Izgradnja polumedista za LR

[Nenad Tucakov]

Pošto sam i radio-amater, daću jedan, naizgled, offtopic primer, pa ću ga povezati sa ovom resprevom ( ne temom, jer smo već odstupili ). Pokojni prof. ing. Božo Metzger je bio i stručnjak i teoretičar i praktičar iz elektronike i radio-tehnike, ali je u svom priručniku ( priručnik je svakih par godina doživljavao novo izdanje - jako je bio popularan u SFRJ ) u jednoj temi, oko snage predajnika, dozvolio sebi da uleti u principijelnu grešku.
Naime, kada se zalagao za upotrebu malih snaga predajnika na UKT, ilustrovao je to ovako nekako: Ako signal predajnika od 100 W primamo sa
59+10dB ( način ocenjivanja razumljivosti i snage signala ), signal istog predajnika, ako emituje samo sa 10W, primaćemo  sa 59, pa prema tome, nema potrebe koristiti 100W jer je razlika potpuno nebitna ( zanemariva ). I zaista, to je istina, o kojoj nema diskusije...
Medjutim, polazna tačka nije u "vinklu", što bi rekao Nešković.
Jer, ako signal predajnika od 100W primamo sa 31 ( razumljiv sa veoma slabom jačinom signala ) taj predajnik, kad emituje sa 10W NEĆEMO NI KONSTATOVATI, A KAMOLI PRIMATI.

Gde je veza sa pčelarstvom? U rečenici:
KAD JE PAŠA DOBRA, PČELE ĆE I BOJLER NAPUNITI MEDOM.
A kad nije? To je potpuno druga polazna tačka. Ista količina pčela u DB, AŽ i LR  će uspeti da obezbedi dovoljno zimnice. Ili ćemo morati da malo sirupamo...
Ista količina pčela u RV će obezbediti zimnicu, a i nešto za pčelarov špajiz. Izvori - Jano Supek i Dragan Nešković ( pročitaj http://yu2m.rs/blog/razmisljanje-iskusnog-pcelara/ )

Zašto mislim da ima osnova? Pa pčele se različito ponašaju u različitim zapreminama gnezda. Kolko sam shvatio Dragana Šošića, a on je to u više navrata ponovio na ovom forumu, jako je pčelinje društvo ono, koje suvereno vlada prostorom u kojem se nalazi.
Nameće se zaključak da neće biti isto radno raspoloženje u DB12, DB10 i LR iste količine pčela, kao u FR ili RV i EV košnici, a pogotovo ne u tihim pašama.
Takodje, iskustva onih, koji pčelare RV košnicama potvrdjuju da je u njima potreba za količinom zalihe hrane za uspešno prezimljavanje skoro dvostruko manja, nego u onima sa dubljim plodištima. A to daje dodatne mogućnosti za oduzimanje meda.

A?

[zoran drpljanin]

Ja sam napisao, teoretski u odnosu na broj ramova slobodnih za medobranje, moze i 100 kg. i ne zanosim se tom kolicinom,pogotovu sto sam na stacionaru i osnovna zamisao je oprasivanje malinjaka... Nije ovo rasprava,nego zelja za ucenjem,pa ko- kako tumaci..

[damir brzović]

Ja sam napisao, teoretski u odnosu na broj ramova slobodnih za medobranje, moze i 100 kg. i ne zanosim se tom kolicinom,pogotovu sto sam na stacionaru i osnovna zamisao je oprasivanje malinjaka... Nije ovo rasprava,nego zelja za ucenjem,pa ko- kako tumaci..

                      Slažem se
                                             Brzi

[sljivic b miljko]

