mrežasta ili puna podnjača?

[stevanovic sveto]

To što u sezoni padne u travu ne predstavlja problem za pčele. Ptice tada imaju hrane u izobilju, pa ne verujem da uznemiravaju pčele niti da njihova ishrana zavisi od pčela. Vetar može da bude problem, ali retko kada u to vreme duva dugo i neprekidno, a nije ni toliko hladan. Mislim da bi im ove godine itekako prijao da ga je bilo. Pozdrav.

[Milic Vukic]

Sveto,
pre svega sam mislio na period mirovanja društava kad su pčele u klubetu.

[stevanovic sveto]

Neki u toku mirovanja (zimski period drže otvorenu podnjaču (nemaju ništa ispod mreže). Ja moje zatvaram lesonitom, a to sam uradio pre dva dana. Lesonit mi je uži od unutrašnjih dimenzija podnjače za 1 do 2 cm. On je ispod podnjače do polovine ili kraja marta, u zavisnosti kakvo je vreme. Za dobro zimovanje mi nije potrebna puna podnjača. Gornji nastavak je potpuno ušuškan i omotan ter papirom (zbog žuna i detlića), naravno da im je i toplije, troše manje hrane...To ću uraditi u novembru kada budem nakapavao oksalnu kiselinu. Pozdrav.

[aca peric]

Ako ne držiš fioku ispod mreže onda nemaš ništa od ovoga. Na tu fiku se ponekad naseli i miš ili zelembać jer na njoj uvek ima hrane , a i toplo im je. Ja iz tog razloga u sezoni nikad ne držim ništa ispod mreže, sem mreža za sakupljanje polena kad su mi hvatači u podnjačama.
Baš me zanima kako pčele očiste buđave pune podnjače sa kakvim se obavezno izađe iz zime? Pozdrav.

Kolega Sveto ,u pravu ste da sam vise puta zatekao i zelembace u unutrasnjosti fioke pod mrezom.Naime zaboravih da spomenem da se kod mnogih lesonit kod AV izvitoperi pa ne dihtuje dobro cak i kad hocu da zatvorim do kraja,pa ima prostora da se uvuku dole voskovi moljci,mravi,i td,a kod nekih i poneki omanji guster.
Uz duzno postovanje,ne mogu da usvojim vas predlog da skroz sklonim lesonit dole.Kod nas su i mart i april prilicno hladni,narocito nocu,a veliki broj dana duva izuzetno hladan gornjak,severni vetar sa Deli Jovana.Pcelinjak mi je na 400MNM i smatram da bi prodor severnog vetra kroza otvorenu zicanu podnjacu drasticno usporio razvoj drustava,koja moraju biti spremna za bagrem kao jaka,inace zbogom prinosi za takvu sezonu.

Sto se budji tice,kod DB12 ca i DB 10kama koje su obicno na polunastavku,budjanja cesto uopste nema,ili je zanemarljivo prisutno.Kod LRa je cesce prisutno,ali zato kod svih drustava koje cesto zaziml;javam na 3 LR nastavaka,budj je takodje minimalno prisutna ili je nema.Kod zazimljenih LR na 2 nastavka,taj problem je cesci,ali zato ja iradim zamenu podnjace radi ciscenja najkasnije pocetkom marta,ili krajem februara,ili tokom februara,kada je temperatura oko 12 stepeni ili malo vise.Ali nekako budj je izrazenija u AV podnjacama po lesonitnoj fioci,dnu,cak je i kompletna fioka budjava dole,kod drustava koje su zimovala na 2 LR nastavka.Iskustvo mi je pokazalo da puna daska manje budja od lesonita.
Zato sam se vec par godina opredelio za varijantu drzanja AV podnjaca od pocetka tretmana protiv varoe krajem juna,pocetkom jula,pa sve do februara meseca,kada stavljam pune podnjace,sve do kraja juna.

[Milic Vukic]

Kolega Sveto,
ako moje mišljenje nešto znači slažem se sa tim što si uradio.
Jedno pitanje: Što do kraja marta? Zašto ne do sredine maja što ja mislim da je ispravnije.
Mislim (mada ne moram biti u pravu) da je pčelama važnije da što manje gube toplotu od sredine marta do sredine maja zbog količine legla koje treba zagrejati i zbog potrebe da u tom vremenu rashlađivanjem ne kočimo razvoj društava.
Dok ja pišem vidim da i Aca misli isto.
Pozz.

