Tačna je Ivanova tvrdnja da nemaju dovoljno posla. Moja česta tvrdnja o snazi društva je da je “svako društvo jako u prostoru koji bez problema održava” (citir’o ja sam sebe 
). “Ne staje suncokret, nego staju pčele” ovo je takođe citat i navođenje reči pčelara koji je mlađi od mene, ali je bolji pčelar. I to je jedno od pravila. Suncokret medi i dalje, ali pčele više ne raspolažu snagom da unesu i prerade nove količine nektara. Iako ima još mesta u košnici, pčele su zauzele prostor koji mogu da održavaju i tu donose određene količine nektara. Kada se popuni raspoloživi prostor (ponavljam, ne onaj višak prostora u nekom nastavku dodatom iznad medišta, nego prostor koji pčele mogu da održavaju – kontrolišu), pčele se uhvate u bradu dok traje prerada nektara. To bi bio taj odnos: pčela-prostor, koji bi trebao biti odgovarajući snazi društva. Ako nije, imamo teže održavanje mikroklime ili npr. srozavanje saća (ili krivljenje osnova), koje pčele ne održavaju dovoljno dobro.
Čitajući malo "sam sebe" (počeo sam sam sebe da citiram i čitam svoja dela – mora da mi nije dobro
), obrazložio bih jedan detalj, koji može izazvati nedoumice. Deo teksta koji je plave boje, ukazuje na nelogičnost. Pčele neće da osvajaju prostor, a hvataju se u bradu. I deluje kao da ima viška pčela.
Pčela ima dovoljno samo za jedan deo košnice, kojim potpuno vladaju. I to je njihov prostor. Ostalo je višak, koji ih opterećuje. Kada spoljna temperatura toliko poraste,
deo pčela mora napustiti košnicu u cilju odbrane gnezda od pregrevanja . To su uglavnom starije pčele. Ne isključuje se da ima i nešto mlađih pčela, koje moraju napustiti košnicu u cilju regulacije parametara unutar gnezda (i određenog prostora). To je uobičajena radnja. Mlađe pčele učestvuju u preradi i poznato je da su one za to sposobne za razliku od starijih i one su najvećim delom u košnici (a ne u bradi). Takođe, mlade pčele se brinu o leglu ili dograđuju ili grade saće.
Na ovom principu je i zasnovano postavljanje građevnjaka po bokovima košnice. Manja količina pčela ne omogućava varoi kvalitetniji izbor u središtu legla. Više je pčele koja oko legla gradi omotač, nalik na sferu. Taj pojas reguliše potrebne parametre. Gustina pčela u tom prostoru omogućava varoi lakši “transport” do ćelije legla koju će zauzeti (prednost uvek imaju trutovske ćelije). Ovo je vrlo dobro opisano u Pčelaru i samo podsećam na to. Inače profesor J. Kulinčević je pisao o tome kako varoa zaposeda ćeliju legla. Bilo bi zanimljivo da svako, ko sklanja jedan ili dva bočna rama proveri kakve ćelije pčele grade u tom prostoru iako su s proleća na početku razvoja: uglavnom su to trutovske ćelije. Pa umesto da slušamo ovoga ili onoga ko to vrlo loše tumači, najbolje je posmatrati pčele i poslušati savet onih koji na osnovu toga pišu. J, Kulinčević je svakako jedan od njih.
PS
Što se tiče rama građevnjaka, iako nije tema, dodao bih da sam protiv toga da se postavlja na početku sezone. Izuzetak je preveliki broj varoa u košnici. Čak i tada je bolje da se postavi na obodu legla. Ukoliko zahladi, pčele uklanjaju trutovsko leglo, koje je tada prvo na udaru i time se opet očisti deo varoa.
