Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada

[damir brzović]

Nisi jasno napisao na koje mesto se stavlja košnica: ostaje li na svom mestu ili je prenosiš negde.

Dodavanje matice društvima koja imaju lažne matice preporučuju mnogi iskusni pčelari, pa i zvanični predavači sa objašnjenjem koje sam naveo i to jeste problem za početnike.

O nečem sličnom sam pisao ovde i nije baš bilo dobro. Ove godine sam ima opriliku da svom „pčelarskom pripravniku“ pokažem upravo takav ponovljeni slučaj. Matica nosi zajedno sa pčelama, ali se radiličko leglo skoro i ne primećuje. Tek nakon dužeg vremena se sve dovelo u normalno stanje, ali društvo je oslabilo.

   

Mislim da bi svi pčelari trebali imati bar 2 pčelinjaka(glavni i pomočni).Udaljeni 3 ili više km.Zgodno je jedan doma i jedan na terenu.Podrazumjeva se da se nukleus donosi sa drugog pčelinjaka.Nisam pogledao literaturu što savjetuje u slučaju lažnih maticaili trutuša nego govorim iz iskustva. E sad ako je matica trutuša onda je relativno lako ukloniti trutušu i dodati mladu maticu.U literaturi ima više postupaka pa nemoram ja o tome.Problem je sa lažnim maticama.Tko če mi garantirati za bilo koji postupak da je siguran.Često se dogodi da maticu ubiju uz bilo koji postupak a matice nisu jeftine(10 e),a treba je i dobiti kad treba.Vlastita proizvodnja kvalitetnih matica je još i skuplja.Nikako ne od šake pčela i matičnjaka , kako rade službeni proizvođači.Moje matice se ne mjenjaju svake godine več traju najmanje tri ili više godina a imao sam slučaj da je trajala šest godina i dogodila se samoizmjena.To ovisi i o tome koliko se matice iscrpe  dodavanjem so i praznog novog sača.
                                                                                                 Pozdrav kolega Šošić

[Mirko Maric]

Sole,sto se tice okretanja ramova,nastavka za 180,kada si kolegi savetovao da ih okrene(u drustvima sa tanjim vencima)pocetkom zime(poruka 24 novembra),dali bi npr. kada bi sva  drustva u jednom nastavku lr,db okrenuli za 180,u tom periodu kada jos nema legla,dobili sigurnije zimovanje?

[Dragan Šošić]

Okretanje za 180 je razumno samo ako nema legla. Neverovatne su mi preporuke koje sam čitao da se to radi u proleće (ili krajem zime) kada ima legla.

Pčele teže da ostanu bliže letu sa namerom da im bude dostupnije više kiseonika i da koriste osunčanost košnice. Koje je od ova dva važnije ne mogu reći. Moje viđenje je da je važnija toplota, jer se može videti i klube koje nije usmereno prema letu, već ide bočno, prema praćenju kretanja sunca (odnosno izvora toplote). Dotoka kiseonika će biti na ovaj ili onaj način (difuzija, vetar, nešto pojačanija ventilacija). Popunjenost ramova medom može imati uticaj na postavljanje klubeta, pa se može desiti da pčele naprave klube bočno, na grejanom položaju (grejanom od Sunca), ali na ramovima koji imaju vrlo tanke vence ili čak budu i skoro bez hrane.

Takođe, pčele imaju i urođen osećaj za odbranu košnice i to je još jedan od razloga da se drže blizine leta pri postavljanju klubeta.

Ako okreneš košnicu za 180, smanjuješ toplotu koja se dobija Sunčevim zracima i pčele su u hladnijem delu. Tako da su destimulisane da odgajaju leglo pri slabim podsticajima (par toplih dana). I ako se pojavi leglo, to će biti vrlo malo legla.

Trošenje hrane se odvija u smeru kretanja klubeta ka letu, tako da će u momentu odgoja legla postojati onaj deo meda koji su pčele ranije uskladištile u zaleđini i biće do dna rama, ali sada je napred. Dodir sa hranom je stalan. Naročito pri zaštiti legla kada zahladi, jer pčele izobličavaju klibe u oblik elipse, prednjim donjim delom, prema letu. Tako da su u stalnom dodiru sa hranom, koja je sada napred.

