Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada

[Dragan Šošić]

Kada i na koji nacin menjate matice?radite li to planski ili ostavite pcele ih  same  zamene?

Matice se skoro uvek menjaju „planski“, bilo da morate ili hoćete. Ako se osavlja da ih pčele same zamene, može biti i gubitaka društava: verovatnoća je uvek pola-pola, da uspe sparivanje matice. Zbog toga se i koriste oplodnjaci na pčelinjaku (ili se na drugi način dolazi do matica).

Danas sam na suncokretu  zamenio mesta nekim drustvima,razlog je da neke pojacam neke oslabim-izjednacim,pred letom jednog drustva je bilo sukoba na letu i mtve pcele,to se desilo u  drustvu(u jednom nastavku - pcele na letu miruju-trebalo je ranije prosiriti prostor) koje sam stavio na mesto veoma slabog roja..jel to mozda razlog sukoba?u tom istom slucaju tamo gde sam stavio slabije na mesto tog jaceg nije bilo sukoba pcela..

Kod zamene mesta društvima, mora se pratiti kakvo je stanje paše i da li je vreme (a time i unos) promenljivo. Pre nekoliko dana je pao jak pljusak. Pčele su sasvim normalno radile pre toga. U subotu sam sasvim slučajno utvrdio da je jedno društvo tog dana, kada je naišao taj pljusak, izgubilo maticu. Takođe slučajno sam je našao na oko 2-3 metra ispred košnice. Zanimljivo je da je oko nje bila grupa od oko pedesetak pčela iako je matica odavno mrtva (telo je ukočeno). Jedini zaključak koji sam mogao da donesem je da je u iznenadnom, naglom povratku pčela došlo do ulaska na pogrešno leto. Kasnije su te pčele ubile maticu.


Kod zamene mesta zbog naleta (ili neke zamisli pčelara), bitno je „prevariti" pčele. Veća verovatnoća da će ta „prevara“ uspeti kada je paša stabilna (time su i pčele manje ljute i manje posvećene odbrani košnice). Moglo bi kao pravilo pri naletu pčela da se zamene prvo mesta medištima (tu je najviše mlade pčele koja je zaposlena oko prerade nektra). Tek posle više sati (ili tek sutradan) može se zamenisti mesto i plodištu. Ovo je uglavnom nepotrebno, ali ima opravdanja. Pčele koje su koristile nalet (dobile su izletnice) mogu da miruju i dan-dva. Pri tome se gubi unos nektara. One su jednostavno usvojile obaveštenje zajednice da je košnica puna i da dalje ne treba puno raditi (verovatno je u pitanju obaveštenje preneto „dugotrajnim“ feromonom). Ako se i plodište prenese na mesto nekog društva koje je trpilo nalet (gubilo pčele), tu pčele rade i podstiču one koje su prestale da rade, na preradu i unos nektara (na uobičajene obaveze radilica). Za bezbedan rad, po ovom pitanju, bolje je kada imaš matičnu rešetku.

Ali pre prenošenja plodišta, društva su jednostavno „zbunjena“ novonastalim stanjem i nema sukoba ni pojedinačnih pčela. Tada se mesta plodišta bezbedno zamene.

Ako se nije brzo sredio nalet pčela, mora se više puta prenositi pčela iz nekih društava da bi slabija ostala u snazi koja zadovoljava trenutne i kasnije zahteve (povoljan unos nektra, obezbeđivanje zimnice i razvoj društva za zimu).

Nisi trebao menjati mesta društvima. Dovoljno je da proširiš prostor ili da izvršiš neku vrstu izjednačavanja prebacivanjem npr. jednog rama sa poklopljenim leglom. Ali i ovo je bespotrebno. Radi se samo ako je slabo društvo toliko slabo da želiš da ga pojačaš radi opšte snage i kasnijeg povoljnijeg zazimljavanja, a ne pojačavanja unosa. Može se desiti da izgubiš obe matice i da svrha „izjednačavanja“ izgubi smisao: imaćeš problem sa nedostatkom matica i rad će se smanjiti (gubiš i unos). Tako da se može desiti da si uradio lošu stvar.

PS

S obzirom da si prijavljen na forum SPOS-a, moraš napraviti selekciju dobrih i glupih odgovora iskusnih. Ovde je glup odgovor (evo tog odgovora i na slici za one koji su proterani sa foruma SPOS-a). Moraš paziti na ove likove koji se svuda turaju kao porub u dupe, a nemaju pojma o čemu se radi. To je upravo primer velikana srpskog pčelarstva, koji toliko često lupa, da je to van pameti. Kako dodati medište društvu koje je izgubilo pčele, kada je ionako prazno i jedva održava i leglo u životu. Kakvo čišćenje pčela, kada se oslabelim društvima mora dodati pčela.

