Autor Tema: Ponašanje pčela  (Pročitano 129122 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Edi Daruši

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 487
  • Pol: Muškarac
  • Nemoj da mi daš ribu, nego me nauči da pecam.
  • Lokacija pčelinjaka: Elemir, Babatovo
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #195 poslato: Mart 08, 2018, 19:47:07 »
Na SPOS,ovom forumu vodi se polemika u vezi ishrane mladih pčela tokom zime i u proleće. Da li ih zimske pčele hrane svojim masnim tkivom ili rezervama perge? Šošiću da li možete izneti svoje mišljenje?
Da bi se prešao put od hiljadu milja potrebno je načiniti prvi korak.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #196 poslato: Mart 08, 2018, 23:29:02 »
Храњење пчела би требало бити у некој другој теми. Али, може се посматрати са гледишта понашања пчела.

Пчеле природно избегавају да троше полен преко зиме. Оптерећује пробавни систем преко мере.

То се најбоље види по меду који је спремљен за зимницу. У том меду се може наћи и поклопљена перга, али је углавном прилично разуђена (по распореду) и нема је превише (у стварности има је мало).

Потрошња извесне количине перге је могућа, ако постоји потреба да се одгају нешто легла. Мислим да то пчеле своде на најмању меру и да одгој легла зависи од уноса споља. При томе, колико ће легла бити, звиси и од других ствари (ветра, температуре, боје кошнице која може створити лажне услове повољности по питању температуре итд).

Ипак, изгледа да је најбитније стање самих пчела и ту се види утицај претходног времена (времена када су одгајане зимске пчеле). Ако би се мало освртали на расправу на форуму СПОС-а, може се приметити да понеки добри практичари износе ставове који су одвојени од целине. Не посматрају све што се са душтвима дешавало током припреме за зиму (или током зимовања) као синергијско дејство...а познато је да при синергијском дејству одређене појаве нису корисне, већ напротив умањују ефикасност или буду штетне. Како поједине колеге износе „лабораторијски став“,* буди опрезан када читаш.

При томе, мало „претреси“ шта сам ти писао раније путем маил-ова. Сети се да си поредио крај лета 2016. године и огромну количину легла у односу на мало легла у исто време 2017-те. То је био један од пресудних услова да пчеле лошије зазиме, јер је касније пчелама онемогућено да се боље припреме за зиму – настављен је унос микроколичина нектара и легло је практично запостављено, јер је сабирачки нагон врло јак (мислим на 2016-ту годину). 2017-те, услови су били мало другачији – легло је било смањено до мере да се многи пчелари „забрину“ (а није било разлога за бригу). Због суше, унос нектара је био једнак нули и пчеле су мировале. Легло је смањено. Потом долази до опоравка неких биљака (пало је нешто киша, довољно за лучење више нектара и обиље полена). То је трајало неких десетак дана (код мене) и одједном стало. Одгајено је нешто легла и то врло квалитетно, али и унесно и превише полена да се зимске пчеле баш добро нахране поленом. Не кажем да и 2016-те није било полена у то време, али није имао ко да га користи – друштва су се услед смарања са „микронима“ унетог нектара сатрле и није било бројне обнове. Такве пчеле су покренуле легло усред зиме у намери да надокнаде бројност и користиле пергу у већој мери. Код многих је било легла у јануару 2017-те, а ове године много мање (код прилично друштава га није ни било).

Сва ова моја шкрабања су у намери да повежеш неке ствари и гледаш мало шире у односу на неку појаву и резултат може бити да се предвиди приближно тачно шта ће пчеле радити и како зимовати. Неким радњама се могу предупредити неке појаве, а међу њима и утицатина смањену могућност појаве легла. Нажалост, неки „експерименти“ утичу на то да изгледа да нема такве могућности и доводе пчеларе у заблуду, али има таквих могућности. Само, потребно је урадити када је нешто неопходно, без обзира на време када се то ради (и током зиме, мада су и ту у већини „антипротивни“ па и ту има проблема код пчелара који следе такве „антипротивне“ ставове). Такође, имате став који се шири као болест да је касно легло бескорисно и штетно. Немам речи да напишем нешто умније осим да кажем како је то глупост неописива: овамо се позивају на то да пчеле „знају како  и шта треба“, а легло које се појави при обиљу нектара и полена прогласе злом...шта рећи.