[stevanovic sveto]

Ako zadržim duže lesonit onda ne znam šta ću sa vodom iz košnice.Iako je moj pčelinjak na 750 m n. v. tamo u to vreme nije toliko hladno. Šta bih radio sa društvima ako bi se razvila do polovine aprila, da im mogu staviti medišni nastavak, a onda se okiša, zahladni ili čak padne sneg. Džaba mi onda jako društvo. Kod mene je glavna paša u drugoj polovini maja i prvoj polovini juna. Do tada se pčele lepo razviju i sa otvorenom podnjačom. Taman na vreme. Ja ne selim više pčele i ovakav način rada mi odgovara. Onda početkom juna imam ovakvo stanje kao na slici (6.6) . Pozdrav.

[Vojo Brstina]

Ako vegetacija i unos polenovog praha krene tako lepo od sredine marta meseca do početka juna izlegu se tri generacije pčela.
Tako da tu puna podnjača i ne mora da se koristi. I sa lesonitom se postižu dobri rezultati.

Pozdrav svima.....

[Milic Vukic]

Sveto,
to je kontra onog što tvrdi Dr Jovan Kulinčević, po meni njveći živi stručnjak za pčelarstvo na ovim prostorima. On kaže do kraja februara ne utopljavajte pčelinja društva i ne raditi bilo šta što bi izazvalo matice na prerano leženje. Od marta pa do glavne paše izvriti dodatno utopljavanje društava kako bi matice što intezivnije legle a društva se što burnije razvijala da maksimalno jaka uđu i prolećne paše. među kojima je bagrem glavna u našim uslovima.
Ipak slažem se da se treba prilagoditi pašnim uslovima u svom okruženju. Ja prihvatam poznatu krilaticu da je svako mesto priča za sebe, svaka godina priča za sebe a izgleda i svaki pčelar priča za sebe. Ne kaže se uzalud da se pčelari slažu samo u jednom da košnici prilaze sa zadnje strane.
Pozz.

[stevanovic sveto]

Nisam čitao šta tvrdi dr Kulinčević, ali sam siguran da je ovo probao da bi o tom takođe pisao. Ne znam kad tebi počinju matice sa leglom, ali kod mene sam video leglo krajem januara (otprilike kao pola šake na jednom ramu sa obe strane. Iako ispod mreže imam lesonit do kraja februara nema nekog velikog legla. Tek u martu počinje pravi razvoj, a to je vreme cvetanja ive i džanarike, a malinjaci su puni crvene mrtve koprive. Pozdrav.

PS sem džanarike (7.4.)  ovo su sve martovske slike

[Milic Vukic]

Sveto,
baš tako kako si napisao. prvo leglo u malom obimu počinje već u januaru, ali ozbiljnije tek nakon početka cvetanja Ive.
Dr Kulinčević je negde napisao "Da sam moćan zabranio bi matici da pre kraja februara snese i jedno jaje" Time je hteo da kaže pčelarima praktičarima da leglo u to vreme nije poželjno iz razloga što se pčele u surovim zimskim uslovima daleko više troše da bi odnegovale leglo pa se zato ne preporučuje dodavanje pogača koje bi stimulisale matice na povećano leženje.
Kad iz prirode krene unos polena i nektara a vreme postane malo toplije i pčele mogu češće i duže da opšte sa okolinom, stanje se iz osnova menja. Tada je proširenje legla poželjno, pa ga treba i dodatnim utopljavanjem pospešivati i stvarati što povoljnije uslove za njegovo održavanje. ( Ako bi tada izvukao fijoku ispod mreže na podnjači radio bi  suprotnu stvar). Neki pčelari koji su uveli grejanje košnica tada podižu temperaturu u svojim košnicama.
Ta dodatna toplota dobijena grejanjem, može još da ubrza razvoj pa da društva prerano uđu u zenit, što ja smatram nepoželjnim, te zato nisam baš pristalica uvođenja grejanja.
Eto to su neki od principa kojih se držim, što ne znači da su najbolji ili jedini valjani.
Pozz.

[stevanovic sveto]

Dr Kulinčević je negde napisao "Da sam moćan zabranio bi matici da pre kraja februara snese i jedno jaje" Time je hteo da kaže pčelarima praktičarima da leglo u to vreme nije poželjno iz razloga što se pčele u surovim zimskim uslovima daleko više troše da bi odnegovale leglo pa se zato ne preporučuje dodavanje pogača koje bi stimulisale matice na povećano leženje.