[Milomir Mihajlović]

Unos nektara ove godine uglavnom je bio slab.Vrcali su samo oni koji su selili pčele,mada su i tu mnogi u bagremu ostali kratkih rukava.Paša polako jenjava i mnogi bi već sada mogli razmišljati o pripremi pčela za zimu.Ja sam u rano proleće počeo sa prelaskom LR košnica na RV ubacivanjem RV ramova sa s.o. u plodišta.Rezultat mojih napora je da sam od tri LR formirao jedan roj u RV košnici.Prelazni nastavci su sada medišta iznad LR košnica,a ispod njih se nalaze dva nastavka koji su po pitanju meda skoro potpuno suvi a legla ima na 5-6 rama, ostak su 2-3 rama perge a svi drugi ramovi su prazni i mislim da trnutno ne služe ničemu.Da li je vreme za početak pripreme pčela za zimu.Da li je vreme, dok još ima polena i nema grabeži,da podbacim prelazne nastake ispod plodišta kako bi pčele blagovremeno prenosile med i lagerovale polen.Plodišta su mi u dva nastakvka popunjena sa od po 15 do 20 rama.Kada i gde podbaciti medišta i koji raspored  napraviti sa ramovima u plodištu?U medišnim prelaznim nastavcima ima oko 7-8 kg.meda i trebalo bi izvršiti dopunu hrane za zimu intenzivnim prihranjivanjem.Molio bih za savet kako da otrpčnem pripremu za zimu, jer ne očekujem neki značajniji unos nektara.

[Mirko Maric]

Dali duza blokada u suncokretu moze uticati da drustva oslabe?

[Dragan Šošić]

Može i ne može, pitanje je u kom momentu posmatraš blokadu. Ako je povoljan unos nektara, pčele prepune plodište. To je uobičajeno. Pčele ne mešaju nektar i med. Vrši se prerada nektara i polako med skladišti iznad legla. Kada se unos nektara smanji, polako se oslobađa prostor za leglo. Koliko će to biti „iznad“, zavisi od snage društva. Jaka društva imaju i obilniji unos i treba im više prostora koji lako održavaju svojom brojnošu i med se skladišti u medišta. Matica može „dobiti“ i nešto prostora za leglo.



Pri slabljenju društva (zbor različitih razloga) pčele opet skladište zreliji med iznad legla, ali je zbog snage društva to neposredno iznad legla u vencima koji se vremenom povećavaju. Time se smanjuje leglo. Smanjenje legla i slabijim društvima omogućava povoljniji unos, tako da se leglo dalje smanjuje. Poklapanjem meda, matica nema dovoljno prostora i leglo bude na par ramova i to sa malim površinama (ne treba zaboraviti da se tu skladišti i polen i da to doprinosi smanjenju površina sa leglom).

Ako još uz to ima varoe, neće biti samo slabljenja, već društvo propad. Sva varoa se „sjati“ u to malo legla i nema neke značajnije obnove pčela.

Matična rešetka samo doprinosi tome da ovaj efekat smanjenja legla bude izraženiji.

Rešenje je u vrcanju meda iz nekoliko ramova iz plodišta (kada paša završi). Treba izabrati starije ramove, ako je to moguće i vratiti pčelama na zaleganje. Ne treba „seći“ leglo, već kao u proleće dodavati te ramove do legla. Ako se proceni da ima dovoljno mladih pčela, može se i seći leglo. Ako ramovi do zida liče na nešto (mogu poslužiti za leglo), najbolje je izabrati njih za vrcanje – tu ima najmanje polena, uskladištenog i poklopljnog. Ili se ramovi vraćaju društvima iz kojih su i uzeti, da se ne desi da neka društva dobiju puno polena (u ovom slučaju perge) a neka malo ili nimalo.

