Jednom prilikom u raspravi o maticama na forumu SPOS-a, o jednoj pojavi u pčelinjem društvu napisao sam: suprostavljanje matice težnjama društva. Reč je o jakom rojenju 2004. naravno, rojila su se snažna društva. Ko je imao slabiće, bolje je prošao po ovom pitanju. Ni jedan roj nije izašao sa starom maticom ( možda jedan-dva od sto). Imao sam i društava gde sam maticu podigao iznad rešetke i leto okrenuo tako da matica ne može izaći. Roj bi izašao, a matice nigde nije bilo. Da ne govorim o tome da sam jedne večeri, po završetku posla u sam sumrak čuo u jednoj košnici „razgovor“ mladih matica. Praktično po mraku sam stavio rešetku na podnjaču košnice. Za nekoliko dana sam hteo da otvorim prolaz zbog trutova. I neverovatno društvo se izrojilo!
Ponašanje matica u nekim slučajevima nije u skladu sa uobičajenim ponašanjem pčelinjeg društva. Ako dođe do poremećaja matice,
društvo to obično reši smenom matice. Naglašavam reč društvo. To je delovanje celokupne zajednice u skladu sa težnjama društva za razvojem razmožavanjem (rojenjem) ili uopšte preživljavanjem. Ponekada društvo nije jedinstveno.
Dešava se da se deo društva ne ponaša kako je to uobičajeno. Npr. u određenim uslovima društvo koje ide na tihu smenu matice se delimično izroji. Grupa pčela krene za maticom i izađe manji rojčić. Takođe, deo društva se odvaja pristupanjem matici iznad neprohodne mreže između dva društva. Itd. Itd.
Neka neusaglašena delovanja pčelinje zajednice mogu biti sa vrlo malo štete, neka mogu biti korisna, a neka mogu dovesti do stalnog i dugotrajnog slabljenja i propasti društva. Gubljenje jednog društva ne mora biti nevolja nekome ko ih ima stotinu, ali je moguće da se pojavi grabež, koja se može (a ne mora) proširiti po celom pčelinjaku.
Pojava matice trutuše se dešava na pčelinjaku. Obično vrlo rano proveravam kako matica nosi. Zato dugo godina sklanjam po jedan ram iz košnica. Time dobijam mgućnost da vrlo brzo, samo jednim potezom pčelarskog noža razdvojim ramove i vidim ima li ravnomerno zatvorenog radiličkog legla.
Košnica koju sam fotografisao je bila jako zazimljeno društvo. Bilo je sve u redu i kada je počela da izgrađuje zaperke, spremao sam se da ubacim satnu osnovu. Pogledao sam leglo i nije bilo radiličkih ćelija. Ima nekoliko matičnjaka, ali ih matica nagrize kada budu zatvoreni. I imao sam sreću da je fotografišem i kako sasvim uobičajeno zanosi ćelije. Po ramovima se kreće odlučno i vrlo lepo izgleda.
Ovde imamo baš taj poremećaj u društvu, koji sam nazvao suprostavljanje matice težnjama društva. U ovom slučaju matica ne dozvoljava smenu rušenjem matičnjaka, a
pčele ne mogu da prepoznaju poremećaj jer im nije uočljiv po kretanju matice, postojanju oštećenja matice koje pčele verovatno raspoznaju u sporazumevanju između jedinki društva (uključujući i maticu), postojanju i nedostatku legla, nedostatku mirisa matice itd. Kod težih nedostataka, pčele uklone maticu i pre no što se izleže nova matica iz matičnjaka.
Na fotografijama se vidi nekoliko matičnjaka za tihu smenu matice, koji se nalaze samo na ovom ramu. Jedini zatvoreni matičnjak je oštećen. Društva sa ovakvom maticom ne mogu dugo da preživljavaju i ovde je slučaj u vreme proleća, kada je broj pčela još bio veliki. Takođe, tu je još prisutno više dugovečnih zimskih pčela. ostale, novoizležene jedinke potiču od krupnijih jaja (što je uobičajeno tokom proleća), hranjene su raznovrsnim polenom i društvo nije životno ugroženo. Tokom leta se brzo primeti slabljenje ovakvih zajednica, jer se navedeni uslovi menjaju.
Kada društvo ima maticu koja slabo nosi, a zanosi radiličko leglo dolazi do stalnog slabljenja. I ovakve matice nemaju nikakav poremećaj koji pčele mogu
prepoznati i zato opstaju, sve do propasti društva. Ova društva mogu ući i u zimu, prezimiti i tokom proleća zameniti maticu ili propasti. Maticu je potrebno zameniti.
U slučaju društva koje sam fotografisao, sklonio sam maticu sa rama, pustio drugu i to teško oštećenu (baš u jadnom stanju: oštećene dve nogice i krilo – blatobran nije
) i pčele su je prihvatile. Nekoliko dana sam viljuškom za otklapanje meda uništavao trutovsko leglo i ona je dobro nosila. Ovoh dana ću je zameniti mladom ovogodišnjom maticom. Pčele su je istog momenta prihvatile baš zato što su
neodlučno * išle na tihu izmenu matice. O principu tihe smene (i prijema matice po tom principu) sam malo filozofirao
u okviru ove teme (na forumu gde se smatra da filozofiram), a principe sam nabrojao
u ovoj poruci. Možda su principi i moje filozofiranje smešni, ali matica je primljena i to matica u vrlo lošem stanju.
* Napisao sam neodlučno iako to deluje neuverljivo i proizvoljno, a može se zaključiti da su pčele stvarno neodlučno išle na tihu smenu matice. U momentu kada sam fotografisao, pčele ovog društva su još bile snažne i nisu osećale nikakve posledice (već sam delimično objasnio zašto je to tako). Jedino što su mogle da uoče je nedostatak radiličkog legla. Sve ostalo je bilo povoljno: brojnost i starosna struktura povoljni, dovoljno hrane itd. Moj zaključak je da one ovo mogu da uoče je na osnovu ponašanje pčela po samom izimljavanju, kada matica ne može da nosi usled nekog unutrašnjeg poremećaja. Pčele nakon nekog vremena (više dana nepostojanja legla, a možda i ceo mesec) počinju da bruje kao bezmatak, iako je matica prisutna. Kao i kod npr. rojenja, tako da može delovati više uslova ili samo jedan, da dođe do rojevog nagona. Ali ako je prisutan samo jedan uslov, rojevi nagon može spontano prestati.
