Зоране,
Ако се рангирају проблеми у нашем пчеларству, а везано за ову тему у којој пишемо, истине ради треба рећи следеће.
Није толико споран сам тип кошнице. Тип кошнице је споран због новца, односно због профита који се остварује на пчеларима. Пчелари су главни извор профита у пчеларству. Ко год прича другачије, тај лаже.
Што се тиче теме у којој пишемо, и проблема о коме говоримо, а то су енормни губици на нашим пчелињацима, ту је главни проблем не толико у самим кошницама, већ је проблем начин рада са кошницама (било којим), односно технологије рада које ми примењујемо у свом начину пчеларења. Значи нису проблем кошнице саме по себи, него начини рада који наши пчелари примењују.
Кошница је само алат којим ми радимо, и његова основна функција треба да буде да нам омогући што једноставнији рад у нашем послу. Тај принцип важи за сваки посао и за сваки алат, па требало би да буде важећи и у нашем пчеларству, али није.
Велики губици су дакле само последица погрешног рада, и неуважавања природних закона, услова, промена итд.
Наше пчеларство је кренуло врло стрмом низбрдицом, вођено искључиво мишљу о профиту као основном мотиву који покреће овај наш посао. То је сигуран пут у општу пропаст нашег пчеларства.
Преписујући западне моделе рада, од којих ми заиста можемо пуно тога научити и применити, наши пчелари су преписали и оно што у нашим природним условима једноставно није могуће одржати.
Наши пчелари једноставно не уважавају природне ресурсе које ми у Србији имамо, њих то једноставно не занима.
Идеја водиља је само профит, што више свега. Кошница, пчела, паша, итд. У таквој поставци ствари, долази до нарушавања биолошке структуре наше расе пчела. Једноставно речено, наша пчела не може да изнесе наше пчеларске захтеве, не зато што наша раса пчеле није добра, већ једноставно ми немамо природне услове који могу да квалитетно подрже те наше захтеве, и наше начине рада. Људи то разумеју, или не. Пракса нам говори да се то не разуме, отуда и енормни губици ове године, а нису они нешто мањи ни раније, само се о томе не говори.
Ту лежи главни узрок великих губитака на пчелињацима. Ова година је специфична, прилично лоша па је то само дошло до већег изражаја. У бољим годинама када је природа издашнија, губици су свакако мањи, али чак и тада су значајни. То се лако може видети по продатим ројевима из сезоне у сезону их је све више.
То би требало да значи и да се број кошница драстично увећава сваке године, али то једноставно није случај.
Постоји очигледан несклад између продатих ројева и зазимљених друштава, где је нестала разлика?
Вароа је један од главних узрока страдања, и ту нема никакве сумње. Међутим проблем варое као узрочника страдања наших пчела, може да се сведе на разумну и прихватљиву меру, толику да страдања због ње и не мора бити, али то подразумева један сасвим другачији приступ нашем пчеларству, за кога не знам да ли има воље и памети. Оно што је свакако неминовност, то је чињеница да ми пчелари морамо мењати много тога у свом начину рада и размишљања, јер ако то не урадимо на време, па проћи ћемо као и све наше остале колеге широм света.
Остаћемо без пчела, а за разлику од њих, нисам сигуран да ћемо ми моћи куповати и увозити сваке године милионе ројева ...