[Ivan Simic 1]

    Danas prilikom obelezavanja mladih matica slikao prizor skupljanja iscurelog nektara sa ramova.
Ono sto govore o gladi i bespasi na SPOS forumu treba uzeti sa rezervom,proveriti stanje u svojim kosnicama i na osnovu ocene stanja odluciti da li prihraniti ili ne. Ne treba prihranjivati napamet,osim mozda slabije rojeve,sigurno ima takvih.
   Kod mene na pcelinjaku aktivnost kao u junu mesecu,pljuskovi u prethodnom periodu i toplije vreme doveli su do produzetka cvetanja livade.Iskoristio sam slobodno vreme da prosetam po ataru i video da jos ima majcine dusice koja cveta,prisutan zvezdan ,kokotac,divizma, za cvetanje se priprema boca,pavit je u punom cvetu a dosta pcela ima i na drugoj travi deteline koja cveta.
   Par rojeva imam u samom gradu i oni su spremili solidnu zalihu hrane sa lipe,karleuterije,sofore i drugog parkovskog drveca koje je cvetalo ili jos uvek cveta.
  Paznju na stanje zaliha hrane ,mozda, treba da obrate pcelari koji u okolini svog pcelinjaka nemaju povrsine u parlogu ili pojaseve korovskog bilja uz vodotokove tj. krajevi gde je poljoprivreda intenzivnija i nema mnogo korovskih biljaka.
  Prosla godina je sa vremenskim uslovima bila mnogo gora pa pcele nisu uginule od gladi.
  Primetio sam da je do pre nedelju dana sa sljive intenzivno kapala medljika,( sve sto pisem vazi za moj kraj) bilo je i na lipi ,jabuci i drugom drvecu sada se ta pojava smanjila ali ima je jos uvek,pa treba obratiti paznju na mogucnost pojave unosa medljike ukoliko dodje do duzeg perioda toplog vremena bez padavina,kako je bilo 2011. .

[Dragan Šošić]

Ponovo ću postaviti slike (sa drugog foruma) i mišljenje „stručnjaka“ zvanog Enciklopedija.
Pčele koje su bile na paši suncokreta u nešto nepovoljijem vremenu se istroše u preradi nektara i društva počinju da slabe. Posledica može biti sabijanje gnezda i većine zalih u plodište. Dešava se i kod LR i kod DB košnice, bez izuzetka. U uslovima s promenljivim vremenom i prenaseljenim područjem će sigurno doći do ovoga.

Napisao sam šta bi trebalo uraditi.

Moja primedba na prihranjivanje ogromnim količinama bi pretstavljala uravnoteženiji pristup. Postoji opravdana mogućnost da kasnije bude paše i da segnezdo toliko pretrpa unosom nektara i polena, tako da se lglo smanji na minimum (iako postoje uslovi za povećanje površina sa leglom). Negde 2010 je bila slična situacija i mislim da sam postavio fotografije baš u ovoj temi (kasno je sada i da ne pretražujem, mislim da mi se može verovati ). 16 avgusta su pčele pripremale za zanošenje i mlađe ramove i matice su ih zanosile. Zamislite sada stanje kada pčele i dalje odgajaju letnji naraštaj, a nema mesta za leglo. Kada pogledate veličinu jaja, jasno vam je da se spremaju zimske pčele ili se još uvek gaje letnje pčele (kratkovečne). Tako se od jakih društava dobiju slabići za zimu.

Priprema zimnice je uravnotežena tako što se daju umerene količine sirupa da se naprave medni venci. Postoji vrlo realna mogućnos da se unos značajno poveća ako otopli. Tako da bi te umerene količine bile 0.5-0,7 l (ako su društva slabiji rojevi, onda je to i manje). Kod DB košnice bi to moglo biti oko 1 l dnevno, ali da se ne pretera i sa brojem dana, naravno. Prihranjivanje mora biti redovno. I taj „med“ koji mi dodajemo kao mednu kapu valja da bude pomešan sa medom od prirodnog nektara. Medni venci ne smeju biti preveliki. Središnji ramovi narošito ne smeju imati deblje medne vence kod LR košnice. Kada imate bar malo zatvorenog neda na središnjim vencima, svakako su bočni ramovi sa debljim vencima ili čak i puni. Prihrana traje dok se ne stvore venci. Dalja prihrana zavisi od stanja u prirodi. Problem je što neko neće da se „bakće“ sa redovnom prihranom. „Ljusnu“ se ogromne količine sirupa i ako još bude unosa i pčele prepune prostor, „đuture“ se izvrca višak meda (prirodnog i onog od sirupa) i ponudi na tržište (ali iz nezleganog saća i možda uz neku "letvicu"). Pošteno, jel' da. Tako se ne pčelari, tako se mulja i to jednom može imati posledice.