После краћег увода  :) одговор би био да пчеле ибегавају да користе пергу, ако не морају. Користе је када им то услови намећу, а то су били услови зимоања 2016-те (који укључују време припреме пчела за зимовање – услове у природи). Изгледа да пчеларе уопште не занима некаква анализа зимовања 2016-те, иако је врло битна.


* Под лабораторијским ставом подразумевам посматрање неке појаве изоловане од осталих. Као стручњаци који вирулентност микроорганизма посматарају у идеалним условима на идеалној подлози, не обазирући се на то да микроорганизам при продору у организам који жели да насели наилази на оштар отпор. Углавном, није дочекан са 'лебом и сољу.


ПС

Мислио сам да отворим тему о зимовању 2016-те, али нешто  нисам у „кондицији“.  И данас једва преживљавам и колеге које су имале или имају сличан проблем знају шта значи када цело тело трни, „звони“ у глави и уз то и језик трни – скоро па мождани удар и надам се да ме разумете, а вероватно бих још понешто написао, али не иде и ово ми је превелики напор јер треба повезати неке услове који су имали утицај на токове зимовања, а то је прилично тешко у овом стању. Има их који ће то примити са подсмехом, али то је праћење услова током више месеци и то у току две године да се нарави поређење. Потребно је снаге и енергије да се свега присетим, али не иде :). Ако је било корисно ово пре постскриптума, ОК, а ако није, жао ми је што се замарате читајући :). И извините што вас оптерећијем својим стањем...мислио сам да је битно, јер би могло још понешто, што сматрам битним да се дода тексту, па да се оправдам... :)
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 3802
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #197 poslato: Mart 09, 2018, 00:06:47 »
Сад ће сунце пријатељу, већ сутра нам долази да нам напуни батерије и врати енергију...

Пуно те поздрављам и желим да нам се што пре опоравиш...

Поздрав свим драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Edi Daruši

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 487
  • Pol: Muškarac
  • Nemoj da mi daš ribu, nego me nauči da pecam.
  • Lokacija pčelinjaka: Elemir, Babatovo
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #198 poslato: Mart 09, 2018, 05:38:21 »
Šošiću želim Vam brz oporavak. Tačno je tako i bilo kako ste napisali s tim , treba dodati, da sam ja po savetu lokalnih pčelara 2016. te tokom avgusta stimulisao maticu svako veče sa po 2 dl sirupa, a avgusta 2017.te po Vašem savetu istu radnju odbacio.
Dakle u zavisnosti od stanja zimskih pčela i ostalih uslova zavisiće način ishrane legla ,ako ga bude jer mnogi pišu i brinu se zašto sada uopšte nema nikakvog legla, u januaru, februaru ili martu?
Da bi se prešao put od hiljadu milja potrebno je načiniti prvi korak.

Van mreže Edi Daruši

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 487
  • Pol: Muškarac
  • Nemoj da mi daš ribu, nego me nauči da pecam.
  • Lokacija pčelinjaka: Elemir, Babatovo
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #199 poslato: Mart 09, 2018, 05:54:52 »
Šošiću želim Vam brz oporavak. Tačno je tako i bilo kako ste napisali s tim , treba dodati, da sam ja po savetu lokalnih pčelara 2016.-te tokom avgusta stimulisao maticu svako veče sa po 2 dl sirupa, a avgusta 2017.-te po Vašem savetu istu radnju odbacio.
Dakle u zavisnosti od unosa tokom jeseni zatim stanja zimskih pčela i ostalih uslova koje ste naveli zavisiće način ishrane legla ,ako ga bude( jer mnogi pišu i brinu se zašto sada uopšte nema nikakvog legla-uz dijagnozu da su zimske pčele na izdisaju jer su iz svog masnog tkiva hranile leglo) u januaru, februaru ili martu?
Da bi se prešao put od hiljadu milja potrebno je načiniti prvi korak.

