Момци мислим да понегде има ситних грешки. Не гаси се ројеви нагон лако увек. Остајем упоран при тврдњи да ће у незадрживи ројеви нагон ићи друштва где са матицом нешто није у реду (без обзира што и даље добро носи – на сву срећу)...док остала друштва на пчелињаку раде и нема назнака да следи "ројева година".
Друштво које тежи да се роји а има још довољно места у кошници да се „занима“ послом треба поделити тако да буде физички радвојено – без мреже. Имао сам случајеве да ми друштва која су раздвојена мрежом (збег висине 70 мм) праве проблеме и то рој који је горе подигнут. Једноставно су прво побијене све матице које се легу из матичњака, а потом и оне из матичњака које сам додавао.
Често су препреке као што је матична решетка толика препрека да се друштво само удвоји јер осећа одвојеност од главног гнезда. Али некада ни непролазна мрежа не представља препреку. Проблем је у звуку који одаје матица (или пчеле – не могу рећи са сигурношћу јер треба појаву више пратити да бих јасније одредио). Чак мислим да је и лексан некада проблематичан (код „проблематичних“ друштава које су у јаком ројевом нагону). Убећен да се звук преносио и према другом друштву јер се лексан понаша као мембрана (што можда може зависити и од квалитета пластике од које је израђен).
После више случајева са друштвима које не могу зауставити у ројењу, поделу сам вршио тако што се између друштава постави крућа препрека (често сам стављао рој на кров тако да има лето на матичној решетки која се „шикне“ директно на кров) и касније сам удвајао када матица пронесе. То није јемство да се друштво које је ишло у ројеви нагон (део где је стара матица и које се ослабљује) неће изројити јер је та матица на неки начин лоша.
У случају који је Анто навео, постојала је могућност да се друштво изроји јер се на звук матице „одазвала“ матица изнад мреже. Више пута током пчеларења, дешавало ми се да се изроји друштво где је матица изнад решетке, а рој изађе из дела испод решетке. Горе матица наставља да носи и деси се да изврши и тиху смену или у једном моменту једноставно нестане. Није разлог „антагонизам“ између матица како „наука“ тврди, већ је та матица завршила своје.
Има примера и да матица која је ушла у ројеви нагон настави да носи даље без проблема када се друштво само удвоји. Ово се дешава само када је та матица по свему добра за друштво и улази у ројеви нагон због скучено простора (када се због различитих разлога закасни са проширењем простора).
Треба само проценити да ли друштво улази у ројеви нагон због проблема са матицом или се то дешава због скученог простора. У првом случају је далеко теже (често и немогуће) спречити ројеви нагон, а у другом може спонтано доћи до прекида ројевог нагона ако се паша појачава или пчелар прошири простор на одговарајући начин.
Надам се да вам не „оштећујем“ тему о РВ кошници својим опширним упадицама...јер ја не пчеларим са РВ.