Treba voditi računa da ovo kasnije može biti vid podsticanja pčela, jer teže da prenesu hranu ponovo iza legla i da mogu da se dobro razviju ali i potroše hranu. Zato se pazi kakvo je stanje hrane i unosa. Pri tome, nepoklopljeni med nije neka sigurnost: pčele mogu vrlo brzo da to sve potroše.

Moj odgovor na tvoje pitanje je da pčele tada sigurnije zimuju (ako se nastavak okrene za 180). Uslov je da ima hrane u zadnjem delu rama. Ako nema, opet ima neke prednosti, ali nema ni velike sigurnosti.

PS

Izvini, malo je nabacano jer me drma nešto slično gripu, ali mislim da će ti biti jasno.

[Dragan Šošić]

U decembru je bilo oko 15 toplih dana. Ali bilo je i nešto vetra. Pčele zimuju za sada dobro. Moguće je da ima legla, ali je velika mogučnost da će se leglo pojaviti ili uvećati ukoliko bude više toplog vremena.

Pčelari su iskoristili priliku da dodaju pogače ili ramove sa medom preko satonoša. Ovako nešto treba raditi samo ako se pouzdano zna da u košnicama nema dovoljno hrane.

Obično se pogače postavljaju preko veće površine. Time se „utoljava“ veća površina i može doprineti da legla bude više nego što bi inače bilo. Slično je i sa ramom koji se dodaje preko satonoša. Ako bi ram bio potpuno pun poklopljenog meda, to bi malo drugačije uticalo na toplotni i opšti režim u gnezdu. Sada je uglavnom stanje takvo da su ti pomoćni ramovi sa više praznih ćelija i u njima se prikuplja topao vazduh. Pokrivanje veće površine je utopljavanje i ono može biti štetno.


S obzirom da je med u velikoj meri nastao preradom šećera (kod većine pčelara), treba znati da će pčele mnogo brže trošiti takvu hranu u saću, nego ako je med kristalisan. Ako imamo ovo u vidu, ne trba još i dodatno izazivati veće leglo. Pogača se može dati ali tako da pokrije mali (samo neophodan) prostor iznad gnezda.

Setimo se kako je bilo prethodnih godina, kada je bilo toplo, a onda se „iznenada“ pojavila jaka zima ili orkanska košava. Smatram da ne bi treblo da nas iznenadi zima usred zime. Iscrpljivanje pčela treba svesti na najmanju moguću meru i ne utopljavati društva previše (čak ni pogačom - bolje je preseći pogaču na pola i pokriti manju površinu). Isto važi i za utopljavanje ispod krova. Za sada ne treba utopljavati stiroporom, novinama i slično.

Ima preporuka da se pčelama daje polen ili proteinske pogače. Nisam baš za to. Pčele obično pripreme nešto pergu koja se nalazi razmeštena („razbacana“) oko  poklopljenih ćelije sa medom. Samo ako budemo imali sreće, pčele će imati razdoblja sa mogućim pročisnim izletanjem. Polen u hrani opterećuje probavni trakt. Prirodno je pčeli da bude spremna na ovakve izazove i mislim da može biti rizično davati proteinsku hranu. Ne treba se uzdati u sreću, već postupati razumno.

[Mirko Maric]

Hoce li pcele ako bude toplijih dana premestati med u kosnici?

[Vojo Brstina]

Kod mene temperatura u januaru još nije prešla 8 stepeni. U decembru 19. i 20. bilo je 11 stepeni C na promenljivo oblačnom vremenu. Pčele su mi u selu gde su zaklonjene od vetra izvršile pročisni izlet oko 50% a u ataru tek oko 10-20% pčela. Pročisni izlet su imale 10. i 11. novembar ili pre 63 dana. Tako da... Pozdrav svima...

[Dragan Šošić]

Trebalo bi malo više toplih dana da prenose med sa udaljenijih ramova. Moguće je znatnije prenošenje, jer je med uglavnom nekristalisan (nastao od prihrane).

Lično, prema ranijim iskustvima ne bih se uzdao da će preneti baš puno, ali to je teško predvideti jer zavisi od spoljnih uslova. inače pčele baš i nisu nešto raspoložene da prenise ni nepoklopljen med dok ne krene nešto jači razvoj.