Van mreže Sasa Blagojevic

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 243
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Bratujevac
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #200 poslato: Mart 09, 2018, 09:30:17 »
Ajde Dragane da nam sto pre ozdravite. Ide prolece pa ce biti bolje

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #201 poslato: Mart 09, 2018, 10:34:37 »
Šošiću želim Vam brz oporavak. Tačno je tako i bilo kako ste napisali s tim , treba dodati, da sam ja po savetu lokalnih pčelara 2016. te tokom avgusta stimulisao maticu svako veče sa po 2 dl sirupa, a avgusta 2017.te po Vašem savetu istu radnju odbacio.
Dakle u zavisnosti od stanja zimskih pčela i ostalih uslova zavisiće način ishrane legla ,ako ga bude jer mnogi pišu i brinu se zašto sada uopšte nema nikakvog legla, u januaru, februaru ili martu?

Kako si naveo i postojanje legla čak i u martu, mogu se porediti neke ranije godine sa gledišta potrošnje perge i nekakvog nestanka (istrošenosti) zimskih pčela. Zimske pčele se ne istroše tek tako lako još u januaru ili februaru.

 Zanimljiva je zima 1995/96. To je jedna od neugodnijih zima za pčele(inače je tada džanarika cvetala 22. aprila). Ja to beležim onako tek da imam uvid, a evo na ovom sajtu su momci kojima je to verovatno struka izneli malo više podataka.

Negde u prvoj dekadi marta sam približavao ramove, tamo gde je to moglo (prethodna godina je bila kilava sa suncokretom, a tada uopšte nisam koristio šećer u bilo kojem vidu). Najeći broj društava sam jednostavno spojio (bolje to nego da stradaju), ali je bilo neophodno da se premeste ramovi sa hranom u gornji nastavak. Inače, providna priča da nema tog legla koje će pčele odvojiti od hrane. Od tih spajanih društava dva su uginula jer ih je u donjem nastavku zadržala vrlo mala količina legla. Tako da je ostala pčela koja društva koje je bilo u gornjem nastavku (spajano nastavak na nastavak).

Pri takvom radu kod temperature oko nule i visine snega od oko 50-60 cm, moralo se brzo raditi. Problem su bili ramovi sa prilično perge, a malo meda. Moralo se brzo odabrati šta i gde postaviti i ostaviti. Ako se smatra da pčele troše prilično perge (uvek tokom zime), ne bi bilo perge u to doba, jer je zima baš odužila. I pčele nisu bile nešto oslabljene, samo je hrana bila na minimumu – 4 do 5 srednjih ramova je bilo prazno.

Kao što je poznato, pregledam tokom zime prilično društava i nigde nisam video značajniju potrošnju perge, sve do početka dužih otopljenja, koja već uvode u proleće (to je negde u ovo doba). Tada se perga uglavnom ubzano troši, ali pri širenju legla. Tada je to prepreka širenju legla i normalno je da je pčele ne štede nego utroše na ishranu - tim boje po pčele.


Inače, često imam raove sa puno perge i stavljam ih u medište, da pčele napune medom. Kada smatram da tokom zime treba pogledati takva društva i dodati neki ram sa medom, obično nalazim potrošen sav med i netaknutu pergu. Trošenje perge se vidi po tome što se gubi inaj površinski sjaj konzervirane perge i blago smanjen nivo u ćeliji.


PS

Primer zašto kažem da se pazi šta ko piše i kaže. Evo opet „istrčava“ teorija kako su pčele predvidele hladni talas i prekinule sa leglom. Nisu ništa predvidele i stale, nego je postupno zahlađivalo i stalo je svako širenje legla (zahladilo je, pojačao je vetar, stao unos polena itd). Pčele su održale leglo, koje je odgajeno i izleženo (ponegde sigurno ima još nešto poklopljenog legla iz tog vremena koje se izleže ovih dana). Da je ostalo toplo vreme, ne bi ništa „predviđale“ jer bi unosile polen, širile leglo a i džana bi cvetala. Ali dobro, ko želi neka veruje čiča „Miliji“ čoveku za sve poslove i dičnom članu redakcije koji teško čita i piše.

