Neso,zabrinuo si me, nema te na forumu danas. Prvo sam mislio da si sa Goranom presao u ilegalu, ali nisi... Dohvatio si negde domacu slaninu i pekao je u onoj plavo-beloj labudici, kao da gledam......
E Zoki, to ću sutra. Danas sam išao do Miloševa da uzmem 200 RV ramova, usput ostavio taštu da vidi rodjaku baba-Daru, obišao Voju, pa onda nazad u Elemir, da se upoznam i popijem kafu sa kolegom Edijem Darušijem. Žao mi je što nisam mogao da ostanem na Miljkovom predavanju u Elemiru, jer sam imao karte za predstavu "Državni posao". Ta smehoterapija mi je baš legla...
Kolaga Neskovic je na ovoj temi lepo objasnio moze i na 30 PZ da se stvori profit, mene licno a verujem i vecinu kolega ne interesuje bogacenje,nego pristojan zivot, dostojan coveka, cega smo mi sa ovih prostora vec dugo liseni...
Tako je. Profit je neodredjena kategorija i znači da je prihod veći od troškova. Pčelarenje je, osim što može doneti zaradu, plemenit i lep posao, uglavnom u prirodi i na svežem vazduhu. Posmatranje pčela umiruje i relaksira pčelara. Ima indicija da je životni vek onih, koji udišu isparenja košnica duži od onih, koji u organizam unose ustajali vazduh kancelaija, ili gradski smog.
Ode tema siroko, nikako da neko bar priblizno kaze koliko 1 kosnica treba da donese meda u kg, da bi imalo smisla.... Sta god mi uradili sa tim medom, ostavili sebi i tako ustedeli na kupovini istog, prodali, menjali itd....
Opet bih rekao da je to stvar pristupa - očekivanja i zalaganja. Neko će biti zadovoljan ako od 5 košnica dobije ukupno 20 kg meda, a da pri tom nije trošio na sirup, dobio je rojeve i košnice, a jedini mu je trošak bio amitraz i oksalna kiselina, što je ukupno manje od 1 kg. meda. On je debelo profitirao, jer korist nadaleko prevazilazi trošak, a njegova porodica ne može da pojede tih 20 kila do sledećeg vrcanja...
Drugo, ko se bavi proizvodnjom ( dobro, dobro -uzgojem ) matica i rojeva, ne računa ni na jedan jedini kilogram meda.
Dakle, profesionalan pristup donosi i profi rezultate. Setimo se Plužnjikova, kojeg i Miljko navodi kao primer pravog profića. Što veći broj društava, sa što manje rada. Tih 650 PZ da donesu u proseku po 10kg meda, pa to je čitavih šest ipo tona. Malo li je? A čisto sumnjam da je prosek tako mizeran. Čak i u najkilavijim godinama.
A kad smo već kod rada, treba biti realan i izračunati koliko radnih dana godišnje neophodnog angažmana imamo u pčelarenju. Onda ćemo videti da nam radni sat ( ili dnevnica, svejedno ) nije baš tako nedostojan čoveka.
Pri tome, tegla nije moje opredeljenje. Eventualno za poklon rodjacima i prijateljima.
Ma definitivno moramo, pored tehnike, menjati i pristup pčelarenju i način razmišljanja. Ako se od 2002. u Zborniku medjunarodnog stručnog seminara u Nišu "Pčelarenje za budućnost" konstatuje:
P~elarstvo u Srbiji karakteri{e:
-
niska produktivnost (12 do 14 kg meda po dru{tvu),- usitnjenost p~elinjaka (prose~no 12 do 15 dru{tava),
- prisustvo i neefikasno suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti
p~ela i p~elinjeg legla,
- veliki zimski gubici p~elinjih zajednica (pojedinih godina do 30%),
- veliki gubici p~ela usled nekontrolisanog i prekomernog prskanja
hemijskim sredstvima u poljoprivredi,
- nestandardna oprema i pribor i
- nedovoljna stru~nost p~elara.
I ako se odonda nije mnogo toga promenilo, onda stvarno moramo debelo da se zamislimo.
