Lazoviću,čemu i kome ovi komentari ?
Pozdrav !
Ako vam je moje pisanje predugo (a moguće je da jeste - u stvari to je činjenica), ne morate čitati.
Za razliku od mnogih normalnih i umnih ljudi u Srbiji, koji gledaju Farmu i Velikog brata, u svojoj izopačenosti i težni ka zastranjivanju ja sam otišao toliko daleko da sam gledao Odbranu Sokratovu i smrt. Neponovljivi Ljuba Tadić u ulozi Sokrata. Nažalost, ovakve stvari su u skrajnutom delu programske šeme (ili prerano ili prekasno i u pola noći). Kao što reče jedan umni kolega (u osudi nekog zamišljenog neprijatelja kojeg inače dobro poznaje) nesanica. Ali nije nesanica, naravno. Bilo je uživanje svrstati se u „manjinski“ deo građana Srbije koji su nenormalni i uživaju u sadržaju ovakvog programa (i značaja). Naravno, prihvatam da mi sudite. Kao što su i Sokratu sudili radi težnje ka istini. Sudili su mu oni koji žmure ili okrenu glavu da se „mimoiđu“ sa istinom.
Zaključio sam da je suđenje Sokratu (i osuda) suđenje istini. Zatražite mi kolega Teofiloviću i iste sekunde ću vam ukazati na krešenje pravilnika foruma na forumu SPOS-a. Imate pravo da što je i normalno u kulturnom svetu da postavite pitanja i razjasnite ono što vam nije jasno.
Ukusi i shvatanja su različiti i moje gađenje prema programu koji ima sadržaj kakav je u emisijama tipa Farme i Velikog brata prelazi u apsolutizam i tiraniju prema ukućanima: i oni se suočavaju sa mojom zabranom gledanja ovakvog programa u mom prisustvu (mada zabrana nije potrebna, jer sam npr. svojoj deci objasnio štetnost i idiotizam ovakvih sadržaja). Ali akcenat je na tiraniji i apsolutizmu, koje prelazi u diktaturu, a to je lično doživljavanje i poimanje stvarnosti. Kako možete da zatvarate oči pred lošim postupcima koji se navodno čine u cilju boljitka pčelara?
Na forumu SPOS-a postoji kršenje pravilnika, postoji zloupotreba i postoje različiti načini PROGONA onih koji ukazuju na to
i da forum treba da bude još bolji. I to je istina. Naravno da vam neću postaviti pitanje zašto se pre svoje prve poruke niste predstavili (to tamo rade u želji da sakriju istinu i put ka njoj - dalju raspravu). Svi ljudi (naše kolege) koji su tražili da forum bude bolji, osuđivani su. Podseća me na scenu iz filma Poslednji samuraj, kada je postavljeno pitanje: „Nije mi jasno zašto mrziš svoju zemlju?“. Ovo pitanje kapetanu Nejtanu Olgrinu (Tom Kruz) postavio je pukovnik koji je predvodio pokolj žena i dece u indijanskom logoru. Imate li nekih nedoumica po pitanju ove „paralele“ koju navodim? Ovakvo pitanje postavljaju tvorci i negovatelji nereda kolegama koji traže malo reda i boljitka. Na forumu SPOS-a se veliča prisvajanje tuđih tekstova i to u temi koju je Laza naveo i koja ima najveći broj pregleda. Mislite li da je to veličanje „lopovluka“ koji inače osuđujemo? Ili ne mislite i smatrate da je to cool...
Samo par zanimljivih citata iz
Odbrane Sokratove:
»Сократ криво ради и предалеко иде кад испитује оно што је под земљом и што је на небу, и кад лошију ствар прави бољом, и кад друге то исто учи.«
Тако некако гласи тужба.
Ти људи, грађани атински, који су такав глас раширили, то су они опасни тужиоци моји. Јер, они који су их чули, мисле да ти људи који такве ствари испитују ни у богове не верују.
Отуда долази да се ови што их ти младићи испитују срде на ме а не на се, па говоре: »Има некакав гадни Сократ који квари омладину.« И кад их ко упита шта ради и шта учи кад их квари, они ништа не умеју да одговоре, него су у неприлици.
Мелет: Ја тврдим то последње: ти уопште не верујеш у богове.
Сократ: Чудновати Мелете, шта хоћеш с том тврдњом? Ја, дакле, не верујем ни за Сунце ни за Месец да су богови, као што верују остали људи?
Мелет: Тако је, Дива ми, људи судије, јер каже да је Сунце камен, а
Месец да је земља?
Можда верујете, грађани, да је пресуда на смрт пала зато што нисам имао онаквих реци којима бих вас могао уверити, кад бих одлучио да се морам служити свима, средствима делања и бесеђења, само да избегнем казни. Нипошто! Осуђен сам, додуше, због несташице, али зачело не реци него дрскости, и безочности, и воље да вам говорим онакве ствари какве би вам било најпријатније слушати: да плачем и јадикујем и друге многе ствари да радим и говорим које су мене, колико ја мислим, недостојне; а такве ствари ви сте и навикли да слушате од других. Али кад сам се бранио, нисам помислио да ради отклањања опасности смем да учиним ишта недостојна слободна човека, па ни сада се не кајем што сам се онда тако бранио: не, ја много више волим да после онакве одбране погинем неголи после овакве да себи живот искупљујем.
Јер, ни на суду ни у рату не смем ни ја ни ико други довијати се томе како би по сваку цену избегао смрти. И у биткама често се јасно показује да неко може избећи смрти, ако је одбацио оружје и окренуо се да моли милост од прогонилаца. Има и много других средстава у појединим опасностима да човек може избећи смрти ако се само усуди да се лати свега нечасног и кад ради и кад говори. Али можда није тешко, грађани, избећи смрти, него је много теже избећи неваљалству, јер оно трчи брже него смрт.
Па тако је и мене сада, јер сам спор и стар, сустигло оно спорије, а моје тужиоце, јер су вести и нагли, сустигло је оно брже — неваљалство. И сада се растајем с вама, ја сам од вас заслужио осуду на смрт, а ови овде од истине жиг неваљалства и неправедности. И као што ја остајем при своме предлогу, тако морају и они. То се можда и требало догодити, и мислим да је то и у реду.«