Našao sam sliku od prošle godine i po njoj se vidi kako se pčele odnose i prema otklopljnom medu dok je još hladnije.

[Vojo Brstina]

Šole druže, kretanje pčela uglavnom ide za toplotom. Kada ih zazimimo sa otvorom-letom prema severu klube se uglavnom nalazi u zadnjem delu košnica ili na južnoj strani gde je toplije.(Ne mogu da kopiram i citiram deo posta 257, zeza me računar). Pozdrav svima...

[Dragan Šošić]

Zazimljavanje i postavljane košnica da je leto na severnoj starani je loše. To se ne radi. Najbolje je jug-jugozapad ili je bolje okrenuti na zapadnu stranu, nego na istok, a naročito ne okretati leta na sever.

[Vojo Brstina]

Znam Šole druže da se ne radi i da je loše ali ipak po nekad ostanu neke zajednice tako okrenute. Jedino što je dobro to je što im jesenje leglo ranije završava i u proleće malo kasnije kreće.
Pozdrav svima..

[Радоје Киперовић]

Zazimljavanje i postavljane košnica da je leto na severnoj starani je loše. To se ne radi. Najbolje je jug-jugozapad ili je bolje okrenuti na zapadnu stranu, nego na istok, a naročito ne okretati leta na sever.

Требало би да зимски положај кошница првенствено зависи од правца дувања доминантних вјетрова. У Србији проблем најчешће може бити кошава која је источно/југоисточни вјетар и слажем се да је најбољи положај отвора код таквих прилика у правцу југа или запада.
У мом крају такав вјетар је изразито ријетка појава. Доминантни вјетрови су углавном из правца запада, сјеверозапада и југозапада. Примјереније је да у том случају кошнице буду окренуте ка истоку, југоистоку или југу.

[Miroslav Šugić]

Kolege,posto jos nemam nekog velikog iskustva postavio bih vam jedno pitanje...prosle godine mi je iz jednog drustva nestala matica u neko vreme izmedju juna i suncokreta....same su izvele novu maticu..e sad...sta ce se desiti ako u nekom drustvu kojim slucajem izgubim na bilo koji nacin maticu pred samu bagremovu pasu prilikom ogranicavanja matice MR u prvi nastavak....izvesce one sebi novu maticu ali sta ce biti sa pasom...da li ce iskoristiti bagremovu pasu u potpunosti  i da li treba da skinem samo maticnu resetku a da ostavim gornje leto da slucajno posle oplodnje ne bi uletela gore...

[Esad Jusić]

Kolege,posto jos nemam nekog velikog iskustva postavio bih vam jedno pitanje...prosle godine mi je iz jednog drustva nestala matica u neko vreme izmedju juna i suncokreta....same su izvele novu maticu..e sad...sta ce se desiti ako u nekom drustvu kojim slucajem izgubim na bilo koji nacin maticu pred samu bagremovu pasu prilikom ogranicavanja matice MR u prvi nastavak....izvesce one sebi novu maticu ali sta ce biti sa pasom...da li ce iskoristiti bagremovu pasu u potpunosti  i da li treba da skinem samo maticnu resetku a da ostavim gornje leto da slucajno posle oplodnje ne bi uletela gore...

Eto, i ne htijući, upoznao si se sa Đerzonovim "Dijamantnim pravilom". Hajde prvo ti nama reci kakvo ti je bilo to društvo u odnosu na ostala? Jesi li šta primijetio?

Pozdrav, svako dobro!

[Esad Jusić]

Zazimljavanje i postavljane košnica da je leto na severnoj starani je loše. To se ne radi. Najbolje je jug-jugozapad ili je bolje okrenuti na zapadnu stranu, nego na istok, a naročito ne okretati leta na sever.

Требало би да зимски положај кошница првенствено зависи од правца дувања доминантних вјетрова. У Србији проблем најчешће може бити кошава која је источно/југоисточни вјетар и слажем се да је најбољи положај отвора код таквих прилика у правцу југа или запада.
У мом крају такав вјетар је изразито ријетка појава. Доминантни вјетрови су углавном из правца запада, сјеверозапада и југозапада. Примјереније је да у том случају кошнице буду окренуте ка истоку, југоистоку или југу.