Inače, širi se doprinos teoriji utroška ili postojanja perge i to na način da se nakupilo polena u januaru!? Odgoj legla u toplim zimama je srazmeran unosu polena i sav taj polen se utroši na leglo. Koliko je polena trošeno na odgoj legla, vidi se po fecesu pčela koji je drugačiji kada ima unosa polena tokom zime u odnosu na uobičajeni zimski polenski deficit (savim mirno i povoljno zimovanje bez pretoplih zimskih dana).Kao što je očigledno kada se košnica otvori zimi, perga je bočno i nalazi se u hladnom delu košnice i pčele malo tamo zalaze (veće količine nepoklopljene perge su uglavnom po bokovima). S obzirom da je jesenas bilo obilnog unosa polena (kod mene), perge ima i na krajnjim ramovima (što pčele inače izbegavaju – obično je na krajnjim ramovima samo med). Perga se retko kada kvari i pobuđa, ako nije na krajnjim ramovima. Ravan rošenja je dalje od te perge. Može pobuđati uglavnom ako je u prvom nastavku pri vrlo vlažnom vremenu (stalne magle) i kod najslabijih društava, koja su već na izdisaju. Nije mi jasno kako neko slikovito i „jasno“ prikazuje stanje društva a nije pogledao nikada tokm zime šta se tu dešava.


Opet ponavljam: neki dobri praktičari bi trebalo da se uzdrže od nekih svojih proizvoljnih teorija, jer neke stvari jednostavno nisu videli (a možda ni čitali). Ako se ne uzdrže (a neće sigurno, zaobiđite njihovo pisanje – jednostavno nije tačno). Kao dokaz, otvorite košnicu i „na brzaka“ pogledajte stanje.

PS

Ljudi, nemojte da se tema pretvori u Šole i perga :) ili Šole i slično :). Molim vas bez pozdrava i čestitki :). Od ovoga se ne riknjava brzo (osim ponekad i lagano i dugotrajno) i ne ozdravljuje često (mislim nikada se ne ozdravi). :)
« Poslednja izmena: Mart 09, 2018, 11:00:34 od strane Dragan Šošić »
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Edi Daruši

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 487
  • Pol: Muškarac
  • Nemoj da mi daš ribu, nego me nauči da pecam.
  • Lokacija pčelinjaka: Elemir, Babatovo
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #202 poslato: Mart 09, 2018, 18:57:20 »
Da probam da sumiram pa ako sam pogrešio voleo bih da me ispravite:
-prvo zimska pčela se neće tako lako istrošiti što znači da katastrofične najave na drugom forumu nisu baš utemeljene (jesu me i zabrinuli :));
-pčele će u zavisnosti od vremenkih prilika i eventualnog unosa polena pokretati nešto legla, hraneći ga upravo tim unetim polenom;
-a pro po Vaše primedbe, pčele će se ipak odvojiti od pogače da bi pri naglom zahlađenju zaštitile leglo, iako se na drugom mestu navodi da će jednom osminom klubeta biti vezane za pogaču;
-perga će se trošiti tim intenzitetom koji je povezan sa prolećnim razvojem (da li i pergu treba uvek postaviti u medište da bi dopunile medom, da li tu i ostaje preko zime sada u donjem nastavku?);
-perga se neće tako lako pokvariti , iako navode drugačije:
-dakle ako legla bude u januaru, februaru, a nema polena izvana, onda troše masno tkivo na odgoj legla?
ps i dalje je na drugom forumu ostalo otvoreno pitanje zašto u košnici ima perge a nema legla :)
Da bi se prešao put od hiljadu milja potrebno je načiniti prvi korak.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #203 poslato: Mart 10, 2018, 17:42:35 »
Данас сам погледао неколико слабих друштава и само једну јачу (Биљина примедба – закључила је да слабо излећу пчеле у односу на остала друштва). Управо та јача има обиље перге (не из јануара него јесење јер јануарску пергу нисам видео у животу) и нешто мало поклопљеног легла и највише јаја занесена ових дана.

Оно што се могло видети је да легло одговара временским условима који су били током фебруара или сада. Има врло мало поклопљеног легла и то је залежено док је још било топло и то врло мало легла (тих неколико дана је било прохладно и пчеле нису ништа уносиле и излет је био слаб и може се закључити да је легло занесено по инерцији).