  Kad je u pitanju potrošnjahrane ona se kreće 8 do 9 kg za period 01.oktobar do 31.mart. Minimum u košnici u svakom trenutku pa i 31.marta, treba da je 7,6 kg. Znači mi moramo zazimiti sa oko16 kg i nemamo problema. Uže košnice su u boljem kontaktu sa medom od širih ali sve zavisi od venca meda jer se i šire mogu košnice pregradnim daskom mogu suziti. Nemože pčele u manjim košnicama manje da jedu već mogu da prežive sa manjom količinom recimo 10 kg zato što su bliže medu ali to nije dobro jer zaliha pada ispod 7,6 kg što znači lošije leglo i lošiji kvalitet pčela što je druga velika priča.
Što se prostora tiče pčele se u rano proleće brže razvijaju u užim košnicama tako što leglo šire po ramu, ali pre dolazi do blokada pa se ranije mora proširivati. Kod košnica sa velikim brojem ramova 12 i više uvek u jesen postoji mogućnost suženja prema jačini društva recimo na 9 ili 10 ili 11. Što se tiče medobranja potreban je veći prostor u košnici. Postoje više izreka „Ako med pada ko kiša treba postaviti kante i uhvatiti ga“ „Pri jakom unosu veliki prostor deluje izrazito stimulativno“ , ,,Bolje je dodati jedan nastavak više nego jedan ram manje“, što znači u paši treba blagovremeno dodati više medišnih nastavaka. U „Pčelaru“ iz 1998.godine jedan amerikanac je selio pčele na dve paše: na jednoj paši pola društava imalo 4 polunastavka a druga polovina dva. Društva sa 4 polunatavka dala prosečno 13 kg više. Posle toga pčele su seljenje na drugu pašu ali su polunastavci prazni suprotno rasporedjeni: gde je bilo dva sada su 4, a gde je bilo 4 sada su 2 i ponovo je za 7 kg više u košnicama sa 4 medišta.

[Nenad Tucakov]

Ih, Miljko, zapamtio sam i tu lekciju 
Dakle,

Ako med pada ko kiša treba postaviti kante i uhvatiti ga

je skroz OK, ali je praksa pokazala da kad med kaplje, ili jedva curka, košnice poput RV dolaze do izražaja...
Inače, Voja se dobro dosetio da njegova košnica ima standardno 4 nastavka, tako da ima čak veću zapreminu od LR i prima više meda od nje.

[sljivic b miljko]

Ih, Miljko, zapamtio sam i tu lekciju 
Dakle,

Ako med pada ko kiša treba postaviti kante i uhvatiti ga

je skroz OK, ali je praksa pokazala da kad med kaplje, ili jedva curka, košnice poput RV dolaze do izražaja...
Inače, Voja se dobro dosetio da njegova košnica ima standardno 4 nastavka, tako da ima čak veću zapreminu od LR i prima više meda od nje.

Nisam ja ni protiv ni za za bilo koju košnicu, jednostavno prema svojim uslovima pčelarenja pčelar treba da izabere košnicu i da razradi tehnologiju. Svaka ima neke prednosti a neke nedostatke.To se vidi za desetak godina pčelarenja.

[Zoran Vidakovic]

Obzirom na klimatske promene i nove sorte suncokreta,koje sve manje mede,sve slabije unose ipak dajem prednost RV kosnicama u odnosu na LR...Bez obzira na inovacije sa polunastavcima,oni su samo potvrda zasto je Vojo konstruisao kosnicu ovih dimenzija...Sto se tice EV ,misljenja sam da njihovo vreme tek treba da dodje...

Sto se tice suncokreta mislim da je pre do trovanja izletnica sa neonikotinoidima nego do sorti..makar kod nas u Vojvodini.. Ali da,pre bih dao prednost kosnica sa manjom zapreminom i boljim iskoristavanjem tihih pasa..
Ali i slabije zajednice imaju bolju sansu prezimljenja u kosnicama manjih zapremina..pod uslovom da su uzimljeni kvalitetno..!

[sljivic b miljko]

Pitali su me u Vlasotincu "Šta mislim o košnici od stiropora"?
Moj odgovor "pčele neinteresuje košnica i ona nezna za nju jer tokom zime greje klube pa je sasvim sve jedno da li je od drveta, kamena, metala ili siropora. Važno je da nema promaje koje bi iz klubeta izvlačičo toplotu i CO2. Kako onda veličina košnice utiče na zimovanje pčela. Važan je broj ramova na kojima je klube. Ako društvo zauzima sedam ulica iza toga pregradna daska i šta Smeta velika košnica?Uporno želim razlog šta je to što je bolje u manjoj košnici?

[Драган Нешковић]

Шта је то "мања кошница", колега? По чему је то "мања", у односу на шта је "мања"?
И једно скроз колегијално питање: Да ли ви заиста мислите ово што пишете о "мањим и већим", кошницама у 21. веку?