A-u! Zastali ste kad je najzanimljivije: pravac leta, uticaj vjetrova, uloga sunca, pozicioniranje klubeta, zastoj i razvoj, uporedbe iz prakse... jer, u prirodi one prihvataju sve nužnosti.
Nisam nešto ažuran pa zato i nisam ovo ni primijetio prije.

Pozdrav, svako dobro!

[Dragan Šošić]

Pisao već o tome. Mislio sam da sam i na ovom forumu pisao više o tome, ali nisam našao gde sam to pisao osim poruke Nikoli. Leta na jug, jugozapad ili zapad.

http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=1367.msg23256#msg23256

Sledeće je položaj pčelinjaka. Sam si rekao da su i kod tebe jaki udari košave. Koliko mogu da zapazim, pčelinjak bi ti bio blago zaštićen od košave. Košnice postavljaš sa letima prema jugozapadu ili zapadu. Tako da će udari košave biti po bokovima. Ali je tu najbitinije rano proleće. Tada su dani prohladni i pčele koje ulažu veliki napor su premorene. Ako je leto zaklonjeno, tu je prohladno i veliki deo premorenih pčela nema snage da uće u košnicu. Bolje je da su leta krajem dana osunčana. Okretanje leta prema istoku je stara zabluda koja se neoprezno provlači i ostaje kao neko pravilo. Uporište ovoj tvrdnji je potreba da pčele ranije izlaze na pašu da bi se paša bolje iskoristila. Po vrelim letnjim noćima pčele znaju i noću (pri jakom osvetljenju mesečine) da lete. Tako da položaj pčela prema istoku nema veze sa vezom. Bez obzira što to neće biti „pod konac“ i u skladu sa „geometrijom“ placa i voća, postavi pčele onako kako je za njih najbolje.

Na forumu SPOS-a pisao odavno:

http://spos.info/forum/index.php?topic=156.msg3340#msg3340

Tema: Pomoc pcelarima pocetnicima (tema koju su zaključali i pisao sam da je to zaključavanje neka "osveta" bednika).

« Одговор #15 послато: 11-11-2008, 07:08:44 »

Položaj košnica u zimovniku
Položaj košnica može biti problematičan, i sada ima još mogućnosti da se loše postavljene košnice postave u prihvatljivu poziciju. Obratite pažnju na to da pri nižim temperaturama pčele duže pamte mesto košnice. Ako su leta tokom zimovanja okrenuta u položaj istok ili jugoistok* imaćete ogromne gubitke tokom ranog proleća. Sam tok zimovanja nije toliko problematičan, ali unos ranog polena (npr. leska) i kasnije vrbe ili bele šljive dovešće do toga da prostor ispred košnice bude posut pčelama sa tovarima polena, koje će u roku od sat-dva uginuti.Pri tome postavljanje prostirki bilo kojeg tipa aneće puno popraviti stanje. Položaj jug, pa sve do položaja okrenutosti leta na zapad će ovo sprečiti. Pomeranje košnica zahteva postavljanje u novih postolja pod određenim uglom u odnosu na postojeći i to za početak max oko 30 stepeni. Košnice se lagano prenesu na novoformirano postolje (jedan kraj postolja je praktično centar kružnica). Dalje zakretanje ne sme se izvoditi do prvog narednog izleta. Dalje se ugao pomeranja smanjuje. Ovaj postupak se izvodi postepeno i sa posmatranjem ponašanja pčela pri povratku sa izleta, da bi se izbeglo zaletanje. Uvek uspeva, ako ugao zakretanja nije veliki i sa blisko učestalim ponavljanjem jer košnice zadržavaju raniji raspored, a i sama pčela će pre prihvatiti izlaz na osunčanoj strani. Još bih dodao da se pri ovakvom gubitku pčela uvek posumnja u prskanje voća, što nikako ne pije vodu: đžanu i vrbu niko ne prska. Ostale voćke u fazi mirovanja koje se rano tretiraju pčele i ne posećuju.
« Последња измена: 11-11-2008, 07:13:50 Dragan Šošić »

* U izvornom tekstu poruke piše jugozapad i to sam zaboravio da tražim da se izmeni.

Dodao bih da je vetar manji problem od gubitka pčela koje se vraćaju tokom slabije osunčanosti leta tokom ranog proleća.