristim i ne preporučujem razređivanje ramova. Posle sa njima sto problema.
Pozdrav svima..

[Andreja Anđelković]

"ПОНАШАЊЕ ПЧЕЛА ПРЕМА СТАРОСТИ САЋА
Понашање пчела према старости саћа одвија се према приликама у кошници и годишњем добу.
Када пчелар припрема гнездо новом роју, треба да се стара да не иде даље од пчелињег инстинкта. Рој захтева да саће буде ново. У противном, ако му дамо само црно саће, рој ће сутрадан напустити кошницу. Исто ће се догодити ако му дамо полуцрно саће у коме је извођено легло. Међутим, ако му дамо само сатне основе и један оквир с леглом, рој неће напустити кошницу.
Старом пчелињем друштву више годи старо саће. Ако почетком године у плодишту има црних, полуцрних и белих оквира са саћем, матица ће увек прво почети да носи јаја у оквирима са црним саћем. Касније, када почне обилно да залеже јаја, матица прелази и на остало саће. Ако у средину друштва за време најјачег лежења ставимо оквир са сатном основом, пчеле ће ra одмах изградити и матица залећи, под условом да у природи има паше. Ако јаком пчелињем друштву које је само у плодишту дамо наставак у коме су само оквири са сатним основама, пчеле ће само у изузетним приликама прећи на изградњу саћа у медишту, јер ће се радије ројити него што ће прећи у медиште. Али, ако се у медишни наставак у коме су оквири са сатним основама да само један оквир са леглом или црним саћем, пчеле ће прећи у наставак и одмах почети да изграђују сатне основе. Ту се јасно истиче преимућство старог саћа, које у оваквим случајевима има неку привлачну моћ. Ма колико да је пчелиње друштво у позну јесен јако, матица у новом саћу, у коме до тада није извођено легло неће га залећи, па макар то саће ставили у средину друштва између легла. Пчеле ће у ово саће смештати само мед и цветни прах. Због тога -искусни пчелари пред узимљавање пчела све оквире са новим саћем у коме није извођено легло повлаче у крајеве кошнице, а у средини гнезда остављају само оно саће у коме је извођено легло, да би пчелињем друштву осигурали безбедно зимовање и нормалан пролећни развој."
ВОЈИН ТОДОРОВИЋ • Др ДУШАН ТОДОРОВИЋ
ПРАКТИЧНО ПЧЕЛАРСТВО

ПЕТО ДОПУЊЕНО И ПОПРАВЉЕНО ИЗДАЊЕ
Београд, март, 1983. год. Др Душан Тодоровић

[Dragan Šošić]

Ovo sa napuštanjem košnice kada se roju stavi staro saće je daleko od istine. Ne samo da se stavi staro saće, nego i saće u kojem ima "paučine" od voskovog moljca i pauka, pa neće napustiti košnicu. Ovde mislim na saće koje je stajalo par godina.

Ove navode i dalje ponavljaju neki vrlo iskusni pčelari, pa ne znam sa kakvim pčelama rade i gde i šta gledaju. Ja nisam nikada video da pčele (roj) napuste košnicu. Hoće da izađu iz košnice, ali ako ima više mladih matica i pri odabiru ubiju sve matice.

Stavite u roj sa jedne strane satne osnove, a sa druge staro saće i posmatrajte gde će se smestiti pčele. Na staro saće, bez izuzetka.

Koliko određeni uticaji deluju na pčele, može se pretpostaviti. Prazan prostor će pre da stimuliše pčele da grade saće nego satne osnove (mislim na dodati nastavak sa satnim osnovama, a ne satne osnove u roju). Ima li tu neki uticaj određena frekvencija prostora ili nešto drugo, trebalo bi ispitati. Satne osnove mogu biti prepreka talasima koji utiču napčele da osvajaju prostor ( možda satne osnove narušavaju zvuk – talase koje pčele prepoznaju kao mesto gde se mogu širiti gradnojm saća). Ako pri dobrom medenju (npr. suncokreta), stavimo satne osnove kao poslednji nastavak, pčele će nerado osvajati taj prostor. Inače, vrlo rado grade zaperke prema gore i pune ih medom iznad satonoša.

