Kažu ljudi da pčele umiruju živce, a smireni živci umanjuju sadržaj šećera u krvi.
Dobro, hajd' i to da probam.
Nabavio sam u junu, posle lipe, 3 roja, na po 5 ramova i naselio ih u 3 LR košnice. Smestio sam ih na vikendicu, u parku prirode Ponjavica, izmedju Omoljice i Banatskog Brestovca. I tako smo počeli da brinemo jedni o drugima. Neki kažu da pčele ne treba svaki čas uznemiravati. Neki, opet, podstiču novopečene pčelare da svaki čas otvaraju košnice, prčkaju po saću, zavire u otvoreno i zatvoreno leglo, skidaju poklopčiće sa meda i tome slično. Kako ćeš naučiti, kažu, ako to ne radiš? I ja šta ću? Malo po malo, pa zavirim u njih.
Saaad, oženjen sam čovek i ne bih da pričam javno o svojim zaljubljivanjima i sličnim stvarima...
U medjuvremenu, saznam za košnice Rodna Voja, kao i za ovaj forum. "Proštudiram" njihove karakteristike, pogledam ih uživo kod gospodina Brstine i rešim da odmah, na proleće, posle bagrema, kada je pravo vreme, naselim dva roja i u njih. Pa, ako sve bude po očekivanjima, predstojaće i posao oko prebacivanja iz LR u RV, za ova 3 sad već društva.
Pčelinjak ( kako pretenciozan naziv ) mi je bio okružen parcelama suncokreta i u vreme cvetanja su vredno radile. Ali, sve što su uradile, to su i pojele
. Namnožile su se za sve pare, ali zaliha slabo. Nešto mednih kapa iznad legla, rekao bih normalne veličine, ali nema ramova samo sa medom.
Da bih malo potisnuo svoj strah od njihovog gladovanja, malo sam ih ( danas već treći put ) pošprajcovao sa po 1,5 l 3:2 šećernog sirupa, na svaki drugi dan i već se vidi stvaranje zaliha, pa makar i ovih veštačkih.
Malo sam danas i fotografisao. Nažalost, treći roj nisam, jer je već ušao u hladovinu, a nešto treba ostaviti i za drugi put. Inače, taj roj malo kasni sa razvojem, pa u drugom nastavku ima samo 5 ramova. Iskreno se nadam da će u narednih mesec dana izvući još koji ram.