Nije se dr kulinčević setio da u to doba treba imati otvorenu podnjaču (ništa ispod mreže). Možda nije imao duboke mrežaste podnjače na pčelinjaku koji je ispitivao. Koliko znam mrežaste podnjače su počele masovnije da se koriste zadnjih 8 do 10 godina. Ne bi mu onda trebala nikakva moć da spreči matice da zaležu jaja, mada mislim da i bez obzira na otvorenost podnjače u košnicama u februaru ima legla. A to će zavisiti od ovakvih cvetova, kao na slikama kojih ima i u februaru. To ću i da proverim sledeće godine u februaru, da se uverim. Pozdrav.

[Milic Vukic]

Nije se dr kulinčević setio da u to doba treba imati otvorenu podnjaču (ništa ispod mreže). Možda nije imao duboke mrežaste podnjače na pčelinjaku koji je ispitivao. Koliko znam mrežaste podnjače su počele masovnije da se koriste zadnjih 8 do 10 godina. Ne bi mu onda trebala nikakva moć da spreči matice da zaležu jaja, mada mislim da i bez obzira na otvorenost podnjače u košnicama u februaru ima legla

Mislim da je uvaženi doktor znao za otvorene podnjače sa žičanom mrežom mnogo pre nas jer je pratio sve što bi moglo biti interesantno a radi se bilo gde u svetu.
Mrežaste otvorene podnjače nisu skorašnji izum. Pokojni Milan Popović, užički pčelar je propagirao otvorene zamrežene podnjače tokom cele godine još pre šesdesetak godina. Veliki zagovornik takvog pristupa bio je veliki pčelar Gvozden Stevanović čije mrežaasate podnjače nisu ni imale fioku, pa se nisu ni mogle zatvarati. Mnogo njegovih učenika ima iste takve podnjače. Ipak u pravu si da du su u masaovniju upotrebu ušle unazad desetak godina.
Da i pored otvorene podnjače u februaru u košnicama ima nešto legla uopšte nema sumnje, provereno je.  Istine radi  Dr Kulinčević nije govorio o otvaranju mrežaste podnjače, već je govorio da preteranim utopljavanjem i dodavanjem pogača pre kraja februara nepotrebno prerano pospešujemo povećeno leženje matice, što je po njemu nepoželjno.
Pozz.

[Vojo Brstina]

Mislim da je najbolje ako tokom februara imamo veliko zahlađenje i ako nemamo nikakvog unosa nektara i cvetnog praha.
Pčelinje zajednice se po mom iskustvu najbolje razvijaju ako sa leglom krenu tek tokom marta.
Mnogo puta sam kontrolisao količinu legla u košnicama tokom februara i u najčešćem slučaju u mom kraju legla tokom februara nema. U nekim godima ono krene ali posle jačeg zahlađenja pčele pojedu svo otvoreno leglo i matice potpuno prestanu sa novim leglom.
U kontroli istih zajednica između 5 i 10. og marta najčešće u istim tim zajednicama ne nađem nikakvo leglo.
Preporučio bih svim pčelarima rashlađivanje košnica tokom februara i da iz navike izbace upotrebu pogača kao i ubacivanje najlona koje u ovom periodu podižu temperaturu u košnicama za nekoliko stepeni i pokreću leglo koje donosi više štete nego koristi pčelinjim zajednicama.
Najbrži razvoj pčelinjih zajednica sam primetio u godinama kada imamo velika zahlađenja tokom februara i u prvoj polovici marta i kada pčele sa leglom krenu u drugoj polovici marta.

Za rashlađivanje košnica tokom celog februara preporučio bih proširivanje leta koje će imati dvostruku ulogu a to je brže odstranjivanje vlage koja je u ovom periodu velika i drugo zapravo najosnovnije smanjenje unutrašnje temperature.
A sve to naravno sa punim podnjačama mada u ovom periodu nije velika šteta imati i mrežaste podnjače.
Ali posle ovog perioda kad nastupa vreme podizanja temperature u košnicama svakako da je puna podnjača pravi spas za očuvanje temperature i neophodne vlažnosti. 

Pozdrav svima.....

[Ante Vucić]

Ja također koristim mrežaste podnice tokom cijele godine i tijekom zimovanja ne zatvaram istu limenim uloškom,koristim australiski krov koji također ima ventilaciju.Pčela se uzimljuje  a ne košnica u proljeće je sasvim druga stvar kada kreće leglo .Pčela bez problema zimuje sa otvorenom ventilacijom bez beda,nema pljesnivog saća.

[aca peric]

Pozdrav kolege.Zeleo bih spomenuti,kada je vec kolega Vukic spomenuo,da se u svojoj praksi dosta drzim uputstava prof.Kulincevica,ciju sam knjigu detaljno proucio pre 10tak godina kada sam se resio za pcelarstvo.Uz nju mi je dosta pomogla i knjiga Slavka Jakovljevica,kao i saveti iz knjige kolege Kupusinca,Bog da im dusu prosti,svaka im cast od njih se mnogo naucilo.

