Шошићу,
Исто ово што сам теби рекао, поновио бих и кнезу Михаилу Обреновићу, кога си цитирао. Само, много, много оштрије. Јер он је, као владар Србије, морао знати још нешто: колика је његова одговорност за стање међу поданицима. А његову оцену и не треба узимати здраво за готово, већ као типично елитистички став. Елитизам, управо то нас највише разара. Ко си ти, ко сам ја? Зар ми нисмо народ? Зар то што видимо само мало боље, ако видимо, нама даје право да говоримо о народу као нечем одељеном, туђем, далеком, чега се гнушамо и чему не припадамо. А и кнезу... шта даје за право? Иметак стечен у само једној генерацији, пре њега. Још му је дед био сиромашан сељак – изданак свога народа.
Треба проверити да ли је кнез ту оцену свога народа изговорио на француском, језику, на коме је и последње речи, на самрти, изрекао. Говори ли ишта боље о одрођености. (Кнежеву владавину, апсолутизам или спољну политику, не разматрам. Његове речи о сопственом народу јасне су и ван тог контекста.)
Једино смисао, тежина, значење неких мисли може да ме према њима опредељује. Ко их изговара, ни најмање ме не имресионира.
Кажеш, да сам врло некоректан. Можда си приметио да посебно пазим да никога не увредим. Трудим се и да не повредим. Што се оштрине мога пера тиче, подешавам је према прилици.
Ти, Шошићу, шириш дефетизам. А ти на то немаш права! Оглашавао си се као опозиција и ти не знаш колико је људи за тобом кренуло. На овом Форуму си, заједно са још некима, створио језгро опозиције руководству СПОС-а. Не можеш сада да кажеш да овај народ не ваља и за њега се не треба борити, и да борба ништа добро неће донети. Не можеш да се поиграваш људима. Неки те следе. Неки у борбу верују. Немаш права да људима веру одузимаш. И следствено, једна од најгорих ствари које се једном народу могу урадити јесте: одузети му веру у будућност. Наши најгори непријатељи управо нам то већ дуго раде. Ти, верујем, ниси непријатељ. А став који си заступао поприлично је међу нама раширен последњих година. То су и хтели. Да нас уморе, натерају на предају. И зато се против таквог става свим својим силама треба борити. Уосталом, свака се борба прво у глави добија. И то је чиста метафизика: Кад довољно људи у једну ствар почне да верује она ће се и догодити.
А ти, имаш права да се умориш, можеш и да одустанеш. Али мирно, у тишини. Никако тако што ћеш и нас све, за собом, у безнађе да повлачиш.
Ето зашто сам био оштар. Где сам био некоректан не видим.
Мало је више од борбе за СПОС, ово све заједно.