[Zoran Vidakovic]

Moramo uzeti u obzir da to malo klube se samo krece na vise prema mednom vencu dok ga ne potrosi..
Kod mene je prirodan roj drugenac uginuo zimus pored bocnih punih dupke ramova sa medom.. Doticna kosnica je LR..
U manjoj kosnici bolji je prolecni razvoj drustva i brze dostignu brojnost pcela,samim tim i mikroklimu..
Kao sto sam napisao,ako je kvalitetno uzimljenna,imace deblji medni venac iznad sebe i bolje rasporedjen med jer vise legla ce da zahvaca zadnje ramove kosnice..
Naravno svaka kosnica ima i mana i prednosti.. Moje zapazanje je da je vise tihih i srednje slabijih pasa nego jako medenje i enorman unos nektara.. I primeceno trovanje izletnica u pocetkom aprila od razvojnih vocnih pasa..a to je zbog needukovanog prskanja u cvetu od strane ljudi..
Jer kada kosnica izgubi jedan deo izletnica u trovanju,lakse ce se oporaviti kosnica manjih dimenzija zbog brojnosti i mikro klime u kosnici nego u kosnici vecih dimenzija..makar u pocetku razvoja dok su temperature nestabilne..
A kad pasa zamedi onda dobro svima
To je moj razlog zasto je bolje u manjoj kosnici..!

[sljivic b miljko]

Moramo uzeti u obzir da to malo klube se samo krece na vise prema mednom vencu dok ga ne potrosi..
Kod mene je prirodan roj drugenac uginuo zimus pored bocnih punih dupke ramova sa medom.. Doticna kosnica je LR..
U manjoj kosnici bolji je prolecni razvoj drustva i brze dostignu brojnost pcela,samim tim i mikroklimu..
Kao sto sam napisao,ako je kvalitetno uzimljenna,imace deblji medni venac iznad sebe i bolje rasporedjen med jer vise legla ce da zahvaca zadnje ramove kosnice..
Naravno svaka kosnica ima i mana i prednosti.. Moje zapazanje je da je vise tihih i srednje slabijih pasa nego jako medenje i enorman unos nektara.. I primeceno trovanje izletnica u pocetkom aprila od razvojnih vocnih pasa..a to je zbog needukovanog prskanja u cvetu od strane ljudi..
Jer kada kosnica izgubi jedan deo izletnica u trovanju,lakse ce se oporaviti kosnica manjih dimenzija zbog brojnosti i mikro klime u kosnici nego u kosnici vecih dimenzija..makar u pocetku razvoja dok su temperature nestabilne..
A kad pasa zamedi onda dobro svima
To je moj razlog zasto je bolje u manjoj kosnici..!

Razlog uginuća roja je nepravilana raspored meda a ne veličina košnice. Ako su venci bili slabi i roj slabi trebalo suziti plodište ubacanjem pregradne daske. Možda LR nije predvidjena za pregradnu dasku ali nije dobro ni zazimljavati slabe rojeve.

[Zoran Vidakovic]

Da Dragane,zaista to mislim o manjim i vecim kosnicama..
Kod nas je najzastupljenija LR..DB..AZ..
U 21-om veku nema vise takvih pasa kao nekada..mislim na livadske jos.. Sve su povrsine zemlje zaorane u oranice zitarica,kukuruza,soje itd.. Manje su povrsine pasa pa i nemaju pcele u toj kolicini da donesu nektara..Uljane repice ima tu i tamo.. Bagrem je taj koji svi pcelari jure zbog cene..a on je nestabilan zbog vremenskih prilika.. Ove godine kod nas je smrzao,hladno i kisovito.. Ali je godina bila rojevna
Lipovog i nema bas nesto,vise nam dodje kao razvojna
Suncokret je taj koji nam je glavni,ali iz godine u godinu cujem sve vise razocarenja zbog lokacija gde je bilo tretirano raznim preparatima..
Stoga smatram da su manjih zapremina kosnica poput RV ili Farar..Alpske ili slicnih bolje za nasu kranjsku pcelu..
Samo govorim o misljenjima svog i raznih iskustava drugih pcelara koji su vec uveliko u LR-u a neisplati im se menjati i ici iz pocetka..

[Zoran Vidakovic]

Moramo uzeti u obzir da to malo klube se samo krece na vise prema mednom vencu dok ga ne potrosi..
Kod mene je prirodan roj drugenac uginuo zimus pored bocnih punih dupke ramova sa medom.. Doticna kosnica je LR..
U manjoj kosnici bolji je prolecni razvoj drustva i brze dostignu brojnost pcela,samim tim i mikroklimu..
Kao sto sam napisao,ako je kvalitetno uzimljenna,imace deblji medni venac iznad sebe i bolje rasporedjen med jer vise legla ce da zahvaca zadnje ramove kosnice..
Naravno svaka kosnica ima i mana i prednosti.. Moje zapazanje je da je vise tihih i srednje slabijih pasa nego jako medenje i enorman unos nektara.. I primeceno trovanje izletnica u pocetkom aprila od razvojnih vocnih pasa..a to je zbog needukovanog prskanja u cvetu od strane ljudi..
Jer kada kosnica izgubi jedan deo izletnica u trovanju,lakse ce se oporaviti kosnica manjih dimenzija zbog brojnosti i mikro klime u kosnici nego u kosnici vecih dimenzija..makar u pocetku razvoja dok su temperature nestabilne..
A kad pasa zamedi onda dobro svima
To je moj razlog zasto je bolje u manjoj kosnici..!