Sužavanje prostora je tek mera koja nema veze sa životom. Pa gde će pčele da prerađuju vrlo obilne količine sirupa (ili nektara) ako nema mesta – u prostoru namenjenom leglu. Polen bi u tom slučaju trebalo da stavljaju na leto, jel' da? Može se suziti prostor nekim rojčićima ili oslabelim zajedicama, ali društvima prosečne snage nikako. Pa ljudi, još je rano za tako nešto. Ako suzite prostor, to bi moglo biti sužavanje po visini (kod nastavljače – LR). U tom slučaju se i plodište i medište suze pregradama na po 7 ramova (ovo nije preporuka, već samo primer). Tako bi se dobilo jasnije plodište i medište: plodište sa leglom na većini ramova i leglo većih površina i med u medištu. U slučaju potrebe, pregrade se lako pomere u doda ili oduzme neki ram.

Nešto veći prostor bi poslužio i za kasnije uneti med (npr. od medljike) koji bi bio prilično „čist“ i mogao bi se čak i izvrcati. Osim toga što može biti neugodan za pčele, može i pčelar imati neke koristi, a znamo kakva je godina. Vrlo male su mogućnosti da bi pčele raznosile med nastao od sirupa i mešle sa novounesenim nektarom (ili medljikom). To pčele ne rade. Zreli med ostaje gde i jeste.

[Dejan Damnjanovic]

Do kada je najkasnije izvrsiti zamenu matica!

[Dragan Šošić]

Ako je pitanje za mene, ne verujem da ćeš dobiti odgovor kojim ćeš biti zadovoljan. Ja menjam matice čak i zimi, tako da je to „tehnika“ koja nije svima prihvatljiva.

Sa gledišta uobičajene pčelarske prakse, to bi najbolje bilo uraditi prema stanju društva. Ili u nekom periodu kada si to zamislio - nema nekog uslova.

 Ako je matica starija, pre smanjuje leglo (u nekim uobičajenim uslovima, a ne vanrednim – kao što je duži sušni ili kišni period) i pre prestaje sa leglom. Pčelaru je tada očigledno da nema dovoljno pčela i ovo može povećati broj zimskih pčela. Uvođenje mlade matice omogućava još jedan (ili više) naraštaj zimskih pčela i to kada ima dovoljno polena. I ovih sušnih godina je polena u jesen bilo dovoljno. Ja tada i menjam najveći broj matica. Pri tome se obraća pažnja na zalihe hrane u društvu. Ako se još uvek dopunjava zimnica, tim bolje. To bi bilo negde u septembru. Ne može se tačno reći kada, jer to zavisi i od mnogo uslova i kada će se tačno uraditi zavisi od procene pčelara.

Ukoliko dalji uslovi budu povoljni (posmatram trenutno stanje, počev od danas), s obzirom da je baš bilo puno kiše, moguće je da bude lepog vremena i sasvim dovoljno polena (biljke izgledaju jedro i obećavajuće) matice možeš menjati kada hoćeš. U takvim uslovima i leglo bude mnogobrojnije i nema potrebe za nekim „kalkulacijama“.

Bitno je i odakle ti matice. Ako su u pomoćnim društvima (nekim slabijim rojevima), ne treba žuriti sa uvođenjem tih matica u jača društva. Najbolje je pridružiti deo pčela takvih društava društvu kojem dodaješ i maticu i to kada već ima zimskih pčela u tim pomoćnim društvima (imaš moj predlog kako to uraditi u temi KAD SE I KAKO SE SPAJAJU PČELINJA DRUŠTVA ).

Neki odgovor koji bi bio pravi je da pravilo i ne postoji. Taj posao možeš raditi kada hoćeš i zato sam i napisao par „sitnica“ koje ti možda mogu pomoći da se opredeliš kada to raditi.

Sumnjive matice menjaš što pre. Ako se društvo sa takvim maticama dovede do nekog stanja da ulazi u proces tihe izmene, može se desiti da loša matica to onemogućava, ali i da bude mladih matica koje su se izlegle. Stanje može biti takvo da je teško dodati mladu maticu i imaš neuspeh (ili troškove, ako ih kupuješ).

[Anto Dankić]

U dilemi sam, dvije košnice su mi izgleda ostale bez matica. Prije 20-ak dana bili zatvoreni matičnjaci, prije 15-ak dana više nije bilo ni matičnjaka ni legla kao ni danas pri pregledu. Imam u oplodnjaku dvije crvene matice koje sam vadio kada sam stavljao nove (u ove iste košnice). Na koji način najbolje dodati matice društvima a da ne dođe do masakra? Ili ići na opciju spajanja obezmatičenih društava na one sa maticama a stare matice ostaviti kao pomoćna društva za nagodinu ?