Slozio bih se sa Vojom,da cesto nema legla uopste pocetkom marta.Cesto je kod nas takodje jako hladno,a cesto nema nista od behara ili vocne pase,mraz i vetar,ledenohladni gornjak odnesu sav nektar.Pcele prvenstveno zavise od zaliha u kosnici.U vise navrata sam gledao u razlicitim drustvima na brzinu ima li legla zbog sumnje u prisustvo matice,pa sam video da nema uopste legla cak ni polovinom marta.Bagrem obicno krece oko 15.maja kod nas,pa za taj period drustva trebaju biti spremna,ili zbogom prinosi.Ne bih se opredelio za grejanje kosnica,to smatram riskantnim ,ali zato pocetkom marta obavezno utoplim milerov zbeg novinama,a zamenim podnjacu,stavljam suvu i punu podnjacu,a AV idu na ciscenje i sredjivanje.Kod nas u praksi,mislim da do bagrema ipak prodju 2 generacije pcela,a ne 3,to je redji slucaj.Recimo ove godine je tek pocetkom aprila krenula dzenerika,pa racunajte dalje.Tek 3,4 nedelje kasnije su pcele uspele da urade nesto na cvetanju jabuke i divlje tresnje.Dzenerika,kajsija,breskva,a kasnije sljiva nisu dali bas nista,bilo je dosta hladno i cvetovi su masovno opali,malte ne odmah.U to vreme pcele nisu uspele ostvariti ni bitan unos polena,vecinu dana su morale provesti u kosnicama.Taj usporen razvoj je rezultirao da cak ni tokom bagrema nije bilo ni jednog drustva u rojevom nagonu,a ni kasnije.Od 33 drustva u bagremovoj pasi,nakon nje sam se odlucio ispravno pa cak od 15tak uopste nisam uzeo ni kap meda.Jer sve kosnice su prakticno bile suve pred sam bagrem.Tik 15tak drustava su na kraju bagrema imali po 15tak kg prosecno bagrema,sto je po meni samo za njih.Kasnije se to pokazalo da je bilo ispravno,jer nisam morao nista prihranjivati,sem sirupa sa Nozevojem.Jer je helda obezbedila nesto tihog unosa,za njihov razvoj,a nesto medljike su dale nesto dodatnih zaliha i to je sve u ovoj godini.

Siguran sam da sam pustao da podnjace budu otvorene u martu i aprilu,da bih se slikao za prinos kod nas,jer ni ovih drugih 18 drustava ne bi bila spremna,ovako sam od njih dobio nesto jace od 300kg bagrema,a njima je ostalo bilo po 15 da 20kg.Iako sam zeleo da formiram nesto rojeva,bar 15tak do 20,odustao sam bio i formirao samo 4.Bez dovoljno toplih kosnica u martu i aprilu,tesko da se drustva mogu spremiti za bagrem,kada je u proseku bar 20tak dana mesecno u tom periodu sa severnim hladnim vetrom.Ako se ne varam,to je bas neprijatelj,na koga su Prof Kulincevic,te Jakovljevic,Kupusinac upozoravali u svojoj literaturi.Mozda negde gde je drugacija klima je dobro drzati otvorene podove dole i u tom periodu,ali kod mene necu ni eksperimentalno da tako nesto radim.Moze,al u junu,julu i avgustu,pre nikako.

Ali me naravno nista ne moze pokolebati kada su prednosti AV podnjace u pitanju u tretmanu protiv varoe,verujem da je nisu dzabe u svetu tako i nazvali Anti Varozna.Zato kad krenem u borbu protiv varoe u drugoj polovini juna do pocetka jula najkasnije,onda sva drustva stavljam na AV podnjace.A fioke i tada drzim,al malo odskrinutim,jer smatram da je dobro imati pregled koliko je koje drustvo zarazeno,sto se vidi po opadanju varoe.Ali se moraju cistiti zbog moljca,crva,mrava i td,svakih 7 do 10 dana,po mom iskustvu,sto nije tesko,samo se izvuce dno i otrese u posudu za otpad i vrati i to je to.Zato sam se i opredelio za obe podnjace,jer svaka moze da odradi svoj deo posla,Jer nije samo toplota u pitanju u martu,aprilu,vec je svako zrno polena bitno,a mrezaste podnjace su malte ne skuplaci polena,koliko dragocenog tereta u vidu polenovih zrna otpadnu sa izletnica.Zato smatram da je bas u prolece dobro da su pune podnjace u kosnicama,a ne AV.