Оно о чему је било речи је преношење хране у гнездо, количине перге и сличне ствари и утацај тога на појаву легла, али и положаја легла који показује како пчеле лако настрадају зими (јер како је колега Еди приметио има тврдњи да никакво легло не може одвојити пчеле од погаче) види се и сада и то прилично јасно. Закључак који сам наводио је да перга нема утицаја на одгој легла – само унос свежег полена и нектара утиче на одгој легла (или стање пчела као последица неповољне јесени). Легло које је у доби ларвица и које је настало одмах по завршетку леденог таласа је такође занесено по инерцији и то топлотној. Долази до наглог скока температуре јер су пчеле додатно догревале простор, а знатно је порасла температура напољу у односу на претходни период.

Тако да се не треба бавити „знањем“ пчела и уздати у то „знање“, већ знати да оне реагују на промене.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #204 poslato: Mart 10, 2018, 19:36:04 »
Како се лако друштво одвоји од погаче, може се видети на неколико фотографија једно од друштва којем сам пре пар вечери посипао мед на сатоноше и које је било на издисају (једна спољна улица није давала знаке живота, али се испоставило да су и те пчеле живе – писао сам о привидном угињавању пчела).

Начин угињавања је следећи:

Постојање легла утиче на то да се пчеле тешко премештају ка храни. Како је храна у простору гнезда углавном потрошена, пчеле се окупе око гнезда. Претходних дана је било врло хладно и енергија се полако губи. Главни „енергент“ мед се полако утрошио и нема чиме да се одржава температура (и мени би било драго да постоји шпорет који ради без горивог материјала, али то нема нигде :) ). Крајем хладног таласа је дунуо јак југоисточни ветар, а температуре су и даље биле око нуле. Пчеле се и даље сабијају и муче да одрже топлоту – прво одумиру спољне улице. Даље, остатак пчела се неповратно „успава“. Кажем, ако би се унеле у просторију и загрејале, видели би да су скоро све (или баш све) пчеле живе. Међутим, мало ко то проверава и друштво се губи.

Проблем са додатом погачом (или чак медом у кеси или најлон чарапи) је што је то далеко од гнезда. Сипањем меда на сатоноше, део меда се слива према пчелама и оне га лагано узимају. При томе чине напор да подигну температуру и то прилично и привидно мртве бочне улице лагано оживе.

Слике ће бити у две поруке (не могу стати све у једну). На сликама се јасно види могући и очигледни разлог угинућа. То је јако ниско постављено легло и на положај пчела које бране гнездо од хладноће утиче, поред хладноће и ветар. Али је основно, нестајање енергије која пчеле одржава у животу. Како су пчеле масовно испод легла (јер одатле долази хладноћа), још су удаљеније од погаче (било које врсте). Тако се губи снага и могућност да се помере према храни (која је иначе и сама хладнија у то време).

ПС

Надам се да вас нисам удавио овим описом који делује безначајно. Моја намера је да спасете и друштва која су слаба (нпр. друштво које посматрам је касно подељено на два дела, али не улазим у разлоге слабљења). Пчела је очигледно здрава и касније, када протоком времена будем пратио ова слабија друштва, видећете да је право задовољство како напредују. Не сматрам да пчеле умиру, него угињавају и поставио бих и једно питање које се тиче некаквог морала: зашто они који сматрају да нешто умире, треба препустити судбини (назови природној селекцији) и дозволити да умре?

Ако занемаримо „духовни“ став :) и пређемо на материјални, ово ће друштванце крајем априла вредети око 100 еврова... :)
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #205 poslato: Mart 10, 2018, 19:39:12 »
Стање хране око гнезда је готово трагично. Тамо где су пчеле, храна је сведена на нулу.

Спољни део младог рама (рам са девичанским саћем) није ни био запоседнут пчелама. Зато је улица која је била у том простору потпуно празног саћа одумирала.