[Milomir Mihajlović]

Odg: Dnevni izveštaj sa pčelinjaka
« Odgovor #281 poslato: Jul 19, 2014, 21:55:48 »
Citat
Danas sam preslagao društva koja su ostala kod kuće. Nose nešto nektara i puno polena.
Pretpostavljam da ste preslaganjem stvorili dovoljno prostora za zaleganje matice.Interesuje me,verujem i većinu početnika,koja je bila svrha preslaganja i molim Vas da nam opišete tehniku kako ste to radili.

[Dragan Šošić]

U dilemi sam, dvije košnice su mi izgleda ostale bez matica. Prije 20-ak dana bili zatvoreni matičnjaci, prije 15-ak dana više nije bilo ni matičnjaka ni legla kao ni danas pri pregledu. Imam u oplodnjaku dvije crvene matice koje sam vadio kada sam stavljao nove (u ove iste košnice). Na koji način najbolje dodati matice društvima a da ne dođe do masakra? Ili ići na opciju spajanja obezmatičenih društava na one sa maticama a stare matice ostaviti kao pomoćna društva za nagodinu ?

Anto, prvo moraš biti siguran da društva nemaju matice. Izvrši proveru sa mladim leglom iz druge košnice. Sparivanje matice može biti dugotrjjnije zbog kišnih dana.

Ako su matičnjaci bili prisilni, može se desiti da se prva izlegla matica koja i ne može da se spari i da je porušila ostale matičnjake. Takođe može biti i da je matica stradala pri oplodnji.

Sa mladim leglom možeš utvrditi pouzdano ima li matice u takvim društvima, ali i odložiti pojavu lažnih matica. Tek kada budeš siguran da nema neoplođene matice, može se dodavati druga matica.

Odg: Dnevni izveštaj sa pčelinjaka
« Odgovor #281 poslato: Jul 19, 2014, 21:55:48 »
Citat
Danas sam preslagao društva koja su ostala kod kuće. Nose nešto nektara i puno polena.
Pretpostavljam da ste preslaganjem stvorili dovoljno prostora za zaleganje matice.Interesuje me,verujem i većinu početnika,koja je bila svrha preslaganja i molim Vas da nam opišete tehniku kako ste to radili.

Preslaganje ima za cilj da se ostvari povoljno stanje u košnici za odgoj matičnjaka i za proizvodnju mleča. Slabija društva imaju namenu izolatora i preslaganje je u cilju ostvarivanja povoljnosti koje omogućava izolator.

Postupak nije ništa naročito: vrši se prevešavanje legla, ali ponegde sa malo više „fizikalije“. Kod društava koja imaju različite nastavke (LR nastavak i LR „polumedište“), zamenjuju se mesta nastavcima. Matica se mora tražiti (inače tome uvek težim jer ne volim baš puno da istresam pčele i „drmusam“ i sebe i leglo, čak i kada su ramovi donjeg i gornjeg plodinog dela istih razmera) i ponovo ubaciti u prvi nastavak ispod matične rešetke. Ujedno pri tome pazim na položaj ramova različite starosti saća.

Izolatorima se ubacuje prazan ram na zaleganje. Postavlja se između dva rama sa leglom koje neće baš brzo da se izleže i tako se čak postiže sužavanje prostora matici, a ne proširivanje. Ovo je po mom mišljenju čak i povoljnije za ta slabija društva nego slobodno zanošenje po celom plodištu. Tako da nije uvek cilj proširivanje prostora matici za zaleganje.

Sa manjim brojem košnica moguće je postići bolje rezultate i imati nešto jača društva, ali samo ako ima dovoljno pčela da održavaju uvećano leglo (mladih pčela "negovateljica"), ako ima dovoljno dobre hrane (pre svega polena, jer je lakše i jeftinije dodati energetsku hranu kroz sirup, nego polen - uz to i nema smisla priširivati leglo ako nema polena).