Razlog uginuća roja je nepravilana raspored meda a ne veličina košnice. Ako su venci bili slabi i roj slabi trebalo suziti plodište ubacanjem pregradne daske. Možda LR nije predvidjena za pregradnu dasku ali nije dobro ni zazimljavati slabe rojeve.

Roj nije bio slab,bio je dobar,zazimljen u jednom nastavku..ali da,jedan od razloga je sto je bio nepravilan raspored ramova sa medom..i oni su pojeli vence do prvog procisnog leta sto je bio 5-og januara..a nisam reagovao sa pogacom zbog raznoraznih saveta o postedi zimske pcele.. Tu sam naucio svoju skolu.. Sad sam uveo polunastavke koje planiram podbaciti posle suncokreta ispod plodista.. tad ce klube moci da navuce deblje vence iznad i da se spusti nize od donjih letvica.. Ali opet smatram da kosnica manjih dimenzija na taj isti roj bi imao bolji raspored meda oko legla..

[Nenad Tucakov]

Paaa, nemam ni dovoljno znanja, niti pak iskustva, pa je moje objašnjenje vezano za iskustva i izjave onih, koji koriste te manje košnice.
Naravno, vodim se i nekom logikom, za koju ne smem da tvrdim da je tačna, ali liči... 
Evo kako dumam:
I DB i LR su konstruisane za pčelarenje italijankom, zar ne? Otuda DB ima duboko plodište, koje je navodno, potrebno toj rasi. Kažem navodno, jer joj je očigledno dovoljno i LR plodište. A onda i sam konstruktor kaže ( misli, radi, štogod) ta dubina nastavka je preduboka i loša. hajde da napravim daleko pliće medište. Za istu tu Italijanku, koja ima duplo više duša u zajednici.

Tako isto misle i oni, koji razmišljaju o medištu LR košnice, pa uvode polunastavke.

Dakle, ne pričamo samo o prezimljavanju, već i o brzini punjenja nastavaka ( polunastavaka) i brzini zatvaranja meda. A iskustva onih, koji na istim pčelinjacima koriste i jednu i drugu vrstu košnica, ako ne lažu ( a ne znam zašto bi ), govore u prilog plićih ramova. Tu uključujem i FR, naravno.

Čitajući i iskustva vezana za prezimljavanje, nalazim da ona svedoče o debelim mednim kapama ( u plodištu), recimo kod DB košnice, koja sadrži i do 25kg meda i obezbedjuju sigurno prezimljavanje. I to je zaista super. Ali, ako je pčelama sasvim  dovoljno i 17 kg čak i za optimalan prolećni razvoj, zašto bi im ostavio još tih 8 kg, koji prapadaju meni 

A odgvor si, možda, Miljko i sam dao:

Ako društvo zauzima sedam ulica iza toga pregradna daska i šta Smeta velika košnica?Uporno želim razlog šta je to što je bolje u manjoj košnici?

Šta će pregrada ako je dobra i veća ( hihihihi )? A i višak rada oko postavljanja te pregrade 

Ma moramo te ubediti da ih probaš, pa kud puklo da puklo...

[dusan lazic]

Pitali su me u Vlasotincu "Šta mislim o košnici od stiropora"?
Moj odgovor "pčele neinteresuje košnica i ona nezna za nju jer tokom zime greje klube pa je sasvim sve jedno da li je od drveta, kamena, metala ili siropora. Važno je da nema promaje koje bi iz klubeta izvlačičo toplotu i CO2. Kako onda veličina košnice utiče na zimovanje pčela. Važan je broj ramova na kojima je klube. Ako društvo zauzima sedam ulica iza toga pregradna daska i šta Smeta velika košnica?Uporno želim razlog šta je to što je bolje u manjoj košnici?

U"manjoj" košnici (napr.RV), bolji je poprečni presek (kvadratni).