[Vojo Brstina]

"ПОНАШАЊЕ ПЧЕЛА ПРЕМА СТАРОСТИ САЋА
[/size]Понашање пчела према старости саћа одвија се према приликама у кошници и годишњем добу.
[/size]Када пчелар припрема гнездо новом роју, треба да се стара да не иде даље од пчелињег инстинкта. Рој захтева да саће буде ново. У противном, ако му дамо само црно саће, рој ће сутрадан напустити кошницу. Исто ће се догодити ако му дамо полуцрно саће у коме је извођено легло. Међутим, ако му дамо само сатне основе и један оквир с леглом, рој неће напустити кошницу.
[/size]Старом пчелињем друштву више годи старо саће. Ако почетком године у плодишту има црних, полуцрних и белих оквира са саћем, матица ће увек прво почети да носи јаја у оквирима са црним саћем. Касније, када почне обилно да залеже јаја, матица прелази и на остало саће. Ако у средину друштва за време најјачег лежења ставимо оквир са сатном основом, пчеле ће ra одмах изградити и матица залећи, под условом да у природи има паше. Ако јаком пчелињем друштву које је само у плодишту дамо наставак у коме су само оквири са сатним основама, пчеле ће само у изузетним приликама прећи на изградњу саћа у медишту, јер ће се радије ројити него што ће прећи у медиште. Али, ако се у медишни наставак у коме су оквири са сатним основама да само један оквир са леглом или црним саћем, пчеле ће прећи у наставак и одмах почети да изграђују сатне основе. Ту се јасно истиче преимућство старог саћа, које у оваквим случајевима има неку привлачну моћ. Ма колико да је пчелиње друштво у позну јесен јако, матица у новом саћу, у коме до тада није извођено легло неће га залећи, па макар то саће ставили у средину друштва између легла. Пчеле ће у ово саће смештати само мед и цветни прах. Због тога -искусни пчелари пред узимљавање пчела све оквире са новим саћем у коме није извођено легло повлаче
[/size]у крајеве кошнице, а у средини гнезда остављају само оно саће у коме је извођено легло, да би пчелињем друштву осигурали безбедно зимовање и нормалан пролећни развој."
[/size]ВОЈИН ТОДОРОВИЋ • Др ДУШАН ТОДОРОВИЋ
[/size]ПРАКТИЧНО [/size]ПЧЕЛАРСТВО

[/size]ПЕТО ДОПУЊЕНО И ПОПРАВЉЕНО ИЗДАЊЕ
[/size]Београд, март, 1983. год. Др Душан Тодоровић

Сваки нови рој увек ће почети да матици припрема место за лежење на старом саћу. Матица ће увек почети да залеже на најцрњем раму, затим на мање црном и никада на светлом саћу док има тамног саћа.
Наравно да је роју приликом насељавања увек боље дати један рам са леглом да би се пчеле сигурније задржале.
То да ће пчеле напустити кошницу због црнг саћа то није истина. Много пре ће напустити сатне основе него црно саће.

Ако поред тог доданог рама са леглом са једне стране додамо било какав тамни црни рам или више црних рамова а са друге стране сатне основе никада ни у једном од хиљаду или више случајева пчеле неће започети припрему ћелија за легло и матица их неће залећи на светлом саћу то јест на основама него ће увек у свих хиљаду или више случајева легло започети на тамном саћу.

Увек ће то бити на најцрњем-најтамнијем раму без обзира на његов положај.

Поздрав свима...

[Dragan Šošić]

Ma neće napustiti ni jedno ni drugo. Isti pčelari koji pišu da se može vratiti roj u košnicu iz koje izlazi roj (pod uslovom da uhvatite maticu) pišu da roj napušta košnicu*. Pa ja sam tretirao timolom rojeve gde je matica tek počela da nosi i nisu pobegli glavom bez obzira (a inače mnogo iskusni majstori pišu da ne treba ni „pipnuti“ roj i ništa ne gledati jer će da ode - valjda od urokljivih očiju  ). I to očigledno citiraju ovakve tekstove, a ne gledaju u košnicu.

Gledao sam tek useljne rojeve više puta preko dana i nisu „utekli“ od straha ili jeda.

Često stavim dva stara rama do zida košnice. Gradnje satnih osnova ide od tih ramova prema sredini. Najveći deo hrane i polena se skladišti u stare ramove do zida. Pčele će odrediti jednu stranu i započeti sa leglom baš na starom ramu iako je do zida. Tada se obustavlja gradnja saća na ramovima usredini, ako roj baš nije vrlo jak i pčele prilaze starni košnice gde je leglo.



.*Kao što se može videti odakle je izašao roj, ako se uhvati matica, tako se isto desi ako pobiju sve mlade matice (a dešava se) da se roj vrati odakle je došao. Ovo se dešava i u prvom roju gde su pčele ubile staru maticu i roj izašao sa mladim maticama. Ako je stara matica oštećena i ne može da leti, roj se rastura i napušta košnicu. Tako su i donešeni zaključci da će roj napustiti košnicu. To i danas ponavljaju kao papagaji iako nema blge veze sa životom (ili je samo odlika mojih pčela da roj ne napušta košnicu). Inače, može se primetiti da mnogi stručnjaci nisu baš puno i često gledali u košnice. Primer bi bio „regionalni stručnjak“ koji je mnogo puta uhvaćen „spuštenih gaća“ odnosno u prepisivanju  . Od njega nisam video ništa orginalno, ali je „regionalni“ pa još eminentni 


Slika je PrintScreen poruke sa foruma SPOS