Као што се у претходној поруци види, и ново легло је врло ниско постављено. Ако се нешто не уради (приближи или дода рам са модом), друштво би можда страдало, ако би опет наишао хладни талас (много блажи од претходној), јер би и легло било увећано.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #206 poslato: Mart 10, 2018, 20:07:14 »
Ово друштванце (такође настало касном поделом на два друштва), 04. Мартаје  изгледало бедно. Само 3 улице пчела. Тада ми је деловало да је одвојено од хране (мед сам на сатоноше сипао око 20:00 и не може се све видети добро – замагле наочаре). Такође је добило пар кашика кристалисаног меда на сатоноше (овако посут мед пчеле брзо пренесу у саће иако је напољу мраз).

Данас сам га поново фотографисао...и ево опет „духовне“ вредности од 100 еврова :) :)...биће то врло добро душтванце. Наравно, пресложио сам га и приближио храну.

Добро зазимљена друштва се углавном ништа не дирају (ако се закључи да нема неких проблема), а нека слабија се мало  и врло једноставно припомогну и то на опште задовољство: и пчела :) и пчелара. Пар кашика меда и пар минута зезања...

Углвном је мали проценат друштава са неким проблемима и треба им помоћи...али, може се десити и да цео пчелињак има проблем, зависно од зиме. Важно је знати шта и како наједноставније и најбрже урадити, да се пчелињак одржи. У супротном, може бити великих проблема.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Anto Dankić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 820
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Slavonski Brod, Jelas
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #207 poslato: Mart 10, 2018, 20:51:29 »
Šole zanima me jedna stvar, dali sada kad je već zagrijalo ima smisla primicati okvire sa medom do legla? Možda je bolje ostaviti ih skroz do bočnih stranica a u sredini neka ostane prostor za novo leglo. I ako je društvo slabije dali bi trebalo staviti pregradnu dasku na okvire koji su zaposjednuti pčelom ili je dovoljno izvaditi okvir i grupirati okvire sa pčelom u jednu stranu a u drugi kraj nastavka staviti recimo prazne okvire

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #208 poslato: Mart 10, 2018, 21:20:17 »
Ако сам то негде радио, то су ова друштванца која су потрошила храну око гнезда. Ја ставим са једне стране пун рам (обично при дну рама има мало празног простора). Са друге стављам са већим венцем. Између буду два рама без хране – ту је и мало легла и простор да направе и медне венчиће, са тих пуних рамова (ако неће, морају :) ).

Док не видим јак унос, нема га :). До тада има времена (на слици је најранија џанарика). Питање је како ће је искористити и то зависи од времена. Ако почну да затрпавају поленом, тим боље. Тада и пчеле морају да га троше као храну (пчеле су углавном усмерене ка томе да легло хране поленом).

Мало ће и расклањати мед. Тек након неког времена, могу да им убацим и празан рам до легла и ништа не губим. Ту где сам једном интервенисао, то са задовољством урадим и други пут, али само када видим да је богато уносом (ту се не плашим да ћу закаснити – те слабије су се мучиле и нека се мало опораве). Кажем, јаке само вирнем и не дирам (погледам један рам са леглом да матица није трутуша и вагнем наставак – обично минут посла). Детаљнији преглед следи негде крајем марта када отопли (ако отопли :) ).

Не бих распоређивао рамове по количини меда. Пчеле имају ту глупаву навику да се са гнездом крећу ка празнијим рамовима и не бих да ризикујем. Може, али ако гнездо преградиш са рамом који је прилично пун, да се не крећу према празним рамовима.

Одавно не преграђујем преградом, већ остављам да се друштво само „заблокира“ поленом и ништа не дирам у циљу проширења гнезда (бокове „затворим“ пуним рамовима меда). То има увек повољан резултат. Преграда може, али само ако је простор у прегради потпуно попуњен пчелама (нека буде тако да је и превише пчела за тај простор). Сада док нема пуно легла (које се углавном шири према боковима) може се ставити преграда, тако да и у простору гнезда у прегради има хране. Што касније, када се легло прошири, ти рамови са леглом имају углавном мање хране и ваља погача (чист мед најбоље).
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Рајко Борић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 366
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Прхово и Караш
Понашање пчела
« Odgovor #209 poslato: Mart 11, 2018, 17:17:04 »
Од кад је топлије, тек понека пчела на лешницима. Данас су масовно грабиле полен к`о лопатом. Значи?