PS

Postoje i ograničenja kod preslaganja koja mogu dovesti i do smanjenja legla i tu treba biti oprezan. Kada saće nije iste starosti (naročito kada ima novoizgrađenih ramova), može se desiti da matica smanji leglo umesto da ga poveća. Pri stalnoj prihrani, pčele obrazuju medne vence. Ako se pri poslednjem preslaganju (izvodi se kada pčele već prirodno ulaze u postupak smanjenja legla) jednostavno zamene mesta nastavcima, može se desiti da pčele tu odrede i prostor za klube. Zato se mora paziti na raspored ramova različite starosti (mlađe ramove obično stavljam na obod legla i prepuštam da pčele odluče kada će na njima biti legla) i da pri poslednjem preslaganju središnji ramovi budu sa najmanjim vencima (središnji ramovi u donjem nastavku). U tom slučaju je bolje je da to budu najstariji ramovi, na kojima će biti i najviše legla u poslednjem naraštaju (a time i najviše praznog prostora gde će se smestiti početno klube).

Reč je o LR košnici (ili može biti u pitanju i bilo koja nastavljača, bez obzira na visinu ramova). Takođe, radi se o tehnici koja ima vrlo ogrančenu primenu na velikim pčelinjacima. Može biti dobra za manje pčelinjake, ako se radi bez grešaka ili ako se radi neki posao za koji je neophodno redovno preslaganje legla.

[Mirko Maric]

Od kojih sve uslova zavisi,da pcele prestanu sa leglom krajem leta-pocetkom jeseni?Znam da su se pcelari prosle,ili pretprosle godine cudili da su pcele vrlo rano(bilo je jos dosta toplo)prestale sa leglom..pozdrav

[Anto Dankić]

Anto, prvo moraš biti siguran da društva nemaju matice. Izvrši proveru sa mladim leglom iz druge košnice. Sparivanje matice može biti dugotrjjnije zbog kišnih dana.

Ako su matičnjaci bili prisilni, može se desiti da se prva izlegla matica koja i ne može da se spari i da je porušila ostale matičnjake. Takođe može biti i da je matica stradala pri oplodnji.

Sa mladim leglom možeš utvrditi pouzdano ima li matice u takvim društvima, ali i odložiti pojavu lažnih matica. Tek kada budeš siguran da nema neoplođene matice, može se dodavati druga matica.

Danas u jednoj košnici našao mladu maticu i nešto jednodnevnog legla u drugoj nisam ali je bilo dosta perge i nektara. Pošto sam imao tri crvene matice u rezervi stavio sam dvije u nukleus i pripremam ih zazimiti iznad nekog društva a treću sam dodao iznad oveg (bezmatka) preko matične rešetke i novina pa ako stvarno nema matice ili će ju prihvatiti ili ubiti maticu i povući svoje matičnjake. Ionako nisam imao kud s njom.  A najizglednija mi je situacija da tu košnicu rasturim i okvirima pojačam ostale zajednice koje su još na jednom nastavku.

[Dragan Šošić]

Od kojih sve uslova zavisi,da pcele prestanu sa leglom krajem leta-pocetkom jeseni?Znam da su se pcelari prosle,ili pretprosle godine cudili da su pcele vrlo rano(bilo je jos dosta toplo)prestale sa leglom..pozdrav

Koliko će dugo biti legla zavisi od mnogo toga: stanja paše (trajanja toplog razdoblja u jesen) starosti matice, količine hrane u košnici, starosti saća i verovatno još ponečega (ako se setim, napisaću, a ako se ne setim – nikom’ ništa  ).

Ne znam zašto bi se čudili što je leglo stalo prošle godine. Jednostavno, stala je sva paša. Kasnije je leglo ponovo krenulo, jer se pojavilo ponešto i da unesu. A polena je bilo sasvim dovoljno  u jesen i on je „ojačao“ taj zimski naraštaj (i one koje su gajene kao leglo a i one koje su već bile zimske pčele).

[Miomir Vukmirovic]

 Почетком јуна сам купио 5 пакетна роја и формирао друштва.У старту вероватно је дошло до налета па су три биле доста јаке  четврта онако а пета баш слаба. Прихрањивао сам до 12 јула .Данас прегледао и у тој 5-ој у горњем наставку од 10 рама само 1 почеле да извлаче.У доњем наставку 2р не изграђени,2 почеле да изграђују,4р легла са слабим венцима и 2р почеле да пуне медом-пергом. Решим да пробам да појачам.Из прве кошнице која је баш јака узмем рам са пчелама који има добар венац и испрскам га нозевојом исто испрскам целу ову слабу кошницу и додам рам са пчелама.Остао сам једно пола сата и јаче и ништа се није дешавало на полетаљци(нема гужве ни туче).
 Питање за искусне:да ли је ово почетничка срећа или ово могу радити и у будуће кад буде потребе ? Да ли се феромон пчела које су додате изгуби после ишчезавања мириса нозевоја па оне преузимају феромон матице из те кошнице.